Ocena ustavnosti Rešenja Privrednog suda – drugostepenog veća K.DH.SH.II.1597/2022 od 8. decembra 2022. godine

Rešenje o neprohvatljivosti

br. predmeta KI89/23

podnosiocu: “Rex Marble sh.p.k”

Preuzimanje:

Shqip
Srpski

Përmbledhje Vendimi tekst

Priština, dana 4. decembra 2023. godine

Ref.br.: RK 2295/23

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

slučaju br. KI89/23

Podnosilac

“Rex Marble d.o.o”

Ocena ustavnosti rešenja K.DH.SH.II. 1597/2022 Privrednog suda- drugostepenog veća od 8. decembra 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija i

Nexhmi Rexhepi, sudija

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

Zahtev je podneo “Rex Marble d.o.o.” (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Eset Berisha, advokat iz Prištine.

Osporena odluka

Podnosilac zahteva osporava ustavnost rešenja [K.DH.SH.II. 1597/2022] od 8. decembra 2022. godine Privrednog suda-drugostepenog veća Republike Kosovo (u daljem tekstu: Privredni sud) u vezi sa rešenjem [I.EK. br. 73/19] od 30. juna 2022. godine Osnovnog suda-Departman za privredna pitanja (u daljem tekstu: Osnovni sud).

Podnosilac zahteva je osporenu odluku primio 28. decembra 2022. godine.

Predmetna stvar

Predmetna stvar je ocena ustavnosti rešenja [K.DH.SH.II. 1597/2022] od 8. decembra Privrednog suda, kojom su mu, prema navodima podnosioca zahteva, povređena prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46 [Zaštita Imovine] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članovima 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravni osnov

Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] i stavu 4, člana 21. [Opšta načela] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).

Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedene Uredbe, kojom je ukinut Pravilnik o radu Ustavnog suda br. 01/2018. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Pravilnika o radu br. 01/2023, izuzetno će se i dalje primenjivati pojedine odredbe Pravilnika o radu br. 01/2018 u slučajevima registrovanim u Sudu pred ukidanje, samo ako i u meri u kojoj su povoljniji za stranke.

Postupak pred Ustavnim sudom

Dana 27. aprila 2023. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

Dana 3. maja 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR. KI89/23], imenovala sudiju Envera Pecija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Remzije Istrefi-Peci (članovi).

Dana 31. maja 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva. Istog dana, kopija zahteva je dostavljena Privrednom sudu, sa zahtevom da podnesu dokaz (priznanicu) koja pokazuje datum kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.

Dana 6. juna 2023. godine, Privredni sud je podneo priznanicu koja pokazuje datum kada je podnosilac zahteva primio osporenu presudu.

Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika o radu. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018 nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.

Dana 7. novembra 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica

Iz spisa predmeta proizilazi da je advokatska kancelarija u Prištini navodno koristila falsifikovano punomoćje lica R.Sh., vlasnika preduzeća „Rex Marble“ d.o.o., i na osnovu tog punomoćja je izvršena statusna promena u Agenciji za registraciju biznisa Kosova (u daljem tekstu: ARBK), gde je umesto dosadašnjeg vlasnika R.Sh., upisan C.G. (vlasnik preduzeća „Fox Marble“ d.o.o.). Pretpostavlja se takođe da su korišćena i druga falsifikovana dokumenta da bi se omogućila prodaja akcija preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. Nakon što je registrovan kao vlasnik C.G,, njegovo preduzeće „Fox Marble“ d.o.o., je dobilo na korišćenje tri dozvole za eksploataciju tvrdog kamena koje je izdala Nezavisna komisija za rudnike i minerale (u daljem tekstu: NKRM). R.Sh. je smatrao da mu je ovim radnjama uskraćeno pravo svojine nad preduzećem „Rex Marble” d.o.o., dok je preduzeće „Fox Marble” sa vlasnikom C.G., dobilo na korišćenje tri dozvole za eksploataciju tvrdog kamena. R.Sh. je, u svojstvu tužioca i predlagača obezbeđenja, preko svojih zastupnika, podneo tužbu protiv preduzeća „Fox Marble“ d.o.o., sa predlogom za određivanjem mere bezbednosti radi sprečavanja tuženog da koristi i raspolaže tvrdim kamenom na nekim betonskim katastarskim parcelama. Ovlašćeni zastupnici R.Sh. su istakli da su sve statusne promene preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. izvršene na nezakonit način, uz prevaru i sumnju na falsifikovanje.

Dana 21. jula 2015. godine, Osnovni sud je, rešenjem [I.C. br. 247/15], odbio predlog za određivanje mere bezbednosti tužioca R.Sh., protiv protivnika obezbeđenja “Fox Marble” d.o.o., kao podnesak koji je podnelo neovlašćeno lice.

Osnovni sud je utvrdio: (i) 18.06.2015. godine, advokati Sh.U., i A.R. su podneli tužbu u ime Trgovinskog preduzeća „Rex Marble“ d.o.o., kao tužioca protiv tuženog „Fox Marble“, d.o.o., kao tuženog, sa predlogom za određivanje mere bezbednosti; (ii) uz tužbu je priloženo punomoćje za zastupanje koje je izdao R.Sh.; (iii) predlogom za meru bezbednosti se predlaže zabrana tuženom da koristi i raspolaže tvrdim kamenom na nekim betonskim katastarskim parcelama navedenim u dotičnom predlogu; (iv) nakon razmatranja navoda strana i ocene dokaza u predmetu, sud je zaključio da R.Sh. nema zakonsko pravo da zastupa preduzeće „Rex Marble” d.o.o.; (v) iz podataka o preduzeću „Rex Marble“ d.o.o., sud je utvrdio da su njegovi generalni direktori B.S. i N.Rr.; (vi) stoga, jedina lica koja imaju zakonsko pravo da zastupaju preduzeće „Rex Marble” d.o.o. pred sudom su ova dva lica ili njihovi ovlašćeni zastupnici; (vii) sud ocenjuje da je nedostatak legitimnog punomoćja podnesak učinio nedozvoljenim, pa je predlog za određivanje mere bezbednosti sud odbio kao podnesak neovlašćenog lica.

Dana 19. oktobra 2015. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [Ae. br. 127/2015], odbio, kao neosnovanu, žalbu tužioca R.Sh., dok je potvrdio rešenje Osnovnog suda [I.C. br. 247/15] od 21.07.2015. godine.

Apelacioni sud je uglavnom usvojio nalaze prvostepenog suda i potvrdio da iz informacija koje je izdao ARBK proizilazi da su generalni direktori preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. sa sedištem u Srbici B.S. i N.Rr., kao jedina lica koja imaju zakonsko pravo na zastupanje pred sudom ili njihov ovlašćeni zastupnik. Apelacioni sud je istakao da je izreka osporene odluke razumljiva i jasna, da nema protivrečnosti u pogledu odlučnih činjenica i da je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Dana 8. februara 2019. godine, tužilac R.Sh., koji je navodio da je vlasnik „Rex Marble” d.o.o., ponovio je tužbu protiv tuženih C.G. i „Fox Marble” d.o.o., po pravnom osnovu raskid ugovora o kupoprodaji akcija, utvrđivanje svojine nad preduzećem i vlasnički interes nad preduzećem; ukidanje rešenja o prenosu dozvola za eksploataciju tvrdog kamena i utvrđivanje prava svojine na dozvolama za eksploataciju tvrdog kamena. U tužbi je, između ostalog, istaknuto da je tužilac R.Sh. bio jedini vlasnik preduzeća „Rex Marble“ d.o.o., međutim, pošto su falsifikovane isprave, kao što su punomoćje za zastupanje i ugovor o kupoprodaji akcija, tuženi su uspeli da izvrše statusne promene u ARBK-u gde je umesto vlasnika R.Sh., kao vlasnik upisan „Fox Marble“ d.o.o. sa vlasnikom i direktorom C.G. Na osnovu ovih dokumenata je preneta i dozvola iz NKRM-a sa tužioca R.Sh. na drugotuženog „Fox Marble“ d.o.o..

Protivnici obezbeđenja su izjavili da osporavaju predlog za određivanje mere bezbednosti i predložili sudu da se predlog odbije, kao neosnovan. Oni su dalje naveli da u vezi sa sumnjom na falsifikaciju, u Javnom tužilaštvu u Prizrenu postoji više krivičnih prijava i da je predmet u toku. Na istoj sednici, protivnik predloga je predložio sudu da se prekine parnični postupak do okončanja krivičnog postupka.

Dana 3. oktobra 2019. godine, Osnovni sud, je rešenjem [I.EK. br. 73/19], odbio, kao neosnovan, predlog predlagača obezbeđenja R.Sh., podnet protiv protivnika obezbeđenja C.G., i „Fox Marble“ d.o.o. Osnovni sud je ocenio: (i) da u ovoj fazi postupka nije bilo moguće obezbediti nijedan dokaz da se radi o falsifikovanim dokumentima koji bi potkrepili navode tužioca R.Sh., da se radi o falsifikovanim dokumentima i stoga pravno nevažećim; (ii) u ovoj fazi postupka, nije verodostojno da će se u slučaju neodređivanja mere bezbednosti onemogućiti ili otežati eventualno ostvarivanje zahteva tužioca; (iii) sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 297.1 ZPP-a za određivanje mere bezbednosti.

Tužilac R.Sh. je uložio žalbu Apelacionom sudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđenja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se žalba usvoji u celosti, kao osnovana, osporeno rešenje ukine, a predmet vrati na presuđivanje. Protivnik obezbeđenja, odnosno podnosilac zahteva, je podneo odgovor na žalbu, tražeći da se ista odbije i potvrdi osporeno rešenje.

Dana 6. avgusta 2020. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [Ae. br. 356/19], odlučio da USVOJI žalbu predlagača obezbeđenja R.Sh. i UKINE rešenje Osnovnog suda [I.EK. br. 73/19] od 3. oktobra 2019. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na preispitivanje i presuđivanje.

Apelacioni sud je ocenio: (i) rešenje prvostepenog suda je zahvaćeno povredom odredaba parničnog postupka iz člana 182.1 u vezi sa članom 297. ZPP-a, što predstavlja razlog za ukidanje ovog rešenja: (ii) prvostepeni sud nije naveo konkretni razlog za verifikaciju potpisa predlagača obezbeđenja; (ii) ne zna se da li je predmet dostavljen na veštačenje ili ne; (iii) nije dovoljno objašnjeno na čije je ime nepokretnost za koju se traži zabrana otuđenja; (iv) prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije obezbedio materijalne dokaze koji se nalaze u krivičnim spisima državnog tužioca da vidi da li postoji ili ne neki dokaz koji dokazuje sporni potpis što je relevantno za meritornu ili pravičnu odluku.

Dana 15. juna 2021. godine, Osnovni sud je, rešenjem [I.EK. br. 73/19], nakon održavanja ročišta, odlučio: (i) usvaja se, kao osnovan, predlog predlagača obezbeđenja R.Sh., protiv protivnika obezbeđenja C.G., “Fox Marble Kosova” d.o.o. i “Fox MarbleLimited”, tako da se odlučuje na sledeći način: a) određuje se mera bezbednosti na parceli br. 198-0 KZ Syrigan, opština Srbica, KZ Cervenica Zatriç, opština Orahovac, u delu parcele br. 290-0; b) određuje se mera bezbednosti na parceli br. 198-0 i na delu parcele br. 290-0, tako da se zabranjuje protivnicima mere bezbednosti da otuđe ili opterete katastarske parcele; c) zabranjeno je protivnicima mere bezbednosti da preduzmu bilo kakve radnje, uključujući bilo kakvu radnju i podrazumevanu izgradnju ili iskopavanje na parceli br. 198-0 i na delu parcele br. 290-0 do donošenja neke druge sudske odluke, tako da je dužna Policija Kosova da sprovede ovaj deo privremene mere; d) zabranjeno je protivnicima mere bezbednosti da preduzmu bilo kakve radnje, uključujući i izgradnju na parceli br. 198-0 ili promenu pravnog i činjeničnog stanja parcele, do donošenja neke druge odluke suda; e) zabranjeno je protivnicima “Fox Marble Kosova” d.o.o., C.G., “Fox MarbleLimited” otuđenje, opterećenje, promena pravnog stanja u ARBK-u akcija preduzeća Rex Marble d.o.o. sa BRB 70702835 do donošenja neke druge odluke suda; (ii) ova mera bezbednosti stupa na snagu odmah i ostaje na snazi do sledeće odluke suda ili do rešavanja ovog parničnog slučaja pravosnažnom i konačnom odlukom.

Osnovni sud je obrazložio: (i) u postupku preispitivanja i presuđivanja, sud je izveo novi dokaz grafološkog veštačenja i za veštaka je određen S.K., koji je dao stručno mišljenje da potpis u osporenom punomoćju ne pripada licu navedenom kao davalac punomoćja, odnosno predlagaču mere bezbednosti R.Sh.; (ii) iz izveštaja Osnovnog tužilaštva, sud je utvrdio da je okončana krivična istraga, uz uputstvo da se podnosilac krivične prijave – R.Sh., vlasnik „Rex Marble“, za pokrenuto pitanje obrati nadležnom sudu, odnosno Departmanu za privredna pitanja; (iii) sve ove činjenice i okolnosti u ovoj fazi postupka čine verodostojnom tvrdnju strane da su statusne promene izvršene na osnovu nevažećeg punomoćja; (iv) sud je ocenio da je ispunjen drugi zakonski uslov za određivanje mere bezbednosti, odnosno da je postalo verodostojno da postoji rizik da će, ukoliko se mera bezbednosti ne odredi, znatno otežati ili onemogućiti ostvarivanje zahteva; (v) ovo zbog činjenice da su sada procedure za prenos vlasništva nad Trgovinskim preduzećem „Rex Marble“ d.o.o. okončane u ARBK-u i da se u svakom trenutku može izvršiti otuđenje, opterećenje ili druge radnje u vezi sa imovinom istog preduzeća; (vi) stoga je sud ocenio da je do donošenja pravosnažne sudske odluke neophodno i u službi pravne sigurnosti da nema radnji u vezi sa imovinom Trgovinskog preduzeća „Rex Marble” d.o.o..; (vii) postupajući u skladu sa članom 297.2 ZPP-a, sud je odredio meru garancije na teret strane koja je predložila obezbeđenje u iznosu od 5.000,00 evra koja može poslužiti kao sredstvo obezbeđenja za štetu koja može biti prouzrokovana protivnicima obezbeđenja.

Protivnici obezbeđenja su uložili žalbu Apelacionom sudu, navodeći bitnu povredu odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog stanja, sa predlogom da se usvoji u celosti žalba kao osnovana, a da se osporeno rešenje ukine i stvar vrati na presuđivanje. Predlagač obezbeđenja Rr. Sh. nije podneo odgovor na žalbu.

Dana 16. septembra 2021. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [Ae. br. 188/21], odlučio da USVOJI kao osnovane žalbe protivnika obezbeđenja C.G. iz Ujedinjenog Kraljevstva, “Fox Marble Kosova”, d.o.o., sa sedištem u Prištini, “Fox MarbleLimited” sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu i “Rex Marble” d.o.o., sa sedištem u Prištini, UKINE rešenje Osnovnog suda-Departman za privredna pitanja I.EK. br. 73/19 od 15.06.2021. godine i vrati predmet prvostepenom sudu na preispitivanje i presuđivanje.

Apelacioni sud je obrazložio: (i) osporeno rešenje je zahvaćeno povredom odredaba parničnog postupka iz člana 182.1 u vezi sa članom 199. ZPP-a što predstavlja razlog za ukidanje ovog rešenja; (ii) prvostepeni sud nije objasnio na čije ime je nepokretnost u tački I izreke osporenog rešenja upisana; (iii) objašnjenje ove činjenice je važno da bi se utvrdilo da li su ispunjeni zakonski uslovi propisani u članu 297 stav 1 tačka b) ZPP-a, jer je članom 18. Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima izričito propisano ovlašćenja zakonskog vlasnika; (iv) prvostepeni sud kada je odlučio kao u tački l/C osporenog rešenja, tačnije u tački gde je dužna Policija Kosova da sprovede ovaj deo privremene mere, nije dao ubedljive dokaze na kojima se zasnovao; (v) predlagač obezbeđenja je precizirao meru bezbednosti i tužbu gde je kao tužena strana uključen i “Rex Marble” d.o.o., dok poslednje navedeni nije naveden u uvodu ožalbenog rešenja: (vi) prvostepeni sud u ponovljenom postupku treba da ukloni utvrđene nedostatke i oceni sve odlučne činjenice u cilju donošenja pravične i zakonite odluke.

