Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 4. marta 2024. godine
Br. ref.: RK 2392/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI104/22
Podnosilac
Emine Shabani
Ocena ustavnosti presude [A.A. 7/2022] od 6. juna 2022. godine
Vrhovnog suda Republike Kosovo
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnela Emine Shabani, sa prebivalištem u selu Brasaljce, opština Gnjilane (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva), koju sa punomoćjem zastupa Ali Shabani, sa prebivalištem u Gnjilanu.
Osporena odluka
Navodni zastupnik osporava presudu [A.A.7/2022] od 6. juna 2022. godine Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud).
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda, kojom se navodi da su podnositeljki zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 3. [Jednakost pred zakonom], 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 46. [Zaštita imovine], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviće da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke“.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 5. jula 2022. godine, podnositeljka zahteva je podnela zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 12. jula 2022. godine, Sud je obavestio podnositeljku zahteva o registraciji zahteva i tražio od nje da dopuni zahtev dodatnim informacijama, tačnije da pojasni da li je pred Sudom zastupa Ali Shabani i, ako da, da podnese Sudu punomoćje kojim je ovlastila zastupnika Alija Shabanija da je zastupa pred ovim Sudom.
Sud je 12. jula 2022. godine poslao kopiju zahteva Vrhovnom sudu.
Dana 15. jula 2022. godine, navodni zastupnik je, kao odgovor na dopis Suda, dostavio Sudu opšte punomoćje zajedno sa pratećim dopisom u kojem je istakao: „Oštećena strana E.SH ovim podneskom obaveštava Ustavni sud da je g. Ali Shabani zastupa, jer je on njen ovlašćeni zastupnik i ovom prilikom vam još jednom dostavljamo punomoćje. Pored toga, obaveštavam vas da je g. Ali Shabani takođe oštećena strana, jer je isti naslednik mog pokojnog supruga Sh.Sh“, ali nije dostavio Sudu važeće punomoćje za Ustavni sud.
Dana 21. jula 2022. godine, navodni zastupnik je podneo Sudu isti dopis kao 15. jula 2022. godine zajedno sa opštim punomoćjem.
Dana 25. jula 2022. godine, predsednica Suda sa odlukom [Br.GJR.KI104/22] sudiju Bajrama Ljatifija za sudiju izvestioca i sa odlukom [Br.KSH.KI104/22] Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Safet Hoxha (predsedavajući), Remzie Istrefi-Peci i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 9. novembra 2022. godine, Sud je poslao dopis navodnom zastupniku gde je tražio od njega da podnese važeće punomoćje za Sud.
Dana 22. novembra 2022. godine, Sud je primio dopis od navodnog zastupnik, gde je on, između ostalog, istakao: “[...] obaveštavamo Sud da zbog posebnih okolnosti ne možemo da podnesemo neki drugi dodatni dokument koji se odnosi na punomoćje navedeno u ovom podnesku”.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 21. decembra 2022. godine, zamenik predsednika Suda, Bajram Ljatifi, je u svojstvu sudije izvestioca u slučaju KI104/22, prema stavu (2) pravila 9 (Postupak za izuzeće sudija), obavestio predsednicu Suda da na osnovu spisa slučaja KI104/22, sudija Enver Peci je ranije bio uključen u odlučivanju u vezi sa ovim slučajem u svojstvu predsednika Vrhovnog suda, stoga je tražio njegovo izuzeće.
Istog datuma, predsednica Suda je na osnovu stava (2) pravila 9 Poslovnika, tražila mišljenje sudije Envera Pecija da li se slaže sa/ili osporava zahtev sudije izvestioca za izuzeće sa odlučivanja u ovom slučaju.
Dana 21. decembra 2022. godine, u svom odgovoru, sudija Enver Peci je istakao da smatra da treba da se isključi sa odlučivanja u slučaju KI104/22, pošto se bavio slučajem pre nego što je podnet Ustavnom sudu.
Dana 21. decembra 2022. godine, predsednica Suda je odlukom Ref. br. KK228/22, na osnovu stavova 1.3 i 4 člana 18. Zakona [br. 03/L-121] o Ustavnom sudu i pravila 9 Poslovnika, usvojila zahtev za izuzeće sudije Envera Pecija sa odlučivanja u slučaju KI104/22.
Dana 22. decembra 2022. godine i 17. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je nakon razmatranja izveštaja sudije izvestioca odlučilo da se slučaj odloži radi dodatnih dopuna i da se ponovo razmotri na jednoj od narednih sednica.
Dana 7. aprila 2023. godine, podnositeljka zahteva je podnela Sudu traženo punomoćje.
Dana 27. jula 2023. Godine Zastupnik podnosioca predstavke podneo pismo Sudu, kojim je tražio izuzeće sudije Envera Pecija.
Dana 29. januara 2024. godine, nakon razmatranja izveštaja sudije izvestioca, Veće za razmatranje je jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Sud prvo podseća da podnositeljka zahteva po drugi put podnosi zahtev Sudu. Podnositeljka zahteva je prethodno podnela Sudu zahteve KI07/21, KI17/21 i KI75/22.
Dana 11. januara 2021. godine, podnositeljka zahteva je podnela Sudu zahtev KI07/21, dok je 18. januara 2021. godine podnela zahtev KI17/21. U skladu sa pravilom 40 Poslovnika, Sud je odlučio da spoji ova dva zahteva, razmatrajući ih kao jedan zahtev.
Zahtevom KI07/21 i KI17/21, podnositeljka je tražila ocenu ustavnosti presude [C. br. 274/15] od 27. novembra 2020. godine Osnovnog suda u Gnjilanu i nekoliko rešenja redovnih sudova u vezi sa izuzećem sudije V. S., predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, predsednika Apelacionog suda i predsednika Vrhovnog suda, kojima su joj, prema podnositeljki zahteva, povređena prava zagarantovana članom 102. [Opšta načela sudskog sistema] i članom 31. [E Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. Podnositeljka zahteva je takođe tražila od Suda da uvede privremenu meru u predmetu C. br. 274/15, sa obrazloženjem da je sudija V. S. zloupotrebio položaj i montirao predmet.
Dana 10. novembra 2021. godine, Sud je rešenjem o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21, zahtev podnositeljke proglasio neprihvatljivim, ocenjujući da su navodi o utvrđivanju suvlasništva nad spornom nepokretnošću neprihvatljivi, jer nisu iscrpljena pravna sredstva, dok su navodi u vezi sa izuzećem sudije V. S. i predsednika redovnih sudova van roka. Na kraju, rešenjem o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21, Sud je odbio zahtev za uvođenje privremene mere.
Što se tiče zahteva KI75/22, podnositeljka ga je podnela 31. maja 2022. godine, kojim je tražila preispitivanje rešenja o neprihvatljivosti br. KI07/21 i KI17/21 od 10. novembra 2021. godine Ustavnog suda i ocenu ustavnosti odluke [KGJK. br. 153/2022] od 20. aprila 2022. godine Sudskog saveta Kosova za imenovanje sudije V. S. za predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu.
Što se tiče zahteva KI75/22, Sud je utvrdio: (i) zahtev podnositeljke u vezi sa osporavanjem rešenja o neprihvatljivosti u slučaju KI07/21 i KI17/21 Ustavnog suda je ponavljanje prethodnog zahteva o kojem je Sud odlučio i na osnovu stava (5) pravila 35 Poslovnika, odbija se po kratkom postupku; (ii) zahtev podnositeljke u vezi sa osporenom odlukom SSK-a [KGJK. br. 153/2022] nije ratione personae u skladu sa Ustavom, i prema tački c), stava (3) pravila 39 Poslovnika je neprihvatljiv; i (iii) zahtev za uvođenje privremene mere protiv odluke [KGJK. br. 153/2022] SSK-a se odbija.
Činjenice u vezi sa ovim slučajem KI104/22
Sud primećuje da je u ovom slučaju razvijeno nekoliko postupaka, gde će Sud izneti činjenice za svaki postupak, odnosno: i. Postupak sproveden u vezi sa tužbom podnositeljke zahteva za ometanje poseda; ii. Postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka protiv predsednika i sudije Osnovnog suda u Gnjilanu; iii. Drugi postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka u Sudskom savetu Kosova protiv predsednika Osnovnog suda R.A; iv. Postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka u Sudskom savetu Kosova protiv predsednika Vrhovnog suda.
i. Postupak sproveden u vezi sa tužbom podnositeljke zahteva za ometanje poseda
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnositeljka zahteva podnela tužbu protiv tuženog H.SH iz Gnjilana zbog ometanja poseda, tražeći da se utvrdi da je tuženi H.SH sprečio tužilju da mirno i neometano koristi put za odlazak do katastarske parcele br. 1905-5 KZ Gnjilane.
Dana 24. januara 2017. godine, podnositeljka zahteva je podnela Osnovnom sudu podnesak, kojim je precizirala tužbu, proširivši je u odnosu na tuženog J.Sh.M., naslednika pokojnog Sh.M.. Podnositeljka zahteva je ovim podneskom promenila i osnov spora i to sa ometanja poseda na utvrđivanje prava svojine i utvrđivanje postojanja službenosti.
Dana 7. aprila 2017. godine, tuženi H.SH. je podneo protivpredlog protiv podnositeljke zahteva i protiv tuženih J.M, D.M, A.M, V.M, Z.M, zbog utvrđivanja prava svojine na katastarskoj jedinici P-704030013-01905-7 u površini od 400 m2.
Dana 1. juna 2017. godine, podnositeljka zahteva je odustala od dela tužbe koji se odnosi na utvrđivanje službenosti sa zastarelom na katastarskoj parceli br. 1905-5/, dok je tuženi H.SH. takođe izjavio da odustaje od dela zahteva koji se odnosi na utvrđivanje prava službenosti.
Dana 6. novembra 2017. godine, podnositeljka zahteva je izjavila da povlači tužbu protiv tuženog H.SH, za utvrđivanje svojine, sa obrazloženjem da podnositeljka zahteva i njen suprug nikada nisu bili u kupoprodajnom odnosu sa tuženim H.SH., dok je tužba protiv ostalih tuženih ostala nepromenjena. Osnovni sud je utvrdio da je tužba podnositeljke zahteva povučena, a nije doneo posebnu odluku, jer strane nisu tražile tako nešto.
Dana 7. marta 2018. godine, Osnovni sud u Gnjilanu – Opšti departman (u daljem tekstu: Osnovni sud), je presudom [C. br. 809/2016]:
delimično usvojio, kao osnovan, tužbeni zahtev podnositeljke podnet protiv tuženog J.M., tako što je utvrdio da je podnositeljka zahteva na osnovu kupovine i zastarevanja vlasnica dela u površini od 390 m2 katastarske parcele;
odbio drugi deo tužbenog zahteva podnositeljke podnet protiv tuženog J.M., kojim je podnositeljka zahteva tražila da se utvrdi da je na osnovu kupovine i zastarelosti vlasnica dela od 6 m2 iste katastarske parcele;
usvojio, kao osnovanu na zakonu, tužbu H.SH, podnetu protiv tuženih J.M, D.M, A.M, V.M i Z.M;
u tački IV izreke je odlučio da svaka strana snosi svoje troškove postupka.
U obrazloženju ove presude, Osnovni sud je istakao da je usvojio tužbu tuženog/tužioca H.SH., zasnivajući se na predočenim dokazima, saslušanju svedoka i saslušanju same podnositeljke zahteva u svojstvu strane, koja nije osporila pravo svojine ni u jednom trenutku tuženom H.SH. u vezi sa delom katastarske parcele br. 1905-7. Osnovni sud je utvrdio: “U konkretnom slučaju proizilazi da je tužilja Emina Shabani vršila faktičku vlast neposredno na predmetnoj nepokretnosti površine 390 m², mirno i nesmetano; sud je usvojio njen tužbeni zahtev kao osnovan na osnovu ugovora o kupoprodaji njenog supruga i zastarelosti, jer je bila savestan i zakonit držalac, čuvajući i koristeći nepokretnost stalno i neprekidno, u periodu dužem od 20 godina”.
Za drugi deo tužbenog zahteva podnositeljke, kojim traži površinu veću od dosuđenog dela, odnosno još 6 m², Osnovni sud je ocenio da isti nije osnovan na zakonu i istakao sledeće: „Iz činjeničnog stanja nastalog pre mnogo godina, de facto [podnositeljka zahteva] poseduje i koristi ovu površinu zemljišta [...] ova činjenica je utvrđena samom izgradnjom stambenih objekata od strane tužilje i tuženih, budući da su je, kako je gore objašnjeno, u vreme podele jedinstvene parcele, strane, odnosno njihovi pravni prethodnici, podelili na jednake delove, ali od početka izgradnje kuća, niko se nije pridržavao te podele, tako da u stvari već više od 20 godina koriste ovo činjenično stanje koje vam je poznato, inače, izgrađeni stambeni objekti moraju biti delimično srušeni i porušeni, kako bi se poštovao njihov sporazum o podeli nepokretnosti”.
Dana 5. aprila 2018. godine, podnositeljka zahteva je izjavila žalbu na presudu [C. br. 806/16] od 7. marta 2018. godine Osnovnog suda, zbog povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, i predložila Apelacionom sudu da (i) u potpunosti usvoji, kao osnovanu, žalbu podnositeljke zahteva, (ii) preinači osporenu presudu tako da utvrdi da je ista vlasnica nepokretnosti ili da vrati predmet na presuđivanje prvostepenom sudu.
Što se tiče povrede odredaba parničnog postupka, podnositeljka zahteva je istakla da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja u ovom predmetu povredio odredbe parničnog postupka iz stava 2 člana 369. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), ocenjujući da je Osnovni sud “odbio predlog tužilje da se izvrši veštačenje sa drugim veštacima – odnosno, super veštačenje. Zaključke i mišljenja koja su podneli veštaci [veštačenja na kojima je zasnovana odluka prvostepenog suda] imaju suštinske razlike među sobom, nejasni su, nepotpuni i kontradiktorni među sobom, sa okolnostima koje su ispitane u sudskom postupku, sa činjeničnim stanjem na terenu i konačno, sa službenim katastarskim podacima”.
Žalbu je uložio i tuženi H.SH, zbog odluke o troškovima parničnog postupka i predložio Apelacionom sudu da usvoji žalbu, kao osnovanu, i preinači izreku IV presude, tako da se podnositeljka zahteva obaveže da H.SH. nadoknadi troškove parničnog postupka i troškove za sastavljanje žalbe. H.SH. je u žalbi istakao da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja da parničari snose svoje troškove postupka povredio odredbe ZPP-a koje regulišu ovo pitanje, jer je “tužilja Emina Shabani bez ijedne zakonske osnove uključila u sudski postupak H.SH., uprkos činjenici da je tokom postupka isti izrazio spremnost da ovu stvar reše dogovorom”.
Dana 7. oktobra 2021. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [Ac. br. 2229/18], usvojio kao osnovanu žalbu podnositeljke zahteva i žalbu tuženog H.SH., a ukinuo presudu Osnovnog suda u tačkama (I), (II) i (IV) izreke, dok je predmet vratio na preispitivanje i presuđivanje istom sudu, ističući da je presuda prvostepenog suda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka, konkretno tačke (n) stava 2 člana 182. ZPP-a, i činjenično stanje nije pravično i potpuno utvrđeno, a materijalno pravo je pogrešno primenjeno.
U obrazloženju navedene presude, Apelacioni sud je ocenio da izreka presude u njenoj tački I nije jasna, izvršna i u suprotnosti je sa spisima predmeta, naglašavajući da je prvostepeni sud “usvojio tužbu podnositeljke zahteva u odnosu na tuženog J.M., ali iz obrazloženja i uvodnog dela presude proizilazi da ima i drugih tuženih, ali da nije jasno da li su tuženi prema tužbi tužioca koja je preinačena nekoliko puta tokom postupka. Prvostepeni sud je dužan da se tokom čitavog postupka stara u vezi sa uključivanjem svih strana u ovoj stvari, odnosno da se stara o legitimnosti strana bilo na strani tužioca ili tuženog, znači da se zna ko je strana u postupku i njena uloga i značaj u odnosu na predmet koji se razmatra; u ovom slučaju, izreka je neizvršiva, jer sud usvaja zahtev tužilje u odnosu na tuženog J.M., dok utvrđuje da je nepokretnost na ime nekog drugog, odnosno na ime SH.M. i Z.M.”.
ii. Postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka protiv predsednika i sudije Osnovnog suda u Gnjilanu
Dana 25. oktobra 2019. godine, podnositeljka je podnela zahtev za pokretanje disciplinskog postupka Osnovnom sudu u Gnjilanu – Opšti departman (u daljem tekstu: Osnovni sud), protiv sudije B.S. u vezi sa presudom [C. br. 809/16] od 7. marta 2018. godine, ističući da je isti odugovlačio slučaj, zloupotrebom službenog položaja i doneo je jednostranu, odluku neosnovanu na zakonu, nepravičnu i u suprotnosti sa okolnostima koje su razmotrene tokom sudskog postupka, sabotirajući slučaj u celini, sa ciljem da se ošteti imovinsko pravo podnositeljke zahteva.
Dana 31. oktobra 2019. godine, predsednik Osnovnog suda, R.A, je rešenjem [AD. br. 03/2019], odbio, kao neosnovan, zahtev podnositeljke, podnet protiv sudije B.S., utvrđujući da je u konkretnom građansko-pravnom predmetu sve pravilno sprovedeno i da se predmet nalazi u Apelacionom sudu Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud), sa žalbom iste. Predsednik Osnovnog suda, R.A, je utvrdio da je u ovom građansko-pravnom predmetu, „na osnovu beleški podnositeljke zahteva Emine Shabani, sudija održao 10 (deset) sudskih ročišta, zatim dva veštačenja od strane geodeta, postoje skice sa mesta događaja, kopija plana, skice merenja sa mesta događaja i ostalo”.
Dana 6. novembra 2019. godine, podnositeljka je podnela zahtev za pokretanje istrage Vrhovnom sudu protiv predsednika Osnovnog suda, R.A., zbog disciplinskog prekršaja i povrede Kodeksa profesionalne etike, tražeći od predsednika Vrhovnog suda, Envera Pecija, pokretanje istrage zbog jednostranog, nezakonitog, nemarnog, nepravednog, diskriminatorskog postupanja i drugih disciplinskih prekršaja Kodeksa profesionalne etike.
Dana 25. novembra 2019. godine, rešenjem [GJS-2019-009], predsednik Vrhovnog suda, Enver Peci, je odbio, kao nedozvoljen, zahtev za pokretanje istrage protiv predsednika Osnovnog suda, R.A, utvrđujući da zahtev napada način razmatranja i odlučivanja nadležnog organa, o čemu predsednik Vrhovnog suda nije nadležan da odlučuje, shodno stavu 3 člana 12. Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca (u daljem tekstu: Zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca).
iii. Drugi postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka u Sudskom savetu Kosova protiv predsednika Osnovnog suda R.A.
Dana 9. januara 2020. godine, podnositeljka zahteva je uložila disciplinsku žalbu Sudskom savetu Kosova (u daljem tekstu: SSK), protiv sudije B.S i predsednika Osnovnog suda, R.A., za jednostrano, nepravedno, nezakonito, nehumano, diskriminatorno, progoniteljsko postupanje i zloupotrebu službenog položaja.
Dana 15. januara 2020. godine, SSK je, podneskom b. 009/2020, obavestio podnositeljku zahteva da SSK nije nadležan da se upliće u posao sudija koji su na osnovu Ustava i zakona nezavisni prilikom odlučivanja o pitanjima koja se sprovode pred sudovima: “Što se tiče disciplinske žalbe, obaveštavamo vas da je postupak za razmatranje disciplinske žalbe protiv sudije sproveden od strane Osnovnog suda u Gnjilanu, odnosno predsednika suda kao nadležnog organa [...], dok je protiv predsednika sproveden disciplinski postupak u Sudskom savetu Kosova na zahtev nadležnog organa u ovom slučaju predsednika Vrhovnog suda i protiv istog je Sudski savet Kosova izrekao disciplinsku meru”.
Dana 20. maja 2020. godine, podnositeljka zahteva je podnela krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu Kosova protiv B.S., sudija u Osnovnom sudu u Gnjilanu.
Dana 11. juna 2020. godine, podnositeljka zahteva je podnela krivičnu prijavu protiv R.A., predsednik Osnovnog suda, V.S. i B.S. sudije Osnovnog suda i F.SH. geometar iz Gnjilana, jer je svako od njih posebno izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja iz člana 414 stav 2 KZRK-a, iz člana 190 stavova 1 i 2 KZRK-a, protiv B.S. zbog krivičnog dela donošenje nezakonitih sudskih odluka iz člana 425 legalizacija lažnog sadržaja, iz člana 195 stav 1, pronevera tokom vršenja dužnosti iz člana 418 stav 1, povreda imovinskih prava drugih lica, iz člana 332 stav 1, manipulacija dokazima, iz člana 195 stav 1 KZRK-a, protiv F.SH. zbog krivičnog dela povreda imovinskih prava drugih lica iz člana 332, stav 1 i prevara iz člana 323 stav 1 KZRK-a.
Dana 31. avgusta 2020. godine, Specijalno tužilaštvo Kosova je, obaveštenjem [PPS. br. 45/2020], obavestilo podnositeljku zahteva da su odbili krivičnu prijavu koju je podnela.
Dana 28. septembra 2020. godine, Osnovno tužilaštvo u Prizrenu je, rešenjem [PP/I. br. 161/2020], odbilo krivičnu prijavu koju je podnela podnositeljka zahteva.
Dana 7. februara 2022. godine, podnositeljka zahteva je podnela zahtev za pokretanje disciplinskog postupka Osnovnom sudu protiv sudije stvari B.S.
Dana 9. februara 2022. godine, predsednik Osnovnog suda, R.A, je odlukom [AD.GJTH.GJL.n.03/2022], odbio zahtev podnositeljke za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije stvari B.S., ističući da je nakon analize spisa predmeta i navoda podnositeljke zahteva, utvrdio da je o istim odlučio rešenjem [AD. br. 03/2019] od 31. oktobra 2019. godine, kojim je odbio zahtev podnositeljke žalbe za pokretanje disciplinskog postupka protiv istog sudije B.S, pošto nisu ispunjeni zakonski uslovi, a prema zahtevu od 7. februara 2022. godine, podnositeljka zahteva se ponovo poziva na stare navode o kojima je već odlučeno.
Dana 28. februara 2022. godine, podnositeljka je podnela zahtev Vrhovnom sudu za pokretanje disciplinskog postupka protiv R.A, predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, tvrdeći da je isti zloupotrebio svoj položaj, diskriminisao i arbitrarno postupao u vezi sa zahtevom Emine Shabani, koji je podnela istom za sudiju u stvari B.S.
Dana 24. marta 2022. godine, odlukom [br. GJS-2022-005], predsednik Vrhovnog suda, Enver Peci, je odbio, kao neosnovan, zahtev podnositeljke za pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika Osnovnog suda, R.A, naglašavajući da zahtev uglavnom sadrži iste navode kao prethodni zahtevi o kojima je već odlučeno.
iv. Postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka u Sudskom savetu Kosova protiv predsednika Vrhovnog suda
Dana 5. aprila 2022. godine, podnositeljka zahteva je uložila žalbu Sudskom savetu Kosova, tražeći pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika Vrhovnog suda, Envera Pecija, navodeći da je rešenje [GJS-2022-005] od 24. marta 2022. godine, koje je doneo predsednik Vrhovnog suda, nastavak flagrantne diskriminacije, arbitrarnog postupanja i nije zasnovano na zakonu, jer ne pruža pravnu sigurnost i jednak tretman.
Dana 20. aprila 2022. godine, Sudski savet Kosova je, odlukom [br. 150/2022], odbio, kao nedozvoljenu, žalbu koju je uložila podnositeljka zahteva protiv odluke predsednika Vrhovnog suda, Envera Pecija, naglašavajući da ista nije pružila nijedan novi navod ili argument za razmatranje, već ponovlja iste, i stoga je odbio žalbu, kao neosnovanu.
Dana 7. maja 2022. godine, protiv ove odluke, podnositeljka zahteva je uložila žalbu Vrhovnom sudu kojom je osporila istu, sa obrazloženjem da je ista samo nastavak jednostranog, proizvoljnog, diskriminatornog postupanja i institucionalnog progona od strane pravosudnog sistema Republike Kosovo, ne dajući konkretan predlog za način rešavanja ove žalbe. Podnositeljka zahteva je istakla da je sudija Berat Spahiu pokušao da podeli njenu privatnu imovinu montiranom proizvoljnom odlukom, sa ciljem da podstakne sukob i krvoproliće između njene porodice i H.SH. Pored toga, „potpuno pod uticajem i pristrasan sudija Berat Spahiu, zloupotrebljavajući službeni položaj i proizvoljno i tendenciozno odugovlačeći predmet [C. br. 809/16], pokušao je da porodici Emine Shabani nanese što više psihičke, emocionalne štete, duhovne patnje i finansijskih troškova”.
Dana 6. juna 2022. godine, Vrhovni sud je, rešenjem [A.A.7/2022], potvrdio odluku [br. 150/2022] od 20. aprila 2022. godine, dok je odbio žalbu podnositeljke zahteva, kao neosnovanu.
U obrazloženju ovog rešenja, Vrhovni sud je istakao da je žalba podnositeljke zahteva neosnovana, jer osporena odluka nije zahvaćena nezakonitostima i materijalno-proceduralnim nepravilnostima. U žalbi su izneti skoro isti navodi kao i u prethodnoj žalbi, za koje je SSK, sada osporenom odlukom, dao razloge i odgovore koje je uvažio i Vrhovni sud. Pored toga, isti je naglasio: „SSK je s pravom u osporenoj odluci zaključio da gore navedeni Zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca nije dao zakonsku mogućnost fizičkim i pravnim licima da podnesu zahtev za pokretanje disciplinskog postupka SSK-u protiv nadležnog organa, u ovom slučaju, protiv predsednika Vrhovnog suda, kada je nadležni organ, kao u ovom slučaju, izvršio disciplinski prekršaj protiv sudije u zakonom unapred određenim situacijama, jer je za to ovlašćen samo Ombudsman”.
Vrhovni sud je takođe istakao da je prema stavu 3 člana 15. Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, samo Ombudsmanu dozvoljeno da uloži žalbu Vrhovnom sudu za propust SSK-a. Iz tog razloga, odbijeni su, kao neosnovani, navodi u žalbi da je SSK nezakonito odbio, kao nedozvoljenu, žalbu koju je uložila podnositeljka zahteva protiv odluke predsednika Vrhovnog suda Kosova, Envera Pecija, br. GJS-2022-005.
Navodi podnosioca
Podnositeljka zahteva navodi da su joj osporenom presudom povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 3. [Jednakost pred zakonom], 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 46. [Zaštita imovine], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 54. [Sudska zaštita prava] i 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava.
Podnositeljka zahteva u svojim navodima ističe da je postala meta sistematske diskriminacije i proizvoljnog postupanja od strane pravosudnog sistema, kao i žrtva institucionalnog progona od strane Osnovnog suda u Gnjilanu. S tim u vezi, „uzimajući u obzir tretman u predmetu [C. br. 809/16], činjenično stanje, nesporne dokaze, posledice montiranja dotičnog predmeta i pravni osnov, oštećena strana Emine Shabani je kroz više podnesaka tražila pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije B.S i njegovo razrešenje zbog zloupotrebe službenog položaja. U konkretnom slučaju, oštećena strana, Emina Shabani, u celosti osporava pravni osnov odluka koje se odnose na disciplinski postupak, budući da je bila suočena sa flagrantnom diskriminacijom i proizvoljnim postupanjem. Pored toga, oštećena strana, Emina Shabani, se suočila sa potpunim nedostatkom institucionalne transparentnosti, institucionalne odgovornosti i moralnog integriteta od strane institucija pravosudnog sistema Republike Kosovo”.
Što se tiče sudskog postupka u predmetu [C. br. 809/16], podnositeljka zahteva je navela da se oseća strašno traumatizovano tretmanom i gorkim iskustvom sa potpuno pod uticajem i pristrasnošću sudije B.S., optužujući ga za zloupotrebu službenog položaja i da je: „s predumišljajem i namerno montirao odluku predmeta C. br. 809/16 u cilju ometanja pravde, odnosno izazivanja sukoba i krvoprolića između porodice Emine Shabani i Haqifa Shabanija”.
Podnositeljka zahteva takođe ocenjuje da je presuda [C. br. 809/16] od 7. marta 2018. godine bila potpuno jednostrana, proizvoljna i tendenciozna, jer je imala osnovni cilj da ometa pravdu, dok je, uzimajući u obzir konfliktne okolnosti slučaja, proizvoljno odugovlačenje sudskog procesa i montiranje presude, imala za cilj podsticanje sukoba i krvoprolića između porodice podnositeljke zahteva i H.SH..
Što se tiče navoda podnositeljke zahteva da je namera sudije Berata Spahiua da proizvoljnom odlukom podstakne sukobe i krvoproliće, ista ističe: „Upoznat sa konfliktnim okolnostima slučaja i izuzetno neprijateljskim odnosima porodice Emine Shabani i H.SH, sudija B.S, zloupotrebljavajući službeni položaj, proizvoljnim postupanjem prema oštećenoj strani Emini Shabani u potpunoj suprotnosti sa pravnim poretkom, zakonom i Kodeksom profesionalne etike, montira predmet C. br. 809/16, nezakonito donoseći proizvoljnu odluku kojom legalizuje lažni sadržaj sa glavnim ciljem da ometa pravdu i podstiče sukob i krvoproliće između gore navedenih porodica. [...] kao rezultat montirane odluke sudije B.S, porodica Emine Shabani se suočila sa strašnim pritiscima, dobro organizovanim provokacijama i napadima od strane porodice H.SH, odnosno pritiscima, provokacijama i psihološkim terorom od strane lokalne policije u Gnjilanu”.
Pored toga, podnositeljka zahteva ističe: “U članu 367. ZPP-a je izričito propisano: “Sud dostavlja pismeno strankama zapažanja i mišljenja najmanje osam (8) dana pre početka ročišta za glavni pretres stvari”, dok se u predmetu C. br. 809/16 montirano geodetsko veštačenje manipulisanog geodeta, Fahrija Shaqirija, oštećenoj strani, Emini Shabani, uručuje 20.02.2018. godine [...] Pozivajući se na odluku od 26.03.2018. godine, kojom je sudija Berat Spahiu nezakonito tražio iznos od 100 evra, odnosno nakon razmatranja, analiziranja i ocene pravnog i činjeničnog osnova i dokaza, oštećena strana Emine Shabani je ovu odluku sudije ocenila kao institucionalnu „iznudu“ i pokušaj da se ista novčano ošteti u cilju finansijske dobiti za interese F.SH.”.
Što se tiče poštovanja prava na suđenje u razumnom roku i pokretanja sudskog razmatranja u predmetu C. br. 1923/21, podnositeljka zahteva navodi: „Osnovni sud u Gnjilanu nije blagovremeno obavestio oštećenu stranu Eminu Shabani o ovoj odluci i nije dao prednost rešavanju predmeta kako bi izmislio štetu i posledice koje je prouzrokovala upravo ova pravosudna instanca”.
Podnositeljka zahteva takođe u potpunosti osporava zakonitost odluka u vezi sa zahtevima za pokretanje disciplinskog postupka iz razloga što, s obzirom na okolnosti slučaja, postoji pravni i činjenični osnov za pokretanje disciplinskog postupka i razrešenje sudije B.S. U vezi sa obrazloženjem predsednika Osnovnog suda, R.A, u rešenju [AD.GJTH.GJL. br. 03/2022], da je „sudija B.S u svojoj pisanoj izjavi naveo da nikada u svom profesionalnom životu nije donosio tendenciozne odluke protiv bilo koga, uključujući i parničare u sporu, koji u ponovljenom postupku nosi cifru C. br. 1923/21“, podnositeljka zahteva smatra da je „potpuno apsurdno, proizvoljno i [paradoksalno] da sudija B.S koji je pod uticajem i pristrasan, nije doneo tendencioznu odluku, jer je istina drugačija [...] pozivajući se na činjenično stanje da je montirana presuda C. br. 809/16 bila jednostrana, tendenciozna i proizvoljna, dokazuju i potvrđuju posledice i spisi predmeta, odnosno podnesci od 05.04.2018. godine, 18.04.2018. godine i odluka Apelacionog suda”.
Što se tiče navoda da je povređen član 102. Ustava, podnositeljka zahteva ističe: „Osnovni sud u Gnjilanu, Vrhovni sud Kosova i Sudski savet Kosova su flagrantno povredili odredbu člana 102. URK-a, jer jednostranim, diskriminatornim i proizvoljnim odlukama štite kriminalne aktivnosti, zloupotrebu službenog položaja, proizvoljno postupanje i flagrantnu diskriminaciju. [...] što se tiče zahteva za pokretanje disciplinskog postupka i razrešenje sudije B.S., oštećena strana Emina Shabani ocenjuje da postoji pravni osnov i činjenice koje se potkrepljuju i dokazuju nespornim dokazima. Konkretnije, [podnositeljka zahteva] se poziva na član 107, tačka 2 URK-a, jer je sudija B.S. voljno i namerno ometao pravdu manipulisanjem odluke na osnovu nezakonitog i proizvoljnog geodetskog veštačenja”.
Što se tiče navoda podnositeljke zahteva da je SSK umešan u povredu Ustava, ista naglašava da SSK nije preduzeo nikakve mere i institucionalne radnje da garantuje i obezbedi funkcionisanje pravosudnog sistema na principu zakonitosti predviđenom Ustavom i nije koristio nijedan od pravnih instrumenata za izricanje kaznene mere protiv sudije B.S. Pored toga, ona ocenjuje da je SSK umešan u povredu člana 41. Ustava zbog nepodnošenja nekih podnesaka koji se odnose na predmet [C. br. 809/16].
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 3
[Jednakost pred zakonom]
1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija.
2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.
Član 7
[Vrednosti]
1. Ustavni red Republike Kosovo se zasniva na načelima slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda i vladavine zakona, nediskriminacije, imovinskog prava, zaštite sredine, društvenog prava, pluralizma, podele državne vlasti i tržišne ekonomije.
Član 21
[Opšta načela]
1. Ljudska prava i osnovne slobode su neodvojiva, neotuđiva i neosporiva i čine osnov pravnog reda Republike Kosovo.
2. Republika Kosovo štiti i garantuje ljudska prava i osnovne slobode, predviđene ovim Ustavom.
3. Svi su dužni da poštuju prava i osnovne slobode ostalih.
4. Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica, onoliko koliko su izvodljiva.
Član 22
[Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata]
Ljudska prava i slobode, koja su utvrđena sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima garantovana su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo i imaju premoć, u slučaju konflikta, nad svim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija:
(1) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima;
(2) Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokoli iste;
(3) Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima i protokoli iste;
(4) Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina;
(5) Konvencija o eliminisanju svih oblika rasne diskriminacije;
(6) Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena;
(7) Konvencija o pravima deteta;
(8) Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka ili kazni.
Član 24
[Jednakost pred zakonom]
1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.
3. Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda. 3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.
4. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.
5. Svako ko je optužen za krivično deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.
6. Besplatna pravna pomoć će se omogućiti svim licima koja za to nemaju dovoljno sredstava, ako je takva pomoć neophodna za obezbeđivanje efikasnog pristupa pravdi.
7. Sudski postupci koji se odnose na maloletnike se regulišu zakonom, poštujući posebne uredbe i procedure za maloletnike.
Član 32
[Pravo na pravno sredstvo]
Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način.
Član 46
[Zaštita imovine]
1. Garantuje se pravo na imovinu.
2. Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.
3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.
4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.
5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom.
Član 53
[Tumačenje odredbi ljudskih prava]
Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava.
Član 54
[Sudska zaštita prava]
Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno.
Član 113
[Jurisdikcija i ovlašćene strane]
1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
2. Skupština Kosova, Predsednik Republike Kosovo, Premijer i Ombudsman su ovlašćeni za podnošenje sledećih pitanja:
(1) saglasnost zakona, dekreta Predsednika i Premijera i uredbi Vlade, sa Ustavom;
(2) saglasnosti Statuta opština sa Ustavom.
3. Skupština Kosova, Predsednik Republike Kosovo i Vlada su ovlašćeni da podnose sledeća pitanja:
(1) sukob ustavnih nadležnosti između Skupštine Kosova, Predsednika Republike Kosovo i Vlade Kosova;
(2) saglasnosti predloženog referenduma sa Ustavom;
(3) saglasnosti objavljivanja vanrednog stanja i mera preduzetih tokom istog sa Ustavom;
(4) saglasnost predloženih ustavnih amandmana sa obaveznim međunarodnim sporazumima, ratifikovanih ovim Ustavom i razmatranje ustavnosti procedure sprovođenja;
(5) ako je Ustav prekršen tokom izbora Skupštine.
4. Opština može da ospori ustavnost zakona ili akata Vlade koji povređuju njihove opštinske odgovornosti ili umanjuju njihove prihode, ako taj zakon ili akt utiče na tu Opštinu.
5. Deset (10) ili više poslanika Skupštine može, u roku od osam (8) dana od usvajanja, da ospori ustavnost bilo kog zakona koji je usvojila Skupština, kako zbog sadržaja tako i zbog procedure sprovođenja.
6. Trideset (30) ili više poslanika Skupštine može da pokrene postupak ako je Predsednik Republike Kosovo ozbiljno prekršio Ustav.
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.
8. Sudovi su ovlašćeni da, Vrhovnom sudu, podnesu slučajeve koji se tiču saglasnosti nekog zakona sa Ustavom, ako je ta saglasnost primećena tokom sudskog postupka i ako relevantni sud nije siguran u saglasnost spornog zakona sa Ustavom i samo ako odluka relevantnog suda zavisi od saglasnosti zakona.
9. Predsednik Skupštine Kosova mora da podnese predloženi Ustavni amandman pre usvajanja istog na Skupštini, kako bi se osiguralo da predloženi amandman ne umanjuje prava i slobode garantovane poglavljem II ovog Ustava.
10. Dodatna jurisdikcija se može regulisati zakonom”.
ZAKON Br. 06/L-057 O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI SUDIJA I TUŽILACA
Član 9
Žalbe na disciplinske prekršaje sudija i tužilaca
6. Nadležni organ u skladu sa članom 9 stav 1, razmatra žalbu u roku od trideset (30) dana od dana prijema i postupa u skladu sa članom 12, stav 2, osim u slučaju kada utvrdi da je žalba očigledno neozbiljna, neosnovana, da se ne odnosi na neki disciplinski prekršaj ili je zastarela. O donetoj odluci, nadležni organ će odmah obavestiti lice koje je podnelo žalbu. Kopija odluke se dostavlja nadležnom savetu, a u situacijama koda je predviđeno stavom 3 ovog člana i ombudsmanu.
Član 12
Istražni postupak
1. Savet pokreće disciplinski postupak na osnovu zahteva podnetog u skladu sa članom 9 stav 1 ovog zakona.
2. Nadležni organ traži od saveta pokretanje disciplinske istrage na osnovu žalbe od strane fizičkog ili pravnog lica koja nije odbijena na osnovu člana 9, stav 6, ovog zakona ili po službenoj dužnosti ako postoje opravdani razlozi da se veruje da je sudija ili tužilac počinio disciplinski prekršaj.
3. Ombudsman može tražiti od saveta da pokrene disciplinsku istragu protiv predsednika suda ili glavnog državnog tuzioca ako ima razloga da veruje da je isti počinio disciplinski prekršaj iz člana 9 stav 7 ovog zakona. Prilikom prijema žalbe, ombudsman takođe može tražiti od saveta pokretanje disciplinske istrage protiv sudije ili tužioca ukoliko smatra da je nadležni organ doneo odluku da odbije žalbu protiv tog sudije ili tužioca u suprotnosti sa članom 9 stav 5, tom prilikom on/ona treba da obrazloži zašto žalba nije trebala da bude odbijena.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Pored toga, Sud se takođe poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48
[Tačnost podneska]
"Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.
Pored toga, Sud će razmotriti da li je podnositeljka zahteva ispunila i uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 34 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika, odnosno stavu 1, tačke (b) (c) i 2 pravila 34 Poslovnika, koje propisuje:
(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[...]
(b) Ako su iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva utvrđena zakonom protiv osporenog akta.
c) Ako je zahtev podnet u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva,
[...]
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoju tvrdnju.
Sud podseća da podnositeljka zahteva osporava ustavnost gore navedenih odluka, navodeći da su iste donete u suprotnosti sa članom 106. Ustava. U suštini, Sud primećuje da podnositeljka zahteva navodi da su Osnovni sud u Gnjilanu, Vrhovni sud Kosova i Sudski savet Kosova flagrantno povredili odredbe člana 102. Ustava, jer, kako ističe: „jednostranim, diskriminatornim i proizvoljnim odlukama štite kriminalne aktivnosti, zloupotrebu službenog položaja, proizvoljno postupanje i flagrantnu diskriminaciju”.
Sud primećuje da se radi o četiri grupe postupaka, koje je pokrenula podnositeljka zahteva, odnosno: 1) o postupku u vezi sa tužbom podnositeljka zahteva za ometanje poseda; 2) o postupku u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka protiv predsednika i sudije Osnovnog suda; 3) o postupku u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka protiv predsednika i sudije Osnovnog suda u Sudskom savetu; i 4) o postupku u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka protiv predsednika Vrhovnog suda.
i) Što se tiče prvog postupka u vezi sa tužbom podnosioca zahteva za ometanje poseda
Sud prvo ističe da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, da je naglasila prava i slobode za koje navodi da su joj povređene i podnela je zahtev u zakonskom roku.
Međutim, Sud podseća da pravilo o iscrpljivanju pravnih sredstava prema članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona i pravilu 34 (1) (b) Poslovnika obavezuje one koji žele da svoj slučaj iznesu pred Ustavnim sudom protiv osporene presude ili odluke prvo moraju da iskoriste delotvorna pravna sredstva na raspolaganju u skladu sa zakonom.
Na taj način se pruža mogućnost redovnim sudovima da isprave svoje greške tokom redovnog sudskog postupka pre nego što predmet dođe pred Ustavni sud. Ovo pravilo se zasniva na pretpostavci izraženoj u članu 32. Ustava i članu 13. EKLJP-a, da u domaćem zakonodavstvu postoje pravna sredstva koja se mogu koristiti pred redovnim sudovima u vezi sa navodnim povredama, bez obzira da li su odredbe EKLJP-a ugrađene u nacionalni zakon ili ne (vidi, predmet ESLJP-a, između ostalog: Aksoy protiv Turske, br. 21987/93, presuda od 18. decembra 1996. godine, stav 51; vidi, takođe, između ostalog, slučajeve Suda: KI67/19, podnositeljka zahteva: Hajrije Rina Zhitija Ajeti, rešenje o neprihvatljivosti od 30. septembra 2019. godine, stav 34; KI09/19, podnosilac zahteva: Leutrim Hajdari, rešenje o neprihvatljivosti od 16. marta 2020. godine, stav 36; i KI178/21, podnosilac zahteva: Agim Stublla, rešenje o neprihvatljivosti od 11. februara 2022. godine, stav 26).
Princip je da zaštitni mehanizam koji je stvorio Ustavni sud treba da bude supsidijaran u odnosu na redovni pravosudni sistem koji štiti ljudska prava (vidi, slučajeve Suda br. KI15/16, podnosilac zahteva: Ramadan Muja, rešenje o neprihvatljivosti od 16. marta 2016. godine, stav 42; KI178/21, gore citiran, stav 27).
U skladu sa članom 113.7 Ustava, podnosilac zahteva mora imati redovan put do pravnih sredstava koji su dostupni i dovoljni da obezbede mogućnost da se poprave navodne povrede. Postojanje dotičnih pravnih sredstava mora biti dovoljno izvesno ne samo u teoriji već i u praksi, a ako to nije slučaj, onda će ovim pravnim sredstvima nedostajati neophodna dostupnost i delotvornost (vidi, između ostalog, slučajeve ESLJP-a: Vernillo protiv Francuske, br. 11889/85, presuda od 20. februara 1991. godine, stav 27, i Dalia protiv Francuske, br. 26102/95, presuda od 19. februara 1998. godine, stav 38).
Sud mora da razmotri da li su iscrpljena pravna sredstva i da li je pravno sredstvo bilo efikasno, dostupno u teoriji i praksi u relevantno vreme, odnosno da li je bilo dostupno, da li je moglo da ispravi povrede u vezi sa prigovorima podnosioca zahteva, a takođe pružilo razumne izglede za uspeh (vidi, između ostalog, predmet ESLJP-a: Civet protiv Francuske, br. 29340/95, presuda od 28. septembra 1999. godine, stavovi 42-44; i slučaj Suda: KI178/21, gore citiran, stav 29).
Međutim, kada je pravno sredstvo predviđeno zakonom, na podnosiocu zahteva je da dokaže da je pravno sredstvo predviđeno zakonom zaista iscrpljeno ili iz nekog razloga nije bilo dostupno i da je bilo neefikasno u konkretnim okolnostima slučaja, ili su postojale posebne okolnosti zbog kojih je on/ona bio oslobođen od uslova iscrpljenosti pravnih sredstava.
Vraćajući se na konkretan slučaj, Sud primećuje da je Apelacioni sud rešenjem [Ac. br. 2229/18] usvojio žalbu podnositeljke zahteva i vratio slučaj na preispitivanje prvostepenom sudu. S tim u vezi, Sud ističe činjenicu da su svi navodi podnositeljke zahteva o povredi zakona mogli biti razmotreni u redovnom postupku od strane redovnih sudova.
Stoga, Sud utvrđuje da je podnositeljka podnela zahtev Ustavnom sudu pre nego što je iscrpela sva delotvorna pravna sredstva, odnosno na osnovu spisa predmeta proizilazi da je predmet vraćen na presuđivanje prvostepenom sudu i da u domaćem zakonodavstvu ima delotvornih pravnih sredstava na raspolaganju u redovnim sudovima u vezi sa navodnom povredom.
Stoga, s tim u vezi, Sud, na osnovu svoje sudske prakse, ističe da ako podnosioci zahteva ne iscrpe delotvorna pravna sredstva propisana zakonom, tada se zahtevi podnosilaca u Sudu smatraju kao neiscrpljenim (vidi, u tom smislu, slučajeve Suda: KI193/20, podnosilac zahteva: Bujar Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 17. maja 2021. godine, stav 29; KI219/21, podnosilac zahteva: Isuf Ferati, rešenje o neprihvatljivosti od 19. jula 2022. godine, stav 30).
Sud ističe da ovo rešenje o neprihvatljivosti ne sprečava podnositeljku da ubuduće ponovo podnese ustavni zahtev u zakonskom roku od 4 (četiri) meseca od dana prijema poslednje odluke redovnih sudova. Ovom odlukom Suda se utvrđuje da je, za sada, zahtev podnositeljke preuranjen, jer zakon na snazi predviđa delotvorna pravna sredstva putem kojih podnosilac zahteva može da traži zaštitu svojih zakonskih i ustavnih prava.
ii) Što se tiče postupka u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka protiv predsednika i sudije Osnovnog suda u Gnjilanu
Što se tiče ovog postupka, Sud prvo ocenjuje da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti definisane zakonom, koji su gore istaknuti. Što se tiče ispunjenosti uslova prihvatljivosti definisanih zakonom, koji su gore istaknuti, Sud utvrđuje da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana; osporava akt javnog organa, odnosno odluku [GJS-2019-009] od 25. novembra 2019. godine predsednika Vrhovnog suda; naglasila je prava i slobode za koje navodi da su joj povređene.
Međutim, Sud takođe ističe da se prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev podnosi u roku od 4 (četiri) meseca. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. Ovaj zahtev je takođe definisan tačkom (c) stava (1) pravila 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika, kojim je propisano da se zahtev podnosi u roku od 4 (četiri) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.
U ovom kontekstu, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac predstavke osporava odluku [GJS-2019-009] od 25. novembra 2019. godine predsednika Vrhovnog suda. Podnositeljka je podnela svoj zahtev Sudu 5. jula 2022. godine, dok je odluku predsednika Vrhovnog suda prihvatila pre 9. januara 2020. godine, što je potvrđeno zahtevom upućenim Sudskom savetu Kosova od 9. januara 2020. godine. 2020. uz koji zahtev je priložio i rešenje [GJS-2019-009] od 25. novembra 2019. predsednika Vrhovnog suda. Ovo dokazuje da je prošlo više od 2 (dve) godine od usvajanja odluke predsednika Vrhovnog suda do podnošenja zahteva Sudu. Shodno tome, Sud nalazi da je zahtev podnosioca podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca utvrđenog Zakonom i Pravilnikom o radu, te je stoga neprihvatljiv za preispitivanje.
Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i prema pravilu 39 (1) (c) Poslovnika, da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju u razumnom roku i da prethodne odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalog, slučajeve ESLJP-a: Mocanu i drugi protiv Rumunije, zahtevi br. (10865/09, 45886/07 i 32431/08), od 17. septembra 2014. godine, stav 258; Lopes de Sousa Fernandes protiv Portugalije, br. 56080/13, od 19. decembra 2017. godine, stav 129; vidi, takođe, između ostalog, slučajeve Suda: KI120/17, podnosilac zahteva: Hafiz Rizahu, rešenje o neprihvatljivosti od 7. decembra 2017. godine, stav 39; KI115/20, podnosilac zahteva: Muharem Rama, rešenje o neprihvatljivosti od 2. decembra 2021. godine, stav 54).
Ovaj rok takođe omogućava potencijalnom podnosiocu zahteva da razmotri da li želi da podnese zahtev i, ako želi, da odluči o konkretnim žalbama i argumentima koje treba pokrenuti i time ujedno olakšava utvrđivanje činjenica u ovom slučaju, jer prolaskom vremena, svako pravično razmatranje pokrenutih pitanja postaje problematično (vidi, presudu ESLJP-a: Sabri Gunes protiv Turske, zahtev br. 27396/06, od 29. juna 2012. godine, stav 39; vidi takođe slučaj Suda: KI12/20, podnositeljka zahteva: Hamijete Dinarama-Daija, rešenje o neprihvatljivosti od 6. novembra 2020. godine, stav 42).
Ovo pravilo precizira rok za kontrolu koju vrši Sud i upozorava pojedince i državne organe na rok nakon kojeg takva kontrola više nije moguća (vidi, odluku ESLJP-a: Walker protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 34979/97, od 25. januara 2000. godine; vidi i presudu ESLJP-a: Sabri Gunes protiv Turske, gore citiran, stav 40; vidi takođe, slučajeve Suda: KI53/18, podnosilac zahteva: Hajri Ramadani, rešenje o neprihvatljivosti od 6. decembra 2018. godine, stav 45; KI115/20, gore citiran, stav 56).
Stoga, na osnovu prethodnog obrazloženja, Sud zaključuje da je zahtev podnositeljke u vezi sa ovim postupkom podnet van zakonskog roka definisanog članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika, i kao takav je neprihvatljiv.
iii) Drugi postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka u Sudskom savetu Kosova
U vezi sa ovim postupkom, Sud prvo ocenjuje da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti definisane zakonom, koji su gore istaknuti. Što se tiče ispunjenosti uslova prihvatljivosti definisanih zakonom, koji su gore istaknuti, Sud utvrđuje da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana; osporava akt javnog organa, odnosno odluku [br. GJS-2022-005] od 24. marta 2022. godine predsednika Vrhovnog suda; naglasila je prava i slobode za koje tvrdi da su joj povređena; i, podnela je zahtev u zakonskom roku.
Međutim, pored tih uslova, Sud takođe treba da razmotri da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Tačnije, pravilo 34 (2) propisuje:
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.
Sud podseća da podnositeljka zahteva navodi: “Osnovni sud u Gnjilanu, Vrhovni sud Kosova i Sudski savet Kosova su flagrantno povredili odredbu člana 102. URK-a, jer jednostranim, diskriminatornim i proizvoljnim odlukama štite kriminalne aktivnosti, zloupotrebu službenog položaja, proizvoljno postupanje i flagrantnu diskriminaciju. [...] što se tiče zahteva za pokretanje disciplinskog postupka i razrešenje sudije B.S., oštećena strana Emina Shabani ocenjuje da postoji pravni osnov i činjenice koje se potkrepljuju i dokazuju nespornim dokazima”.
U tom smislu, Sud se poziva na član 9. [Žalbe na disciplinske prekršaje sudija i tužilaca] stav 6 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, koji propisuje da nadležni organ, u ovom slučaju predsednik Vrhovnog suda, “razmatra žalbu u roku od trideset (30) dana od dana prijema i postupa u skladu sa članom 12, stav 2, osim u slučaju kada utvrdi da je žalba očigledno neozbiljna, neosnovana, da se ne odnosi na neki disciplinski prekršaj ili je zastarela”.
Član 12, stav 2 gore navedenog Zakona propisuje: “Nadležni organ traži od saveta pokretanje disciplinske istrage na osnovu žalbe od strane fizičkog ili pravnog lica koja nije odbijena na osnovu člana 9, stav 6, ovog zakona ili po službenoj dužnosti ako postoje opravdani razlozi da se veruje da je sudija ili tužilac počinio disciplinski prekršaj”.
Sud primećuje da prema gore navedenim odredbama, slučaj ne treba da se vodi pred SSK-om radi pokretanja disciplinske istrage ako nadležni organ, u ovom slučaju predsednik Vrhovnog suda, oceni da: a) je žalba očigledno neozbiljna; b) neosnovana; c) da se ne odnosi na neki disciplinski prekršaj; ili d) je ponovljeni navodi. U ovom slučaju, odluka predsednika Vrhovnog suda je konačna, pošto Zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca ne predviđa mogućnost žalbe.
Stoga, jedan od razloga zašto predsednik Vrhovnog suda ne može da traži od SSK-a da sprovede istragu, kao što je gore objašnjeno, je i slučaj kada on/ona smatra da se žalba „ne odnosi na neki disciplinski prekršaj”.
U tom aspektu, žalba podnositeljke zahteva protiv predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu je rešena odlukom [br. GJS-2022-005] od 24. marta 2022. godine predsednika Vrhovnog suda, koji je, nakon ocene navoda podnositeljke zahteva i stava predsednika Osnovnog suda u Gnjilanu, utvrdio da zahtev podnositeljke uglavnom ima iste navode kao i prethodni zahtevi za koje je predsednik Vrhovnog suda odlučio odlukama: GJS-2020-006 od 20. aprila 2020. godine, GJS-2020-008 i GJS-2020-009 od 10. jula 2020. godine. Prema njemu, zahtev podnositeljke ne nudi nikakve nove navode ili argumente za razmatranje, budući da se navodi ponavljaju i kao takvi se odbijaju, kao neosnovani.
Sud primećuje da je predsednik Vrhovnog suda naveo razloge zbog kojih nema pravo da traži od Saveta da pokrene disciplinsku istragu protiv predsednika Osnovnog suda koji je doneo odluku o odbacivanju ili odbijanju žalbe protiv sudije tog suda.
Shodno tome, navod podnositeljke zahteva je neosnovan i treba da se proglasi neprihvatljivim.
iv) Postupak u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka u Sudskom savetu Kosova protiv predsednika Vrhovnog suda
U vezi sa ovim postupkom, Sud prvo ocenjuje da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti definisane zakonom, koji su gore istaknuti. Što se tiče ispunjenosti uslova prihvatljivosti definisanih zakonom, koji su gore istaknuti, Sud utvrđuje da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana; osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [A.A. 7/2022] od 6. juna 2022. godine Vrhovnog suda; naglasila je prava i slobode za koje navodi da su joj povređena; i podnela je zahtev u zakonskom roku.
Međutim, pored tih uslova, Sud takođe treba da razmotri da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Tačnije, pravilo 34 (2) propisuje:
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju.
Sud podseća da podnositeljka zahteva navodi: “Osnovni sud u Gnjilanu, Vrhovni sud Kosova i Sudski savet Kosova su flagrantno povredili odredbu člana 102. URK-a, jer jednostranim, diskriminatornim i proizvoljnim odlukama štite kriminalne aktivnosti, zloupotrebu službenog položaja, proizvoljno postupanje i flagrantnu diskriminaciju. [...]”.
Sud primećuje da je Vrhovni sud obrazložio svoju odluku, odgovarajući podnositeljki zahteva na njene navode. Vrhovni sud je u svom rešenju, između ostalog, istakao: “... u žalbi su predstavljeni gotovi isti navodi kao i u prethodnoj žalbi, o kojima je SSK već osporenom odlukom dao razloge i odgovore koje je uvažio i Vrhovni sud Kosova. SSK je s pravom u osporenoj odluci zaključio da gore navedeni Zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca nije dao zakonsku mogućnost fizičkim i pravnim licima da podnesu zahtev za pokretanje disciplinskog postupka SSK-u protiv nadležnog organa, u ovom slučaju, protiv predsednika Vrhovnog suda, kada je nadležni organ, kao u ovom slučaju, izvršio disciplinski prekršaj protiv sudije u zakonom unapred određenim situacijama, jer je za to ovlašćen samo Ombudsman”.
Sud dalje primećuje da podnositeljka zahteva ponavlja pred Sudom iste argumente koje je iznela u postupku pred Vrhovnim sudom, posebno u vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja i zakonitosti odluke predsednika Vrhovnog suda.
S tim u vezi, Sud je, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i uzimajući u obzir njene karakteristike, definisane u EKLJP-u, kao i princip supsidijarnosti i doktrinu četvrtog stepena, stalno naglašavao razliku između „ustavnosti” i „zakonitosti” i naglasio da nije njegova dužnost da se bavi greškama u činjenicama ili pogrešnom tumačenju i pogrešnoj primeni zakona, za koje se tvrdi da ih je izvršio redovni sud, osim i u meri u kojoj su takve greške mogle povrediti prava i slobode zaštićene Ustavom i/ili EKLJP-om (vidi, u tom smislu, slučajeve Suda: KI179/18, podnositeljka zahteva: Belgjyzar Latifi, rešenje o neprihvatljivosti od 23. jula 2020. godine, stav 68; KI49/19, podnosilac zahteva: Limak Kosovo International Airport J. S. C. “Adem Jashari”, rešenje od 31. oktobra 2019. godine, stav 47; KI56/17, podnositeljka zahteva: Lumturije Murtezaj, rešenje o neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stav 35; i KI154/17 i KI05/18, podnosilac zahteva: Basri Deva, Afërdita Deva i Društvo sa ograničenim odgovornostima “Barbas”, rešenje o neprihvatljivosti od 12. avgusta 2019. godine, stav 60, i nedavni slučaj KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 34).
Sud je takođe više puta naglašavao da nije uloga ovog Suda da preispituje nalaze redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može da ocenjuje sam zakon koji je doveo redovni sud dotle da donese jednu umesto neke druge odluke. Da je drugačije, Sud bi delovao kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo prekoračenjem granica utvrđenih u njegovoj nadležnosti (vidi, u ovom kontekstu, slučaj ESLJP-a: García Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i tu korišćene reference; i vidi, takođe, slučajeve Suda: KI49/19, gore citiran, stav 48; i KI154/17 i KI05/18, gore citiran, stav 61, i nedavni slučaj: KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 35).
S tim u vezi, Sud ocenjuje da je Vrhovni sud detaljno obrazložio navode podnositeljke zahteva, gde je na osnovu dokaza utvrđeno da nisu održivi navodi podnositeljke zahteva i stoga su isti proglašeni neosnovanim. Kao što je gore navedeno, Sud naglašava da podnositeljka zahteva nije uspela da svoje navode o povredi prava zagarantovanih Ustavom podigne na nivo ustavnosti.
Sud ocjenjuje da su tvrdnje podnosioca u vezi sa ovim postupkom neosnovane i kao takve treba ih proglasiti nedozvoljenim.
Zaključak
Ukratko, Sud utvrđuje: (i) što se tiče prvog postupka u vezi sa tužbom podnositeljke zahteva, zahtev podnositeljke u vezi sa ovim delom se proglašava neprihvatljivim u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47.2 Zakona i pravilom 34 (1) (b) Poslovnika, jer nisu iscrpeljna pravna sredstva;
(ii) što se tiče drugog postupka u vezi sa odlukom predsednika Vrhovnog suda GJS-2019-009 od 25. novembra 2019. godine, zahtev podnositeljke se proglašava neprihvatljivim u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika, jer je van roka;
(iii) što se tiče ovog postupka, zahtev podnositeljke je neosnovan i treba da se proglasi neprihvatljivim na osnovu pravila 34 (2) Poslovnika; i
(iv) što se tiče četvrtog postupka, zahtev podnositeljke treba da se proglasi očigledno neosnovan i kao takav neprihvatljiv.
Shodno tome, Sud nalazi da zahtev podnosioca predstavke u celini treba proglasiti neprihvatljivim.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 48. Zakona i u skladu sa pravilima 34 (1) (b) i (c), i 34 (2) Poslovnika, dana 29. januara 2024. godine. jednoglasno,
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani
Emine Shabani
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni