Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 22 jula 2024. godine
Br. Ref.: RK 2475/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI152/23
Podnosilac
Burim Zherka
Ocena ustavnosti trajanja postupka u predmetu
CN. br. 30/23 u Osnovnom sudu u Đakovici
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sutkinja
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Burim Zherka iz Đakovice (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva ne osporava nijedan konkretan akt javnih organa, ali osporava trajanje postupka u vezi sa suđenjem u predmetu koji je prvobitno pokrenut u Opštinskom sudu u Đakovici 18. februara 1994. godine (u daljem tekstu: Opštinski sud), i slučaj [CN br.30/23] registrovan 30. marta 2023. godine u Osnovnom sudu u Đakovici (u daljem tekstu: Osnovni sud).
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti trajanja postupka koji se veže sa njegovim tužbenim zahtevom, koja se razmatra u Osnovnom sudu, za koji podnosilac zahteva navodi povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 8. jula 2023. godine, podnosilac zahteva je poštom dostavio svoj zahtev koji je Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) primio 11. jula 2023. godine.
Dana 13. jula 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [Br. GJR. KI152/23] imenovala sutkinju Remzije Istrefi-Peci za sutkinju izvestiteljku. Istog dana, predsednica suda je odlukom [Br. KSH. KI152/23] imenovala veće za razmatranje, u sastavu sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Radomir Laban i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 24. jula 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva i zatražio od njega da podnese sledeća dokumenta i informacije Sudu: (i) zvanični obrazac svog popunjenog zahteva; (ii) kopiju njegovog tužbenog zahteva podnetog nadležnom sudu; (iii) broj spisa predmeta koji je registrovan kod nadležnog suda, pred kojim se razmatra njegov tužbeni zahtev; (iv) kopije urgencija dostavljenih nadležnom sudu; kao i (v) kopije svih njegovih podnesaka tokom odvijanja postupka pred državnim organima i odgovarajućim sudovima.
Dana 3. avgusta 2023. godine, podnosilac zahteva je u odgovoru na zahtev Suda dostavio sledeće: (i) obrazac zahteva u kome je naveo da je broj slučaja koji je registrovan u Opštinskom sudu u Đakovici bio [V.br. 202/94], dok sada predmet u Osnovnom sudu u Đakovici ima broj [2023:078788]; (ii) kopiju pokretanja postupka u vanparničnom predmetu od 18. februara 1994. godine; (iii) zahtev za prosleđivanje vanparničnog predmeta od 6. marta 2023. godine, podnet Osnovnom sudu u Đakovici, i (iv) podnesak „II molitva - urgencija“ od 29. juna 2023. godine, podnet Osnovnom sudu u Đakovici, Opšte odeljenje, Građanski odsek.
Dana 5. oktobra 2023. godine, Sud je obavestio Osnovni sud u vezi sa zahtevom podnosioca zahteva i zatražio od istog informacije u vezi sa sledećim pitanjima: (i) kog datuma je tužba podnosioca zahteva registrovana u Osnovnom sudu u Đakovici; i (ii) u kojoj fazi postupka se nalazi razmatranje njegovog tužbenog zahteva.
Dana 10. oktobra 2023. godine, Sud je primio traženi odgovor od Osnovnog suda.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, čime je započet njegov mandat u Sudu.
Dana 25. juna 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.
Pregled činjenica
Na osnovu informacija i tvrdnji podnosioca zahteva u spisima predmeta, koje je podnosilac zahteva dostavio Sudu, proizilazi da je 24. maja 1991. godine „Akcionarsko društvo za prevoz putnika Đakovica-Prevoz“, odlukom [br. 254] podnosiocu zahteva je, u svojstvu svog zaposlenog, dodelio stan u Đakovici na korišćenje.
Dana 3. maja 1993. godine, podnosilac zahteva je kao predlagač, a na osnovu odredaba važećeg Zakona o stanovanju [Službeni list RS-a 50/92, izmenjen i dopunjen 76/92], Društvenom preduzeću „Kosovatrans“ u Đakovici (u daljem tekstu: DP „Kosovatrans“) podneo je zahtev za kupovinu ovog stana.
Iz spisa predmeta proizilazi da DP „Kosovatrans“ podnosiocu zahteva nije odobrio zahtev za kupovinu stana.
Dana 18. februara 1994. godine, podnosilac zahteva je pri Opštinskim sudom u Đakovici pokrenuo vanparnični postupak protiv „Akcionarskog društva za prevoz putnika“ u Đakovici za kupovinu stana. Predmet u ovom sudu je registrovan sa brojem [V. br. 202/94].
Dana 5. marta 1999. godine, Opštinski sud je održao poslednju sednicu u ovom predmetu na kojoj je određen veštak za obračun cene stanova. Na istoj sednici (i) odlučeno je da se sledeća sednica održi 25. marta 1999. godine i (ii) podnosilac zahteva je bio u obavezi da dostavi dodatnu dokumentaciju.
Podnosilac zahteva u Sudu nije izneo nikakve relevantne dokaze ili dokumentaciju u vezi sa razvijenim postupkom ili svojim radnjama u vezi sa navedenim vanparničnim postupkom.
Na osnovu podnesaka dostavljenih Sudu, proizilazi da je podnosilac zahteva 6. marta 2023. godine podneo zahtev Osnovnom sudu za postupanje po vanparničnom predmetu sa brojem spisa [V. br. 202/94], koji je ranije registrovan u Opštinskom sudu. Svojim zahtevom, podnosilac zahteva je tražio postupanje Suda u ovoj vanparničnoj pravnoj stvari.
Dana 29. juna 2023. Godine, podnosilac zahteva je podneo „urgenciju“ Osnovnom sudu, kojom je precizirao da su ispunjeni proceduralni uslovi za zakazivanje sudske sednice, i „s obzirom da je ovaj predmet pokrenut od 1994. godine i da sud mora preduzeti radnje po ovom pitanju“.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva u svom zahtevu navodi povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] zagarantovanog Ustavom, u vezi sa članom 6. EKLJP-a kao rezultat trajanja postupka, čiji je slučaj na razmatranje pred Osnovnim sudom. S tim u vezi, suština navoda podnosioca zahteva se veže sa njegovom tvrdnjom za nedelovanje Osnovnog suda za rešavanje slučaja koji se veže sa kupoprodajom stana, koji je on dobio na korišćenje/ upotrebu tokom 90-tih godina.
Konkretnije, podnosilac zahteva u svom zahtevu navodi odugovlačenje postupka u vezi sa njegovim predlogom podnetim Opštinskom sudu 18. februara 1994. godine za kupovinu stana. Dalje, isti precizira da: „od tada Sud nije preduzeo nikakvu radnju u vezi sa njegovim predlogom [...].“
Podnosilac zahteva ističe da je: „Povređen pristup pravdi zbog nedelovanja Suda već skoro 30. godina. Ova radnja je diskriminatorna. Podneo sam urgenciju preko mog advokata, međutim suđenje se ne zakazuje. Meni se ne rešava fundamentalno i egzistencijalno pitanje [...].“
Odgovor Osnovnog suda, dostavljen Sudu 10. oktobra 2023. godine
Kao što je navedeno iznad, dana 10. oktobra 2023. godine, Osnovni sud je dostavio odgovor na zahtev Suda, od 5. oktobra 2023. godine.
Osnovni sud je obavestio Sud, kao u nastavku:
„U ovom Sudu je 18.02.1994. godine pokrenut vanparnični postupak po predlogu predlagača Burima Zherke, iz Đakovice, koga zastupa advokat [T.B.], protiv protiv-predlagača „Akcionarsko društvo za prevoz putnika“ u Đakovici, kao pravni sledbenik DP. „Kosovatrans” u predmetu „Kupovina stana“. Dana 05.03.1999. godine u bivšem Opštinskom sudu u Đakovici, održana je poslednja sednica u ovom predmetu, na kojoj je određen veštak za obračun cene stanova, a sednica je zakazana za 25.03.1999. godine, gde je predlagač bio u obavezi da dostavi neke spise predmeta. Vredi napomenuti da je ovo poslednji zapisnik koji se vodio u ovom sudu. Dana 06.03.2023. godine, ovlašćeni zastupnik predlagača je dana podneo zahtev za pokretanje postupka po ovom vanparničnom predmetu. Ja, kao sutkinja u predmetu, u mojoj kancelariji sam primila ovaj spis dana 30.03.2023. godine, koji je sada dobio broj predmeta CN.br. 30/23. Do zahteva za pokretanje postupka, ovaj spis je bio u Arhivu ovog suda.“
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
„1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
[...]“
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Svako ima pravo da se njegov slučaj sasluša pravično, javno i u razumnom roku [...].“
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. Ustava, koji propisuju:
Član 113.
[Jurisdikcija i Ovlašćene Strane]
„(1) Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
(7) Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom“.
Sud se dalje poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47.
[Individualni zahtevi]
„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva“.
Član 48.
[Tačnost podneska]
Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.
Član 49.
[Rokovi]
Podnesak se podnosi u roku od četiri (4.) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. [...]
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud smatra da je podnosilac zahteva ovlašćena strana i da osporava odugovlačenje postupka u vezi sa suđenjem u predmetu [CN. br. 30/ 23].
Sud podseća da podnosilac zahteva tvrdi odugovlačenje postupka u vezi sa predlogom koji je pokrenut 1994. godine u vanparničnom postupku pred Opštinskim sudom. Na osnovu datih informacija Opštinskog suda, proizilazi da je Opštinski sud 1999. godine održao poslednju sednicu po ovom pitanju, na kojoj je određen veštak za obračun cene stanova, a zatim je zakazana još jedna sednica u istoj godini gde je istovremeno predlagač, u ovom slučaju podnosilac zahteva, bio u obavezi da dostavi neke spise predmeta. Međutim, na osnovu spisa koje je podnosilac zahteva dostavio i informacija dobijenih od strane Osnovnog suda od poslednjeg ročišta 05. marta 1999. godine, proizilazi da je pravni zastupnik podnosioca zahteva, po prvi put u vezi sa predmetom, dana 06. marta 2023. godine, podneo zahtev Osnovnom sudu za postupanje po ovom predmetu. U nastavku toga i na osnovu informacija koje je dostavio Osnovni sud, proizilazi da je podnosilac zahteva ponovo aktivirao predmet u martu 2023. godine, sa zahtevom da se predmet nastavi. Kao rezultat toga, predmet je dodeljen odgovarajućoj sutkinji u Osnovnom sudu 30. marta 2023. godine, registrovan pod brojem predmeta [CN. br. 30/23].
Sud podseća da se u junu 2023. godine, podnosilac zahteva obratio Osnovnom sudu sa „urgencijom“, tražeći od njega da postupi u vezi sa ovim predmetom.
U svom zahtevu pred ovim Sudom, podnosilac zahteva precizira da mu je povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, kao rezultat odugovlačenja postupka koji se veže sa njegovim zahtevom za kupovinu stana, pokrenutim 1994. godine.
U kontekstu ustavnih i zakonskih kriterijuma o (i) iscrpljivanju pravnih sredstava, utvrđenih u stavu 7. člana 113. Ustava i članu 47. Zakona; i (ii) dostavljanju zahteva u roku utvrđenom u članu 49. Zakona, Sud podseća da je slučaj [CN. br. 30/ 23] u toku razmatranja u prvostepenom sudu i da podnosilac zahteva ne osporava nijedan konkretan akt organa javne vlasti, već samo trajanje postupka u vezi sa suđenjem u njegovom slučaju.
Dok, u vezi sa njegovim navodom o nerešavanju njegovog slučaja u razumnom roku, zagarantovanog stavom 2 člana 31. Ustava, u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP-a, Sud dalje zaključuje da je podnosilac zahteva precizirao svoj zahtev, kako se to zahteva članom 48. Zakona.
U vezi sa gore navedenim, Sud podseća da podnosilac zahteva nakon 1999. godine, do 6. marta 2023. godine, nije podneo nikakav podnesak Sudu kako bi dokazao da li je preduzeo bilo kakvu radnju u vezi sa svojim zahtevom za otkup stana, pokrenut njegovim predlogom u Opštinskom sudu 1994. godine. Međutim, Sud ističe da čak i da je to bio slučaj, procesne radnje podnosioca zahteva u Sudu, od 1999. do 15. juna 2008. godine su ratione temporis koje nisu u skladu sa Ustavom kako je to utvrđeno pravilom 34. (3) (d) Poslovnika i dalje precizirano kroz svoju sudsku praksu koja uključuje, ali nije ograničena na slučajeve KI47/14, sa podnosiocem Mustaf Zejnullahu, rešenje o neprihvatljivosti od 11. avgusta 2014. godine, stav 25, KI54/14, sa podnosiocem Hamdi Ademi, rešenje o neprihvatljivosti, 30. juna 2014. godine, stav 21; i KI62/19, Gani Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra, stav 44).
Shodno tome, Sud će u nastavku razmotriti navode podnosioca zahteva o odugovlačenju postupka koji se veže sa vremenskim periodom od 15. juna 2008. godine do podnošenja zahteva ovom Sudu, 8. jula 2023. godine.
Sud će u nastavku razmotriti navod podnosioca o odugovlačenju postupka koji je razvijen i tretiraće isti sa stanovišta prava zagarantovanih članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a, primenivši i načela i kriterijume postavljene sudskom praksom ESLJP-a, na osnovu kojih je Sud, u skladu sa članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, obavezan za sledeće: „Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava.“
U nastavku toga, Sud će Sud oceniti da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijum utvrđen u stavu 2 pravila 34. [Kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika o radu koji utvrđuje sledeće:
„(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan, kada podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoju tvrdnju.“
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovanim“ u celini ili samo u vezi sa određenim navodom koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazvati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Ove poslednje, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu se kategorisati u četiri odvojene grupe: (i) navodi koji su kvalifikovani kao zahtevi „četvrtog stepena“; (ii) navodi koji su kategorizovani sa „očiglednim ili evidentnim nedostatkom kršenja prava“; (iii) „nepotkrepljeni ili neopravdani“ navodi, i na kraju, (iv) „zbunjujući i nejasni“ navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva koji je ocenjen kao „očigledno neosnovan“, kao i specifičnosti četiri gore navedenih kategorija navoda koje su kvalifikovane kao „očigledno neosnovane“ razvijene kroz sudsku praksu ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj praksi, uključujući ali ne ograničavajući se na slučajeve KI40/20, podnosilac zahteva Sadik Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac zahteva Kujtim Lleshi, rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; KI21/21, podnosilac zahteva Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine, KI107/21, podnosilac zahteva Ramiz Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine).
U vezi sa pravom na donošenje odluka u razumnom roku, Sud se poziva na stav 2 člana 31. Ustava i stav 1 člana 6. EKLJP-a, koji propisuju sledeće:
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
„[...]
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama [...] u razumnom roku [...]“.
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Svako ima pravo da se njegov slučaj sasluša pravično, javno i u razumnom roku ...“.
U pogledu povrede ustavnog prava u vezi sa suđenjem u razumnom roku, zagarantovanog stavom 2 člana 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a, Sud prvo ističe da već ima sudsku praksu. , koja je izgrađena na osnovu načela utvrđenih kroz sudsku praksu EKLJP-a (uključujući, ali ne ograničavajući se na slučajeve ESLJP-a, Erkner i Hofauer protiv Austrije, br. 9616/81, presuda od 23. aprila 1987. godine; Eckle protiv Savezne Republike Nemačke, br. 8130/78, presuda od 15. jula 1982. godine; Mikulić protiv Hrvatske, br. 53176/99, presuda od 7. februara 2002. godine; Frydlender protiv Francuske, br. 30979/96, presuda od 27. juna 2000. godine; Katte Klitsche de la Grange protiv Italije, br. 21/1993/416/495, presuda od 19. septembra 1994. godine; H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 9580/81, presuda od 7. februara 2002. godine; Luli i drugi protiv Albanije, br. 64480/09, 64482/09, 12874/10, 56935/10, 3129/12, presuda od 1. aprila 2024. godine; Abdoella protiv Holandije, br. 12728/87, presuda od 25. novembra 1992. godine, stav 24; Bock protiv Nemačke, br. 11118/84, presuda od 21. februara 1989. godine, stav 49; Laino protiv Italije, br. 33158/96, presuda od 18. februara 1999. godine; Vocaturo protiv Italije, br. 11891/85, presuda od 24. maja 1991. godine; X protiv Francuske, br. 18020/91, presuda od 31. marta 1992. godine). Imajući to u vidu, slučajevi Suda kroz koje je Sud potvrdio načela utvrđene od strane ESLJP-a i primenio ih je i na slučajeve koji su pred njim razmotreni, uključujući ali ne ograničavajući se na slučajeve Suda: KI07/15, podnosilac zahteva Shefki Zogiani, rešenje o neprihvatljivosti, od 23. septembra 2016. godine; KI23/16, podnosilac zahteva Qazim Bytyqi i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 5. maja 2017. godine; KI18/18, podnosilac zahteva Isuf Musliu, rešenje o neprihvatljivosti od 11. juna 2018. godine; KI13/19, podnosilac zahteva Fevzi Hajdari, rešenje o neprihvatljivosti od 10. juna 2019. godine; KI177/19, podnosilac zahteva NNT „Sokoli“, presuda od 16. aprila 2019. godine; KI135/20, podnosilac zahteva Hava Behxheti, rešenje o neprihvatljivosti od 10. decembra 2020. godine; KI104/20, podnosilac zahteva Ejup Koci, rešenje o neprihvatljivosti od 22. marta 2021. godine; KI183/21, podnosilac zahteva Ejup Koci, rešenje o neprihvatljivosti od 30. marta 2022. godine; KI03/22, podnosilac zahteva EPS „Trgovina“, rešenje o neprihvatljivosti od 29. septembra 2022. godine; KI19/21, podnosilac zahteva Sadik Pllana, presuda od 11. avgusta 2022. godine; KI09/21, podnosilac zahteva Dragan Mihajlović, presuda od 2. februara 2023. godine; KI02/22, podnosilac zahteva „Elektrosever“ D.o.o., rešenje o neprihvatljivosti, od 12. aprila 2022. godine.
Shodno tome, u skladu sa načelima i kriterijumima utvrđenim kroz ovu sudsku praksu, prilikom razmatranja navoda podnosioca zahteva, Sud će uzeti u obzir: (i) potvrdu perioda trajanja postupka u celini u nadležnom sudu, odnosno Osnovnom sudu; (ii) relevantna načela u vezi sa trajanjem postupaka; i (iii) obrazloživost trajanja postupka u Osnovnom sudu.
(i) Period koji će se uzeti u obzir
Sud je, pozivajući se na sudsku praksu ESLJP-a i njegovu praksu, ocenio da računanje vremenskog rastezanja postupka počinje onog trenutka kada nadležni sud pokrene postupak na zahtev stranaka za odlučivanje o navodnom pravu ili legitimnom interesu (vidi slučajeve ESLJP-a, Erkner i Hofauer protiv Austrije, br. 9616/81, presuda od 23. aprila 1987. godine, stav 64; Poiss protiv Austrije, br. 9816/82, presuda od 23. aprila 1987. godine, stav 50). Ovaj proces se smatra završenim donošenjem pravosnažne sudske odluke nadležne sudske instance (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI177/19, podnosilac zahteva NNT „Sokoli“, citiran iznad, stav 98; i KI183/21, podnosilac zahteva Ejup Koci, citiran iznad, stav 74).
Na osnovu dokumentacije dostavljene Sudu, docnji primećuje da trajanje postupka pred Osnovnim sudom u vezi sa razmatranjem slučaja [CN. br. 30/2023] podnosioca zahteva registrovanog u ovom Sudu 8. jula 2023. godine, obuhvata trajanje od četiri (4) meseca i tri (3) dana.
(ii) Relevantna načela
Sud pre svega ističe da se, prema konsolidovanoj sudskoj praksi ESLJP-a, koja se ogleda i u dosadašnjoj sudskoj praksi Suda, obrazloživost trajanja postupka se treba oceniti u svetlu okolnosti slučaja, uzimajući u obzir kriterijume utvrđene sudskom praksom ESLJP-a, odnosno kriterijume koji se odnose na: (a) složenost slučaja; (b) ponašanje stranaka u postupku; (c) ponašanje nadležnog suda ili drugih javnih organa; i (d) važnost onoga što je u pitanju za podnosioca zahteva u sporu (vidi slučajeve ESLJP-a Mikulić protiv Hrvatske, citiran iznad, stav 38; Frydlender protiv Francuske, citiran iznad, stav 41; i Sürmeli protiv Nemačke br. 75529/01, presuda od 8. juna 2006. godine, vidi i slučajeve KI07/15, podnosilac zahteva Shefki Zogiani, citiran iznad, stavovi 53-62; KI23/16, podnosilac zahteva Qazim Bytyqi i drugi, citiran iznad, stav 58; KI18/18, podnosilac zahteva Isuf Musliu, citiran iznad, stav 43; KI13/19, podnosilac zahteva Fevzi Hajdari, citiran iznad, stavovi 65-72; KI177/19, podnosilac zahteva NNT „Sokoli“, citiran iznad, stavovi 96-106, KI104/20, podnosilac zahteva Ejup Koci, citiran iznad, stav 46; KI135/20, podnosilac zahteva Hava Behxheti, citiran iznad, stavovi 39-54 i KI135/20; i KI183/21, podnosilac zahteva Ejup Koci, citiran iznad, stav 85, KI03/22, podnosilac EPS „Trgovina“, citiran iznad, stav 54; KI19/21, podnosilac zahteva Sadik Pllana, citiran iznad, stav 85; i KI09/21, podnosilac zahteva Dragan Mihajlović, citiran iznad, stav 54).
(iii) Analiza obrazloživosti trajanja postupka
Kao što je gore elaborirano, Sud ističe da je podnosilac zahteva ponovo aktivirao svoj zahtev 6. marta 2023. godine u Osnovnom sudu, koji je predmet 30. marta 2023. godine dobio novi broj predmeta [CN. br. 30/23]. Nakon ove radnje, dana 29. juna 2023. godine, podnosilac zahteva je Osnovnom sudu podneo „urgenciju“ kojom je tražio da Sud preduzme radnje za rešavanje njegovog slučaja.
U nastavku toga, kako bi utvrdio da li je trajanje postupka bilo razumno, Sud mora uzeti u obzir sledeće faktore: (a) složenost slučaja; (b) ponašanje podnosioca zahteva; (c) ponašanje relevantnih pravosudnih organa; i (d) važnost onoga što je u opasnosti za podnosioca zahteva u sporu, uzimajući za osnov trajanje postupka od trenutka registracije njegovog zahteva u Osnovnom sudu 6. marta 2023. godine, sa brojem predmeta [CN. br. 30/23] do podnošenja zahteva Sudu, 8. jula 2023. godine, što obuhvata period od četiri (4) meseca i tri (3) dana.
Složenost slučaja
Što se tiče složenosti slučaja, Sud se poziva na praksu ESLJP-a i praksi Suda, kojima je istaknuto da se složenost slučaja može odnositi na činjenična i pravna pitanja, ali i na učešće više strana u postupku ili na određeni broj dokaza koji se treba tretirati pred redovnim sudovima (vidi, mutatis mutandis, slučajeve ESLJP-a, Katte Klitsche de la Grange protiv Italije, citiran iznad, stav 55; H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, citiran iznad, stav 72; Humen protiv Poljske, br. 26614/95, presuda od 15. oktobra 1999. godine, stav 63; vidi slučajeve Suda, KI18/18, podnosilac zahteva Isuf Musliu, citiran iznad, stav 45; i KI183/21, podnosilac zahteva Ejup Koci, citiran iznad, stav 83).
U konkretnom slučaju, Sud primećuje da se slučaj podnosioca zahteva veže sa vanparničnim postupkom, gde je podnosilac zahteva pokrenutim zahtevom pred Opštinskim sudom predložio da se odluka o korišćenju stana zameni sa odlukom o otkupu stana.
Ponašanje podnosioca zahteva
Sud smatra da ponašanje podnosilaca zahteva predstavlja objektivnu činjenicu koja se ne može pripisati sudovima i koja se mora uzeti u obzir pri utvrđivanju da li su postupci nastavljeni duže od razumnog roka, zagarantovanog stavom 2 člana 31. Ustava i stavom 1 člana 6. EKLJP-a (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI07/15, podnosilac zahteva Shefki Zogiani, citiran iznad, stav 55; KI03/22, sa podnosiocem zahteva EPS „Trgovina“, citiran iznad, stav 59; KI183/21, sa podnosiocem zahteva Ejup Koci, citiran iznad, stav 86; kao i slučajeve ESLJP-a, McFarlane protiv Irske, br. 31333/06, presuda od 10. septembra 2010. godine, stav 148; Eckle protiv Nemačke, br. 8130/78, presuda od 15. jula 1982. godine, stav 82).
Što se tiče ponašanja podnosioca zahteva, Sud primećuje da se podnosilac zahteva ponovo aktivirao prilikom podnošenja zahteva Osnovnom sudu 6. marta 2023. godine, usled čega je ovaj Sud registrovao njegov zahtev 30. marta 2023. godine pod brojem [CN. br. 30/23]. Nakon što je Osnovni sud registrovao njegov zahtev, podnosilac zahteva je u istom sudu 29. juna 2023. godine podneo „urgenciju“, kojom je, između ostalog, precizirao da: „[...] Uzimajući u obzir da je ovaj predmet pokrenut još od 1994. godine, gde je predlagač podneo predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje Ugovor o otkupu stana, i od tada su se stekli svi uslovi da Sud postupi u ovom predmetu [... ].“
Stoga, na osnovu navedenih radnji podnosioca zahteva, koji je ponovo pokrenuo vanparnični postupak zahtevom od 6. marta 2023. godine, Sud smatra da je podnosilac zahteva formalno podneo zahtev za ponovno pokretanje postupka 06. marta 2023. godine.
Ponašanje relevantnih pravosudnih organa
Sud prvo ukazuje na principijelni stav ESLJP-a da stav 1 člana 6. EKLJP zahteva od država ugovornica da organizuju svoje pravne sisteme na takav način da nadležni organi ispune zahteve navedenog člana, uključujući i obavezu da razmatraju slučajeve u okviru razumnog vremenskog okvira (vidi slučajeve ESLJP-a, Luli i drugi protiv Albanije, br. 64480/09 64482/09, 12874/10, 56935/10, 3129/12, presuda od 1. aprila 2014. godine, stav 91; Abdoella protiv Holandije, br. 12728/87, presuda od 25. novembra 1992. godine, stav 24; Mishgjoni protiv Albanije, br. 18381/05, presuda od 7. decembra 2010. godine, vidi takođe i slučajeve Suda, KI03/22, sa podnosiocem zahteva EPS „Trgovina“, citiran iznad, stav 63; KI183/21 sa podnosiocem zahteva Ejup Koci, citiran iznad, stav 97; KI202/22 sa podnosiocem zahteva JP „Elektroprivreda Srbije“, rešenje o neprihvatljivosti od 14. marta 2024. godine;
U nastavku toga, na osnovu spisa predmeta i u svetlu okolnosti slučaja, Sud primećuje da je Osnovni sud, od momenta aktiviranja podnosioca zahteva kroz svoj „zahtev“ od 6. marta 2023. godine za postupanje po predmetu, isti registrovao u Sudu sa novim brojem [CN. br. 30/23] i u za taj predmet je postavio i sutkinju slučaja.
Sledstveno, u ovom pogledu, Osnovni sud od dana registracije zahteva, 6. marta 2023.godine, nije prouzrokovao neopravdano odugovlačenje postupka. Štaviše, Sud, nakon razrade relevantnog zakonodavstva na snazi, primećuje da potonji ne uspostavlja konkretnu obavezu redovnih sudova da ponovo aktiviraju spise predmeta ili predloge pokrenute tokom 90-ih godina prema službenoj dužnosti.
Važnost onoga što je u opasnosti za podnosioca zahteva u sporu
U vezi sa kriterijumom onoga što je u opasnosti za podnosioca zahteva u sporu, Sud se poziva na svoju sudsku praksu, koja na osnovu sudske prakse ESLJP-a objašnjava da jedna kategorija slučaja zahteva posebno ekspeditivno rešenje, vidi slučajeve Suda KI202/22 sa podnosiocem zahteva JP „Elektroprivreda Srbije“, citiran iznad, stavovi 78-79; KI23/16, podnosilac zahteva Qazim Bytyqi i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 5. maja 2017. godine, stav.
Sud podseća da se zahtev podnosioca zahteva veže sa vanparničnim postupkom, gde je podnosilac zahteva pokrenutim zahtevom pred Opštinskim sudom 1994. godine predložio da se odluka o korišćenju stana zameni sa odlukom o otkupu tog stana.
Zaključak
U zaključku, Sud nalazi da je trajanje postupka pred Osnovnim sudom u vezi sa razmatranjem predmeta [CN. br. 30/2023] podnosioca zahteva, registrovanog u ovom sudu 6. marta 2023. godine, i koji nakon podnošenja zahteva Ustavnom sudu 8. jula 2023. godine obuhvata trajanje od četiri (4) meseca i tri (3) dana, kao takav se ne može smatrati neobrazloživim.
Shodno tome, imajući u vidu gore navedene kriterijume utvrđene sudskom praksom ESLJP-a i afirmisane kroz sopstvenu sudsku praksu Suda u pogledu prava na suđenje u razumnom roku, zagarantovanog stavom 2 člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1 člana 6. EKLJP-a, Sud nalazi da je navod podnosioca zahteva u vezi sa odugovlačenjem postupka i neuspehom da se predmet reši u razumnom roku [CN. br. 30/2023], očigledno neosnovan navod po ustavnim osnovama zbog „očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede“ i treba se proglasiti neprihvatljivim, u skladu sa stavom (2) pravila 34 Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članovima 113.1 i 113.7 Ustava, i u skladu sa pravilima 34. (2) i (3) (d) i 48. (1) (b) Poslovnika o radu, dana 25. juna 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona; i
DA UTVRDI da ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa članom 20. (5) Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Remzije Istrefi-Peci Gresa Caka-Nimani
Burim Zherka
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan, Zahtev je ratione materiae van jurisdikcije Suda
Civilni