Dana 30. juna 2022. godine, Osnovni sud je, rešenjem [I.EK. br. 73/19], nakon održavanja ročišta, utvrdio: (i) usvaja se, ako osnovan, predlog predlagača obezbeđenja R.Sh., sa prebivalištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, podnet protiv protivnika obezbeđenja “Fox Marble Kosova” d.o.o, sa sedištem u Prištini; “Fox MarbleLimited”, sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, i “Rex Marble” d.o.o., sa sedištem u Prištini, tako da se odlučuje na sledeći način:

I/a Zabranjuje se protivnicima mere bezbednosti “Fox Marble Kosova” d.o.o, sa sedištem u Prištini, “Fox MarbleLimited”, sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, i “Rex Marble” d.o.o, sa sedištem u Prištini, iskopavanje, prerada i razvoj vađenja tvrdih stena i kamena prema: dozvoli sa brojem 11 08/KPMM/2011, na katastarskoj zoni Servinca-Zatrić-Orahovac, na površini od 45917.00 m²; dozvoli sa brojem 1109/KPMM/2011, na katastarskoj zoni Zatrić-Orahovac, na površini od 49855.13 m²; dozvoli sa brojem 1106/KPMM/2011 na katastarskoj zoni Bukovik-Syrgane-Srbica, na površini od 50050.56 m², i zabranjuje se protivnicima obezbeđenja da prenose i opterećuju gore navedene dozvole.

I/b Zabranjuje se protivnicima obezbeđenja “Fox Marble Kosova” d.o.o., sa sedištem u Prištini, “Fox Marble Limited”, sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, i “Rex Marble” d.o.o., sa sedištem u Prištini, otuđenje, postavljanje prepreke ili promene pravnog stanja akcija preduzeća “Rex Marble” d.o.o. u ARBK-u do donošenja neke druge sudske odluke.

II. Ova mera bezbednosti stupa na snagu odmah i ostaje na snazi do naredne odluke suda ili do rešenja ove parnične stvari pravosnažnom i konačnom odlukom.

III. Po jednu kopiju ove odluke dostaviti radi informisanja: Nezavisnoj komisiji za rudnike i minerale (NKRM), Agenciji šumarstva Kosova (AŠK); Agenciji za registraciju biznisa na Kosovu (ARBK); opštini Orahovac i opštini Srbica.

Osnovni sud je dao opširno obrazloženje u vezi sa predmetnom-mesnom nadležnošću redovnih sudova, grafološkim veštačenjem, statusnim promenama preduzeća “Rex Marble” d.o.o. i ispunjavanjem zakonskog uslova za određivanje mere bezbednosti.

Zastupnik podnosioca zahteva (protivnik obezbeđenja) je uložio žalbu, navodeći da je prvostepeni sud povredio odredbe parničnog postupka prema članu 182 stav 2 tačka (n) ZPP-a, jer nije dao dovoljno objašnjenja u vezi sa imenovanjem veštaka, potrebom da se pozove veštak na ročište, nedostatkom sudske nadležnosti i obustavom suđenja zbog povezanosti sa istragom o izvršenju krivičnog dela.

Dana 8. decembra 2022. godine, Privredni sud je, rešenjem [K.DH.SH.II. 1597/2022], odlučio: ODBIJAJU se, kao neosnovane, žalbe protiv predlagača obezbeđenja “Fox Marble Kosova” d.o.o. sa sedištem u Prištini, “Fox MarbleLimited” sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, “Rex Marble” d.o.o. sa sedištem u Prištini, i POTVRĐUJE se rešenje Osnovnog suda u Prištini-Departman za privredna pitanja I.EK. br. 73/19 od 30.06.2022. godine.

Privredni sud je u celosti potvrdio zaključke prvostepenog suda i obrazložio: (i) osporeno rešenje nije zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 182.2 ZPP-a i materijalno pravo je pravilno primenjeno, o čemu se drugostepeno veće stara prema službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 194. ZPP-a; (ii) prvostepeni sud ima predmetnu nadležnost da razmatra ovu pravnu stvar i odluči za predlog o meri bezbednosti u smislu člana 28 stavovi 1 i 2 ZPP-a, jer se bavimo sporom sa međunarodnim elementom i statusnim promenama koje su se desile u Trgovinskom preduzeću “Rex Marble” d.o.o. u ARBK-u; (iii) zaključak prvostepenog suda je pravičan i zakonit, jer su na osnovu razmatranja stvari kumulativno ispunjeni uslovi propisani u odrebi člana 297 stav 1 tačke (a) i (b), koje se odnose na verodostojnost zahteva ili subjektivnog prava i postojanja opasnosti da će se bez određivanja takve mere bezbednosti predlagaču moglo onemogućiti ili znatno otežati ostvarivanje zahteva, jer je predlagač učinio verodostojnim i prihvatljivim predlog za sud, stoga, (iv) u tom smislu, prvostepeni sud je s pravom usvojio predlog za određivanje mere bezbednosti i uspeo je da učini verodostojnim subjektivno pravo i postojanje opasnosti.

Navodi podnosioca

Podnosilac zahteva navodi povredu članova 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46. [Zaštita imovine] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članovima 6. (Pravo na pravično suđenje), 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i član 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLJP-a.

Podnosilac zahteva pokreće navode u vezi sa imenovanjem veštaka, aktivnim legitimitetom tužioca R.Sh., predmetno-mesnom nadležnošću redovnih sudova, pogrešnom primenom materijalnog prava i legitimnim očekivanjem. Svi ovi proceduralni i materijalni nedostaci su, prema podnosiocu zahteva, rezultirali povredom članova 31, 46 i 54. Ustava u vezi sa članovima 6, 13 i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a.

Što se tiče imenovanja veštaka, podnosilac zahteva navodi da redovni sudovi nisu odlučili u vezi sa zahtevom za izuzeće veštaka po članu 67 (g) ZPP-a. Podnosilac zahteva da su redovni sudovi takođe povredili član 182 (1) ZSPP-a zbog toga što su u potpunosti ignorisali protivljenje podnosioca zahteva za određivanje privatnog eksperta koji je bio predložen od protivničke strane.

Što se tiče nepostojanja aktivne legitimacije tužioca R.Sh., podnosilac zahteva navodi da su redovni sudovi povredili član 182 (2) d) ZPP-a zato što tužilačkoj strani nedostaje aktivna legitimacija sa tuženim stranama zbog čega ne može da traži sudsku zaštitu pred redovnim sudovima.

Što se tiče nepostojanja predmetno-mesne nadležnosti redovnih sudova, podnosilac zahteva navodi: „Podnosioci zahteva smatraju da je sud povredio odredbe parničnog postupka iz člana 182 stav 2 tačka (n), jer nije dao dovoljno obrazloženja za razlog odlučivanja kao u izreci odluke. Dok je u izreci rešenja u potpunosti usvojen predlog, kao osnovan, u obrazloženju uopšte nisu data objašnjenja za prigovore tuženih u vezi sa imenovanjem veštaka, potrebom da se veštak pozove na ročište, nedostatkom sudske nadležnosti i obustavom suđenja zbog veze sa istragom o izvršenju krivičnog dela”.

Što se tiče pogrešne primene materijalnog prava, podnosilac zahteva navodi: „Sud je ignorisao argumente podnosioca zahteva da je falsifikovanje dokumenta, kako navodi tužilac, krivično delo i da se razlikuje od nedostatka volje da se stupi u pravno-ugovorni odnos, što bi predstavljalo povredu načela slobodne volje i shodno tome u suprotnosti je sa članom 89. ZOO-a. Prema navodima u tužbi, tužilac je mogao zahtevati raskid ugovora i ovlašćenja zbog nedostatka volje, pretnje, prevare ili zablude (članovi 45-49. ZPP-a), budući da bi takav zahtev bio predmet apsolutne zastarelosti zahteva, ali tužilac to nije tražio kada je prvi put podneo tužbu, a tužbeni zahtev je potkrepio na osnovu člana 89. ZOO-a za ništavost ugovora. Sud je pogrešno primenio materijalno pravo, član 89. ZOO-a, pošto se tužbeni zahtev i predlog tužioca po ovom osnovu ne mogu potkrepiti, jer je osnovni navod tužioca falsifikovanje njegovog potpisa, čime se isključuje sudska nadležnost sudova u Republici Kosovo, jer se čin falsifikata navodno dogodio u Ujedinjenom Kraljevstvu”.

Što se tiče prava na imovinu i legitimnih očekivanja, podnosilac zahteva navodi: „Povredom prava na korišćenje rudarskih dozvola, sudovi su faktički obustavili privrednu delatnost preduzeća do konačne odluke, što se ne može učiniti uz meru bezbednosti tužbenog zahteva kojom se traži poništenje ugovora o prodaji akcija preduzeća. Dakle, sud je svojom odlukom o određivanju mere bezbednosti sprečio podnosioca zahteva da koristi prava iz rudarskih dozvola izdatih od strane NKRM-a i na taj način dozvolio da se nanese velika materijalna šteta podnosiocu zahteva”.

Što se tiče iscrpljivanja pravnih sredstava, podnosilac zahteva ističe: “Prema članu 228, stav 1 Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku, stranke mogu da podnesu reviziju samo protiv rešenja drugostepenog suda sa kojim se žalba podneta protiv konačne odluke odbacuje, odnosno sa čime se potvrđuje prvostepeno rešenje o odbacivanju podnete revizije protiv konačne odluke. Stoga, ne postoji drugo pravno sredstvo za osporavanje rešenja za određivanje mere bezbednosti tužbenog zahteva prema ZPP-u“.

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

Ustav Republike Kosovo

Član 31

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda”.

Član 46

[Zaštita imovine]

“1. Garantuje se pravo na imovinu.

2. Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.

3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.

4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.

5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom”.

Član 53

[Tumačenje odredbi ljudskih prava]

“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.

Član 54

[Sudska zaštita prava]

“Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno”.

Evropska konvencija o ljudskim pravima

Član 1. Protokola br. 1

(Zaštita imovine)

“Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni”.

Član 6

(Pravo na pravično suđenje)

„1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde”.

[...]

Član 13

(Pravo na delotvorni pravni lek)

“Svako čija su prava i slobode, priznata ovom konvencijom, narušena ima pravo na pravni lijek pred nacionalnim vlastima, čak i onda kada su povredu ovih prava i sloboda učinila lica u vršenju svoje službene dužnosti”.

ZAKON Br. 03/L- 006 O PARNIČNOM POSTUPKU

Nadležnost sudova u sporovima sa međunarodnim elementima

Član 28

bez naslova

“28.1 U pogledu nadležnosti naših sudova za rešavanje sporova stranih građana koji uživaju pravo imuniteta , i za rešavanje pitanja stranih država i međunarodnih organizacija , važe propisi međunarodnog prava.

28.2 Mesni sud je nadležan za rešavanje spora kada je njegova nadležnost u međunarodnom sporu određena izričiti putem zakona, ili putem međunarodnog ugovora, ne postoje decidivne odredbe o nadležnosti domaćeg suda o određenoj vrsti sporova i kada njena nadležnost proizilazi iz odredbi ovog zakona o teritorijalnoj nadležnosti domaćeg suda.

28.3 Ako u našim zakonima ili u međunarodnim ugovorima ne postoje odlučujuće odredbe za nadležnosti sudova za isvesne vrste sporova, mesni sud je nadležan za takvu vrstu sporova i onda kada njegova nadkežnost potiće iz odredbi ovog zakona o teritorijalnoj nadležnosti mesnog suda”.

Član 182

bez naslova

“182.1 Osnovno kršenje odredbi parničnog postupka postoji ukoliko sud tokom postupka nije primenjivao ili je primenjivao na nepravilan način neku odredbu ovog zakona, a ova je imala ili mogla da ima uticaj na donošenje zakonite i pravedne presude.

182.2 Suštinsko kršenje odredbi parničnog postupka postoji uvek:

a) ukoliko se sud sastavljen ne po odredbama ili u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;

b) ukoliko je odlučeno o zahtevu koji ne spada pod sudsku jurisdikciju;

c) ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji se prema zakonu treba izuzeti , odnosno sudskom odlukom je bio izuzet ili prilikom donošenja odluke je učestvovalo lice koji nema svojstvo sudije;

d) ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno nadležan;

e) ukoliko je odlučeno o zahtevu prema podignutoj tužbi nakon zakonom predviđenog roka;

f) ukoliko je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarne nadležnosti najviši sud iste vrste, sud druge vrste;

g) ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona sud bazirao svoju odluku na nedozvoljivo raspoloženje stranki ( član 3. stav 3.));

h) koliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona , sud doneo presudu zbog priznanja, neubeđenja, odsustva, odustajanja od tužbe ili bez vođenja glavne rasprave;

i) ukoliko nekoj od stranaka nezakonitim postupanjem a posebno ne davanjem mogućnosti za razmatranje stvari na sudu;

j) ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud odbio zahtev stranke, da u postupku koristi svoj jezik i pismo, i da prati postupak na svom jeziku, tako da se zbog toga žali;

k) ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ukoliko stranku bez parnične sposobnosti nije zastupao zakonski zastupnik, odnosno zastupnik sa punomoćjem stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje postupka, ili za vršenje neke radnje u postupku, ukoliko vođenje postupka odnosno vršenje posebnih radnji u postupku nije kasnije dozvoljeno;

l) ukoliko je odlučeno o zahtevu za koji se nastavlja postupak ili za koju je ranije doneta konačna presuda, ili od koje je tužilac odustao ili za koje je došlo do sudskog poravnanja;

m) ukoliko je u suprotnosti sa zakonom izuzeta publika na glavnoj raspravi;

n) ukoliko presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati a posebno ukoliko je dispozitiv presude nerazumnjiv ili kontradiktoran, po sebi ili sa razlozima presude, ili ukoliko presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu uopšte navedeni razlozi odlučnih činjenica, ili su ti razlozi nejasni, ili kontradiktorni ili ukoliko o odlučnim činjenicama postoje protivurečnosti između onoga što se u razlogu presude navodi o sadržaju dokumenta ili zapisnika o podacima datim u postupku i samih tih dokumenata ili zapisnika;

o) ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev”.

Član 194

bez naslova

“Žalbeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, i to u granicama uzroka navedenih u žalbi, pazeči prema službenoj dužnosti na primenu materijalnog prava kao i za kršenje odredbi parničnog postupka iz člana 182 stav 2 tačka b), g), j), k) i m) ovog zakona”.

Član 199

bez naslova

“Sud o stvari, ima zadatak da odmah nakon što pristigne rešenje drugostepenog suda, zakaže pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu stvari, koje treba da se održi najkasnije u roku od trideset (30) dana nakon pristizanja rešenja drugostepenog suda, kao i da izvrši sve parnične radnje i da razmotri sporna pitanja koje je podneo drugostepeni sud u svom rešenju”.

OBEZBEDJENJE TUŽBENOG ZAHTEVA

Član 296

bez naslova

“296.1 Za odlučivanje o predlogu prijavljeno obezbedjenje pre pokretanja optužbe za početak parničkog postupka kao i u toku takvog postupka nadležan je sud koji postupa prema optužbi. Odluku o meru obezbedjenja donosi sud koji postupa u prvom stepenu a viši sud onda kada predlog za njegovo donošenje je podnet nakon dostavljanja dosije predmeta prema žalbi pri ovom sudu.

296.2 Nakon što rešenje o tužbenom zahtevu postane pravosnažno, o predlogu obezbedjenja odlučuje sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o tužbenom zahtevu u prvom stepenu”.

Član 297

bez naslova

“297.1 Mera bezbednosti može se odrediti:

a) ukoliko predlagač obezbedjenja čini verodostojnim postojanje zahteva ili njegovog subjektivnog prava, i

b) ukoliko postoji opasnost da bez odredjivanja takve mere protivnička strana bi mogla onemogučiti ili znatno otežati ostvarivanje zahteva, naročito otudjivanjem svoje imovine,njenim skrivanjem, zaduživanjem ili na neki drugi način kojim bi promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi način bi uticalo negativno na prava predlagača obezbedjenja.

297.2 Ukoliko zakonom nije drugačije predvidjeno sud odredjuje bezbednosnu meru samo pod uslovima pod kojima predlagać obezbedjenja, u odredjenom roku od strane suda, na način koji je predvidjen zakonom o izvršnom postupku, daje garanciju na meru i odredjenu vrstu od strane suda, o šteti koja se može prouzrokovati protivničkoj strani odredjivanjem i sprovodjenjem bezbednosne mere.

297.3 Ukoliko predlagač ne daje garancije u odredjenom roku, sud će odbiti predlog za odredjivanje bezbednosne mere. Na zahtev predlagača, sud može osloboditi njega obaveze davanja garancije ukoliko se utvrdi da nema financijske mogućnosti za takvu stvar.

297.4 Zajednice lokalnih vlasti su izuzete od obaveze iz st. 3 ovog člana”.

Član 298

bez naslova

“Garancija iz čl. 297 ovog zakona vraća se u roku od sedam dana od dana kada prestaje bezbednosna mera. Ukoliko u medjuvremenu predlagač obezbedjenja podigne tužbu za nadoknadu štete, nadležni sud za sudjenje o tužbi odlučiće o stavljanje na snazi bezbednosne mere”.

Ocena prihvatljivosti zahteva

Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.

Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

Sud se takođe poziva na stav 4, člana 21. [Opšta načela] Ustava, koji propisuje: “Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica, onoliko koliko su izvodljiva”.

Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, koji propisuju:

Član 47

(Individualni zahtevi)

“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.

Član 48

(Tačnost podneska)

„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.

Član 49

(Rokovi)

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.

Ocenjujući ispunjenost gore navedenih uslova prihvatljivosti, Sud primećuje da je podnosilac zahteva precizirao da osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [K.DH.SH.II. 1597/2022] Privrednog suda od 8. decembra 2022. godine, nakon iscrpljivanja svih zakonom utvrđenih pravnih sredstava. Podnosilac zahteva je takođe naglasio prava i slobode za koje navodi da su povređene u skladu sa uslovima iz člana 48. Zakona i podneo je zahtev u skladu sa rokom koji je propisan u članu 49. Zakona.

S tim u vezi, Sud primećuje da podnosilac zahteva, kao pravno lice, ima pravo da podnese ustavnu žalbu, navodeći navodne povrede njegovih osnovnih prava i sloboda, koje se odnose na fizička i pravna lica (vidi, slučaj Suda: KI41/09, podnosilac zahteva: AAB-RIINVEST University D.O.O., rešenje o neprihvatljivosti od 3. februara 2010. godine, stav 14).

Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 34 [Kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika. Pravilo 34 (2) Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Pravilo 34 (2) posebno propisuje:

“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju”.

Sud podseća da gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika (vidi, slučaj: KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi takođe slučaj: KI175/20, podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).

Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi (vidi, slučaj: KI04/21, gore citiran, stav 27, kao i slučaj: KI175/20, gore citiran, stav 38).

U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, ocenjujući da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će se prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanu u ovom zahtevu i na relevantne navode podnosioca zahteva, pri čijoj će oceni, Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovana Ustavom (vidi, slučaj: KI04/21, gore citiran, stav 28).

Sud primećuje da se suština ovog slučaja odnosi nesporazum kompanija „Rex Marble” d.o.o., i „Fox Marble“ d.o.o., u vezi sa korišćenjem tri licenca za eksploataciju tvrdog kamena izdate od strane NKRM-a . U međuvremenu, sproveden je sudski postupak na prvostepenom i drugostepenom nivou redovnog sudstva i pitanje je vraćeno na ponovni postupak pred prvim stepenom. U ponovnom postupku, Osnovni sud je usvojio, kao osnovan, predlog predlagača obezbeđenja R.Sh., podnet protiv protivnika obezbeđenja „Fox Marble Kosova“ d.o.o., „Fox MarbleLimited“ i „Rex Marble“ d.o.o.. Osnovni sud je zabranio protivnicima obezbeđenja „Fox Marble Kosova“ d.o.o., „Fox MarbleLimited“ i „Rex Marble“ d.o.o., da otuđe, nametnu bilo takav teret ili promene pravni status akcija preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. u ARBK-u do donošenja neke druge sudske odluke. Osnovni sud je dao prošireno obrazloženje u pogledu predmetno-mesne nadležnosti redovnih sudova, grafološkog veštačenja, statusnih promena preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. i ispunjenja zakonskog uslova za određivanje mere bezbednosti. Protivnici obezbeđenja su podneli žalbu Privrednom sudu. Privredni sud je potvrdio zaključke prvostepenog suda i naglasio da osporeno rešenje nije zahvaćeno bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 182.2 ZPP-a i da je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Iz sadržaja postupaka sprovedenih u redovnim sudovima, Sud ocenjuje da se osporene odluke Osnovnog suda i Privrednog suda odnose na određivanje mere bezbednosti prema tužiocu-predlagaču R.Sh. da se zabrani podnosiocu zahteva, odnosno protivnicima obezbeđenja, otuđenje, nametanje bili kakvog tereta ili promena pravnog statusa akcija preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. u ARBK-u, do donošenja neke druge sudske odluke, kao i dozvola za eksploataciju tvrdog kamena na nekim betonskim katastarskim parcelama, odnosno „prethodni postupak”. Sud, na osnovu svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP), mora da oceni primenljivost garancija člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a. U tom kontekstu, Sud se poziva na tačku (b) stava (3) pravila 34 Poslovnika, prema kojoj Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako zahtev nije ratione materiae u skladu sa Ustavom.

Stoga je ocena gore navedenog uslova u okolnostima konkretnog slučaja važna, jer sprovedeni postupci pred redovnim sudovima spadaju u „prethodni postupak“, odnosno osporene odluke Osnovnog suda i Privrednog suda se odnose na određivanje mere bezbednosti prema tužiocu-predlagaču R.Sh., da se zabrani podnosiocu zahteva otuđenje, nametanje bilo kakvog tereta ili promena pravnog statusa akcija preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. u ARBK-u, kao i dozvole za eksploataciju tvrdog kamena u betonskim katastarskim parcelama, do odlučivanja redovnih sudova pravnosnažnom odlukom (razmatranjem merituma) u vezi sa tužbom tužioca-predlagača R.Sh. Shodno tome, Sud će oceniti da li je član 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a primenljiv u okolnostima slučaja podnosioca zahteva.

U ovom posebnom smislu, Sud primećuje da je pitanje primenjivosti člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP-a u prethodnim postupcima tumačeno od strane ESLJP-a kroz njegovu sudsku praksu, u skladu sa kojom je Sud, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Sud takođe ističe da su uslovi za primenljivost člana 31. Ustava u pogledu prethodnog postupka utvrđeni i u slučajevima ovog Suda, uključujući, ali ne ograničavajući se na slučajeve: KI122/17, podnosilac zahteva: Česká Exportní Banka A.S., presuda od 30. aprila 2018. godine; KI150/16, podnosilac zahteva: Mark Frrok Gjokaj, presuda od 31. decembra 2018. godine; KI81/19, podnosilac zahteva: Skender Podrimqaku, rešenje o neprihvatljivosti od 9. novembra 2019. godine; KI107/19, podnosilac zahteva: Gafurr Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 11. marta 2020. godine; KI195/20, podnosilac zahteva: Aigars Kesengfelds, presuda od 29. marta 2021. godine. Opšta načela utvrđena u gore navedenim odlukama Suda su zasnovana na slučaju ESLJP-a: Micallef protiv Malte, br. 17056/06, presuda od 15. oktobra 2009. godine.

Shodno tome, da bi utvrdio da li se član 31. Ustava i član 6. EKLJP-a primenjuju u konkretnom slučaju, Sud će se pozvati na opšta načela utvrđena kroz sudsku praksu ESLJP-a i Suda u pogledu primenljivosti procesne garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, a zatim će iste primeniti u okolnostima konkretnog slučaja.

Na osnovu svoje sudske prakse i prakse ESLJP-a, Sud primećuje da sve mere bezbednosti ili privremene mere ne određuju građanska prava ili obaveze i da bi se član 6. EKLJP-a smatrao primenljivim, ESLJP je definisao uslove na osnovu kojih treba oceniti primenljivost člana 6. EKLJP-a u „prethodnim postupcima” (vidi, slučaj ESLJP-a: Micallef protiv Malte, gore citiran, stavovi 83-86).

Prema uslovima utvrđenim u predmetu Micallef protiv Malte, koje je ovaj Sud prihvatio i kroz sudsku praksu: prvo, predmetno pravo mora biti „građansko“ kako u sudskoj raspravi tako i u postupku koji se odnosi na meru bezbednosti, u autonomnom značenju ovog pojma prema članu 6. EKLJP-a i; drugo, ovaj postupak mora efektivno utvrditi relevantno građansko pravo (vidi, u ovom kontekstu, predmet ESLJP-a: Micallef protiv Malte, gore citiran, stavovi 84 i 85, i tu pomenute reference, vidi i slučajeve Suda: KI122/17, podnosilac zahteva: Česká Exportní Banka A.S., gore citiran, stavovi 130 i 131; KI81/19, podnosilac zahteva: Skender Podrimqaku, gore citiran, stavovi 47 i 48; KI107/19, podnosilac zahteva: Gafurr Bytyqi, gore citiran, stav 53).

Sud podseća da se okolnosti slučaja podnosioca zahteva odnose na osporene odluke Osnovnog suda i Privrednog suda za određivanje mere bezbednosti prema tužbi tužioca-predlagača R.Sh. da bi se zabranilo podnosiocu zahteva-kao protivniku mere obezbeđenja-da otuđi, nametne bilo kakav teret ili promeni pravni status akcija preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. u ARBK-u, kao i dozvola za korišćenje tvrdog kamena u betonskim katastarskim parcelama, do donošenja konačne odluke. Podnosilac zahteva je podneo prigovore i žalbe u prethodnim postupcima sprovedenim pred redovnim sudovima, osporavajući određivanje mere bezbednosti pokrenute prema tužbi tužioca-predlagača R.Sh.

Sud podseća da sva pitanja koja su pokrenuta u okolnostima konkretnog slučaja spadaju u delokrug „prethodnog postupka” dok se ne razmotri glavno pitanje u vezi sa pravnim statusom preduzeća „Rex Marble” d.o.o., za šta su Osnovni sud i Privredni sud odredili meru bezbednosti prema tužbi tužioca-predlagača R.Sh. Sud primećuje da su sprovedeni postupci do sada prethodni postupci u vezi sa određivanjem mere bezbednosti pravnog statusa preduzeća „Rex Marble” d.o.o., kao i da su dozvole za eksploataciju tvrdog kamena u betonskim katastarskim parcelama predmet spora između parničara, dok što se tiče materijalnog aspekta (merituma) ovog zahteva, redovni sudovi još uvek nisu doneli pravosnažnu i obavezujuću odluku.

Na osnovu gore navedenog, Sud utvrđuje da podnosilac zahteva (i) uživa „građansko pravo“ koje pokreće procesne garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a; (ii) zahtev podnosioca u vezi sa navodom o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a je ratione materiae u skladu sa Ustavom jer se govori o građanskim pravima i imovinskim interesima podnosioca zahteva; i da su, samim tim, (iii) procesne garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a primenljive u njegovom slučaju.

U daljem tekstu ove odluke, Sud ponavlja da će – u skladu sa načelom supsidijarnosti - oceniti navode podnosioca zahteva samo u vezi sa prethodnim postupkom ovog zahteva, odnosno odluke redovnih sudova u vezi sa određivanjem mere bezbednosti za statusne promene preduzeća „Rex Marble” d.o.o.., kao i dozvola za eksploataciju tvrdog kamena na betonskim katastarskim parcelama koje su predmet spora među parničarima.

Sud podseća da podnosilac zahteva u suštini iznosi konkretne, ali povezane navode u vezi sa imenovanjem veštaka, aktivnom legitimacijom tužioca R.Sh., predmetno-mesnom nadležnošću redovnih sudova, pogrešnom primenom materijalnog prava i legitimnim očekivanjima. Svi ovi navodni procesni i materijalni nedostaci, prema podnosiocu zahteva, su doveli do povreda članova 31, 46. i 54. Ustava u vezi sa članovima 6, 13. i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a. Sud takođe ocenjuje da podnosilac zahteva pokreće navode o zaštiti imovine zagarantovane članom 46. Ustava i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a, koji se odnose na materijalni aspekat ovog zahteva, jer se radi o statusnim promenama preduzeća „Rex Marble“ d.o.o., kojim se zatim utvrđuje pravo svojine nad istim kao i pravo na dozvole za eksploataciju tvrdog kamena na betonskim katastarskim parcelama koje su predmet spora među parničarima.

Sud podseća da je Osnovni sud dao prošireno obrazloženje u pogledu predmetno-mesne nadležnosti redovnih sudova, grafološkog veštačenja, statusnih promena preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. i ispunjenja zakonskog uslova za određivanje mere bezbednosti. Nakon toga, Privredni sud je u žalbenom postupku u celini potvrdio nalaze Osnovnog suda.

Što se tiče predmetno-mesne nadležnosti za odlučivanje u ovom slučaju, Osnovni sud je obrazložio: „Sud je prvo razmotrio navod protivnika obezbeđenja da sud Kosova nije nadležan da sudi u ovom parničnom slučaju, zbog činjenice da su ugovori o prodaji akcija i punomoćje potpisani van teritorije Kosova, odnosno u Velikoj Britaniji. U ovoj fazi postupka, sud je ocenio da je potpuno nadležan da meritorno odlučuje o predlogu mere bezbednosti, odnosno o tome da li treba postojati mera bezbednosti do rešavanja spora ili ne. Ovo zbog činjenice da se u ovoj fazi postupka ne razmatra valjanost zaključenih ugovora, već valjanost radnji koje su se desile na teritoriji zemlje, odnosno statusnih promena koje su se desile u Trgovinskom kosovskom preduzeću „Rex Marble“, d.o.o. u ARBK-u kao institucija koja upravlja registrima trgovinskih društava registrovanih u Republici Kosovo, uključujući i promene imena akcionara, kao i pravnu valjanost punomoćja, kao dokument iz spoljašnjeg sveta na osnovu kojeg su izvršene statusne promene. Na osnovu gore navedenih činjenica i okolnosti, sud je došao do zaključka da je predmetno nadležan da razmatra i odlučuje o predlogu za meru bezbednosti, sa opisom kao u izreci ovog rešenja”.
Što se tiče grafološkog veštačenja, Osnovni sud je obrazložio: „U postupku preispitivanja i presuđivanja, sud je izveo novi dokaz o grafološkom veštačenju i za veštaka je određen S.K., koji je izvršio neophodna ispitivanja i radio na veštačenju gde je dao svoje stručno mišljenje da potpis u osporenom punomoćju ne pripada licu koje je navedeno kao davalac punomoćja, odnosno predlagaču mere bezbednosti R.Sh. Veštačenje će biti razrađeno i detaljno ispitano tokom glavne rasprave. Iz izveštaja Osnovnog tužilaštva u Prizrenu sa oznakom PPN/I. br. 125/2021 od 29.08.2019. godine, sud je utvrdio da je krivična istraga okončana uz uputstvo da podnosilac krivične prijave - R.Sh., vlasnik „Rex Marble“, predmet podnese nadležnom sudu, odnosno Departmanu za privredna pitanja”.

Što se tiče nejasnoća u vezi sa statusnim promenama preduzeća „Rex Marble” d.o.o., Osnovni sud je obrazložio: „Spisima predmeta se prilaže nalaz veštaka u kome je dato mišljenje relevantnog veštaka grafologije da potpis na punomoćju nije dao R.Sh. Sve ove činjenice i okolnosti, u ovoj fazi postupka, čine verodostojnom tvrdnju strane da su statusne promene u poslovanju izvršene na osnovu nevažećeg i nedovoljnog punomoćja za vršenje statusnih promena (promena vlasnika) u poslovanju”.

Što se tiče ispunjenosti zakonskog uslova za određivanje mere bezbednosti, Osnovni sud je obrazložio: „Sud je ocenio da je ispunjen i drugi zakonski uslov za određivanje mere bezbednosti, odnosno postalo je verodostojno da postoji opasnost da će se ako se mera bezbednosti ne odredi znatno otežati ili onemogućiti ostvarivanje zahteva. Ovo zbog činjenice da su sada u ARBK-u završene procedure za prenos svojine nad Trgovinskim preduzećem „Rex Marble“ d.o.o., i da se u svakom trenutku može izvršiti otuđenje, opterećenje bilo kakvim teretom ili druge radnje vezano za imovinu istog preduzeća. Isto tako, eksploatacija prirodnih resursa – stena i ruda, od strane istog biznisa, ali sa drugim vlasnikom registrovanim u ARBK-u i preko njega od strane druga dva biznisa, uticaće na postepenu eksploataciju ovog prirodnog resursa. Samim tim, ovo će uticati i na smanjenje mogućnosti predlagača obezbeđenja za korišćenje iste imovine, ukoliko eventualno tužbeni zahtev oceni kao osnovan. Stoga je sud ocenio da je do potpune promene odlučnih činjenica ovog slučaja i donošenja pravosnažne sudske odluke neophodno i u službi pravne sigurnosti da nema takvih radnji u vezi sa imovinom Trgovinskog preduzeća „Rex Marble” „d.o.o. i korišćenjem dozvoli izdatih na njeno ime. Uzimajući u obzir da se konačan epilog parničnog slučaja nikada ne zna, da se merom bezbednosti može prouzrokovati šteta protivniku obezbeđenja, kao i postupajući u skladu sa članom 297.2 ZPP-a, sud je izrekao meru garancije na teret predlagača obezbeđenja u iznosu od 5.000,00 €, koja je već deponovana u sudu, a koja može poslužiti kao sredstvo obezbeđenja za eventualnu štetu koja može biti prouzrokovana protivnicima obezbeđenja”.

Sud takođe ističe i zaključke Privrednog suda, koji je u celini potvrdio zaključke prvostepenog suda i obrazložio: (i) osporeno rešenje nije zahvaćeno bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 182.2 ZPP-a i materijalno pravo je pravino primenjeno, o čemu se drugostepeno veće stara prema službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 194. ZPP-a; (ii) prvostepeni sud je predmetno nadležan za razmatranje ovog pravnog pitanja i odlučivanje o predlogu za meru bezbednosti u smislu člana 28 stavovi 1. i 2. ZPP-a, pošto se radi o sporu sa međunarodnim elementom i statusnim promenama do kojih je došlo u Trgovinskom preduzeću „Rex Marble” d.o.o. u ARBK-u; (iii) zaključak prvostepenog suda je pravičan i zakonit, budući da su na osnovu razmatranja predmeta ispunjeni kumulativni uslovi definisani odredbama člana 297 stav 1 tačke (a) i (b), koje se odnose na verodostojnost zahteva ili subjektivno pravo i postojanje opasnosti da bi bez određivanja takve mere predlagaču moglo biti onemogućeno ili znatno otežano ostvarivanje zahteva, jer je predlagač predlog sudu učinio verodostojnim i prihvatljivim, stoga, (iv) s tim u vezi, prvostepeni sud je s pravom usvojio predlog za određivanje mere bezbednosti i uspeo da učini verodostojnim subjektivno pravo i postojanje opasnosti.

Što se tiče svih konkretnih navoda podnosioca zahteva, Sud ponavlja da se ispravnost postupaka uvek ocenjuje njihovim razmatranjem u celini, tako da izolovana nepravilnost možda neće biti dovoljna da postupke u celini učini nepravičnim (vidi, slučaj Suda: KI107/22, podnosilac zahteva: Valdet Avdiu, rešenje o neprihvatljivosti od 18. januara 2023. godine, stav 42; i slučaj ESLJP-a: Mirolubovs protiv Letonije, br. 798/05, presuda od 15. septembra 2009. godine, stav 103).

Što se tiče navoda o grafološkom veštačenju

Vraćajući se na okolnosti konkretnog slučaja, Sud se poziva na obrazloženje Osnovnog suda u vezi sa saslušanjem veštaka grafologije: „U postupku preispitivanja i presuđivanja, sud je izdao nove dokaze o grafološkom veštačenju i za veštaka je imenovan S.K., koji je obavio neophodna ispitivanja i radio na veštačenju i dao svoje stručno mišljenje da potpis u osporenom punomoćju ne pripada licu koje je navedeno kao davalac punomoćja, odnosno predlagaču mere bezbednosti R.Sh. Veštačenje će biti razrađeno i detaljno ispitano tokom glavne rasprave. Iz izveštaja Osnovnog tužilaštva u Prizrenu sa oznakom PPN/I. br. 125/2021 od 29.08.2019. godine, sud je utvrdio da je krivična istraga okončana uz uputstvo podnosiocu krivične prijave R.Sh., vlasniku „Rex Marble“, da predmet podnese nadležnom sudu, odnosno Departmanu za privredna pitanja”.

Odbijanje da se naloži mišljenje veštaka– samo po sebi – nije nepravično, jer se na osnovu jurisprudencije ESLJP-a i Suda mora utvrditi da li su postupci u celini bili pravični. Obrazloženje dato za odbijanje mora biti razumno (vidi, slučaj Suda: KI215/21 podnosilac zahteva: Arber Shkreli i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 15. februara 2022. godine, stav 78; vidi takođe predmet ESLJP-a: H. Protiv francuske, br. 10073/82, presuda od 24. oktobra 1989. godine, stavovi 61 i 70).

U slučajevima kada je veštak imenovan od strane suda, stranama se mora dati mogućnost da prisustvuju veštačenju koje on ili ona daje ili da im se pokažu dokumenti koje je on ili ona razmatrala; bitno je da strane moraju biti u mogućnosti da na odgovarajući način učestvuju u postupku (vidi, slučaj Suda: KI215/21 podnosilac zahteva: Arbër Shkreli i drugi, gore citiran, stav 79; vidi takođe slučajeve ESLJP-a: Letinčić protiv Hrvatske, br. 7183/11, presuda od 3. maja 2016. godine, stav 50; i Devinar protiv Slovenije, br. 28621/15, presuda od 22. maja 2018. godine, stav 46).

Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, član 6 (1) EKLJP-a ne zahteva izričito da veštak saslušan pred sudom ispunjava iste uslove nezavisnosti i nepristrasnosti kao i sam sud (vidi, slučaj Suda: KI215/21 podnosilac zahteva: Arbër Shkreli i drugi, gore citiran, stav 80; vidi takođe slučaj ESLJP-a: Letinčić protiv Hrvatske, gore citiran, stav 51). Međutim, nedostatak nepristrasnosti veštaka, zajedno sa njegovom ili njenom ulogom u postupku, može biti odlučujući faktor u postupku u korist jedne strane, a na štetu druge, i povredi načela jednakosti oružja (vidi, slučaj Suda: KI215/21 podnosilac zahteva: Arbër Shkreli i drugi, gore citiran, stav 80; vidi takođe slučajeve ESLJP-a: Sara Lind Eggertsdóttir protiv Islanda, br. 31930/04, presuda od 5. jula 2007. godine, stav 53; i, Letinčić protiv Hrvatske, gore citiran, stav 51); takođe, veštak može zauzeti dominantnu poziciju u postupku i imati značajan uticaj na ocenu suda (vidi, slučajeve ESLJP-a: Yvon protiv Francuske, br. 44962/98, presuda od 24. aprila 2003. godine, stav 37; i Letinčić protiv Hrvatske, gore citiran, stav 51). Drugim recima, položaj veštaka u toku postupka, njegove ili njene dužnosti i način na koji sudije ocenjuju njegovo ili njeno mišljenje su vazni faktori koji se moraju uzeti u obzir da bi se ocenilo da li je ispoštovano načelo jednakosti oružja (vidi, slučaj ESLJP-a: Devinar protiv Slovenije, gore citiran, stav 47).
Na osnovu napred navedenog, Sud ocenjuje da se ne može reći da je povređeno pravo podnosioca zahteva u vezi sa saslušanjem veštaka grafologije, jer: (i) u ponovnom postupku, nakon održanih dva ročišta, Osnovni sud je izneo novo grafološko veštačenje; (ii) naglasio je da će se grafološko veštačenje detaljno ispitati tokom sudske rasprave; (iii) ne rezultira da je veštak grafologije zauzeo dominantnu poziciju u postupku u meri u kojoj to utiče na ocenu redovnih sudova na štetu podnosilaca zahteva i u korist suprotne strane; (iv) tokom sprovođenja postupaka kao celine, podnosiocu zahteva je data mogućnost da komentariše mišljenje veštaka u skladu sa načelom jednakosti oružja; i, (v) neimenovanje drugog veštaka - samo po sebi - nije nepravično, zato što je postupak u celini bio pravičan (vidi, slučaj Suda: KI215/21 podnosilac zahteva: Arbër Shkreli i drugi, gore citiran, stav 84).

Što se tiče navoda o delotvornom pravnom sredstvu

U vezi sa navodom o nedostatku delotvornog pravnog sredstva, Sud primećuje da na osnovu jurisprudencije ESLJP-a i Suda, lokalne vlasti koje odlučuju o predmetu moraju razmotriti meritum žalbe u odnosu na prava koja su zagarantovana EKLJP-om (vidi, slučajeve ESLJP-a: KI156/22, podnosilac zahteva: “Thermo SHPK”, rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2023. godine, stav 53; vidi takođe slučajeve ESLJP-a: Smith i Grady protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 33985/96 33986/96, presuda od 25. jula 2000. godine, stav 138; Peck protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 44647/98, presuda od 28. januara 2003. godine, stavovi 105-106). Sredstvo mora uključiti meritum žalbe koju je uložio podnosilac žalbe. Ako lokalni organ ili relevantni sud preformuliše žalbu ili ne uzme u obzir neki suštinski element navodne povrede EKLJP-a, onda pravno sredstvo neće biti dovoljno (vidi, slučaj Suda: KI156/22, podnosilac zahteva: “Thermo SHPK”, gore citiran, stav 53; i vidi takođe slučaj ESLJP-a: Glas Nadezhda EOOD i Elenkov protiv Bugarske, br. 14134/02, presuda od 11. oktobra 2007. godine, stav 69).

Na osnovu jurisprudencije ESLJP-a, “delotvornost” sredstva u smislu člana 13. EKLJP-a ne zavisi od obezbeđivanja povoljnog ishoda za podnosioca žalbe (vidi, slučaj Suda: KI156/22, podnosilac zahteva: “Thermo SHPK”, gore citiran, stav 54; vidi takođe slučajeve ESLJP-a: Swedish Engine Drivers’ Union protiv Švedske, br. 5614/72, presuda od 6. februara 1976. godine, stav 50; Kudła protiv Poljske, br. 30210/96, presuda od 26. oktobra 2000. godine, stav 157). Reč sredstvo u kontekstu člana 13 ne znači sredstvo koje će biti uspešno, već jednostavno neko dostupno sredstvo pred nadležnim organom koji će razmotriti meritum žalbe (vidi, slučaj Suda: KI156/22, podnosilac zahteva: “Thermo SHPK”, gore citiran, stav 54; vidi, takođe, slučajeve ESLJP-a: C. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 11882/85, odluka o prihvaljivosti od 7. oktobra 1987. godine). Član 13 garantuje dostupnost sredstva, ali ne i povoljan ishod (vidi, slučaj ESLJP-a: R. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 12039, odluka o prihvatljivosti od 18. jula 1986. godine).

Vraćajući se na okolnosti konkretnog slučaja, Sud ocenjuje da su redovni sudovi pokazali dužnu pažnju za pravično sprovođenje pravde tako što su predmet vratili na ponovno suđenje i održali dva ročišta kako bi pravilno utvrdili činjenično stanje i otklonili procesne nedostatke u kom slučaju su ispunili uslov delotvornog pravnog sredstva kako je shvaćeno članom 54. Ustava i članom 13. EKLJP-a (vidi slučaj Suda: KI16/23 podnosilac zahteva: Gjok Gega i Bajram Sinani, rešenje o neprihvatljivosti od 25. maja 2023. godine, stav 70). Činjenica da ishod slučaja nije u korist podnosioca zahteva sama po sebi ne postavlja pitanje člana 54. Ustava u kombinaciji sa članom 13. EKLJP-a (vidi, slučaj Suda: KI156/22, podnosilac zahteva: “Thermo SHPK”, gore citiran, stav 54).

Sud utvrđuje da su u konkretnom slučaju osporene odluke redovnih sudova obrazložene i sadrže utvrđene činjenice, relevantne zakonske odredbe i logičan odnos između njih (vidi, slučajeve Suda: br. KI24/22, podnosilac zahteva: Turkiye Is Bankasi A.S.-filijala na Kosovu, gore citiran, stav 45; KI174/21 podnosilac zahteva: Bashkim Makiqi, gore citiran, stav 58, i KI72/12, podnosilac zahteva: Veton Berisha i Ilfete Haziri, presuda od 17. decembra 2012. godine, stav 61, i KI135/14, IKK Classic, presuda od 9. februara 2016. godine, stav 58).

Što se tiče navoda o predmetno-mesnoj nadležnosti i ispunjavanju zakonskog uslova za određivanje mere bezbednosti

Sud ocenjuje da su navodi podnosioca zahteva o predmetno-mesnoj nadležnosti sudova i ispunjavanju zakonskog uslova za određivanje mere bezbednosti u suštini navodi o pogrešnoj primeni zakona.

Što se tiče navoda o pogrešnoj primeni zakona u redovnim sudovima, Sud je stalno navodio da nije uloga ovog Suda da preispituje zaključke redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može da oceni same činjenice koje su dovele sud dotle da usvoji jednu umesto neke druge odluke. U suprotnom, Sud bi postupao kao sud “četvrtog stepena”, što bi rezultiralo prekoračenjem granica postavljenim u njegovoj nadležnosti (vidi, u tom smislu, slučaj ESLJP-a: García Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i tu korišćene reference, vidi, takođe, slučajeve Suda: KI128/18 podnosilac zahteva: Limak Kosovo International Airport Sh.A. “Adem Jashari”, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, stav 56; i KI62/19 podnosilac zahteva: Gani Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2019. godine, stav 58).

Ocenjujući postupke koji su u celini sprovedeni u redovnim sudovima, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva imao koristi od kontradiktornog postupka i da je bio u mogućnosti da u različitim fazama postupka iznese navode i dokaze koje je smatrao važnim za njegov slučaj; imao je mogućnost da efektivno ospori navode i dokaze koje je izvela suprotna strana; redovni sudovi su saslušali i razmotrili sve njegove navode, koji su, objektivno gledano, bili važni za rešavanje slučaja; detaljno su dati činjenični i pravni razlozi osporene odluke, a postupci su, sagledani u celini, bili pravični (vidi, mutatis mutandis, slučaj ESLJP-a: Garcia Ruiz protiv Španije, gore citiran, stavovi 29 i 30, vidi, takođe, slučaj Suda br. KI22/19, podnosilac zahteva: Sabit Ilazi, rešenje o neprihvatljivosti od 7. juna 2019. godine, stav 42).

Sud ističe da neće oceniti materijalni aspekt ovog zahteva koji se odnosi na navode podnosioca zahteva za zaštitu imovine, statusno utvrđivanje preduzeća „Rex Marble“ d.o.o. i eventualne gubitke u vezi sa poslovanjem za eksploataciju tvrdog kamena, jer podnosilac zahteva i dalje ima mogućnost da ih pokrene u postupku pred redovnim pravosuđem – i kao takvi su – svi ovi navodi po mišljenju Suda preuranjeni, pošto su u konkretnoj situaciji predmet ustavne ocene pred Sudom prethodni postupci (vidi, slučaj Suda: KI65/22, podnosilac zahteva: Društvo “Fitorja” D.O.O., rešenje o neprihvatljivosti od 23. februara 2023. godine, stav 66 i druge reference koje su tu pomenute).

Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje i delotvorno pravno sredstvo, kao što je zagarantovano članovima 31 i 54. Ustava u vezi sa članovima 6 (1) i 13. EKLJP-a, “nepotkrepljeni i neobrazloženi” navodi i treba da se odbiju, kao očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama, kao što je precizirano u pravilu 34 (2) Poslovnika.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članovima 113.7 i 21.4 Ustava, članovima 20 i 47. Zakona i pravilom 48 (1) (b) Poslovnika, dana 7. novembra 2023. godine, jednoglasno

ODLUČUJE

DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

Ovo Rešenje stupa na snagu danom objave u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.

Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda

Enver Peci Gresa Caka-Nimani

podnosiocu:

“Rex Marble sh.p.k”

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni