Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 26. februara 2024. godine
Br. ref.: RK 2373/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI202/22
Podnosilac
JP “Elektroprivreda Srbije”
Ocena ustavnosti dužine trajanja postupka u predmetu [KA. br. 09/22] u Privrednom sudu Kosova
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija.
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnelo preduzeće JP “Elektroprivreda Srbije” sa sedištem u Beogradu, koje zastupa Milan Vujaković (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva ne osporava nijedan konkretan akt javnih organa, već osporava dužinu trajanja postupka u vezi sa suđenjem u predmetu broj [A. br. 1142/2017] pred Osnovnim sudom, Odeljenje za upravne sporove (u daljem tekstu: Osnovni sud), koji predmet je ustupljen Privrednom sudu Kosova pod brojem [KA. br. 09/22] (u daljem tekstu: Privredni sud).
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti dužine trajanja postupka u vezi sa suđenjem u predmetu [A. br. 1142/2017] pred Privrednim sudom. U vezi sa poslednje pomenutim, podnosilac zahteva navodi povredu člana 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata] i stava 2. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavu 4. člana 24. [Jednakost pred zakonom] i stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo, br. 01/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15. dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnik o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, i dalje će se primenjivati u predmetima registrovanim u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ako su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 16. decembra 2022. godine, podnosilac je putem pošte dostavio svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Istog dana, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, čime je otpočeo njegov mandat u Sudu.
Dana 30. decembra 2022. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR. KI202/22] imenovala sudiju Bajrama Ljatifija za sudiju izvestioca i odlukom [br. KSH.KI202/22] imenovala je Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu - Krasniqi (predsedavajuća), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci (članovi).
Dana 16. februara 2023. godine, Sud je tražio od podnosioca zahteva da svoj zahtev koji je podneo Sudu precizira i dopuni sledećim informacijama: (i) da precizira konkretan sudski postupak pred Osnovnim sudom, za koji postupak tvrdi da predstavlja prekomerno dug sudski postupak, kao i broj dotičnog predmeta, kao i (ii) da dostavi odluke Kosovske agencije za registraciju biznisa (u daljem tekstu: KARB) pri Ministarstvu industrije, preduzetništva i trgovine (u daljem tekstu: MIPT) koje se odnose na preduzeće JP “Elektroprivreda Srbije” zbog toga što se odluka koju je dostavio Sudu odnosi na preduzeće “EPS TRGOVINA” d.o.o.
Dana 24. februara 2023. godine, podnosilac zahteva je putem elektronske pošte dostavio informacije koje je tražio Sud. Podnosilac zahteva je u svom odgovoru: (i) precizirao da ne poseduje informaciju o broju predmeta pod kojim se vodi postupak u Privrednom sudu jer od istog nikada nije dobio nikakve informacije o postupku, te (ii) pojasnio da je preduzeće koje zastupa, odnosno JP “Elektroprivreda Srbije” sa sedištem u Beogradu, osnivač preduzeća “EPS TRGOVINA” sa sedištem u Severnoj Mitrovici i da se kao rezultat toga sve odluke KARB-a odnose na poslovno društvo “EPS TRGOVINA”.
Dana 21. marta 2023. godine, Sud je obavestio Osnovni sud u vezi sa zahtevom podnosioca i zatražio od istog sledeće informacije: (i) da li je registrovao predmet podnosioca zahteva i da li razmatra isti, (ii) da dostavi Sudu relevantne informacije o postupku koji se vodio od dana registracije predmeta kod tog suda; kao i (iii) da dostavi kompletan spis predmeta.
Dana 24. marta 2023. godine, Sud je primio odgovor Osnovnog suda koji ga je obavestio da je predmet podnosioca zahteva, dana 1. avgusta 2022. godine, ustupljen na nadležnost Privrednom sudu prilikom njegovog osnivanja i da je isti zadržao broj predmeta A. br. 1142/2017. Br. SMIL-2019:283658.
Dana 27. marta 2023. godine, Sud je obavestio Privredni sud o registraciji zahteva podnosioca i tražio od istog da mu u roku od 15 (petnaest) dana dostavi sledeće podatke: (i) relevantne informacije u vezi sa postupkom koji se vodio od dana registracije predmeta kog tog suda, uključujući i postupak pred Osnovnim sudom; kao i (ii) da dostavi kompletan spis predmeta.
Sud u ostavljenom roku nije dobio odgovor od Privrednog suda, pa je kao rezultat toga, dana 27. aprila 2023. godine, poslao Sudskom savetu Kosova (u daljem tekstu: SSK) ponovljeni zahtev od 27. marta 2023. godine.
Dana 28. aprila 2023. godine, Sud je primio traženi odgovor od Privrednog suda.
Dana 29. avgusta 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo preliminarni izveštaj koji je predložio sudija izvestilac i odlučilo da odloži razmatranje zahteva za narednu sednicu nakon dodatnih dopuna.
Dana 12. septembra 2023. godine Sud je zatražio od podnosioca zahteva da dostavi sledeće informacije: (i) da li je dobio odgovor na žalbu od 1. decembra 2021. godine upućenu Sudskom savetu Kosova (u daljem tekstu: SSK) u vezi sa radom Osnovnog suda; i (ii) da li je dobio odgovor na žalbu od 1. decembra 2021. godine upućenu Instituciji ombudsmana u vezi sa radom KARB-a, Komisije za prigovore i žalbe KARB-a i Osnovnog suda.
Dana 14. septembra 2023. godine, Podnosilac zahteva je putem elektronske pošte dostavio informacije koje je tražio Sud. U svom odgovoru, podnosilac zahteva je precizirao da: (i) SSK nije dostavio odgovor do sada i nijedno obaveštenje u vezi sa žalbom koju je podneo 1. decembra 2021. godine; i (ii) Ombudsman takođe nije dostavio odgovor na žalbu podnetu 1. decembra 2021. godine i da je samo prihvatio Obaveštenje br. 1947/2021 od 16. decembra o prihvatljivosti žalbe, kojim je obavešten da je njegova žalba zavedena pod brojem 690/2021, a koji dokument je dostavio Sudu u trenutku podnošenja zahteva.
Dana 30. januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i većinom glasova iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Podnosilac zahteva podnosi isti zahtev Sudu po drugi put. Prvi zahtev podnosioca zahteva sa brojem KI03/22, je Sud proglasio neprihvatljivim. Podnosilac zahteva je u ovom zahtevu naveo da (i) tužba koju je Osnovnom sudu 8. juna 2017. godine podnelo preduzeće JP „Elektroprivreda Srbije“ kao i (ii) tužba podneta Osnovnom sudu 29. marta 2021. godine od preduzeća „EPS TRGOVINA” D.o.o. predstavljaju povredu člana 31. Ustava, u odnosu na član 6. EKLJP-a, kao rezultat odugovlačenja postupka za rešavanje ovih sporova pred ovim sudom. U vezi (i) navoda koji se veže sa podnetom tužbom od 8. juna 2017. godine, od strane preduzeća JP „Elektroprivreda Srbije“, Sud je isti proglasio neprihvatljivim i utvrdio da podnosilac zahteva nije bio ovlašćena strana kako je utvrđeno stavom 1. člana 113. Ustava u vezi sa stavom 4. člana 21. Ustava, zbog nedostatka ovlašćenja od strane navodnog podnosioca zahteva, dok je u vezi (ii) navoda koji se veže sa podnetom tužbom od 29. marta 2021. godine od preduzeća „EPS TRGOVINA“ D.o.o., Sud je konstatovao da je isti neprihvatljiv kao očigledno neosnovan u kategoriji „evidentnog nedostatka povrede“.
S obzirom da je predstavnik podnosioca sadašnjeg zahteva, KI202/22, dostavio ovlašćenje za zastupanje preduzeća JP „Elektroprivreda Srbije“, Sud će u nastavku izneti činjenice u vezi sa tužbom podnetom 08. juna 2017. godine pri Osnovnom sudu od strane preduzeća JP „Elektroprivreda Srbije“, koje je i predmet razmatranja pred Sudom u ovom zahtevu.
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva, dana 26. aprila 2017. godine, podneo zahtev KARB-u za registraciju preduzeća „EPS TRGOVINA“ d.o.o. sa sedištem u Severnoj Mitrovici. Na osnovu svog zahteva dostavljenog Sudu, podnosilac zahteva ističe da je preduzeće „EPS TRGOVINA“ d.o.o. zavisno društvo preduzeća JP „Elektroprivreda Srbije“ sa sedištem u Beogradu, Republika Srbija.
Dana 2. maja 2017. godine, KARB je cirkularnim pismom [br. 600], dostavljenim preporučenom poštom, odbio zahtev podnosioca zahteva kao nepotpun i neusklađen sa zakonima Kosova, sa sledećim obrazloženjem:
„- Statut društva – u svojoj preambuli ne sadrži referencu na Briselski sporazum o energetici i kosovski zakon o registraciji preduzeća. Takođe, grad sedišta društva je naveden, ali ne i zemlja;
- Ne postoji odluka ni o jednom, ni o „Elektro Sever“ D.O.O. ni o „EPS Trgovina“, koji osnivaju društvo, a koje treba da se pozivaju na Briselski sporazuma i kosovski zakon.
Podstičemo vas da popunite obrazac prijave što je pre moguće i ponovo pošaljete svu relevantnu prateću dokumentaciju Kosovskoj agenciji za biznise, odnosno MTI u Prištini i mi ćemo izvršiti registraciju u skladu sa našim važećim zakonom“.
Dana 10. maja 2017. godine, podnosilac zahteva je protiv cirkularnog pisma [br. 600] KARB-a od 2. maja 2017. godine, putem pošte dostavio svoju žalbu generalnom direktoru KARB-a, u kojoj je predložio preispitivanje pobijanog upravnog akta i njegovo preinačenje, tako što će KARB doneti odluku o registraciji preduzeća “EPS Trgovina” d.o.o. sa sedištem u Severnoj Mitrovici ili da, u protivnom, isti precizno utvrdi koje je odredbe (članove) zakona tužilac povredio i zbog kojih gore navedeno preduzeće nije moglo biti registrovano, sa poukom o pravnom leku koju po relevantnim propisima mora da sadrži svaki upravni akt.
Dana 8. juna 2017. godine, podnosilac zahteva je podneo Osnovnom sudu tužbu u upravnom sporu protiv upravnog akta, odnosno cirkularnog pisma [br. 600] od 2. maja 2017. godine izdatog od strane KARB-a, zbog ćutanja drugostepenog upravnog organa.
Dana 16. oktobra 2017. godine, podnosilac zahteva je podneo Osnovnom sudu “urgenciju” za donošenje sudske odluke povodom njegove tužbe podnete 8. juna 2017. godine.
Dana 1. decembra 2021. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu SSK-u na rad Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je u svojoj žalbi naveo da uprkos tužbi i “urgencijama” koje je podnosio Osnovnom sudu, taj sud nije preduzeo nijednu radnju, usled čega mu je, po njegovim navodima, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Istog dana, podnosilac zahteva je takođe uložio žalbu Ombudsmanu osporavajući rad KARB-a, Komisije za razmatranje prigovora i žalbi KARB-a i Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je naveo: (i) da je KARB odbio registraciju delatnosti pod šifrom 3514-trgovina električnom energijom; (ii) da je Komisija za razmatranje prigovora i žalbi pogrešno utvrdila činjenično stanje u pogledu rokova za podnošenje žalbi; i (iii) da postupak pred Osnovnim sudom povodom razmatranja njegove tužbe pred tim sudom predstavlja prekomerno dug postupak.
Dana 16. decembra 2021. godine, Ombudsman je obavestio podnosioca zahteva da je na osnovu člana 21. [Postupak nakon prijema žalbe] stav 1. podstav 1.2 Zakona br. 05/L-019 o Narodnom advokatu, odlučio da prihvati njegovu žalbu i da shodno tome pokrene istragu o eventualnim kršenjima ljudskih prava.
Dana 28. aprila 2023. godine, Sud je primio zatraženi odgovor od Privrednog suda u vezi sa postupkom koji je sproveden od dana registracije predmeta pred Osnovnim sudom, uključujući i transfer istog pred ovim sudom, odgovor koji je naveden u stavovima 37-40 ovog rešenja.
Dana 14. septembra 2023. godine, prema zahtevu Suda, podnosilac zahteva ga je obavestio da SSK i Ombudsman do sada nisu dostavili odgovor na njegove žalbe, podnete 1. decembra 2021. godine.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva u svom zahtevu navodi povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP kao rezultat nedonošenja odluke od strane Osnovnog suda u razumnom roku. U vezi sa ovim navodom, podnosilac zahteva takođe navodi i povredu člana 22. Ustava.
Podnosilac zahteva u svom zahtevu navodi prekomerno dugo trajanje postupka povodom tužbe koju je Osnovnom sudu podnelo preduzeće JP “Elektroprivreda Srbije”, koja je tom sudu predata 8. juna 2017. godine. Isti objašnjava da: “Društvo “EPS Trgovina” d.o.o. predstavlja zavisno društvo JP “Elektroprivreda Srbije” Beograd, osnovano u skladu sa sporazumima iz oblasti energetike, postignutim u okviru Dijaloga Beograda i Prištine koji se vodi uz posredstvo Evropske unije (Aranžman u oblasti energetike postignut 08.09.2013. godine, Akcioni plan u oblasti energetike postignut 19.04.2014. godine i Zaključci EU posrednika o sprovođenju Aranžmana iz 2013. godine, od 25.08.2015. godine), a na osnovu Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa iz 2013. godine, koji je ratifikovan u Skupštini Kosova 27.06.2014. godine [...]”.
Podnosilac u svom zahtevu navodi sledeće: “Od momenta podnošenja tužbe prošlo je više od 5 godina, a do današnjeg dana nije bilo postupanja od strane nadležnog suda, čime je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku garantovano Ustavom Kosova i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama”.
U tom kontekstu, podnosilac zahteva takođe precizira: “Podatke o broju predmeta i postupajućem sudiji ne posedujemo, budući da do danas nismo dobili nikakvu informaciju povodom podnete tužbe”.
Podnosilac zahteva takođe dodaje da je 1. decembra 2021. godine podneo žalbe SSK-u i Ombudsmanu, od koga je 16. decembra 2021. godine primio samo Obaveštenje o prihvatljivosti žalbe i pokretanju istrage.
Odgovor Privrednog suda
Kao što je prethodno navedeno, dana 27. aprila 2023. godine, Privredni sud je dostavio odgovor na zahtev Suda od 27. marta 2023. godine, koji je u vezi sa postupkom koji se vodio od dana registracije predmeta [A. br. 600/2017] pred Osnovnim sudom, a zatim pred Privrednim sudom, obavestio Sud da je 8. juna 2017. godine, Osnovni sud u Prištini - Odeljenje za privredne sporove primio tužbu u upravnom sporu protiv upravnog akta – cirkularnog pisma [br. 600] od 2. maja 2017. godine, koju je podnelo preduzeće JP “Elektroprivreda Srbije”, za koju stvar se isti sud, dana 6. jula 2017. godine, oglasio nenadležnim i narednog dana predmet sa spisima ustupio na nadležnost Odeljenja za upravne sporove, zaveden pod brojem [A. br. 1144/17].
Privredni sud je takođe obavestio Sud i o drugim radnjama preduzetim u postupku pred Odeljenjem za upravne sporove, kao što su: (i) zahtev KARB-u za uvid u dokumentaciju podnosioca zahteva od 8. marta 2018. godine; (ii) slanje na prevod obaveštenja za podnosioca zahteva 15. septembra 2020. godine, koji prevod je postupajući sudija tražio 14. septembra 2021. godine i koji je sudija zbog velikog obima posla i nedostatka osoblja primio 15. aprila 2022. godine; i (iii) prevedeno obaveštenje od 15. septembra 2020. godine je preko Ministarstva pravde prosleđeno zastupnicima podnosioca zahteva 15. septembra 2022. godine, koje je Osnovni sud obavestio da s obzirom na to da nisu licencirani kod Advokatske komore Kosova, moraju, u roku od 7 (sedam) dana od dana prijema obaveštenja, potvrditi da li će zastupati podnosioca zahteva u svojstvu fizičkog lica.
S druge strane, od ustupanja ovog predmeta (sada registrovanog pod brojem [KA. br. 09/22]) na nadležnost Privrednog suda 1. avgusta 2022. godine, prema njegovom odgovoru, preduzete su sledeće radnje: (i) dana 23. avgusta 2022. godine, zadužen je sudija Odeljenja za upravne sporove pri Privrednom sudu; (ii) dana 26. januara 2023. godine, sud je rešenjem [KA. br. 09/22] obavezao ovlašćenog zastupnika da u roku od 8 (osam) dana od prijema tog rešenja, dostavi sudu (a) punomoćje za zastupanje, (b) kopiju spornog upravnog akta, kao i (c) opomenu za uplatu sudske takse, za koje je istog dana tražio od Ministarstva pravde da se dostave ovlašćenim zastupnicima; (iii) dana 26. aprila 2023. godine, Privredni sud je putem elektronske komunikacije tražio od Ministarstva pravde informaciju o tome da li su zastupnici podnosioca zahteva dostavili odgovor, međutim, isto je nakon komunikacije sa Kancelarijom specijalnog predstavnika Evropske unije, dana 27. aprila 2023. godine, obavestilo taj sud da je zahtev predat sprskim organima vlasti, ali da do tog dana još uvek nisu dobili odgovor.
Na kraju, Privredni sud je u svom odgovoru naveo sledeće: “[...] sudija koji je zadužen za predmete zavedene kao: KA. br. 9/22 i KA. br. 10/22, poštujući prioritet vremena pristizanja predmeta u sud, obavio je tokom januara 2023. godine preliminarno razmatranje predmeta, ocenivši da je za iste potrebno doneti rešenje o dopuni tužbe i da se tužiocu uputi opomena za uplatu takse za tužbu, radi ispunjenja zakonskih uslova za nastavak razmatranja zakonitosti odluka koje se osporavaju tužbom. Shodno tome, nakon prevoda na srpski jezik rešenja KA. br. 9/22 i KA. br. 10/22, ista su zajedno sa zahtevom za međunarodnu pravnu saradnju dostavljena Odeljenju za međunarodnu pravnu saradnju, ali do sada nismo dobili nikakav odgovor. Iz tog razloga, do narednog obaveštenja od strane Ministarstva pravde – Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju o dostavljanju spisa, sud ne može preduzimati radnje za zakazivanje ročišta u ovom predmetu”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
“1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
[...]”
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA [usvojena 4. novembra 1950. godine od strane Saveta Evrope]
Član 6.
[Pravo na pravično suđenje)
“1. Svako [...] ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku [...].”
ZAKON BR. 06/L-016 O POSLOVNIM DRUŠTVIMA
Član 47.
(Žalbeni postupak)
1. Svaka osoba koja smatra da KARP ili neki službenik zaposlen u KARP-u, nije ispunio uslove predviđene ovim zakonom, uključujući i ne poštovanje odgovarajućih članova o administrativnoj prirodi registracije, može podneti žalbu u roku od trideset (30) dana u prvom administrativnom stepenu, opštem direktoru KARP-a koji donosi odluku o žalbi u roku od petnaest (15) dana od dana podnošenja žalbe.
2. Ukoliko generalni direktor ne razmotri žalbu u prvom stepenu ili odlukom odbije ovu žalbu u roku od petnaest (15) dana, u tom slučaju podnosilac žalbe u roku od trideset (30) dana od primanja odluke može da podnese žalbu Komisiji za razmatranje žalbi povodom registracije preduzeća koja se osniva odlukom Ministarstva.
3. Komisija za razmatranje žalbi povodom registracije preduzeća u okviru ministarstva je ovlašćena i nadležna za razmatranje i donošenje drugostepene administrativne žalbe u roku od petnaest (15) dana od njenog podnošenja.
4. Ukoliko Komisija za razmatranje žalbi povodom registracije preduzeća usvoji žalbu, podnosilac drugostepene administrativne žalbe, u tom slučaju će on tražiti od opšteg direktora KARP-a da preduzme odgovarajuće postupke za ispravku administrativne povrede.
5. Ukoliko Komisija za razmatranje žalbi povodom registracije preduzeća odbije žalbu stranke ili ne odgovori na žalbu u roku od petnaest (15) dana od podnošenja žalbe, podnosilac žalbe može istu uputiti nadležnom sudu u skladu sa zakonom na snazi o administrativnom sukobu.
6. Za sva pitanja u vezi sa administrativnim zabranama koja nisu regulisana ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona na snazi o administrativnim procedurama".
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
Član 113.
[Jurisdikcija i ovlašćene strane]
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud se takođe poziva i na stav 4. člana 21. [Opšta načela] Ustava, kojim je propisano: “Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica, onoliko koliko su izvodljiva”.
U tom smislu, Sud primećuje da podnosilac zahteva, u svojstvu pravnog lica, odnosno preduzeća JP “Elektroprivreda Srbije” ima pravo da podnese ustavnu žalbu, pozivajući se na navodne povrede svojih osnovnih prava i sloboda, koja važe kako za pojedince tako i za pravna lica (vidi slučaj Suda KI41/09, podnosilac zahteva Univerzitet AAB-RIINVEST D.O.O., rešenje o neprihvatljivosti od 3. februara 2010. godine, stav 14).
Sud se takođe poziva i na uslove prihvatljivosti koji su predviđeni Zakonom. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, kojima je predviđeno:
Član 47.
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48.
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49.
[Rokovi]
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku...”.
Sud podseća da podnosilac zahteva navodi prekomerno dug postupak povodom razmatranja njegove tužbe protiv cirkularnog pisma [br. 600] KARB-a od 2. maja 2017. godine, koja je 8. juna 2017. godine podneta Osnovnom sudu i registrovana u tom sudu pod brojem [A. br. 1142/2017.], a koji predmet je 1. avgusta 2022. godine ustupljen Privrednom sudu pod brojem [KA. br. 09/2022].
Povodom ovog navoda, podnosilac zahteva precizira da mu je povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, odnosno na “suđenje u razumnom roku” zagarantovano stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP. S tim u vezi, podnosilac zahteva takođe navodi i povredu člana 22. Ustava.
U kontekstu ustavnih i zakonskih kriterijuma, Sud ponavlja da podnosilac zahteva, u svojstvu pravnog lica, ima pravo da podnese ustavnu žalbu, pozivajući se na navodne povrede svojih osnovnih prava i sloboda, koja važe kako za pojedince tako i za pravna lica.
U smislu poslednje navedenog, pozivajući se konkretno i na pitanje punomoćja za zastupanje, Sud ističe da je na osnovu punomoćja broj [1202-656 537/1-22], g. Milan Vujaković ovlašćen: “[...] da zastupa Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije”, Beograd, u postupku pred Ustavnim sudom Kosova”.
Takođe, u kontekstu (ii) iscrpljivanja pravnih sredstava, utvrđenog članom 113. 7 Ustava i članom 47. Zakona; i (ii) podnošenja zahteva u roku određenom članom 49. Zakona, Sud podseća da se predmet podnosioca zahteva još uvek nalazi na razmatranju od strane Privrednog suda i da isti ne osporava nijedan konkretan akt javnih organa, već samo dužinu trajanja postupka u vezi sa suđenjem u njegovom predmetu u razumnom roku.
U nastavku, povodom njegovog navoda o nerešavanju njegovog predmeta u razumnom roku, zagarantovanom stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP, Sud dalje utvrđuje da je podnosilac zahteva precizirao svoj zahtev kako je propisano članom 48. Zakona.
Sud će u nastavku takođe oceniti da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijum utvrđen stavom 2. pravila 34. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika, kojim je propisano:
„(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, kada podnosilac/teljka nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju“.
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazvati ih “očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi; i na kraju, (iv) “haotični ili nategnuti” navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao “očigledno neosnovan”, i specifičnosti četiri gore navedene kategorije navoda okvalifikovanih kao “očigledno neosnovani”, koje su razvijene sudskom praksom ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj sudskoj praksi, uključujući, ali ne ograničavajući se na slučajeve KI40/20, podnosilac Sadik Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac Kujtim Lleshi, rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; KI21/21, podnosilac Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine, KI107/21, podnosilac Ramiz Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine).
Sud dalje ističe da će gore istaknuti navod podnosioca zahteva o prekomerno dugom trajanju postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom od 8. juna 2017. godine i pred Privrednim sudom od 1. avgusta 2022. godine, razmatrati sa stanovišta prava zagarantovanih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, primenjujući u ovom slučaju i načela i kriterijume ustanovljene sudskom praksom ESLJP-a, u kom slučaju je Sud, u skladu sa članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava dužan da: “Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom [tumači] u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
U vezi sa pravom na donošenje odluka u razumnom roku, sud se poziva na stav 2. člana 31. Ustava i stav 1. člana 6. EKLJP, kojima je utvrđeno:
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
„[...]
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama [...] u razumnom roku [...]“.
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Svako [...] ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku…“.
Kada je reč o povredi ustavnog prava u pogledu suđenja u predmetima u razumnom roku, zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud najpre ističe da već poseduje sudsku praksu, koja je izgrađena na osnovu načela ustanovljenih kroz sudsku praksu ESLJP-a (uključujući ali ne ograničavajući se na predmete ESLJP-a Erkner i Hofauer protiv Austrije, br. 9616/81, presuda od 23. aprila 1987. godine; Eckle protiv Savezne Republike Nemačke, br. 8130/78, presuda od 15. jula 1982. godine, Mikulić protiv Hrvatske, br. 53176/99, presuda od 7. februara 2002. godine; Frydlender protiv Francuske, br. 30979/96, presuda od 27. juna 2000. godine; Katte Klitsche de la Grange protiv Italije, br. 21/1993/416/495, presuda od 19. septembra 1994. godine; H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 9580/81, presuda od 7. februara 2002. godine; Luli i drugi protiv Albanije, br. 64480/09 64482/09 12874/10 56935/10 3129/12, presuda od 1. aprila 2014. godine; Abdoella protiv Holandije, br. 12728/87, presuda od 25. novembra 1992. godine, stav 24; Bock protiv Nemačke, br. 11118/84, presuda od 21. februara 1989. godine, stav 49; Laino protiv Italije, br. 33158/96, presuda od 18. februara 1999. godine; Vocaturo protiv Italije, br. 11891/85, presuda od 24. maja 1991. godine; X protiv Francuske, br. 18020/91, presuda od 31. marta 1992. godine). Sledstveno navedenom, slučajevi Suda kroz koje je Sud potvrdio načela koja je ustanovio ESLJP i primenio ista na slučajeve koji su na razmatranju pred njim, su slučajevi koji uključuju, ali nisu ograničeni na slučajeve Suda: KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, rešenje o neprihvatljivosti od 23. septembra 2016. godine; KI23/16, podnosilac Qazim Bytyqi i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 5. maja 2017. godine; KI18/18, podnosilac Isuf Musliu, rešenje o neprihvatljivosti od 11. juna 2018. godine; KI13/19, podnosilac Fevzi Hajdari, rešenje o neprihvatljivosti od 10. juna 2019. godine; KI177/19, podnosilac NNT “Sokoli”, presuda od 16. aprila 2019. godine; KI135/20, podnosilac Hava Behxheti, rešenje o neprihvatljivosti od 10. decembra 2020. godine; KI104/20, podnosilac Ejup Koci, rešenje o neprihvatljivosti od 22. marta 2021. godine; KI183/21, podnosilac Ejup Koci, rešenje o neprihvatljivosti od 30. marta 2022. godine; KI03/22, podnosilac EPS “Trgovina”, rešenje o neprihvatljivosti od 29. septembra 2022. godine; KI19/21, podnosilac Sadik Pllana, presuda od 11. avgusta 2022. godine; KI09/21, podnosilac Dragan Mihajlović, presuda od 2. februara 2023. godine; i KI02/22, podnosilac “Elektrosever” d.o.o., rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2022. godine. Shodno tome, u skladu sa načelima i kriterijumima utvrđenim kroz ovu sudsku praksu, Sud će prilikom razmatranja navoda podnosioca zahteva, uzeti u obzir: (i) utvrđivanje dužine trajanja postupka u celini pred nadležnim sudom, odnosno Osnovnim i Privrednim sudom; (ii) relevantna načela u vezi sa dužinom trajanja postupaka; i (iii) razumnost trajanja postupaka pred Osnovnim i Privrednim sudom.
Period koji se uzima u obzir
Sud je, pozivajući se na sudsku praksu ESLJP-a i na svoju sudsku praksu, ocenio da računanje dužine trajanja postupaka počinje u trenutku kada se nadležni sud pokrene na zahtev stranaka radi odlučivanja o navodnom legitimnom pravu ili interesu (vidi predmet ESLJP-a Erkner i Hofauer protiv Austrije, gore citiran, stav 64; i Poiss protiv Austrije, br. 9816/82, presuda od 23. aprila 1987. godine, stav 50). Ovaj proces se smatra okončanim donošenjem pravosnažne sudske odluke od strane poslednje nadležne sudske instance (vidi predmet ESLJP-a Eckle protiv Savezne Republike Nemačke, gore citiran, stav 74 i slučajeve Suda: KI177/19, podnosilac NNT “Sokoli”, gore citiran, stav 98; KI183/21, podnosilac Ejup Koci, gore citiran, stav 74; i KI03/22, podnosilac EPS “Trgovina”, gore citiran, stav 52).
U konkretnom slučaju, Sud primećuje da je podnosilac zahteva, dana 8. juna 2017. godine, podneo Osnovnom sudu tužbu u upravnom sporu protiv cirkularnog pisma [br. 600] KARB-a od 2. maja 2017. godine, dok je svoj zahtev podneo Sudu dana 16. decembra 2022. godine. Sledstveno tome, Sud primećuje da period koji treba uzeti u obzir iznosi 5 (pet) godina 6 (šest) meseci i 8 (osam) dana.
Relevantna načela
Sud pre svega naglašava da se na osnovu konsolidovane sudske prakse ESLJP-a, koja se takođe ogleda i u dosadašnjoj sudskoj praksi Suda, razumnost dužine trajanja postupka mora procenjivati u svetu okolnosti predmeta uzimajući u obzir kriterijume ustanovljene sudskom praksom ESLJP-a, odnosno kriterijume koji se odnose na: (a) složenost predmeta; (b) ponašanje stranaka u postupku; (c) ponašanje nadležnog suda ili drugih javnih vlasti; kao i (d) važnost onoga što se za podnosioca dovodi u pitanje u sporu (vidi predmete ESLJP-a Mikulić protiv Hrvatske, gore citiran, stav 38; Frydlender protiv Francuske, gore citiran, stav 43; i Sürmeli protiv Nemačke, br. 75529/01, presuda od 8. juna 2006. godine, stav 128; vidi, takođe, slučajeve Suda KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, gore citiran, stavovi 53-62; KI23/16, podnosilac Qazim Bytyqi i drugi, gore citiran, stav 58; KI18/18, podnosilac Isuf Musliu, gore citiran, stav 43; KI13/19, podnosilac Fevzi Hajdari, gore citiran, stavovi 65-72; KI177/19, podnosilac NNT “Sokoli”, gore citiran, stavovi 96-106; KI104/20, podnosilac Ejup Koci, gore citiran, stav 46; KI135/20, podnosilac Hava Behxheti, gore citiran, stavovi 39-54 i KI183/21, podnosilac Ejup Koci, gore citiran, stav 85, KI03/22, podnosilac EPS “Trgovina”, gore citiran, stav 54; KI19/21, podnosilac Sadik Pllana, gore citiran, stav 85; i KI09/21, podnosilac Dragan Mihajlović, gore citiran, stav 54).
Analiza razumnosti vremenskog trajanja postupka
Kako je i prethodno izloženo, Sud ukazuje da je podnosilac zahteva podneo svoju tužbu Osnovnom sudu 8. juna 2017. godine, a taj predmet je na osnovu izmene zakonskih odredbi koje se odnose na osnivanje Privrednog suda u Republici Kosovo, ustupljen tom sudu 1. avgusta 2022. godine. Iz tog razloga, da bi utvrdio da li postupak koji se vodio pred Osnovnim i Privrednim sudom predstavlja prekomerno dug postupak, Sud mora uzeti u obzir sledeće faktore: (a) složenost predmeta; (b) ponašanje podnosioca zahteva; (c) ponašanje nadležnih sudskih organa; i (d) važnost onoga što se za podnosioca zahteva dovodi u pitanje u sporu.
Sud ponavlja da se suština ovog slučaja sastoji u činjenici da je podnosilac zahteva, dana 26. aprila 2017. godine, podneo KARB-u zahtev za registraciju svog preduzeća. Dana 2. maja 2017. godine, KARB je cirkularnim pismom [br. 600] obavestio podnosioca zahteva da je njegov zahtev za registraciju njegovog preduzeća nepotpun. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je 10. maja 2017. godine, protiv cirkularnog pisma KARB-a od 2. maja 2017. godine, uložio žalbu generalnom direktoru KARB-a. U nedostatku odgovora KARB-a, dana 8. juna 2017. godine, podnosilac zahteva je protiv cirkularnog pisma [br. 600] KARB-a od 2. maja 2017. godine, podneo Osnovnom sudu tužbu u upravnom sporu, a ovaj je njegovu tužbu registrovao pod brojem [A. br. 1142/2017]. Nakon svoje tužbe, podnosilac zahteva je 16. oktobra 2017. godine podneo Osnovnom sudu i “urgenciju” za donošenje sudske odluke povodom njegove tužbe, dok je 1. decembra 2021. godine uložio žalbu SSK-u i Ombudsmanu.
Složenost predmeta
Kada je u pitanju složenost predmeta, Sud se poziva na sudsku praksu ESLJP-a i sudsku praksu Suda kroz koje je istaknuto da se složenost predmeta može odnositi kako na činjenična, tako i na pravna pitanja, ali se takođe može odnositi i na činjenicu da je u postupak uključeno nekoliko stranaka ili na određeni broj dokaza koji se moraju ispitati pred redovnim sudovima (vidi, mutatis mutandis, predmete ESLJP-a Katte Klitsche de la Grange protiv Italije, gore citiran, stav 55; H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, gore citiran, stav 72; Humen protiv Poljske, br. 26614/95, presuda od 15. oktobra 1999. godine, stav 63; vidi slučajeve Suda KI18/18, podnosilac Isuf Musliu, gore citiran, stav 45; i KI104/20, podnosilac Ejup Koci, gore citiran, stav 48).
Sud ocenjuje da se razmatranje njegove tužbe sastoji u razmatranju cirkularnog pisma KARB-a od 2. maja 2017. godine, kojim je odbijen podnosiočev zahtev za registraciju preduzeća, a koji proces je povezan sa sprovođenjem sporazuma u oblasti energetike postignutih 2013. godine između Republike Kosovo i Republike Srbije.
Sud, takođe, primećuje da podnosilac zahteva, odnosno JP „Elektroprivreda Srbije“ ima sedište u Beogradu, Republika Srbija. Pošto se komunikacija redovnih sudova u Republici Kosovo sa podnosiocem zahteva sa sedištem u Republici Srbiji obavlja preko Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju pri Ministarstvu pravde i uz posredstvo Kancelarije specijalnog predstavnika Evropske unije, kao i uključujući i proces prevoda, što oduzima više vremena u administriranju pismenih spisa, Sud ocenjuje da je predmet podnosioca zahteva složeniji u odnosu na predmete u kojima je podnosilac zahteva državljanin ili ima sedište u Republici Kosovo. Sud takođe uzima u obzir i činjenicu da je Privredni sud ustanovljen u avgustu 2022. godine, manje od 4 (četiri) meseca od kada je podnosilac zahteva podneo zahtev pred Sudom.
Shodno tome, u svetlu ovih okolnosti, Sud smatra da je predmetni slučaj dosta složen.
Ponašanje podnosioca zahteva
Sud smatra da ponašanje podnosilaca predstavlja objektivnu činjenicu koja se ne može pripisati sudovima i koja se mora uzeti u obzir prilikom utvrđivanja da li su postupci trajali duže od razumnog roka, zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava i stavom 1. člana 6. EKLJP (vidi u tom smislu predmete ESLJP-a McFarlane protiv Irske, br. 31333/06, presuda od 10. septembra 2010. godine, stav 148; Eckle protiv Nemačke, gore citiran slučaj, stav 82; vidi, takođe, slučaj Suda KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, gore citiran, stav 55).
Kada je u pitanju ponašanje podnosioca zahteva, Sud primećuje da je podnosilac zahteva nakon zahteva za registraciju preduzeća kod KARB-a i njegovog podneska generalnom direktoru KARB-a, odnosno 8. juna 2017. godine, podneo Osnovnom sudu tužbu u upravnom sporu. Nakon njegove tužbe podnete Osnovnom sudu, podnosilac zahteva je istom sudu, dana 16. oktobra 2017. godine, podneo urgenciju za rešavanje ili donošenje sudske odluke povodom njegove tužbe. U urgenciji dostavljenoj 16. oktobra 2017. godine, podnosilac zahteva je između ostalog precizirao: “[...] da je protekli rok od preko četiri meseca bio dovoljan za meritorno odlučivanje po njegovoj tužbi u upravnom sporu, podnetoj 08.06.2017. godine. Prednji stav dovoljnosti napred označenog roka Tužilac smatra opravdanim sa stanovišta primene načela zakonitosti (legaliteta) i načela pravne sigurnosti [...]”.
Podnosilac zahteva je takođe dana 1. decembra 2021. godine uložio žalbe SSK-u i Ombudsmanu. Podnosilac zahteva se pred SSK-om žalio na “[...] rad Osnovnog suda u Prištini-Departmana za upravna pitanja”.
U nastavku i na osnovu gore navedenih radnji podnosioca zahteva od dana podnošenja njegove tužbe Osnovnom sudu [8. juna 2017. godine] do dana podnošenja njegovog trenutnog zahteva Sudu [16. decembra 2022. godine], Sud smatra da ovakve procesne radnje nisu mogle uticati na kašnjenje Osnovnog i Privrednog suda sa razmatranjem njegove tužbe.
(c) Ponašanje nadležnih vlasti
Sud naglašava principijelni stav ESLJP-a da stav 1. člana 6. EKLJP zahteva od zemalja ugovornica da svoj pravni sistem organizuju na način da nadležne vlasti postupaju u skladu sa zahtevima tog člana, uključujući i obavezu da razmatraju predmete u razumnom roku (vidi predmete ESLJP-a Luli i drugi protiv Albanije, gore citiran, stav 91; Abdoella protiv Holandije, gore citiran, stav 24, Mishgjoni protiv Albanije, 18381/05, presuda od 7. decembra 2010. godine).
U nastavku, ESLJP je ustanovio da: “Metode koje je moguće razmotriti kao odgovarajuće i privremeno sredstvo uključuju rešavanje predmeta po određenom redosledu, ne samo na osnovu datuma kada su pokrenuti, već i njihovog stepena hitnosti i važnosti i, naročito, s obzirom na to šta se dovodi u pitanje za zainteresovane strane” (vidi predmet Zimmerman i Steiner protiv Švajcarske, br. 8737/79, presuda od 13. jula 1983. godine, stav 29).
Kada je u pitanju ponašanje relevantnih i nadležnih vlasti, Sud je nakon podnošenja podnosiočevog zahteva Sudu [16. decembra 2022. godine] i dopune njegovog zahteva sa njegove strane [24. februara 2023. godine], dana 27. marta 2023. godine, obavestio Privredni sud o zahtevu podnosioca zahteva i tražio od istog da informiše Sud o postupku vođenom pred Privrednim sudom, uključujući i postupak koji je vođen u Osnovnom sudu od dana registracije predmeta [KA 09/2022] u tom sudu, odnosno predmeta [A. br. 1142/2017] u Osnovnom sudu.
Privredni sud je obavestio Sud da se nakon registracije predmeta [A. br. 1142/2017] od 8. juna 2017. godine, Odeljenje za privredne sporove Osnovnog suda, dana 6. jula 2017. godine, oglasio nenadležnim i narednog dana, predmet sa spisima, ustupio na nadležnost Odeljenju za upravne sporove, te informisao Sud u vezi sa ostalim radnjama koje su preduzete u postupku pred Odeljenjem za upravne sporove, kao što su: (i) zahtev KARB-u za uvid u dokumentaciju podnosioca zahteva od 8. marta 2018. godine; (ii) slanje na prevod obaveštenja za podnosioca zahteva 15. septembra 2020. godine, koji prevod je postupajući sudija tražio 14. septembra 2021. godine, i koji je sudija zbog velikog obima posla i nedostatka osoblja primio 15. aprila 2022. godine; i (iii) prevedeno obaveštenje je 15. septembra 2020. godine, preko Ministarstva pravde prosleđeno zastupnicima podnosioca zahteva 15. septembra 2022. godine, koje je sud obavestio da s obzirom na to da nisu licencirani kod Advokatske komore Kosova, moraju, u roku od 7 (sedam) dana od dana prijema obaveštenja, potvrditi da li će zastupati podnosioca zahteva u svojstvu fizičkog lica.
Sud takođe ističe da su od ustupanja ovog predmeta (sada registrovanog pod oznakom KA. br. 09/22) na nadležnost Privrednog suda, 1. avgusta 2022. godine, prema odgovoru tog suda, preduzete sledeće radnje: (i) dana 23. avgusta 2022. godine, zadužen je sudija Odeljenja za upravne sporove pri Privrednom sudu; (ii) dana 26. januara 2023. godine, sud je rešenjem [KA. br. 09/22] obavezao ovlašćenog zastupnika da u roku od 8 (osam) dana od dana njegovog prijema, dostavi sudu (a) punomoćje za zastupanje, (b) kopiju spornog upravnog akta, kao i (c) opomenu za uplatu sudske takse, za koje je istog dana tražio od Ministarstva pravde da se dostave ovlašćenim zastupnicima; (iii) dana 26. aprila 2023. godine, sud je putem elektronske komunikacije tražio od Ministarstva pravde informaciju o tome da li su zastupnici podnosioca zahteva dostavili odgovor, međutim, isto je nakon komunikacije sa Kancelarijom specijalnog predstavnika Saveta Evrope, dana 27. aprila 2023. godine, obavestilo taj sud da je zahtev predat srpskim organima vlasti, ali da do tog dana još uvek nisu dobili odgovor.
Pored toga, Sud ukazuje na odgovor sudije zaduženog za predmet [KA. br. 09/22], koji obaveštava o sledećem: “[...] poštujući prioritet vremena pristizanja predmeta u sud, obavio je tokom januara 2023. godine preliminarno razmatranje predmeta, ocenivši da je za iste potrebno doneti rešenje o dopuni tužbe i da se tužiocu uputi opomena za uplatu takse za tužbu, radi ispunjenja zakonskih uslova za nastavak razmatranja zakonitosti odluka koje se osporavaju tužbom. Shodno tome, nakon prevoda na srpski jezik rešenja KA. br. 9/22 i KA. br. 10/22, ista su zajedno sa zahtevom za međunarodnu pravnu saradnju dostavljena Odeljenju za međunarodnu pravnu saradnju, ali do sada nismo dobili nikakav odgovor. Iz tog razloga, do narednog obaveštenja od strane Ministarstva pravde – Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju o dostavljanju spisa, sud ne može preduzimati radnje za zakazivanje ročišta u ovom predmetu”.
Na osnovu napred navedenog proizilazi da su pred Osnovnim sudom od registracije predmeta dana 8. juna 2017. godine i pred Privrednim sudom, nakon ustupanja ovog predmeta u avgustu 2022. godine, preduzete sledeće procesne radnje: (i) obaveštenje o punomoćju za zastupanje upućeno zastupnicima podnosioca zahteva; kao i (ii) donošenje rešenja [KA. br. 09/22] o dopuni tužbe i opomeni o uplati sudske takse, za koje je Privredni sud obavestio Sud da još uvek nisu dobili odgovor od podnosioca zahteva.
Shodno tome, a uzimajući u obzir postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom i vremenski period od 3 (tri) meseca i 23 (dvadeset tri) dana od dana dodeljivanja ovog predmeta postupajućem sudiji Privrednog suda [23. avgusta 2022. godine] do registracije zahteva KI202/22 u Sudu [16. decembra 2022. godine], Sud ne može da smatra da se isti pokazao pasivnim prilikom razmatranja tužbe podnosioca zahteva. Međutim, Sud naglašava da redovni sudovi imaju u vidu ustavnu i zakonsku obavezu da okončaju predmete u razumnom roku.
Važnost onoga što se za podnosioca dovodi u pitanju u sporu
Kada je u pitanju kriterijum koji se tiče onoga što se za podnosioca zahteva dovodi u pitanje u sporu, Sud se poziva na sudsku praksu ESLJP-a koja objašnjava da jedna kategorija predmeta zahteva posebnu ekspeditivnost u rešavanju. Prema toj praksi, primeri koji zahtevaju posebnu revnost i prioritetno rešavanje su predmeti koji se odnose na građanski status i sposobnost fizičkih lica kao što su razvod braka, starateljstvo nad decom i odnos roditelj-dete (vidi slučajeve ESLJP-a, Bock protiv Nemačke, citiran iznad, stav 49.; Laino protiv Italije, citiran iznad, stav 18.; Mikulić protiv Hrvatske, citiran iznad, stav 44.; Tsikakis protiv Nemačke br. 1521/06, presuda od 10. februara 2011. godine, stavovi 64. i 68, Hokkanen protiv Finske, br. 19823/92, presuda od 23. septembra 1994. godine, stav 72.; Niederboster protiv Nemačke, br. 39547/98, presuda od 27. maja 2003. godine, stav 39.); predmeti u vezi sa sporovima iz radnog odnosa (vidi slučajeve ESLJP-a Frydlender protiv Francuske, citiran iznad, stav 45., Vocaturo protiv Italije, citiran iznad, stav 17.); predmeti podnosilaca koji boluju od “neizlečive bolesti” i imaju “kraći očekivani životni vek” (vidi slučajeve ESLJP-a, X protiv Francuske, citiran iznad, stav 47.; A i drugi protiv Danske, br. 20826/92, presuda od 22. januara 1996. godine, stavovi 78.-8.), kao i predmeti koji se odnose na pravo na obrazovanje (vidi predmete ESLJP-a Oršuš i drugi protiv Hrvatske, br. 15766/03, presuda od 16. marta 2010. godine, stav 109).
Pored toga, Sud ocenjuje da na osnovu konsolidovane sudske prakse ESLJP-a, pitanje koje je pokrenuo podnosilac zahteva nije pitanje koje zahteva “posebnu revnost” (particular diligence) kao što su gore navedeni primeri koje je ESLJP ocenio kao kategoriju predmeta koji zahtevaju prioritetno rešavanje.
Zaključak
Sa svega napred navedenog, Sud, primenjujući gore navedena načela ustanovljena kroz sudsku praksu ESLJP-a i potvrđena kroz sudsku praksu samog Suda u okolnostima podnosioca zahteva podseća da je isti, dana 26. aprila 2017. godine, podneo KARB-u zahtev za registraciju svog preduzeća, koji zahtev je odbijen cirkularnim pismom br. 600 od 2. maja 2017. godine. Dana 10. maja 2017. godine, podnosilac zahteva je podneo generalnom direktoru KARB-a žalbu protiv gore navedenog pisma, ali je u odsustvu njegovog odgovora, dana 8. juna 2017. godine, podneo Osnovnom sudu tužbu u upravnom sporu protiv cirkularnog pisma br. 600 KARB-a od 2. maja 2017. godine, čije razmatranje je još u vek u toku pred prvostepenim sudom, odnosno Privrednim sudom nakon njenog ustupanja od strane Osnovnog suda, dana 1. avgusta 2022. godine.
S tim u vezi, Sud primećuje da temeljnom ocenom postupaka sprovedenih u predmetu podnosioca zahteva, ne proizilazi da su isti nerazumni. Konkretnije, Sud primećuje da je od dana podnošenja njegove tužbe Osnovnom sudu, odnosno od 8. juna 2017. godine pa do podnošenja njegovog zahteva Sudu, odnosno 16. decembra 2022. godine, proteklo 5 (pet) godina 6 (šest) meseci i 8 (osam) dana. Sud ocenjuje da je predmet podnosioca zahteva dosta složen s obzirom na nedirektnu komunikaciju redovnih sudova sa podnosiocem zahteva, već preko Odeljenja za međunarodnu saradnju pri Ministarstvu pravde, uz posredovanje Kancelarije specijalnog predstavnika Evropske Unije, što je uticalo na brzinu administriranja svih spisa predmeta. Sud, takođe, smatra da predmet podnosioca zahteva ne spada u kategoriju predmeta koji zahtevaju ubrzano rešavanje. U vezi sa ovim poslednjim, Sud se ponovo poziva na urgenciju podnosioca zahteva podnetu 16. oktobra 2017. godine i njegove žalbe SSK-u i Ombudsmanu, uložene 1. decembra 2021. godine, kojima je, između ostalog, istakao da je Osnovni sud imao dovoljan rok za meritorno rešavanje njegovog predmeta. Sud, takođe, ističe odgovor Privrednog suda u vezi sa postupkom koji je vođen u predmetu podnosioca zahteva, iz koga proizilazi da isti nije bio pasivan, već je komunicirao sa podnosiocem, nedavno putem rešenja o dopuni tužbe i opomene za uplatu sudske takse.
U zaključku, Sud utvrđuje da je dužina trajanja postupka u Osnovnom sudu od 5 (pet) godina 6 (šest) meseci i 8 (osam) dana povodom razmatranja predmeta broj [A. br. 1142/2017] tokom postupka vođenog pred Osnovnim sudom, odnosno predmeta podnosioca zahteva broj [KA. br. 9/22] pred Privrednim sudom, ne može smatrati nerazumnim.
Stoga, imajući u vidu gore navedene kriterijume ustanovljene sudskom praksom ESLJP-a i potvrđene kroz sudsku praksu samog Suda u pogledu prava na suđenje u razumnom roku, zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP, Sud utvrđuje da je navod podnosioca zahteva u vezi sa prekomernom dužinom postupka i nerešavanjem predmeta [A. br. 1142/2017], odnosno predmeta [KA. br. 9/22] u razumnom roku, očigledno neosnovan na ustavnim osnovama usled “jasnog ili očiglednog odsustva povrede” i da se mora proglasiti neprihvatljivim u skladu sa stavom (2) pravila 34. Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članovima 113.1 i 7. Ustava i pravilima 34 (2) i 48 (1) (b) Poslovnika, dana 30. januara 2024. godine
ODLUČUJE
DA PROGLASI, sa sedam (7) glasova za i sa jednim (1) glasom protiv, zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 4. člana 20. Zakona; i
DA UTVRDI da ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20 Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani
NP “Elektroprivreda Srbije”
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Upravni