USTAVNI SUD

Priština, 4. marta 2024. godine

Br. ref.: RK 2388/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI138/23

Podnosilac

Hanumshahe Pacarada​​ 

Ocena ustavnosti presude [CA.br. 850/2021]​​ Apelacionog​​ suda od 21. novembra 2022. godine​​ 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podnela Hanumshahe Paçarada (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva), sa prebivalištem u Prištini, koju zastupa Myrvete Jashari, advokatkinja.

Osporena odluka​​ 

• Podnositeljka zahteva osporava presudu [CA.br. 850/2021] Apelacionog suda Republike Kosova od 21. novembra 2022. godine (u daljem tekstu: Apelacioni sud) u vezi presude [C.br. 3641/19] Osnovnog suda u Prištini od 13. oktobra 2020. godine (u daljem tekstu: Osnovni sud).​​ 

• Podnositeljka zahteva je osporenu odluku primila 3. marta 2023. godine.

Predmetna stvar​​ 

• Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti osporene presude, kojom su podnositeljki zahteva navodno povređena njena osnovna prava zagarantovana članovima 21. [Opšta načela], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).​​ 

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na stavovima 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [(Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).

Postupak pred Ustavnim sudom​​ 

• Dana 17. juna 2023. godine, podnositeljka zahteva je poštom dostavila zahtev, koji je Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) primio 21. juna 2023. godine. ​​ 

• Dana 27. juna 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [Br. Gjr. KI138/23] imenovala sutkinju Remzije Istrefi-Peci za sutkinju izvestiteljku i Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Gresa Caka - Nimani (predsedavajuća), Radomir Laban i Nexhmi Rexhepi (članovi).

• Dana 26. juna 2023. godine, Sud je obavestio podnositeljku zahteva o registraciji zahteva.​​ 

• Dana 26. juna 2023. godine, Sud je dostavio kopiju zahteva Apelacionom sudu. ​​ 

• Istog dana, Sud je obavestio Osnovni sud o registraciji zahteva i zatražio od istog da obavesti Sud o datumu kada je podnositeljka zahteva primila osporeni akt.​​ 

• Dana 27. juna 2023. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu traženu povratnicu.​​ 

• Dana​​ 13. februara​​ 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sutkinje izvestiteljke i jednoglasnoe preporučilo Sudu ne/ prihvatljivost zahteva.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Podnositeljka zahteva je bila zaposlena u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova, odnosno u Klinici neonatologije (u daljem tekstu: UKCK/ poslodavac).​​ 

• Podnositeljka zahteva je navršila 35. godina radnog staža kod zaposlenog i imala je osnovnu platu u iznosu od 425,00 evra.​​ 

• Dana 29. jula 2019. godine, podnositeljka zahteva je podnela zahtev [1965] poslodavcu za isplatu tri plata u ime jubilarne nagrade.​​ 

• Poslodavac nije odgovorio na zahtev podnositeljke zahteva.​​ 

• Dana 24. oktobra 2019. godine, podnositeljka zahteva je podnela tužbu Osnovnom sudu protiv poslodavca, i tražila da se ovaj prinudi da joj isplati ukupan iznos od 1.486,98 evra sa zakonskom kamatom od 8% godišnje.​​ 

• Dana 20. jula 2020. godine, poslodavac podneo je odgovor na tužbu pri Osnovnom sudu.

• Dana 13. oktobra 2020. godine Osnovni sud je presudom [C. br. 3461/18]​​ (i)​​ delimično usvojio zahtev podnositeljke zahteva;​​ (ii)​​ prinudio UKCK da podnositeljki zahteva isplati tri mesečne plate u ukupnom iznosu od 1.275,00 evra sa zakonskom kamatom od 8% godišnje, počev od dana prijema presude do konačne isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 259,00 evra, a sve to u roku od 7. (sedam) dana od dana prijema presude; kao i​​ (iii)​​ odbio kao neosnovan deo tužbenog zahteva podnositeljke na presuđeni iznos, i to u iznosu od 211,98 evra.​​ 

• Osnovni sud je presudom [C. br. 3461/18] obrazložio da podnositeljka zahteva, na osnovu stavova 1, 2, 3. i 4. člana 17. Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova, ima pravo na jubilarnu nagradu u iznosu od tri mesečne plate.​​ 

• Dana 4. novembra 2020. godine, UKCK, odnosno poslodavac, u zakonskom roku je podneo žalbu Apelacionom sudu, protiv presude [C.br. 3461/18] Osnovnog suda, zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku, pogrešnog i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.​​ 

• Neutvrđenog dana, podnositeljka zahteva je podnela odgovor na podnetu žalbu poslodavca. ​​ 

• Neutvrđenog dana, podnositeljka zahteva je podnela žalbu Apelacionom sudu, protiv presude [C.br. 3461/19] Osnovnog suda, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, osporivši tačku tri (3.) presude kojom je Osnovni sud odbio kao neosnovan deo tužbenog zahteva podnositeljke zahteva o presuđenom iznosu. Podnositeljka zahteva je putem žalbe tražila da se u usvoji u celini njen tužbeni zahtev i da se UKCK obaveže da plati naknadu jubilarnih plata u iznosu od 1.486,98 evra sa kamatom od 8% (odsto) od datuma podnošenja tužbe do konačne isplate.​​ 

• Dana 21. novembra 2022. godine, Apelacioni sud je presudom [AC. br. 850/2021] usvojio kao osnovanu žalbu UKCK-a i preinačio presudu [C. br. 3641/19] Osnovnog suda od 13. oktobra 2020. godine, kao u nastavku:

„Odbija se žalba tužilje Hanumsha Paçarada, podneta od strane njene zastupnice, adv. Myrvete Hashani-Jashari, protiv presude Osnovnog suda u Prištini, C.br. 3641/19, od 13. oktobra 2020. godine, kao neosnovana.​​ 

Usvaja se žalba tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, Klinike za neonatologiju u Prištini, koju je podnela zastupnica Majlinda Sadikaj, dok se​​ presuda C.br. 3641/19 Osnovnog suda u Prištini, od 13. oktobra 2020. godine preinačuje tako da se presuđuje sledeće: „Odbija​​ se tužbeni zahtev tužilje Hanumshah Paçarada, kojim je tražila da prinudi tuženog Univerzitetski klinički centar Kosova, Klinika za neonatologiju u Prištini, da na ime jubilarne nagrade za 30. godina radnog staža tužilji isplati iznos od 1.486,98 evra kao i zahtev za troškove postupka u iznosu od 259 evra,​​ kao neosnovan.“

• Apelacioni sud je, između ostalog, obrazložio da je podnositeljka zahteva svoj zahtev za jubilarnu nagradu zasnovala na Opštem kolektivnom sporazumu Kosova i da je stekla uslov za jubilarnu nagradu za 30. (trideset) godina radnog staža 2004. godine, odnosno, pre stupanja na snagu Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova. Dok je pravo na naknadu štete na ime jubilarnih plata nastalo stupanjem na snagu Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova, od 1. januara 2015. godine i Sektorskog kolektivnog ugovora zdravstva, koji je stupio na snagu 11. juna 2018. godine. Prema oceni Apelacionog suda, u vreme kada je podnositeljka zahteva navršila 30. godina radnog staža, ovaj sporazum nije bio na snazi i nije mogao da proizvede pravno dejstvo. Stoga, podnositeljki zahteva nedostaje pravni osnov za realizaciju zahteva iznetog u tužbi. Na osnovu ovoga, Apelacioni sud je odlučio da osporenu presudu preinači i tužbeni zahtev tužilje u celini odbije kao neosnovan. ​​ 

• Dana 26. maja 2023. godine, podnositeljka zahteva je podnela podneo predlog Kancelariji Glavnog državnog tužioca za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude [AC. br. 850/2021] Apelacionog suda.​​ 

• Dana 31. maja 2023. godine, Kancelarija Glavnog državnog tužioca je obaveštenjem [KMLC.br. 67/23] odbila podneti predlog kao pravno neosnovan.​​ 

Navodi podnosioca zahteva

• Podnositeljka zahteva navodi da su joj redovni sudovi povredili prava zagarantovana članovima 21. [Opšta načela], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46. [Pravo na Zaštita imovine] Ustava i članom 6. [Pravo na pravično suđenje] EKLJP-a.

• Podnositeljka zahteva navodi da su joj redovni sudovi povredili njena prava, kršeći odredbe Ustava Republike Kosovo, posebno članove 21, 24, 31, 46. Ustava i član 6. EKLJP-a, sa obrazloženje da su povredili zakonske postupke i standarde tokom ocene konkretnih faktora i primene materijalnog prava u njenom slučaju, uključujući pogrešnu primenu činjeničnog stanja i pogrešnog tumačenja materijalnog prava, odnosno ne sprovodeći tačno zakonske odredbe, uključujući član 341. ZOO-a i član 52. Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova.​​ 

• Podnositeljka zahteva u suštini tvrdi da su gore navedene povrede od strane redovnih sudova prouzrokovali nezakonite prepreke tokom sudskog procesa, u suprotnosti sa sudskom praksom, kako bi mogla da realizuje nadoknadu jubilarnih plata.

• U ovom aspektu, podnositeljka zahteva ističe da je​​ „Presuda C.br. 3641/2019 Osnovnog suda u Prištini, Opšte odeljenje od 13. oktobra 2020. godine zakonita, i u skladu sa odredbama člana 24. stavovi 1. i 2. Ustava Republike Kosovo, dok je presuda Ac.br. 850/2021 Apelacionog suda od 21. novembra 2022. godine u suprotnosti sa odredbama člana 24. stavovi 1. i 2., člana 31. stav 1. kao i člana 46. stav 1. Ustava Republike Kosovo.“

• Podnositeljka zahteva dalje ističe:​​ „Podnosiocu zahteva je presudom C.br.3641/2019 Osnovnog suda u Prištini - Opšte odeljenje od 13. oktobra 2020.godine, priznato pravo​​ na jubilarnu nagradu od tri plate, koja presuda je žalbom Univerzitetsko kliničkog centra Kosova (UKCK) - Klinika za neonatologiju u Prištini, preinačena od Apelacionog suda presudom Ac.br. 850/21 od 21. novembra 2022.godine, a tužbeni zahtev podnosioca zahteva odbijen je kao neosnovan, na osnovu obrazloženja jer: Opšti kolektivni sporazum Kosova, koji je stupio na snagu 01. januara 2015. godine kao i Sektorski kolektivni ugovor zdravstva, koji je stupio na snagu 11. juna 2018. godine, nemaju odredbe za retroaktivno dejstvo, uključujući period kada je tužilja u 2004. godini ostvarila 30. godina radnog staža, iz čega proizilazi da je tužbeni zahtev tužilje prema tuženom neosnovan, te se kao takav mora odbiti.“

• Podnositeljka zahteva, u nastavku navodi:​​ „Presudom [Ac.br. 850/2021] Apelacionog suda Kosova od 21. novembra 2022. godine, povređena su osnovna prava podnosioca zahteva predviđena Poglavljem II, član 21. Ustava Republike Kosovo, jer protiv podnosioca zahteva nema pravičnog suđenja kao u drugim slučajevima u kojima su potpuno identični zahtevi sudovi usvojili od 2015. godine pa nadalje.“

• U ovom kontekstu, podnositeljka zahteva navodi:​​ „Ne postoji pravično suđenje, niti jednakost pred zakonom, niti pravna sigurnost, kada u Apelacionom sudu kao telo II stepena, o potpuno identičnim pitanjima imaju dijametralno suprotne stavove i to u odnosu na I i II stepen, i veća Suda II stepena, gde jedno veće odlučuje drugačije a drugi drugačije za potpuno identična pitanja, radnje koje predstavljaju povredu ustavnih načela i diskriminišu one čiji se zahtevi odbijaju, u kom slučaju se krše i načela Evropske konvencije o ljudskim pravima.“

• Podnositeljka zahteva u svojim navodima, između ostalog, ističe da​​ „Sud, na osnovu odredbe člana 2. stav 2.2. Zakona o parničnom postupku, se ne veže za pravni osnov po kome se stranke u postupku pozivaju, već sude na osnovu pravnih akata iz Ustava, zakona, pa do podzakonskih i normativnih akata organa, u konkretnom slučaju poslodavca, što znači da veće Apelacionog suda koje je odbilo tužbeni zahtev podnosioca zahteva nije imao pravo da zaobiđe​​ član​​ 52. Opšteg kolektivnog sporazuma na Kosovu, koji predviđa jubilarne nagrade, gde je precizirano da: [...] kao i član 17. Sektorskog kolektivnog ugovora zdravstva, stav 3, podstav 3.3 ovog istog člana, gde je takođe precizirano da: za 30. godina radnog staža u zdravstvenim ustanovama, kod poslednjeg poslodavca pripadaju tri njegove mesečne plate.“ ​​​​ 

• Podnositeljka zahteva ističe da​​ „Tuženi UKCK - Klinika za neonatologiju u Prištini, ni u odgovoru na tužbu, ni na sudskom ročištu nije prigovorio na pravo tužilje da koristi pravo na tri jubilarne plate i ista je samo razjasnila tešku ekonomsku situaciju i obavestila sud da UKCK-u nije dodeljen budžet za ispunjenje ovih obaveza. Takođe, isti u odgovoru na tužbu od 20. januara 2020. godine pojašnjava da UKCK planira da sa izdvajanjem budžeta tokom 2020. godine počne sa isplatom ovih obaveza za sve zaposlene u UKCK-u.“

• Podnositeljka zahteva, između ostalog, navodi da je​​ „Apelacioni sud, mimo svih normi i standarda koji se primenjuju u kosovskoj jurisprudenciji za takve slučajeve, van svake pravne i faktičke logike, suprotno svemu što se​​ zna, kaže i čita u pravnoj teoriji, čak i suprotno svojoj praksi, posredno se poziva na zastarelost, i tako krši odredbe Zakona o obligacionim odnosima Kosova, odnosno član 341. stav 3. gde se ističe da: Sud ne može uzeti u obzir zastarelost, ako se dužnik nije na nju pozvao. Po ovom osnovu je Apelacioni sud Kosova odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovanu.“

• U ovom aspektu, podnositeljka zahteva ističe:​​ „Dakle, u konkretnom slučaju, drugostepeni sud je ožalbenom presudom postupio suprotno članu 341. stav 1. ZOO-a,​​ jer, pozivajući se da ni Opšti kolektivni sporazum ni Sektorski kolektivni ugovor zdravstva ne sadrže odredbe o retroaktivnom dejstvu,​​ na posredan način se pozvao na zastarelost, u kom slučaju je neosnovano odbio tužbu i tužbeni zahtev tužioca kao neosnovanu i u ovim slučajevima je povredio​​ materijalno pravo na štetu tužilje, uskrativši joj pravo na korišćenje tri jubilarnih plata, i to zbog činjenice jer dok dva gore pomenuta sporazuma nisu bila na snazi, tužilja nije imala pravni osnov da traži isplatu tri jubilarne plate; iako joj je to pravo pripadalo na osnovu radnog staža. Kada su stupila na snagu dva sporazuma kojima je zaposlenima garantovano pravo na jubilarne beneficije iz prava o radu, ista je to pravo zatražila i upravo u vreme kada su dva sporazuma su na snazi.“

• S tim u vezi, podnositeljka zahteva dalje navodi da​​ „Ovim dolazimo do zaključka da je pravo tužilje na beneficiju tri jubilarnih plata zagarantovano na osnovu dva opšta kolektivna sporazuma na Kosovu, dok se za retroaktivne odredbe zna da nijedan zakon ili sporazum ne deluje retroaktivno, međutim drugostepeni sud se posredno pozivao na zastarelost, što tužena stranka nije učinila u toku odvijanja ovog parničnog sudskog postupka iz radnog odnosa. Stoga, u ovom slučaju je drugostepeni sud posredno nezakonito uskratio tužilji pravo na beneficiju tri jubilarnih plata.“

• Podnositeljka zahteva takođe ističe da​​ „Ovlašćena zastupnica tužilje smatra da je drugostepeni sud prekoračio proceduralna ovlašćenja koja su zakonom data za takve slučajeve i te odredbe materijalnog prava je protumačio potpuno van konteksta kada se pozvao na retroaktivnost zakona, konkretnije uzimajući u obzir zastarelost tužbe i tužbenog zahteva" tužilje posredno, ne pozivajući se na isti tužena strana, u ovom slučaju UKCK.“​​ 

• Podnositeljka zahteva navodi:​​ „Stoga, za podnositeljku zahteva nema sumnje da je flagrantno povređena odredba člana 24. stavovi 1. i 2. Ustava Republike Kosovo, jer ona ne vidi sebe ravnopravnom pred zakonom, jer su njene kolege ostvarili svoje pravo na jubilarnu nagradu uz potpuno identične uslove i na osnovu istih zakonskih odredbi i dva kolektivna sporazuma, kao i presuda sudova. Dok, ona to pravo ne može da ostvari ni u upravnom postupku niti u „sudskom postupku“, jer sudovi nemaju jedinstven stav u jednakom tretmanu stranaka pred zakonom. Podnositeljka zahteva s pravom postavlja pitanje da li postoji pravna sigurnost,​​ kada sudovi drugog stepena, čije su odluke konačne, donose iste u suprotnosti sa jedna drugom za istu pravnu stvar, odnosno potpuno identične.“​​ 

• Podnositeljka zahteva navodi da​​ „Podnositeljka zahteva nema struku istražitelja, ali ima znanja (od svojih kolega u sektoru zdravstva) da su za​​ veliki broj slučajeva radnika u zdravstvu naši sudovi doneli pozitivnu odluku u korist stranaka. Stoga se postavlja logično pitanje, koliko slučajeva treba da bude kako bi Ustavni sud ocenio da je povređena gore pomenuta odredba Ustava? Ili sve te slučajeve treba identifikovati i poslati sudu kao prilog.​​ To​​ je za podnositeljku zahteva nemoguće, ali i neprihvatljivo, iz razloga jer su njene kolege koje su radile zajedno sa podnositeljkom zahteva ostvarile ovo pravo, i za nju je neprihvatljivo i nezamislivo da joj Sud uskratio to pravo. Prema tome, to je zaista teško jer kontradiktornim odlukama naših sudova stanovništvo gubi poverenje u pravosudni sistem Kosova.“​​ 

• U vezi sa navodnim ustavnim povredama, podnositeljka zahteva navodi:​​ „Takođe nije sporno da su u slučaju podnositeljke zahteva povređene i odredbe člana 31. stavovi 1. i 2. Ustava Republike Kosovo jer u njenom slučaju nije učinjeno pravično i nepristrasno suđenje. Na osnovu Opšteg kolektivnog sporazuma i Sektorskog kolektivnog ugovora u zdravstvu, pravo na jubilarnu nagradu od tri plata je ista​​ stekla stupanjem na snazi istih, koje se pravo ne može uskratiti ni u jednom postupku kasnije sa nijednim zakonskim ili podzakonskim aktom.“

• U ovom kontekstu, podnositeljka zahteva takođe navodi:​​ „U slučaju podnositeljke zahteva, postoji povreda i člana 46. Ustava, jer joj je uskraćeno pravo na jubilarnu nagradu, gde se prihodi iz radnog odnosa smatraju imovinom. Da se prihodi iz radnog odnosa tretiraju kao imovina u smislu člana 46. Ustava, tako je istakao Ustavni sud Republike Kosovo kada je presuđivao slučajeve prevremenog odlaska u penziju broja bivših radnika zaposlenih po javnim preduzećima, u kom slučaju je poništio preko 300. presuda Vrhovnog suda, zbog činjenice jer je povređeno pravo na imovinu.“

• U vezi sa nadležnostima Suda, podnositeljka zahteva navodi:​​ „podnositeljka zahteva je upoznata da Ustavni sud Kosova ne deluje kao IV stepen, već ima ustavnu nadležnost da poništi bilo koji pravni akt bilo kog organa, ukoliko utvrdi da postoji kršenje zakonskih i ustavnih odredbi, što za ovaj slučaj uopšte nije sporno da su prekršene gore navedene zakonske i ustavne odredbe. Odnosno Apelacioni sud Kosova je prekoračio ovlašćenja pozivajući se posredno na zastarelost, bez pozivanja suprotne strane, i time je postupio suprotno članu 341. stav 3 ZOO-a“.​​ 

• Podnositeljka zahteva zaključuje da je osporena presuda​​ „doneta kršeći zakonske i ustavne odredbe i da istu treba poništiti.“ ​​​​ 

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

USTAV REPUBLIKE KOSOVO

Član 3.

[Jednakost pred zakonom]

1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija. ​​ 

2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.

Član 24​​ 

[Jednakost pred Zakonom]

1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez​​ 

diskriminacije.

2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom​​ zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja,​​ ​​ ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.

3.​​ Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene

Član 31.​​ 

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

1. Svakome se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.

3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.

4. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.

5. Svako ko je optužen za krivično deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

Član 6. (Pravo na pravično suđenje)

• Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se mora izreći javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, neophodno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

​​ 2. Svako ko je optužen za krivično delo mora se smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.​​ 

ZAKON br. 03/L-212 O RADU

Član 90.

Kolektivni sporazum

„[...]​​ 

4. Kolektivni ugovor može da bude sklopljen za vremenski određeni period ne duži od tri (3) godine“.

ZAKON br. 04/L-077 o obligacionim odnosima

Član 341.

Opšta pravila

• Zastarelošću gasi se pravo zahteva ispunjenja obaveze.

• Zastarelost stvara se kad protekne zakonom određeni rok, u okviru kojeg je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

• Sud ne može uzeti u obzir zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.
  

OPŠTI KOLEKTIVNI SPORAZUM KOSOVA

Član 52.

Jubilarne nagrade

1. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu i to za:​​ 

1.1. za 10 godina neprekidnog radnog iskustva kod zadnjeg poslodavca, u iznosu od jedne njegove mesečne plate;​​ 

1.2. za 20 godina neprekidnog radnog iskustva kod zadnjeg poslodavca, u iznosu od dve njegove mesečne plate;​​ 

1.3.​​ za 30 godina neprekidnog radnog iskustva kod zadnjeg poslodavca, u iznosu od tri njegove mesečne plate.​​ 

2. Poslednji poslodavac je taj koji plaća jubilarne poklone.​​ 

3. Jubilarni poklon se plaća u roku od mesec dana, nakon ispunjivanja uslova iz ovog stava.

[...]​​ 

Član 82.

1. Ovaj Opšti Kolektivni Sporazum Kosova (OKSK), potpisan od strane Partnera pri Ekonomsko-Socijalnom Savetu Kosova, stupa na snagu od datuma: 01.01.2015. godine.

Pravno mišljenje za jubilarnu nagradu Vrhovnog suda Republike Kosovo od 27. februara 2023. godine

Primenljivi sporazum/ ugovori:

„II. Opšti kolektivni sporazum Kosova zaključen 18.03.2014.godine, i potpisan od strane Organizacije poslodavaca (Privredna komora Kosova i Kosovska poslovna alijansa), Organizacije zaposlenih (Unija nezavisnih sindikata Kosova), kao i Vlada Republike Kosova, (Ministarstvo rada i socijalnog staranja), (u daljem tekstu: Opšti kolektivni sporazum Kosova)​​ primenjuje se u vremenskom periodu od 01.01.2015 do 31.12.2017. godine.“

Uslovi za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu:

„VI. Zaposleni na osnovu Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova, ima pravo na jubilarnu nagradu kako je definisano u članu 52 ovog sporazuma, ako su ispunjeni ovi uslovi i to:​​ a) da se jubilarna godina rada​​ od 10, 20. i 30. godina navršava u vreme kada se primenjuje ovaj sporazum kao u tački II​​ ovog pravnog mišljenja, i b) radni staž od 20. i 30. godina treba biti neprekidan kod poslednjeg poslodavca.“

Prihvatljivost zahteva​​ 

• Sud prvo razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje specifikovani Zakonom i predviđeni Poslovnikom.​​ 

• S tim u vezi, Sud se prvobitno poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Nadležnost i ovlašćene strane] Ustava, koji utvrđuju:

​​ „1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[…]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli tužiocu ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.“

• Sud se dalje poziva na članove 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona koji propisuju:

Član 48.

[Tačnost podneska]

„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori“.

Član 49.

[Rokovi]

„Podnesak se podnosi u roku od četiri (4.) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...“.

​​ 

• U pogledu ispunjenosti ovih kriterijuma, Sud nalazi da podnositeljka zahteva ovlašćeno lice, koja osporava akt organa javne vlasti, odnosno presudu [CA.br. 850/2021] Apelacionog suda od 21. novembra 2022. godine, nakon što je iscrpela sva pravna sredstava predviđena zakonom i dostavila je zahtev u roku utvrđenom u zakonu.​​ 

• Međutim, pored ovih kriterijuma, Sud takođe treba da razmotri da li je podnositeljka zahteva ispunila kriterijume prihvatljivosti, utvrđene u pravilu 34. [Kriterijumi prihvatljivosti], odnosno podpravilu (2) Poslovnika o radu, koji utvrđuje:​​ 

„(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, kada podnosilac/ teljka zahteva nije dovoljno dokazao/ la i potkrepio/ la svoju tvrdnju.“​​ 

​​ 

• Na osnovu sudske prakse ESLJP-a ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao​​ „očigledno neosnovan“​​ u celini ili samo u odnosu na konkretan navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je ove navode nazivati​​ kao „očigledno neosnovani navodi“.​​ Docnji su na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu kategorisati u četiri odvojene grupe: (i) navodi koji se kategorišu kao navodi​​ „četvrtog stepena“; (ii) navodi koja su kategorisani sa​​ „očiglednim ili​​ evidentnim nedostatkom kršenja prava“; (iii)​​ „nepotkrepljeni ili neopravdani“​​ navodi; i na kraju, (iv)​​ „zbunjujući i nejasni“​​ navodi (vidi slučajeve ESLJP-a​​ Kemmachev protiv Francuske,​​ zahtev br. 17621/91,​​ kategorija (i);​​ Mentzen protiv Letonije,​​ zahtev br. 71074/01,​​ kategorija (ii) i​​ Trofimchuk protiv Ukrajine,​​ ​​ zahtev br. 4241/03,​​ kategorija (iii)).

• U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno u proceni da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na relevantne navode podnositeljke zahteva, u kojoj će oceni Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovana Ustavom.

• U ovom pravcu, Sud podseća da podnositeljka zahteva navodi da osporena presuda krši njena ustavna prava zagarantovana članovima 21, 24, 31, 46. Ustava, i član 6. EKLJP-a.

• U svetlu ovoga, Sud primećuje da se suština žalbe podnositeljke zahteva odnosi na:​​ (i)​​ način tumačenja i primene materijalnog prava, jer prema podnositeljki zahteva, zahtev nije pravično protumačen i kao rezultat toga primenjene su zakonske odredbe povodom odbijanja njenog zahteva, kao zastarelog, i zbog nepravilne primene člana 341. ZOO-a i članova 52. Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova kao i člana 17. Sektorskog kolektivnog ugovora​​ (ii)​​ navode o povredi načela pravne sigurnosti kao rezultat nedoslednosti Apelacionog suda u donošenju odluka u njenom slučaju; i​​ (iii)​​ navode o drugim povredama ustavnih prava.​​ 

• U vezi sa navodima o načinu tumačenja i primene materijalnog prava​​ 

• Sud prvo podseća na svoj opšti stav da pravična i potpuna provera činjeničnog stanja, kao i relevantna tumačenja zakonskih odredbi ili zakona, po pravilu, spadaju u nadležnost redovnih sudova. Uloga Ustavnog suda je da obezbedi poštovanje standarda i prava zagarantovanih Ustavom, te stoga ne može delovati kao sud​​ „četvrtog stepena“​​ (u vezi doktrine​​ „četvrtog stepena”​​ vidi slučaj ESLJP-a,​​ Garcia Ruiz protiv Španije​​ [DHM], br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28.).

• S tim u vezi, Sud ističe da je tumačenje materijalnog i procesnog prava primarna dužnost i da spada u nadležnost redovnih sudova (pitanje zakonitosti). Uloga Ustavnog suda je samo da utvrdi da li su efekti takvog tumačenja u skladu sa ustavnim normama i standardima.

• U konkretnom slučaju, Sud se poziva na relevantne delove presude [CA. Br. 850/2021] Apelacionog suda od 21. novembra 2022. godine, kao poslednjeg stepena u ovom parničnom predmetu, i primećuje da je isti detaljno obrazložio razloge za odbijanje zahteva iznetih u žalbi podnositeljke zahteva, obrazlažući kao u nastavku:​​ 

„[...] Dakle, tužilja u ovom slučaju je navršila 30. godina radnog staža pre 15. godina od dana penzionisanja (dana 25. jula 2019. godine) odnosno 2004. godine. Veće nalazi da 2004. godine nije bilo Sporazuma ni Sektorskog kolektivnog ugovora, kojim se tuženi obavezao da isplati jubilarnu nagradu po tužbenom zahtevu tužioca.“​​ 

• Apelacioni sud je kroz istu presudu takođe objasnio sledeće: „Opšti kolektivni sporazum Kosova, koji je stupio na snagu 01. januara 2015. godine kao i Sektorski kolektivni ugovor zdravstva, koji je stupio na snagu 11. juna 2018. godine, nemaju odredbe za retroaktivno dejstvo, uključujući period kada je tužilja u 2004. godini ostvarila 30.​​ godina radnog staža, iz čega proizilazi da je tužbeni zahtev tužilje protiv tuženog neosnovan, te se kao takav mora odbiti.“

• Dalje, Sud primećuje da u vezi sa ovim obrazloženjem/ ocenom koju podnositeljka zahteva osporava, Apelacioni sud je došao do ovog zaključka nakon što je indirektno izveo dokaze kao što su:​​ „platni spisak; uverenje izdato od strane direktora Klinike i Kliničko-bolničke i univerzitetske službe Kosova“, kao i druga pitanja u vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja u pogledu primenljivosti drugih pravnih instrumenata, odnosno Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova i Sektorskog kolektivnog ugovora.​​ 

• U svetlu gore navedenog, Sud primećuje da je Apelacioni sud pojasnio da:​​ (i)​​ je podnositeljka zahteva ispunila uslov za jubilarnu nagradu pre 15. (petnaest) godina, odnosno pre stupanja na snagu Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova i Sektorskog kolektivnog ugovora zdravstva;​​ (ii)​​ Opšti kolektivni sporazum Kosova je počeo da se primenjuje od 1. januara 2015. Godine;​​ (iii)​​ dok je Sektorski kolektivni ugovor zdravstva stupio na snagu 11. juna 2018. godine;​​ (iv)​​ podnositeljka zahteva je navršila jubilarnu godinu, odnosno 30. godina radnog iskustva u 2004. godini, odnosno pre stupanja na snagu Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova i Sektorskog kolektivnog ugovora zdravstva; i​​ (v)​​ gorepomenuti pravni instrumenti ne sadrže odredbe o retroaktivnom dejstvu kao u slučaju podnositeljke zahteva te je stoga njen zahtev pravno neosnovan.​​ 

• Stoga, kako se može videti iz obrazloženja iznad, Sud primećuje da je Apelacioni sud adresirao sve navode podnositeljke zahteva, u skladu sa zakonodavstvom na snazi, obrazloživši pitanje zašto u njenom slučaju zahtev nije mogao biti ispunjen za naknadu jubilarnih plata kao rezultat nepostojanja pravnog osnova, u pogledu neprimenjivosti Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova i Sektorskog kolektivnog ugovora zdravstva, primenom relevantnih zakonskih odredaba koje je smatrao relevantnim u odnosu na okolnosti konkretnog slučaja.​​ 

• U svetlu navedene analize, primećuje se da je Apelacioni sud analizirao rok za ispunjavanje uslova za jubilarnu nagradu od strane podnositeljke zahteva. Iako je podnositeljka zahteva podnela neophodnu dokumentaciju da potkrepi njen navod, Sud primećuje da je Apelacioni sud razjasnio da vreme podnošenja zahteva ne odgovara periodu utvrđenom Opštim kolektivnim sporazumom Kosova i Sektorskim kolektivnim ugovorom zdravstva.​​ 

• Štaviše, Sud nalazi da je odlučivanje Apelacionog suda, u činjeničnim i pravnim okolnostima konkretnog slučaja, takođe u saglasnosti i sa pravnim mišljenjem o jubilarnoj nagradi, donetim u opštoj sednici Vrhovnog suda od 27. februara 2023. godine. S tim u vezi, Sud će se pozvati na relevantni deo pravnog mišljenja od 27. februara 2023. godine Vrhovnog suda, koji utvrđuje da:​​ „Zaposleni na osnovu Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova,​​ ima pravo na jubilarnu nagradu kako je definisano u članu 52. ovog sporazuma, ako su ispunjeni ovi uslovi i to: a) da se jubilarna godina rada od 10, 20. i 30. godina navršava u vreme kada se primenjuje ovaj sporazum kao u tački II​​ ovog pravnog mišljenja, i b) radni staž od 10, 20. i 30. godina treba biti neprekidan kod poslednjeg poslodavca.“

• Sud primećuje da podnositeljka zahteva tvrdi da,​​ „drugostepeni sud je ožalbenom presudom postupio suprotno članu 341. stav 1. ZOO-a, jer, pozivajući se da ni Opšti kolektivni sporazum ni Sektorski kolektivni ugovor zdravstva ne sadrže odredbe o retroaktivnom dejstvu, na posredan način se pozvao na zastarelost, u kom slučaju je neosnovano odbio tužbu i tužbeni zahtev tužilje kao neosnovanu i u ovim slučajevima je povredio materijalno pravo.“

• U ovom kontekstu, Sud primećuje da podnositeljka zahteva takođe tvrdi da su redovni sudovi u njenom slučaju pogrešno utvrdili činjenično stanje i pogrešno su protumačili član 52. Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova u vezi sa članom 17. Sektorskog kolektivnog ugovora.

• Sud naglašava da je Apelacioni sud svoju odluku zasnovao na nedostatku odredbi o retroaktivnom delovanju u pravnim instrumentima na koje se poziva podnositeljka zahteva. U ovom aspektu, Sud primećuje da je ovo dovelo do pravnog zaključka da podnositeljka zahteva nije uspela da iznese dovoljan pravni osnov pred Apelacionom instancom kako bi potkrepila svoj navod o naknadi jubilarne zarade, u kontekstu primenljivosti Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova i Sektorskog kolektivni ugovora zdravstva.

• Sudska praksa ovog suda pokazuje da je bilo i drugih slučajeva u kojima su osporene odluke redovnih sudova u vezi zahteva za naknadu jubilarnih plata, kao što je sadašnji slučaj, koje su redovni sudovi odbijali u nedostatku odredbe o retroaktivnom delovanju u pravnim instrumentima, na koje su se pozivali sami podnosioci zahteva. U takvim slučajevima, Sud se, kao i u ovom slučaju, fokusirao samo na to da li su podnosioci zahteva imali koristi od pravičnog i nepristrasnog suđenja, ne upuštajući se u pitanje zakonitosti i aspekta tumačenja procesnog i materijalnog prava, s obzirom da su takvi prerogativi u nadležnosti redovnih sudova. Stoga je Sud takve slučajeve proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim. (Vidi slučaj suda​​ KI205/22,​​ podnosilac zahteva Sefedin Smakolli, rešenje o neprihvatljivosti, od 12. aprila 2023. godine;​​ KI08/21, podnositeljka​​ Mirishahe Shala, Rešenje o neprihvatljivosti od 2. juna 2021. godine).​​ 

• U tom kontekstu, Sud podseća da se ne može pretvoriti u činjenični sud i reći redovnim sudovima koji bi bio najprikladniji način primene materijalnog prava, jer takva nadležnost, po pravilu, pripada sudovima iz redovne nadležnosti da to urade. Sud ističe da može intervenisati samo kada je obrazloženje odluka redovnih sudova krajnje proizvoljno i neopravdano, što se u konkretnim okolnostima ne radi o očigledno proizvoljnim ili neopravdanim odlukama.

• Stoga, Sud iz navedenih objašnjenja smatra da je podnositeljka zahteva prosto nezadovoljna rezultatom postupka pred redovnim sudovima, međutim, njenim nezadovoljstvo samo po sebi ne može da pokrene argumentovani navod o povredi osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom. (vidi slučaj ESLJP-a​​ Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Mađarske, zahtev br. 5503/02​​ presuda od 26. jula 2005. godine, stav 21.).

• U tom smislu, Sud, posmatrajući postupak u celini, u smislu prava na​​ „pravično suđenje“, ovaj navod podnositeljke zahteva kvalifikuje da pripada prvoj kategoriji (i), navodi​​ „četvrtog stepena“, stoga ga Sud kao takvog, po ustavnim osnovama, proglašava očigledno neosnovanim i stoga neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.

• U vezi sa navodima o pravnoj bezbednosti

• Pored toga, Sud primećuje da podnositeljka zahteva navodi povredu načela pravne sigurnosti kao rezultat nedoslednosti Apelacionog suda u donošenju odluke u njenom slučaju, sa navodom o divergenciji u sudskoj praksi Apelacionog suda u pogledu prava na naknadu jubilarnih plata.​​ 

• U tom aspektu, podnositeljka zahteva navodi:​​ „[...] nad podnositeljkom zahteva nema pravičnog suđenja kao u drugim slučajevima u kojima su potpuno identični zahtevi sudovi usvojili od 2015. godine pa nadalje.“

• U ovom kontekstu, podnositeljka zahteva navodi:​​ „Ne postoji pravično suđenje, niti jednakost pred zakonom, niti pravna sigurnost, kada u Apelacionom sudu kao telo II stepena, o potpuno identičnim pitanjima imaju dijametralno suprotne stavove i to u odnosu na I i II stepen, i veća Suda II stepena, gde jedno veće odlučuje drugačije a drugi drugačije za potpuno identična pitanja, radnje koje predstavljaju povredu ustavnih načela i diskriminišu one čiji se zahtevi odbijaju, u kom slučaju se krše i načela Evropske konvencije o ljudskim pravima.“

• U prilog ovoj tvrdnji, Sud primećuje da podnositeljka zahteva navodi sledeće:​​ „Podnositeljka zahteva nema struku istražitelja, ali​​ ima znanja (od svojih kolega u sektoru zdravstva) da su za veliki broj slučajeva radnika u zdravstvu naši sudovi doneli pozitivnu odluku u korist stranaka. Stoga se postavlja logično pitanje, koliko slučajeva treba da bude kako bi Ustavni sud ocenio da je povređena gore pomenuta odredba Ustava? Ili sve te slučajeve treba identifikovati i poslati sudu kao prilog. To je za podnositeljku zahteva nemoguće, ali i neprihvatljivo, iz razloga jer su njene kolege koje su radile zajedno sa​​ podnositeljkom zahteva ostvarile ovo pravo, i za nju je neprihvatljivo i nezamislivo da joj Sud uskratio to pravo. Prema tome, to je zaista teško jer kontradiktornim odlukama naših sudova stanovništvo gubi poverenje u pravosudni sistem Kosova.“

• Sud, pozivajući se i na svoju sudsku praksu, ističe da u takvim slučajevima, odnosno tokom navoda o ustavnoj povredi osnovnih prava i sloboda, kao rezultat divergencija u sudskoj praksi, podnosioci zahteva moraju da iznesu Sudu relevantne argumente u pogledu činjenične i pravne sličnosti slučajeva za koje se navodi da su različito rešeni od strane redovnih sudova, rezultirajući suprotnim odlukama u sudskoj praksi i koje je moglo rezultirati kršenjem njihovih ustavnih prava i sloboda zagarantovanih članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a (vidi gore citiran slučaj​​ KI35/18, podnosilac zahteva​​ Bayerische Versicherungsverbrand, stav 76.). (Vidi​​ 81/20​​ ​​ stav 80.).

• Sud primećuje da podnositeljka zahteva, u svom zahtevu, nije uspela da identifikuje i predstavi bilo koju konkretnu odluku Apelacionog suda koja bi potkrepila njenu tvrdnju o divergenciji u tumačenju zakona u vezi sa nadoknadom jubilarnih plata. Suočena sa nedostatkom direktnog pozivanja na konkretnu odluku Apelacionog suda koja bi ilustrovala protivljenje ranijim sudskim odlukama u sličnim slučajevima, podnositeljka zahteva nije dostavila Sudu konkretne argumente izgrađene na osnovu detaljne analize prethodnih sudskih odluka. Ovaj nedostatak bilo kakvog konkretnog referisanja otežava put Sudu da oceni i prihvati navod podnositeljke zahteva o divergenciji u tumačenju zakona od strane Apelacionog suda.

• S druge strane, Sud ističe da njegova uloga ne uključuje analizu slučajeva samo na osnovu poređenja drugih sudskih odluka redovnih sudova. Ovu ocenu potvrđuje oslanjajući se na praksu EKLJP-a za očuvanje nezavisnosti redovnih sudova i potrebu da se poštuju ovlašćenja u vršenju njihovih dužnosti, aspekt koji je važan za vršenje nadležnosti redovnih sudova i za izvršenje njihovih ovlašćenja.​​ 

• Sud smatra da je pojašnjenje Apelacionog suda u osporenoj presudi jasno, u pogledu prava na naknadu jubilarnih plata. ​​ 

• Sem toga, Sud primećuje da je podnositeljki zahteva omogućeno da razvije postupak zasnovan na načelu kontradikcije; da je mogla da iznese argumente i dokaze u različitim​​ fazama postupka koje je smatrala važnim za svoj slučaj; i da su svi argumenti, objektivno gledajući, koji su bili relevantni za rešenje njenog slučaja, propisno saslušani i razmotreni od strane sudova; da su činjenični i pravni razlozi osporenih odluka detaljno izneseni; i da je, u skladu sa okolnostima slučaja, postupak, posmatrano u celini, bio pravičan. Kao rezultat toga, Sud nalazi da je podnositeljka zahteva uživala procesne garancije ugrađene u konceptu pravičnog i nepristrasnog suđenja (vidi,​​ mutatis mutandis, između ostalog, slučaj Suda​​ KI118/17, podnosilac zahteva Sani Kervan i drugi, rešenje o neprihvatljivosti, od 16. februara 2018. godine, stav 35.; vidi i slučaj ESLJP-a​​ Garcia Ruiz protiv Španije,​​ br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 29.).

• Stoga, u ovim okolnostima, Sud, oslanjajući se na standarde uspostavljene u njegovoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i sudskoj praksi ESLJP-a, nalazi da ovaj navod podnositeljke zahteva spada u treću kategoriju (iii), „nepotkrepljenih ili neosnovanih“ navoda“. Stoga ih Sud, kao takve, na ustavnim osnovama, proglašava jasno neosnovanim i stoga neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika.

• U vezi sa drugim navodima ​​ 

• Što se tiče navoda podnositeljke zahteva o povredi prava zagarantovanih članovima 21, 24, 46. Ustava, Sud podseća da, prema konsolidovanoj sudskoj praksi ESLJP-a, Sud proglašava zahtev neprihvatljivim kao očigledno neosnovan u skladu sa kriterijumom (iii),​​ „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“​​ navoda kada je ispunjen jedan od dva karakteristična uslova, odnosno:

• kada podnosilac zahteva jednostavno citira jednu ili više odredbi Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući kako su one povređene, osim ako je to na osnovu činjenica i okolnosti slučaja očigledno vidljivo (vidi, u tom pravcu, slučaj ESLJP-a​​ Trofimchuk protiv Ukrajine​​ (odluka) br. 4241/03​​ od 31. maja 2005. godine, vidi takođe,​​ Baillard protiv Francuske​​ (odluka) br. 6032/04​​ od 25. septembra 2008. godine);

• kada podnosilac zahteva ne iznese ili odbije da iznese materijalne dokaze, kojima bi potkrepio svoje tvrdnje (ovo se posebno odnosi na odluke sudova ili drugih unutrašnjih organa), osim slučajeva kada postoje vanredne okolnosti koje su van njegove kontrole i koje ga sprečavaju da to učini (na primer, kada uprava zatvora odbije da dostavi Sudu dokumenta iz dosijea dotičnog zatvorenika) ili ako sam Sud ne odluči drugačije (vidi slučaj:​​ KI166/20,, podnosilac zahteva,​​ Ministarstvo rada i socijalne zaštite, rešenje o neprihvatljivosti, od 5. januara 2021. godine, stav 42.).

• U vezi sa ovim navodima, Sud primećuje da podnositeljka zahteva samo pominje relevantne članove, ali ne obrazlaže dalje o tome kako i zašto je došlo do povrede ovih relevantnih članova Ustava. Sud podseća da je više puta naglašavao da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLJP nije dovoljno da se izgradi utemeljena tvrdnja o kršenju Ustava. Kada se navode ovakve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da daju obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Ustavnog suda​​ KI136/14,, podnosilac zahteva:​​ Abdullah Bajqinca, rešenje o neprihvatljivosti, stav 33.;​​ KI187/18 i KI11/19, podnosilac:​​ Muhamet Idrizi, rešenje o neprihvatljivosti, od 29. jula 2019. godine, stav 73. i najskoriji slučaj​​ KI125/19, podnosilac:​​ Ismajl Bajgora, rešenje o neprihvatljivosti od 11. marta 2020. godine, stav 63.).​​ 

• Sud na kraju, takođe ističe da nezadovoljstvo podnositeljke zahteva sa rezultatom postupka od strane redovnih sudova samo po sebi ne može da podstakne argumentovani navod o kršenju osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom (vidi slučaj ESLJP-a,​​ Mezotur-Tiszazugi Tarsulat​​ protiv Mađarske,​​ br. 5503/02, presuda od 26. jula 2005. godine, stav 21.).​​ 

• Stoga, Sud nalazi da u vezi sa navodima podnositeljke zahteva za povredu prava zagarantovanih ovim članovima Ustava, zahtev treba da se proglasi očigledno neosnovanim, jer su ovi navodi kvalifikovani kao navodi koji pripadaju kategoriji (iii),​​ „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“​​ navodi, jer podnositeljka zahteva jednostavno samo pominje ove odredbe Ustava, ne objašnjavajući kako su one prekršene.​​ 

Zaključak​​ 

• Kao zaključak, Sud nalazi da su navodi podnositeljke zahteva za povredu prava zagarantovanih gore pomenutim članovima Ustava, očigledno neosnovani, jer se isti kvalifikuju kao navodi koji spadaju u prvu (i) kategoriju​​ „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“​​ navodi po ustavnim osnovama.​​ 

• Prema tome, Sud zaključuje da se zahtev, u svojoj celini, treba proglasiti očigledno neosnovanim i neprihvatljivim na osnovu Ustava, u skladu sa pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.​​ 

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i pravilom 34. (2) Poslovnika o radu, dana​​ 13. februara​​ 2024, jednoglasno

ODLUČUJE​​ 

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.

Sudija izvestilac​​     Predsednica Ustavnog suda​​ 

 ​​ 

Remzije Istrefi-Peci​​     Gresa Caka-Nimani​​