Rešenje o neprohvatljivosti
Priština 13. februara 2023. godine
Br. ref.:RK 2128/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI193/21
Podnosilac
A.B.
Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova AA. br. 41/2021 od
21. juna 2021. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija i
Nexhmi Rexhepi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnela A.B. iz Prištine (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva).
Osporena odluka
Podnositeljka zahteva osporava ustavnost presude Vrhovnog suda AA. br. 41/2021 od 21. juna 2021. godine u vezi sa odlukom Sudskog saveta Kosova (u daljem tekstu: SSK) KGJK. br. 122/2021 od 15. aprila 2021. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude kojom su, prema navodima podnositeljke zahteva, povređena njena prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članovima 6 (1) [Pravo na pravično suđenje] i 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Podnositeljka zahteva je takođe tražila da se njen identitet ne objavljuje, što će biti detaljnije izloženo u nastavku teksta.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na članu 113 (1) (7) [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 21. oktobra 2021. godine, podnositeljka zahteva je putem pošte dostavila svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 4. novembra 2021. godine, podnositeljka zahteva je obaveštena o registraciji zahteva, a po jedna kopija zahteva je poslata SSK-u i Vrhovnom sudu.
Dana 8. novembra 2021. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Remzije Istrefi-Peci.
Dana 24. decembra 2021. godine, Sud je tražio od SSK-a da dostavi kompletan spis predmeta podnositeljke zahteva.
Dana 29. decembra 2021. godine, SSK je dostavio kompletan spis predmeta podnositeljke zahteva.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je započeo njegov mandat u Sudu.
Dana 3. januara 2023. godine, sudija Enver Peci, shodno članu 18 (Isključivanje sudije) Zakona o Ustavnom sudu, zatražio svoje isključenje iz odlučivanja u slučaju K193/23.
Dana 16. januara 2023. godine, predsednica Suda, odlukom [br. KK 12/23], usvojila zahtev za isključenje iz odlučivanja u slučaju K193/21, podnet od strane sudije Enver Peci.
Dana 17. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je 22. oktobra 2020. godine, branilac maloletne stranke, R.G., u krivičnom predmetu PM. br. 154/2020, tražio od podnositeljke zahteva da u svojstvu predsednice Osnovnog suda u Prištini izuzme sudiju A.I. iz sastava pretresnog veća. Zahtev branioca maloletne stranke R.G. je bio zasnovan na članovima 39.3 i 41. ZKPK-a.
Dana 26. oktobra 2020. godine, podnositeljka zahteva je, rešenjem GJA. br. 373/2020 usvojila zahtev branioca maloletne stranke R.G. za izuzeće predsednika pretresnog veća A.I. iz postupanja i odlučivanja u krivičnom predmetu PM. br. 154/2020. Predsednika pretresnog veća A.I. zamenila je sudija E.U.
Podnositeljka zahteva je obrazložila
da je branilac maloletne R.G. tražio da se sudija A.I., na osnovu člana 39. stav 3. ZKPK-a, izuzme iz postupanja i odlučivanja u krivičnom predmetu PM. br. 154/2020 zbog objektivne sumnje i neizvesnosti, a sa ciljem da se osigura pravičan i nepristrasan postupak;
da je na osnovu člana 39. stav 3. ZKPK-a i opštih načela Kodeksa profesionalne etike za sudije i sa ciljem da se izbegne svaka situacija koja bi dovela u pitanje integritet i nepristrasnost sudija, ocenila da je zahtev za izuzeće predsednika pretresnog veća A.I., osnovan;
da s obzirom na to da je branilac maloletne stranke R.G. pokrenuo disciplinski postupak protiv sudije A.I., isti treba da bude izuzet iz ovog krivičnog predmeta zbog sumnje u njegovu nepristrasnost;
da stranke koje su nezadovoljne tom odlukom mogu osporiti istu posebnom žalbom kada je žalba dozvoljena ili žalbom protiv konačne odluke;
da je odlučeno kao u izreci te odluke na osnovu člana 41. stav 1. podstav 1.1 ZKPK-a, koji predviđa da “Predsednik Osnovnog suda odlučuje o zahtevu za izuzeće sudija Osnovnog suda”.
Dana 12. novembra 2020. godine, izuzeti sudija A.I. se obratio predsedniku Vrhovnog suda, E.P., žalbom naslovljenom “Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv podnositeljke zahteva [...]”.
Sudija A.I. je naglasio:
da je žalbu podneo u skladu sa članom 9. stav 1. tačka 1.2 Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca;
da je branilac maloletne stranke R.G., u krivičnom predmetu PM. br. 154/2020, pokrenuo disciplinski postupak protiv njega, dok je podnositeljka zahteva u svojstvu predsednice Osnovnog suda u Prištini donela odluku o njegovom izuzeću pre nego što je okončan disciplinski postupak;
da pokretanje disciplinskog postupka ne predstavlja uslov za izuzeće iz krivičnog predmeta PM. br. 154/2020;
da ako je ovo standard izuzeća, onda branioci stranaka mogu da se “otarase” sudija sa čijim odlukama se ne slažu;
da je blizak odnos podnositeljke zahteva i branioca maloletne stranke R.G. opšte poznat i lako dokaziv ako je to potrebno;
da je njegovo izuzeće iz krivičnog predmeta PM. br. 154/2020 proizvoljno, u kom slučaju je podnositeljka zahteva u svojstvu predsednice Osnovnog suda u Prištini svojim postupcima prekršila etički kodeks i ozbiljno narušila ugled pravosudnog sistema i dostojanstvo sudije.
Dana 10. decembra 2020. godine, predsednik Vrhovnog suda E.P. obratio se SSK-u zahtevom br. GJS-2020-017 naslovljenim kao “Zahtev za pokretanje disciplinske istrage-Sudskom savetu Kosova” protiv podnositeljke zahteva u svojstvu predsednice Osnovnog suda u Prištini. Zahtev je zasnovan na članu 9. stav 1 podstav 1.2 i članu 12. stavovi 2. i 4. Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca.
Predsednik Vrhovnog suda E.P. je naveo:
da je podnositeljka zahteva, rešenjem GJA. br. 373/2020 od 26.10.2020. godine, usvojila zahtev branioca maloletne stranke R.G., u krivičnom predmetu PM. br. 154/2020 za izuzeće sudije A.I., odnosno da se on zameni sudijom E.U.;
da je glavni razlog za izuzeće sudije A.I., bilo pokretanje disciplinskog postupka protiv njega od strane branioca stranke R.G., u krivičnom predmetu PM. br. 154/2020, zbog toga što se time dovodi u pitanje nepristrasnost sudije u postupku i da se takva okolnost može činiti neprikladnom;
da u konkretnom slučaju nisu utvrđene okolnosti za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I.;
da ostali navodi branioca maloletne R.G. za izuzeće sudije A.I., nisu obrazloženi;
da stranke i javnost moraju znati razloge za izuzeće odnosno zamenu sudije A.I., jer to utiče na poverenje u pravosuđe, ali i na dostojanstvo samog sudije;
da smatra da postoji prostor za pokretanje disciplinske istrage u odnosu na radnje koje su u suprotnosti sa dužnostima sudije iz člana 5. stav 2. podstav 2.15 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca;
da predlaže SSK-u da izrekne jednu od najadekvatnijih disciplinskih mera koje su predviđene Zakonom o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca.
Dana 30. aprila 2021. godine, SSK je odlukom br. 122/2021, utvrdio: (i) da je podnositeljka zahteva odgovorna za disciplinski prekršaj iz člana 5. stav 2. pika 2.15 Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca; (ii) da se za ovaj disciplinski prekršaj, podnositeljki zahteva izriče disciplinska sankcija Nejavna pisana opomena.
SSK je utvrdio: (i) da je na osnovu dokaza koji su izvedeni u ovom disciplinskom predmetu, podnositeljka zahteva rešenje o izuzeću sudije A.I., po zahtevu branioca maloletne stranke R.G., donela 26.10.2020. godine, dok je zahtev upućen SSK-u za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I., podnela 10.11.2020. godine; (ii) da je sledstveno, pre nego što je odlučila o tome da li da pokrene ili ne disciplinski postupak protiv sudije A.I., u svojstvu nadležnog organa, usvojila zahtev za izuzeće pozivajući se na isti navod da je protiv sudije A.I. pokrenut disciplinski postupak i time predvidela pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I.; (iii) da samo pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I. od strane branioca maloletne stranke R.G., po oceni SSK-a, ne može biti razlog za izuzeće sudije i predstavlja presedan koji nije dobar za nezavisnost pravosuđa; (iv) da je na osnovu gore navedenih okolnosti, SSK odlučio da je podnositeljka zahteva odgovorna za disciplinski prekršaj predviđen u članu 5. stav 2. podstav 2.15 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca.
Dana 14. juna 2021. godine, podnositeljka zahteva je izjavila žalbu Vrhovnom sudu protiv odluke SSK-a br. 122/2021 od 30. aprila 2021. godine, navodeći pogrešnu primenu zakona i jasne i očigledne greške u proceni koje su uticale na utvrđivanje disciplinskog prekršaja. Podnositeljka zahteva je tražila od Vrhovnog suda: (i) da usvoji, kao osnovanu, žalbu protiv odluke SSK-a br. 122/2021 od 30. aprila 2021. godine; (ii) da preinači odluku SSK-a br. 122/2021 od 30. aprila 2021. godine; (iii) da utvrdi da podnositeljka zahteva nije odgovorna za disciplinski prekršaj iz člana 5.2 tačka 12.5 ZDOST-a.
Dana 16. juna 2021. godine, SSK je dostavio Vrhovnom sudu odgovor na žalbu KGJK. br. 122/2021. SSK je naveo: (i) da reč “pretpostaviti” ima smisao “predvideti” a ne “prejudicirati”, kako tvrdi podnositeljka zahteva; (ii) da je što se tiče datuma donošenja rešenja GJA. br. 373/2020 od strane podnositeljke zahteva ispravljen “tehnički propust” i da svuda u tekstu odluke SSK-a stoji tačan datum donošenja rešenja 26.10.2020. godine; (iii) podnositeljka zahteva je donošenjem rešenja GJA. br. 373/2000 usvojila zahtev branioca maloletne R.G. za izuzeće sudije A.I. i time predvidela pokretanje disciplinskog postupka protiv istog, iako zvanično nije bilo zahteva za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I.; (iv) da je podnositeljka zahteva, dana 26.10.2020. godine, donela rešenje GJA. br. 373/2020 o izuzeću sudije A.I., dok je zahtev za pokretanje disciplinskog postupka podnela SSK-u dana 10.11.2020. godine; (v) prema tome, pre nego što je odlučila o tome da li će pokrenuti ili ne disciplinski postupak protiv sudije A.I., podnositeljka zahteva je u svojstvu nadležnog organa usvojila zahtev za izuzeće “pozivajući se” na isti navod da je protiv sudije A.I. pokrenut disciplinski postupak, a tom radnjom je, po oceni SSK-a, predvidela pokretanje disciplinskog postupka; (vi) da po oceni SSK-a, samo zahtev za pokretanje disciplinskog postupka koji je podneo advokat maloletne R.G. protiv sudije A.I., nije razlog za njegovo izuzeće i predstavlja presedan koji nije dobar za nezavisnost pravosuđa i tako umanjuje poverenje javnosti, nepristrasnost, kredibilitet i nezavisnost pravosuđa; (vii) da je SSK utvrdio da je podnositeljka zahteva odgovorna za disciplinski prekršaj predviđen članom 5. stav 2. podstav 2.15 ZDOST-a; (viii) da je za ovaj disciplinski prekršaj, SSK izrekao podnositeljki zahteva Nejavnu pisanu opomenu, koja je srazmerna izvršenom disciplinskom prekršaju.
Dana 21. juna 2021. godine, Vrhovni sud je presudom AA. br. 41/2021, odbio, kao neosnovanu, žalbu podnositeljke zahteva, bivše predsednice Osnovnog suda u Prištini, sada sudije Apelacionog suda u Prištini, podnetu protiv odluke SSK-a br. 122/2021 od 30. aprila 2021. godine.
Vrhovni sud je utvrdio: (i) da je na osnovu člana 15. ZDOST-a i Pravilnika 05/2019 o disciplinskom postupku protiv sudija od 27. maja 2019. godine, utvrdio da je žalba podnositeljke zahteva neosnovana; (ii) da je SSK postupio u skladu sa odredbama ZDOST-a i da je dokazao disciplinski prekršaj od strane podnositeljke zahteva u skladu sa načelom srazmernosti; (iii) da navodi da radnje podnositeljke zahteva nisu prekršaji, već radnje primene njenog diskrecionog prava utvrđenog zakonom, ne stoje iz razloga što za izuzeće sudije iz predmeta moraju biti ispunjeni zakonski prerogativi i jer se to moralo desiti zbog okolnosti koje postoje u trenutku ocene, a ne prejudiciranjem da se nešto može desiti; (iv) da je u konkretnom slučaju podnositeljka zahteva prejudicirala epilog disciplinske odgovornosti koja je tek pokrenuta zahtevom stranke u postupku, ali nije utvrđena na zakonom predviđen način, što predstavlja ponašanje koje podleže disciplinskoj odgovornosti; (v) da se navodi podnositeljke zahteva da se izuzeće sudije bez pravnog osnova ne kvalifikuje kao disciplinska odgovornost ne mogu prihvatiti jer je pristup prejudiciranja da se zbog toga što je branilac stranke pokrenuo postupak usvoji zahtev za izuzeće, bez bilo kakvog objektivnog ili subjektivnog odnosa postupajućeg sudije u vezi sa strankom ili predmetom o kome se sudi; (vi) da Vrhovni sud smatra da je prekršaj predviđen članom 5.2.12 ZDOST-a, koji predviđa da sudija čini disciplinski prekršaj ako se ponaša na takav način da narušava poverenje javnosti u nepristrasnost ili kredibilitet pravosuđa.
Navodi podnositeljke zahteva
Podnositeljka zahteva tvrdi da su joj osporenom presudom povređena prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članovima 6 (1) [Pravo na pravično suđenje] i 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] EKLJP.
Podnositeljka zahteva navodi da su: “Njena prava zagarantovana Ustavom i EKLJP prekršena usled povrede objektivne nepristrasnosti suda, povrede načela obrazloženja sudskih odluka, povrede prava na suštinsku žalbu i povrede načela kontradiktornosti i jednakosti oružja, kao rezultat promene “činjeničnog identiteta” na kome se zasniva sporni disciplinski prekršaj.“
Povodom navoda o povredi načela nepristrasnosti Vrhovnog suda, podnositeljka zahteva ističe da se: „Ovaj navod ne odnosi na sumnje u subjektivnu nepristrasnost bilo kog od članova pretresnog veća Vrhovnog suda, već se izričito odnosi na sumnje u vezi sa načinom formiranja pretresnog veća, što samo po sebi utiče na objektivnu nepristrasnost istog.“
Podnositeljka zahteva navodi da je: „Na osnovu žalbe sudije A.I., predsednik Vrhovnog suda, E.P., u svojstvu nadležnog organa, podneo SSK-u “zahtev za pokretanje disciplinske istrage” protiv podnositeljke zahteva. Zahtev predsednika Vrhovnog suda, E.P. je zasnovan na članu 9.1 podstav 1.2 i članu 12. stavovi 2) i 4) Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca br. 06/L-057.“
Podnositeljka zahteva takođe navodi da je: “g. E.P., koji je ranije postupao u svojstvu nadležnog organa za filtriranje i razmatranje osnovanosti zahteva za pokretanje disciplinskog postupka protiv mene, osnovao ad hoc pretresno veće pri Vrhovnom sudu, sastavljeno od sudija B.I. (predsednik), J.K. i R.N. (članovi), koje treba da razmotri moju žalbu podnetu protiv odluke KGJK br. 122/2021 od 30.04.2021. godine, kojom je utvrđena moja disciplinska odgovornost”.
Podnositeljka zahteva u nastavku navodi da: “Predsednik Vrhovnog suda, E.P., prvo u svojstvu nadležnog organa, a zatim u svojstvu lica koje je ad hoc izabralo pretresno veće za razmatranje njene žalbe-predstavlja odlučujuću okolnost-koja izaziva “osnovane sumnje” u nepristrasnost i nezavisnost pretresnog veća Vrhovnog suda u vezi sa načinom njegovog osnivanja.“
Podnositeljka zahteva navodi da: “u konkretnom slučaju, pretresno veće koje je donelo osporenu presudu ne deluje kao nezavisno i nepristrasno, upravo zbog toga što je formirano i pozvano da sudi o predmetu za koji je nadležni organ koji ga je formirao ad hoc, prethodno učestvovao u istom predmetu, u istom svojstvu, putem njegovog filtriranja i pokretanja pred SSK-om”.
Povodom navoda o povredi načela obrazloženja sudske odluke, podnositeljka zahteva navodi da je: “Važno utvrdili da li je ona imala stvarnu priliku da iznese svoje stavove i argumente pred Vrhovnim sudom i da li je on odgovorio na navode i argumente podnositeljke zahteva.“
Podnositeljka zahteva navodi da: “[...] obrazloženje Vrhovnog suda [...] ne daje nikakav odgovor na suštinsko pravno pitanje, odnosno da li sporne radnje, preduzete u okviru moje stvarne nadležnosti iz člana 42.2 podstav 1.1 ZKP-a, predstavljaju ponašanje koje narušava ugled suda ili može narušiti poverenje javnosti u nepristrasnost ili kredibilitet pravosuđa, iz člana 5.2 tačka 2.15 Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca”.
Podnositeljka zahteva naglašava da je: „Vrhovni sud, iako su mu data puna stvarna nadležnost i ovlašćenje za formalno i suštinsko razmatranje njenog zahteva, koji proističu iz člana 15.4 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca br. 06/L-057, ipak propustio da razmotri zakonitost i materijalne i činjenične greške odluke SSK-a.“
Podnositeljka zahteva takođe navodi da se: “Odredba člana 39.3 ZKP-a, koja je u konkretnom slučaju iskorišćena za izuzeće sudije A.I., odnosi na manifestaciju neprikladnih okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije. Podnositeljka zahteva dodaje da odredbom člana 39.3 ZKP-a, nije utvrđeno koje su okolnosti neprikladne, što znači da obim onoga što predstavlja neprikladnu okolnost zavisi od slobodnog ubeđenja nadležnog organa.“
Podnositeljka zahteva naglašava da je: „Vrhovni sud propustio da pruži jasan, tačan, koherentan i pravno održivi odgovor o funkcionalnoj vezi između radnje za izuzeće sudije A.I. i narušavanja ugleda i kredibiliteta Osnovnog suda, kao kumulativnih uslova, što predstavlja disciplinski prekršaj iz člana 5.2 podstav 2.15 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca br. 06/L-057.“
Podnositeljka zahteva navodi da: “U celini obrazloženja osporene presude, Vrhovni sud je propustio da odgovori na suštinsko pitanje, kako, odnosno na kakav način i na osnovu kojih dokaza, činjenica i razloga je izuzeće sudije A.I. iz suđenja maloletnoj R.G., narušilo ugled suda ili poverenje javnosti u nepristrasnost ili kredibilitet pravosuđa”.
Podnositeljka zahteva navodi: „SSK i Vrhovni sud su izveli kontradiktorne zaključke jer, s jedne strane, priznaju njenu stvarnu nadležnost da u svojstvu predsednice Osnovnog suda traži pokretanje disciplinskog postupka protiv sudija koji su pod “njenom nadležnošću”, a sa druge strane su SSK i Vrhovni sud utvrdili da je podnositeljka zahteva predvidela ili prejudicirala pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I.“
Podnositeljka zahteva navodi: „Vrhovni sud ne samo da nije dao nikakav odgovor u vezi sa navodnim zakonskim povredama, već je i “zakamuflirao” i “iskrivio” sadržaj spisa predmeta, što njegovu presudu čini potpuno proizvoljnom.“
Što se tiče prava na žalbu u “suštinskom smislu” i prava na pristup sudu, podnositeljka zahteva navodi sledeće: “Na osnovu prakse ESLJP-a, ako podnosilac pravnog sredstva ne dobije odgovor u vezi sa svojim navodima ustavne prirode, povređeno je ne samo pravo na pristup, u smislu člana 32. Ustava Republike Kosovo, već i pravo na žalbu u suštinskom smislu”.
Podnositeljka zahteva takođe navodi da: “[...] pravo pojedinca da se obrati sudu ne obuhvata samo pravo na pokretanje postupka, već i pravo da ima konačno rešenje od suda u vezi sa sporom koji je predmet suđenja, jer pristup sudu mora biti suštinski delotvoran, a ne samo formalan [...]. Uskraćivanje prava na obraćanje sudu i dobijanje konačnog odgovora od njega u vezi sa iznetim navodima, predstavlja povredu osnovnog prava na pravično i nepristrasno suđenje”.
Podnositeljka zahteva navodi da je povreda načela obrazložene sudske odluke rezultirala neispitivanjem njene žalbe u suštini, ali i povredom načela obraćanja sudu.
Podnositeljka zahteva rezimira svoje navode na sledeći način:
Osnovane sumnje u objektivnu nepristrasnost članova pretresnog veća Vrhovnog suda koji su doneli osporenu presudu u pogledu načina formiranja dotičnog pretresnog veća;
Učešće predsednika Vrhovnog suda, E.P., u filtriranju, razmatranju i preliminarnoj oceni zahteva za pokretanje disciplinske istrage protiv podnositeljke zahteva, a zatim u ad hoc izboru članova pretresnog veća, koji će meritorno odlučiti o žalbi podnositeljke zahteva;
Davanje protivrečnih razloga u odnosu na sadržaj odluke SSK-a br. 122/2021 od 30.04.2021. godine o utvrđivanju disciplinske odgovornosti podnositeljke zahteva;
Izmena činjeničnog identiteta utvrđenog disciplinskog prekršaja, kao i nemogućnost da iznese argumente u vezi sa takvim utvrđenjima;
Propust da se obrazloži namera ili grubi nehat kao subjektivni element disciplinskog prekršaja;
Propust da se argumentuje uzročno-posledična veza između namere i grubog nehata u odnosu na izazivanje posledice, odnosno narušavanje ugleda osnovnog suda od strane podnositeljke zahteva;
Nerazmatranje procesnog sredstva žalbe u suštinskom smislu, odnosno potpuno ignorisanje i mimoilaženje žalbenih navoda artikulisanih u žalbi od 14.06.2021. godine.
Podnositeljka zahteva traži od Suda: (i) DA PROGLASI zahtev prihvatljivim; (ii) DA UTVRDI da je došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], člana 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava Republike Kosovo, inter alia, članova 6. i 13. EKLJP, kao i člana 54. [Sudska zaštita prava] Ustava; (iii) DA UTVRDI da je presuda Vrhovnog suda AA. br. 41/2021 od 21.06.2021. godine, nevažeća i ništava; (iv) DA VRATI pobijanu odluku Vrhovnom sudu NA PONOVNO ODLUČIVANJE, u skladu sa presudom Suda, radi otklanjanja ustavnih povreda; (v) DA NALOŽI Vrhovnom sudu da prilikom ponovnog odlučivanja, razmotri u suštinskom smislu, žalbene navode iznete u žalbi podnetoj 14.06.2021. godine protiv odluke SSK br. 122/2021 od 30.04.2021. godine; (vi) DA NALOŽI Vrhovnom sudu da u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od 6 (šest) meseci, obavesti Ustavni sud o merama koje su preduzete radi izvršenja presude ovog Suda, u skladu sa pravilom 66. Poslovnika; (vii) DA OSTANE posvećen ovom pitanju u očekivanju poštovanja ovog naloga.
U vezi sa zahtevom za neobjavljivanje identiteta, podnositeljka zahteva navodi: “Razlozi koji opravdavaju i potkrepljuju ovakvo odstupanje od pravila javnog pristupa informacijama u postupku pred Sudom, direktno su povezani sa mojim položajem, sa posebnom osetljivošću slučaja, sa nejavnom prirodom same izrečene disciplinske sankcije, kao i sa profesionalnom stigmom sa kojom se i dan danas suočavam, jer lica koja su donela odluke pomenute u ovom zahtevu, donose i odluke o unapređenju sudija i jer se i danas, u OS u Prištini, uprkos nejavnosti disciplinske sankcije, i dalje trubi da sam kažnjena za prekršaje koje nikada nisam počinila”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
“1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda”.
Član 53.
[Tumačenje odredbi ljudskih prava]
“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
“1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde”.
[...]
ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU BR. 04/L-123
GLAVA III
IZUZEĆE
1. IZUZEĆE SUDIJA
Član 39.
[Razlozi za izuzeće sudija]
1. Sudija biće izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu:
1.1. ako je oštećen krivičnim delom;
1.2. ako je on ili ona bračni ili vanbračni drug, rođak po vertikalnoj liniji bilo kog stepena srodstva, po pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, ili rođak po bračnoj liniji do drugog stepena srodstva okrivljenog lica, njegovog ili njenog branioca, tužioca, oštećenog lica, njihovog zakonskog zastupnika ili punomoćnika;
1.3. ako je on ili ona pravni staratelj, tutor, usvojeno dete ili usvojitelj, hranilac ili hranjenik okrivljenog lica, njegovog odnosno njenog branioca, tužioca ili oštećenog lica;
1.4. ako je u istom krivičnom predmetu učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog odnosno tužioca, ili je saslušavan kao svedok ili veštak;
1.5. ako postoji sukob interesa propisan članom 6. Zakona o sprečavanju sukoba interesa prilikom vršenja javnih funkcija.
2. Sudija ne može da obavlja dužnost sudije pojedinca, predsednika pretresnog veća, člana pretresnog veća, žalbenog veća ili veća Vrhovnog suda ako je on odnosno ona učestvovao u prethodnim postupcima u istom krivičnom predmetu, izuzev u slučaju sudije koji je postupao u Veću za posebnu dokaznu mogućnost. Sudija ne može se isključiti ako je bio uključen na prethodnom postupku o istom krivičnom predmetu kao član vanpretresnog veća.
3. Sudija će takođe biti izuzet u obavljanju dužnosti sudije u određenom slučaju ako se osim slučajeva iz stavova 1. i 2. ovog člana, utvrde i dokažu okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost ili su stvorile utisak lošeg ponašanja.
Član 40.
[Procedura o izuzeću]
1. Sudija čim sazna da postoji razlog za izuzeće iz člana 39. stava 1. ili 2. ovog zakonika, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tom razlogu obavesti predsednika suda, koji će prema postupcima koji regulišu interna pravila suda odrediti drugog sudiju. Ako je reč o izuzeću predsednika suda, on ili ona će zahtevati od predsednika Apelacionog suda da odredi zamenu.
2. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzeće shodno članu 39. stava 3. ovog zakonika, o tim okolnostima obavestiće predsednika suda. Dok se ne donese odluka o izuzeću, sudija može da obavlja samo radnje koje su apsolutno neophodne da bi se sprečilo odlaganje ili nedopustivo odugovlačenje predmeta.
Član 41.
[Zahtevi za izuzeće]
1. Izuzeće sudije mogu da zahtevaju i stranke.
2. Stranka može da podnese zahtev za izuzeće sudije čim sazna da postoji razlog za izuzeće, najkasnije pre kraja glavnog pretresa, a u slučaju izuzeća iz člana 39. stava 3. ovog zakonika, pre početka glavnog pretresa.
3. Zahtev za izuzeće sudije Apelacionog suda ili Vrhovnog suda stranka može podneti u žalbi ili u odgovoru na žalbu.
4. Stranka može tražiti izuzeće samo sudije koji u predmetu postupa.
5. Stranka je dužna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće. U novom zahtevu ne mogu se navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtevu za izuzeće koji je odbijen.
Član 42.
[Odlučivanje o zahtevima za izuzeće]
1. O zahtevu za izuzeće iz člana 41. ovog zakonika odlučuju sledeće sudije:
1.1. predsednik Osnovnog suda odlučuje o zahtevu za izuzeće sudija Osnovnog suda.
1.2. predsednik Apelacionog suda odlučuje o zahtevu za izuzeće ili samo predsednika Osnovnog suda ili o zahtevu za izuzeće predsednika Osnovnog suda i drugog sudije istog suda.
1.3. predsednik Apelacionog suda odlučuje o zahtevu za izuzeće sudije Apelacionog suda.
1.4. predsednik Vrhovnog suda Kosova odlučuje o zahtevu za izuzeće predsednika Apelacionog suda, zahtevu za izuzeće predsednika Apelacionog suda i drugog sudije istog suda ili o zahtevu za izuzeće sudije Vrhovnog suda Kosova. Veće predsedavano od zamenika predsednika Vrhovnog suda Kosova odlučuje o bilo kom zahtevu za izuzeće predsednika Vrhovnog suda Kosova ili o zahtevu za izuzeće predsednika Vrhovnog suda i ostalih sudija istog suda.
2. Pre donošenja rešenja o izuzeću, sudija ili predsednik suda biće saslušani, a prema potrebi biće sprovedena i dodatna ispitivanja.
3. Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće žalba nije dozvoljena. Rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može da bude osporeno posebnom žalbom, ali ako je ovo rešenje doneto posle podizanja optužnice, onda samo žalbom na presudu.
4. Ako je zahtev za izuzeće u suprotnosti sa odredbama člana 41. stava 4. i 5. ovog zakonika, ili ako je zahtev za izuzeće iz člana 39. stava 3. ovog zakonika podnet posle početka glavnog pretresa, zahtev se odbacuje u celini ili delimično. Protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje žalba nije dozvoljena. Rešenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda ili sudsko veće na glavnom pretresu. Sudija čije se izuzeće traži može da prisustvuje kada pretresno veće donosi takvo rešenje.
Član 43.
[Obustava obavljanja postupaka nakon zahteva o izuzeću sudije]
Kad sudija sazna da je podnet zahtev za njegovo odnosno njeno izuzeće, dužan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako je reč o izuzeću shodno članu 39. stava 3. ovog zakonika, može do donošenja rešenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost odlaganja.
ZAKON O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI SUDIJA I TUŽILACA BR. 06/L-057
Član 5.
[Disciplinski prekršaji sudija]
1. Smatraće se da je sudija počinio/la disciplinski prekršaj ukoliko:
1.1. bude osuđen za krivično delo;
1.2. krši zakon, ili
1.3. krši svoje službene dužnosti sudije.
2. Povreda dužnosti sudije prema ovom zakonu, obuhvata dole navedene radnje, ukoliko ih isti izvrši namerno ili iz nepažnje:
2.1. obavlja službenu dužnost ne poštujući princip nezavisnosti i sudske nepristrasnosti, deluje sa predrasudama na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog i socijalnog stanja, seksualne orijentacije, rođenja, ograničene sposobnosti ili drugog ličnog statusa strane u postupku;
2.2. ne tretira u skladu sa zakonom strane u postupku, njihove predstavnike, svedoke i druge učesnike u postupku;
2.3. komunicira neovlašćenim licima informacije dobijene tokom obavljanja službene dužnosti;
2.4. prihvata bilo koji poklon ili nagradu koja može dovesti ili izgleda kao da može da dovede do negativnog uticaja na službene odluke i postupke;
2.5. zloupotrebi službenu poziciju u bilo kom obliku u cilju nezakonite dobiti za sebe ili druga lica ili u druge svrhe u suprotnosti sa zakonom;
2.6. ne prijavljuje slučajeve eventualnog isključenja iz postupka kada to zahteva zakon;
2.7. nastavlja ne obavljati u predviđenom vremenskom roku službene dužnosti u skladu sa zakonom;
2.8. uključuje se u bilo koju komunikaciju ex-parte, vezano sa predmetima;
2.9. meša se u rad drugih sudija i tužilaca kako bi uticao na njihove aktivnosti i odluke na bilo koji način, što je zabranjeno zakonom;
2.10. daje javne izjave u toku postupaka koje mogu ili se čini da imaju negativan uticaj na pravedno suđenje i jednak tretman strana u postupku ili koje mogu ugroziti pouzdanost i ugled suda ili javnosti daje informacije o sastavu sudskih veća, dokazima ili odlukama koje se odnose na neki slučaj, osim ukoliko se zakonom traži otkrivanje te informacije;
2.11. vrši bilo koju funkciju, obavlja dužnost ili službu, preuzima bilo kakvu odgovornost ili se bavi bilo kojom aktivnošću, kandiduje se ili je izabran na neku funkciju ili zadatak koji je u suprotnosti sa dužnostima sudije prema Ustavu, Zakonu o sudovima i Kodeksu profesionalne etike sudija;
2.12. nastavlja da ne učestvuje u disciplinskim postupcima i ne odgovara na disciplinske istrage, osim u slučajevima kada je zakonom dozvoljeno;
2.13. daje lažne ili pogrešne informacije o pitanjima koja se odnose na disciplinski postupak i sudske administrativne postupke, uključujući unapređenje i premeštaje;
2.14. ne učestvuje, bez razumnog opravdanja, u obaveznim programima obuke definisanim zakonom ili pravilima i politikama saveta;
2.15. ponaša se, bilo tokom rada, bilo privatno, na taj način da nanosi štetu ugledu suda ili može narušiti poverenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet pravosuđa;
2.16. ukoliko se učlani u neku politički subjekat, pokret ili neku drugu političku organizaciju, traži ili je na političkoj funkciji, kandidat je ili je izabran na političku poziciju ili se angažuje u neku političku aktivnost.
Član 9.
[Žalbe na disciplinske prekršaje sudija i tužilaca]
1. Fizička i pravna lica mogu uložiti žalbu protiv sudije ili tužioca vezano za tvrdnju za disciplinski prekršaj kod sledećih organa vlasti (u daljem tekstu “nadležni organ”):
1.1. predsednika Osnovnog Apelacionog suda u kojem sudija služi u pogledu tvrdnji za disciplinske prekršaje tog sudije;
1.2. predsednika Vrhovnog Suda u vezi sa navodnim disciplinskim prekršajem predsednika Osnovnih sudova i predsednika Apelacionog suda;
1.3. Sudskog saveta Kosova u vezi sa navodnim disciplinskim prekršajem predsednika Vrhovnog suda;
1.4. glavnog državnog tužioca u vezi sa navodima o disciplinskim prekršajima glavnih tužilaca;
1.5. glavnog tužioca u vezi sa navodnim disciplinskim prekršajem tužilaca koji rade u tužilaštvu za koji je odgovoran tužilac;
1.6. Tužilačkog saveta Kosova u vezi sa navodima o disciplinskim prekršajima glavnog državnog tužioca.
Član 15.
[Žalba na disciplinske odluke]
1. Stranke imaju pravo žalbe na odlukama disciplinskog saveta, direktno Vrhovnom Sudu Kosova, u roku od petnaest (15) dana od dana prijema odluke. Ostali sudovi Kosova nisu nadležni da razmatraju i odlučuju u vezi disciplinske procedure prema sudijama i tužiocima.
2. Žalba na odluku Saveta ima efekat suspenzije i sprečava sprovođenje te odluke, dok se ne razmotri žalba.
3. Ako Savet ne odluči u skladu sa članom 14 stav 6, sudija ili tužilac i nadležni organ koji je tražio pokretanje istrage, kao i u situacijama predviđenim članom 12 stav 3 ovog zakona i ombudsman, može podneti žalbu Vrhovnom sudu zbog propusta odgovarajućeg saveta.
4. Žalba se može podneti pod sledećim okolnostima:
4.1. u slučaju pogrešne primene zakona;
4.2. u slučaju kršenja postupka utvrđenog zakonom;
4.3. u slučaju faktičke ili očigledne činjenične greške koja utiče na osnovna prava stranke ukoliko ozbiljno utiče na nepristrasnost i integritet postupka.
5. Vrhovni sud, u tročlanom telu, koje je izabrao predsednik Vrhovnog suda, u roku od trideset (30) dana, razmatra žalbu i donosi odluku. Ukoliko je predsednik Vrhovnog suda subjekt odluke saveta, onda izbor članova vrši najstariji sudija Vrhovnog suda.
6. Nakon razmatranja žalbe, Vrhovni sud može potvrditi izmeniti ili vratiti odluku savetu na ponovno razmatranje.
7. Ukoliko Vrhovni sud odluči da predmet vrati savetu na ponovno razmatranje, savet odlučuje u roku od trideset (30) dana od dana prijema rešenja, na osnovu odluke suda, kao i o tome obaveštava sud u pisanom obliku.
8. Ako Vrhovni sud u roku od trideset (30) dana od vraćanja predmeta na razmatranje, kao što je predviđeno stavom 6, ne dobije informaciju o ponovnom razmatranju, onda Vrhovni sud odlučuje o slučaju u roku od petnaest (15) dana.
9. Odluka Vrhovnog suda je konačna.
10. Sastav sudskog veća pri Vrhovnom sudu, prema stavu 5 ovog člana i istražnog panela prema članu 12, stav 5 ne treba da bude sastavljen od članova koji su subjekat disciplinskih procedura.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom.
Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud takođe razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Zakonom. S tim u vezi, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, kojima je predviđeno:
Član 47.
[Individualni zahtevi]
“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
“Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48.
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49.
[Rokovi]
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku...”.
Prilikom ocene ispunjenosti gore navedenih uslova prihvatljivosti, Sud primećuje da je podnositeljka zahteva precizirala da osporava akt javnog organa, odnosno presudu [AA. br. 41/2021] Vrhovnog suda od 21. juna 2021. godine, nakon iscrpljenja svih pravnih sredstava utvrđenih zakonom. Podnositeljka zahteva je takođe razjasnila prava i slobode za koje tvrdi da su povređeni, u skladu sa zahtevima iz člana 48. Zakona i podnela je svoj zahtev u skladu sa rokom koji je određen u članu 49. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su predviđeni u pravilu 39. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Pravilo 39 (2) Poslovnika utvrđuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmatra zahtev, uključujući i uslov da zahtev nije očigledno neosnovan. Pravilo 39 (2) precizira:
“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.
Shodno tome, Sud proglašava zahtev prihvatljivim. Sud podseća da gore navedeno pravilo, zasnovano kako na sudskoj praksi ESLJP-a, tako i Suda, omogućava poslednje navedenom da proglasi zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može da proglasi zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti smatra da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je propisano u stavu (2) pravila 39. Poslovnika (vidi slučaj KI04/21, podnositeljka Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi, takođe, slučaj KI175/20, podnositeljka Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021.godine, stav 37).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na neki konkretan navod koji zahtev može da sadrži. U tom smislu, bilo bi tačnije kada bi se o istima govorilo kao o “očigledno neosnovanim navodima”. Ovi poslednje pomenuti se na osnovu sudske prakse ESLJP-a mogu svrstati u četiri posebne grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi; i na kraju (iv) “haotični ili nategnuti navodi” (vidi tačnije za koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao “očigledno neosnovan” i specifičnosti četiri gore navedene kategorije navoda kvalifikovanih kao “očigledno neosnovani”, Praktični vodič ESLJP-a kroz uslove prihvatljivosti od 31. avgusta 2019. godine; Deo III. Neprihvatljivost na temelju merituma; A. Očigledno neosnovana, stavovi 255 do 284, vidi takođe slučaj KI04/21, gore citiran, stav 27; kao i slučaj KI175/20, gore citiran, stav 38).
U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, prilikom ocene da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanog u ovom zahtevu i relevantne navode podnositeljke zahteva, prilikom čije ocene će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojom je on, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom (vidi slučaj KI04/21, gore citiran, stav 28).
Sud primećuje da je suština ovog slučaja povezana sa odlukom podnositeljke zahteva koja je u svojstvu predsednice Osnovnog suda u Prištini usvojila zahtev branioca maloletne stranke R.G., za izuzeće predsednika pretresnog veća, A.I., iz postupanja i odlučivanja u ovom krivičnom predmetu. Izuzeti sudija A.I. se obratio predsedniku Vrhovnog suda, E.P., žalbom za pokretanje disciplinskog postupka protiv podnositeljke zahteva. Predsednik Vrhovnog suda je predložio SSK-u pokretanje disciplinskog postupka protiv podnositeljke zahteva. SSK je utvrdio da je podnositeljka zahteva učinila disciplinski prekršaj i izrekao joj disciplinsku sankciju “Nejavna pisana opomena”. Podnositeljka zahteva je izjavila žalbu Vrhovnom sudu protiv odluke SSK-a, navodeći pogrešnu primenu zakona i jasne i očigledne greške u oceni koje su uticale na utvrđivanje disciplinskog prekršaja. Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke zahteva izjavljenu protiv odluke SSK-a. Vrhovni sud je, između ostalog, objasnio da je SSK postupio u skladu sa relevantnim zakonskim odredbama i dokazao disciplinski prekršaj od strane podnositeljke zahteva u skladu sa načelom srazmernosti.
Sud podseća da podnositeljka zahteva iznosi navode o povredi posebnih garancija iz člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP, a koji se odnose na narušavanje objektivne nepristrasnosti suda, povredu načela obrazloženja sudskih odluka, povredu prava na suštinsku žalbu i povredu načela kontradiktornosti i jednakosti oružja, kao rezultat izmene “činjeničnog identiteta” na kome se zasniva sporni disciplinski prekršaj. Podnositeljka zahteva takođe iznosi i navode opšte prirode iz članova 32. i 54. Ustava i člana 13. EKLJP u vezi sa navodnim nepostojanjem delotvornih pravnih sredstava u njenom slučaju.
U tom smislu, Sud ukazuje na utvrđenja SSK-a: (i) da reč “pretpostaviti” ima smisao “predvideti” a ne “prejudicirati”, kako tvrdi podnositeljka zahteva; (ii) da je što se tiče datuma donošenja rešenja GJA. br. 373/2020 od strane podnositeljke zahteva ispravljen “tehnički propust” i svuda u tekstu odluke SSK-a stoji tačan datum donošenja rešenja 26.10.2020. godine; (iii) da je podnositeljka zahteva donošenjem rešenja GJA. br. 373/2000 usvojila zahtev branioca maloletne R.G. za izuzeće sudije A.I. i time predvidela pokretanje disciplinskog postupka protiv istog iako zvanično nije bilo zahteva za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I.; (iv) da je podnositeljka zahteva, dana 26.10.2020. godine, donela rešenje GJA. br. 373/2020 o izuzeću sudije A.I., dok je zahtev za pokretanje disciplinskog postupka podnela SSK-u dana 10.11.2020. godine; (v) prema tome, pre nego što je odlučila o tome da li će pokrenuti ili ne disciplinski postupak protiv sudije A.I., podnositeljka zahteva je u svojstvu nadležnog organa usvojila zahtev za izuzeće “pozivajući se” na isti navod da je protiv sudije A.I. pokrenut disciplinski postupak, a tom radnjom je, po oceni SSK-a, predvidela pokretanje disciplinskog postupka; (vi) da po oceni SSK-a, samo zahtev za pokretanje disciplinskog postupka koji je podneo advokat maloletne R.G. protiv sudije A.I., nije razlog za njegovo izuzeće i predstavlja presedan koji nije dobar za nezavisnost pravosuđa i tako umanjuje poverenje javnosti, nepristrasnost, kredibilitet i nezavisnost pravosuđa; (vii) da je SSK utvrdio da je podnositeljka zahteva odgovorna za disciplinski prekršaj predviđen članom 5. stav 2. podstav 2.15 ZDOST-a; (viii) da je za ovaj disciplinski prekršaj, SSK izrekao podnositeljki zahteva Nejavnu pisanu opomenu koja je srazmerna izvršenom disciplinskom postupku.
SSK je obrazložio: “Prema nadležnom organu, podnositeljka zahteva [...] nije uspela da navede razloge na osnovu kojih je donela svoju odluku, jer samo zahtev za pokretanje disciplinskog postupka koji je podneo branilac maloletne R.G, advokat B.B, ne može biti razlog za izuzeće sudije prema nadležnom organu. Takva praksa predstavlja povod za opasan presedan za nezavisnost pravosuđa, čime se podriva poverenje javnosti u pravosuđe. Takve radnje podnositeljke [...], su prema navodima nadležnog organa, u suprotnosti sa povredom sudijskih dužnosti utvrđenih u članu 5. stav 2. podstav 2.15 Zakona br. 06/L-055 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca. Nakon ocene ovih dokaza svakog pojedinačno i svih dokaza zajedno, SSK je utvrdio da je [...], rešenjem GJA. br. 373/2020 od 20.10.2020. godine o usvajanju zahteva koji je podneo branilac maloletne R.G., advokat B.B. za izuzeće predsednika pretresnog veća za maloletnike-sudije A.I., pozivajući se na član 39. stav 3. ZKPK-a i opšta načela Kodeksa profesionalne etike za sudije, sa ciljem da se izbegne svaka situacija koja bi dovela u pitanje integritet, nepristrasnost ili nezavisnost sudije, pretpostavila disciplinski predmet sudije A.I. SSK je dalje utvrdio da je na osnovu dokaza koji su izvedeni u ovom disciplinskom predmetu, [...], rešenje o izuzeću sudije A.I. po zahtevu advokata maloletne R.G., donela 26.10.2020. godine, dok je zahtev upućen SSK-u za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I. podnela 10.11.2020. godine. Prema tome, pre nego što je odlučila da li da pokrene ili ne disciplinski postupak protiv sudije A.I., u svojstvu nadležnog organa, ona je usvojila zahtev za izuzeće pozivajući se na isti navod da je protiv sudije A.I., pokrenut disciplinski postupak i time predvidela pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije A.I. Samo postojanje zahteva za pokretanje disciplinskog postupka koji je podneo advokat B.B., protiv predsednika pretresnog veća za krivični predmet za maloletnike broj GJA. br. 154/20, sudije A.I., po oceni SSK-a ne može biti razlog za izuzeće sudije i predstavlja presedan koji nije dobar za nezavisnost pravosuđa, čime se umanjuje poverenje javnosti u nepristrasnost, kredibilitet i nezavisnost pravosuđa”.
Sud takođe ističe konstatacije Vrhovnog suda:
da je na osnovu člana 15. ZDOST-a i Pravilnika 05/2019 o disciplinskom postupku protiv sudija od 27. maja 2019. godine, utvrdio da je žalba podnositeljke zahteva neosnovana;
da je SSK postupio u skladu sa odredbama ZDOST-a i da je dokazao disciplinski prekršaj od strane podnositeljke zahteva u skladu sa načelom srazmernosti;
da navodi da radnje podnositeljke zahteva u svojstvu predsednice Osnovnog suda u Prištini nisu prekršaji, već radnje primene njenog diskrecionog prava utvrđenog zakonom, ne stoje iz razloga što za izuzeće sudije iz predmeta moraju biti ispunjeni zakonski prerogativi i jer se to moralo desiti zbog okolnosti koje postoje u trenutku ocene, a ne prejudiciranjem da se nešto može desiti;
da je u konkretnom slučaju podnositeljka zahteva prejudicirala epilog disciplinske odgovornosti koja je tek pokrenuta zahtevom stranke u postupku, ali nije utvrđena na zakonom predviđen način, što predstavlja ponašanje koje podleže disciplinskoj odgovornosti;
da se navodi podnositeljke zahteva da se izuzeće sudije bez pravnog osnova ne kvalifikuje kao disciplinska odgovornost ne mogu prihvatiti jer je pristup prejudiciranja da se zbog toga što je branilac stranke pokrenuo postupak usvoji zahtev za izuzeće, bez bilo kakvog objektivnog ili subjektivnog odnosa postupajućeg sudije sa strankama ili predmetom o kome se sudi;
da Vrhovni sud smatra da je prekršaj predviđen članom 5.2.12 ZDOST-a, koji predviđa da sudija čini disciplinski prekršaj ako se ponaša na takav način da narušava poverenje javnosti u nepristrasnost ili kredibilitet pravosuđa.
Vrhovni sud je obrazložio: “Vrhovni sud Kosova, polazeći od ovakvog stanja stvari, ocenjuje da je pravni stav i zaključak Sudskog saveta Kosova pravilan i zakonit jer je pobijana odluka zakonita i doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava kada je utvrđena disciplinska odgovornost [...]suda za disciplinski prekršaj utvrđen članom 5. stav 2. podstav 2.15 Zakona br. 06/L-055 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca kada joj je izrečena i disciplinska sankcija u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 1. istog zakona. Navod da radnje [...]nisu prekršaji, već da su radnje u primeni njenog diskrecionog prava utvrđenog zakonom, ne stoji iz razloga što za izuzeće sudije iz predmeta moraju biti ispunjeni zakonski prerogativi i to se moralo desiti zbog okolnosti koje postoje u trenutku ocene, a ne prejudiciranjem epiloga da bi se nešto moglo desiti. U konkretnom slučaju, kada je prejudicirala epilog disciplinske odgovornosti koja je samo pokrenuta na osnovu zahteva stranke u postupku, a za koju nije utvrđeno da postoji na način predviđen zakonom, predstavlja ponašanje koje podleže disciplinskoj odgovornosti. Pristup prejudiciranja da se zbog činjenice da je da je advokat stranke pokrenuo postupak usvoji zahtev za izuzeće, bez ikakvog objektivnog ili subjektivnog odnosa postupajućeg sudije sa strankama ili predmetom o kome se sudi, koji bi odnos dokazao da postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije, doveo bi u budućnosti u neprilike sistem utvrđivanja odgovornosti i stvorio neizvesnost u pogledu nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa. Vrhovni sud smatra da je prekršaj predviđen u skladu sa članom 5.2.15 Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, koji predviđa da sudija čini disciplinski prekršaj ako se ponaša na takav način da nanosi štetu ugledu suda ili može narušiti poverenje javnosti u nepristrasnost ili kredibilitet pravosuđa i da je disciplinska sankcija u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 1. istog zakona”.
U daljem tekstu, Sud će oceniti sve navode podnositeljke zahteva koji se odnose na nezavisnost i nepristrasnost pretresnog veća Vrhovnog suda, pravo na obrazloženu odluku, pravo na jednakost oružja i pitanje tumačenja i primene zakona i činjenica.
Navod o nezavisnom i nepristrasnom sudu
Podnositeljka zahteva tvrdi da pretresno veće Vrhovnog suda koje je donelo osporenu presudu ne deluje kao nezavisno i nepristrasno, upravo zato što je formirano i pozvano da sudi o predmetu za koji je nadležni organ (predsednik Vrhovnog suda) koji ga je formirao ad hoc prethodno učestvovao u istom predmetu, u istom svojstvu, putem filtriranja i pokretanja predmeta protiv nje pred SSK-om.
U tom smislu, Sud će oceniti pravni osnov koji daje pravo predsedniku Vrhovnog suda da upućuje disciplinske predmete SSK-u i formira pretresno veće Vrhovnog suda.
Sud primećuje da je članom 9. stav 1. tačka 1.2 [Žalbe na disciplinske prekršaje sudija i tužilaca] ZDOST-a predviđeno: “1. Fizička i pravna lica mogu uložiti žalbu protiv sudije ili tužioca vezano za tvrdnju za disciplinski prekršaj kod sledećih organa vlasti (u daljem tekstu: “nadležni organ”) [...] 1.2. predsednika Vrhovnog suda u vezi sa navodnim disciplinskim prekršajem predsednika osnovnih sudova i predsednika Apelacionog suda”.
Sud takođe primećuje da je članom 15. stav 5. [Žalba na disciplinske odluke] ZDOST-a predviđeno: “Vrhovni sud, u tročlanom telu, koje je izabrao predsednik Vrhovnog suda, u roku od trideset (30) dana, razmatra žalbu i donosi odluku. Ukoliko je predsednik Vrhovnog suda subjekt odluke saveta, onda izbor članova vrši najstariji sudija Vrhovnog suda”.
Sud primećuje da je ESLJP u svojoj konsolidovanoj sudskoj praksi utvrdio da unutrašnja sudska nezavisnost zahteva da sudije ne budu izložene uputstvima i pritiscima svojih kolega ili osoba koje imaju upravne odgovornosti u njihovom sudu, kao što je predsednik suda ili predsednik sudskog odeljenja. Ukoliko ne postoje dovoljne garancije koje obezbeđuju nezavisnost sudija u okviru pravosudnog sistema, i naročito u odnosu na njihove pretpostavljene, to bi ESLJP moglo navesti na zaključak da bi moglo smatrati da su sumnje koje gaji žalilac u pogledu nezavisnosti i nepristrasnosti suda objektivno opravdane (vidi predmete ESLJP Agrokompleks protiv Ukrajine, br. 23465/03, presuda od 25. jula 2013. godine, stav 137; i Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske, br. 24810/06, presuda od 22. decembra 2009. godine, stav 86).
Sud ocenjuje da činjenica da je predsednik Vrhovnog suda, u okviru svojih zakonskih obaveza, razmotrio i prosledio SSK-u žalbu sudije A.I. protiv podnositeljke zahteva samo po sebi ne znači da su pretresnom veću Vrhovnog suda koje je formirao predsednik Vrhovnog suda nedostajali atributi nezavisnog i nepristrasnog suda. Sud primećuje, kao što je naglašeno u gore navedenom paragrafu 63, da su radnje predsednika Vrhovnog suda zasnovane na pravni osnov, kako u slučaju razmatranja i prosleđivanja SSK-u žalbe sudije A.I. protiv podnositeljke zahteva, tako i u slučaju formiranja pretresnog veća Vrhovnog suda za suđenje po žalbi podnositeljke zahteva protiv odluke SSK-a.
U okolnostima konkretnog slučaja, Sud ocenjuje da je pretresno veće Vrhovnog suda nezavisno od predsednika Vrhovnog suda jer je prilikom imenovanja pretresnog veća on obavljao samo administrativnu funkciju koja je strogo odvojena od sudske funkcije i da se nije pojavila nijedna druga subjektivna ili objektivna okolnost koja bi dovela u sumnju nezavisnost i nepristrasnost predsednika i pretresnog veća Vrhovnog suda (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske, gore citiran, stavovi 88-95).
Navod o obrazloženoj odluci
Što se tiče navoda o povredi prava na obrazloženu odluku, Sud i ESLJP su svojoj sudskoj praksi istakli da član 31. Ustava, odnosno član 6. stav 1. EKLJP, obavezuje sudove da daju razloge za svoje odluke; oni su takođe utvrdili da se to ne može shvatiti kao zahtev da se detaljno odgovori na svaki argument (vidi slučajeve Suda br. KI24/22, podnosilac Turkiye Is Bankasi A.S.-filijala na Kosovu, rešenje o neprihvatljivosti od 27. oktobra 2022. godine, stav 44; br. KI174/21, podnosilac Bashkim Makiqi, rešenje o neprihvatljivosti od 16. februara 2022. godine, stav 57; i br. KI97/16, podnosilac IKK Classic, presuda od 4. decembra 2017. godine, stav 49; i, takođe, vidi predmete ESLJP-a Van de Hurk protiv Holandije, br. 16034/90, presuda od 19. aprila 1994. godine, stav 61; Higgins i drugi protiv Francuske, br. 20124/92, presuda od 19. februara 1998. godine, stav 42).
Sud ponovo ističe relevantni deo obrazloženja Vrhovnog suda: “U konkretnom slučaju [podnositeljka zahteva] kada je prejudicirala epilog disciplinske odgovornosti koja je samo pokrenuta na osnovu zahteva stranke u postupku, a za koju nije utvrđeno da postoji na način predviđen zakonom, predstavlja ponašanje koje podleže disciplinskoj odgovornosti. Pristup prejudiciranja da se zbog činjenice da je advokat stranke pokrenuo postupak usvoji zahtev za izuzeće, bez ikakvog objektivnog ili subjektivnog odnosa postupajućeg sudije sa strankama ili predmetom o kome se sudi, koji bi odnos dokazao da postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije, doveo bi u budućnosti u neprilike sistem utvrđivanja odgovornosti i stvorio neizvesnost u pogledu nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa”.
Sud ponovo naglašava da su osporene odluke Vrhovnog suda i SSK-a obrazložene i da sadrže utvrđene činjenice, relevantne zakonske odredbe i logičan odnos među njima (vidi slučajeve Suda br. KI24/22, podnosilac Turkiye Is Bankasi A.S.-filijala na Kosovu, gore citiran, stav 45; br. KI174/21, podnosilac Bashkim Makiqi, gore citiran, stav 58; i br. KI72/12, podnosilac Veton Berisha i Ilfete Haziri, presuda od 17. decembra 2012. godine, stav 61; i br. KI135/14, IKK Classic, presuda od 9. februara 2016. godine, stav 58).
Sa svega napred navedenog, Sud ocenjuje da su kako Vrhovni sud, tako i SSK: (i) dali dovoljno obrazloženja za sva centralna pitanja u predmetu podnositeljke zahteva, što ukazuje na to da je podnositeljki zahteva omogućeno da iznese argumente protiv tužilačke stranke sa stanovišta jednakosti oružja; (ii) da su Vrhovni sud i SSK utvrdili da je podnositeljka zahteva prejudicirala epilog disciplinske odgovornosti koja je tek pokrenuta na osnovu zahteva stranke u postupku; (iii) da su Vrhovni sud i SSK utvrdili pravni osnov pružajući dovoljna i logična objašnjenja za slučajeve kada sudija može počiniti disciplinske prekršaje koji narušavaju poverenje javnosti u nepristrasnost ili kredibilitet pravosuđa.
Navod o jednakosti oružja
Što se tiče navoda o povredi načela jednakosti oružja, prilikom ocene postupaka u celini koji su sprovedeni pred Vrhovnim sudom i SSK-om, Sud utvrđuje da je podnositeljka zahteva imala pogodnosti kontradiktornog postupka i da je imala mogućnost da u raznim fazama postupka iznese tvrdnje i dokaze koje je smatrala bitnim za svoj predmet; da je imala priliku da delotvorno pobija tvrdnje i dokaze koje je iznela protivna strana; da su redovni sudovi saslušali i ispitali sve njene tvrdnje, koje su, objektivno gledano, bile bitne za rešenje predmeta, da su činjenični i pravni razlozi za pobijanu odluku detaljno izneti i da su postupci, gledano u celini, bili pravični (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a Garcia Ruiz protiv Španije, gore citiran, stavovi 29 i 30; vidi, takođe, slučaj Suda br. KI22/19, podnosilac Sabit Ilazi, rešenje o neprihvatljivosti od 7. juna 2019. godine, stav 42).
Navod o pravnim i činjeničnim pitanjima
Što se tiče pitanja tumačenja činjenica i zakona koji se odnose na navod o promeni “činjeničnog identiteta”, Sud je dosledno naglašavao da nije uloga ovog Suda da preispituje zaključke redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da sam Sud ne može da ocenjuje činjenice koje su opredelile redovan sud da donese jednu određenu odluku za razliku od drugih koje je mogao da donese. Da nije tako, Sud bi postupao kao sud “četvrtog stepena”, čime bi zanemario granice koje su postavljene za njegovu nadležnost (vidi, u ovom kontekstu, predmet ESLJP-a García Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i tu korišćene reference; i vidi, takođe, slučajeve Suda KI128/18, podnosilac Limak Kosovo International Airport A.D. “Adem Jashari”, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, stav 56; i KI62/19, podnosilac Gani Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2019. godine, stav 58).
U okolnostima ovog slučaja, Sud naglašava da podnositeljka zahteva, osim navoda o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, kao rezultat pogrešnog utvrđivanja činjenica i pogrešnog tumačenja zakona, nije dovoljno potkrepila niti argumentovala pred Sudom kako je ovo tumačenje važećeg zakona od strane Vrhovnog suda i SSK-a, moglo biti “očigledno pogrešno”, te da je rezultiralo “proizvoljnim” ili “očigledno neosnovanim” navodima za podnositeljku zahteva ili da su postupci pred Vrhovnim sudom i SSK-om, u celini, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni. Pored toga, Sud ocenjuje da su Vrhovni sud i SSK uzeli u obzir sve činjenice i okolnosti predmeta i navode podnositeljke zahteva i da su obrazložili iste (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Suda KI64/20, podnosilac Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 3. avgusta 2020. godine, stav 41; i KI37/21, podnosilac Isa Tusha, Naser Tusha i Miradije Tusha, rešenje o neprihvatljivosti od 8. septembra 2021. godine, stav 67).
Zaključak
Shodno navedenom, Sud zaključuje da navodi podnositeljke zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP zbog povrede načela nezavisnog i nepristrasnog suda, povrede načela jednakosti oružja, nepostojanja obrazložene odluke i pogrešnog tumačenja i primene važećeg zakona, predstavljaju (i) navode koji se kvalifikuju kao “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi i kao takvi, ovi navodi podnositeljke zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno u stavu (2) pravila 39. Poslovnika.
Povodom navoda podnositeljke zahteva o povredi članova 32. i 54. Ustava u vezi sa članom 13. EKLJP, Sud ocenjuje da se ovi navodi neće biti predmet ustavne ocene zbog toga što ne pokreću nijedno novo pitanje koje ranije nije ispitano u kontekstu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP (vidi slučaj Suda br. KI215/21, podnosilac Arbër Shkreli i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 15. februara 2022. godine, stav 93 i tu navedene reference).
Zahtev za neobjavljivanje identiteta
Povodom zahteva za neobjavljivanje identiteta, Sud primećuje da je podnositeljka zahteva obrazložila da “Razlozi koji opravdavaju i potkrepljuju ovakvo odstupanje od pravila javnog pristupa informacijama u postupku pred Sudom, direktno su povezani sa mojim položajem [...], sa posebnom osetljivošću slučaja, sa nejavnom prirodom same izrečene disciplinske sankcije, kao i sa profesionalnom stigmom sa kojom se i dan danas suočavam, jer lica koja su donela odluke pomenute u ovom zahtevu, donose i odluke o unapređenju sudija i jer se i danas, u OS u Prištini, uprkos nejavnosti disciplinske sankcije, i dalje trubi da sam kažnjena za prekršaje koje nikada nisam počinila”.
Sud, pozivajući se na gore navedene navode podnositeljke zahteva, ali na poseban način uzimajući u obzir prirodu disciplinske sankcije, ocenjuje osnovanim zahtev za neobjavljivanje identiteta.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113. 7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilima 32 (6), 39 (2) i 59 (2) Poslovnika, dana 17. januara 2023. godine
ODLUČUJE
DA jednoglasno PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA većinom glasova USVOJI zahtev za neobjavljivanje identiteta;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Nexhmi Rexhepi Gresa Caka-Nimani
A.B.
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan