Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 15. novembra 2024. godine
Br. Ref.:RK 2577/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI255/23
Podnosilac
Genc Qorri
Ocena ustavnosti trajanja postupka u predmetu
[C. br. 4671/19] Osnovnog suda u Prištini
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Bajram Ljatifi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Genc Qorri sa prebivalištem u opštini Đakovica (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Korab Bokshi, advokat iz Đakovice.
Osporena odluka
Podnosilac zahteva ne osporava nijedan konkretan akt javnog organa, već osporava trajanje postupka u vezi sa suđenjem predmeta sa brojem [C. br. 4671/19] u Osnovnom sudu u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud).
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti trajanja postupka u vezi sa suđenjem po predmetu [C. br. 4671/19] u Osnovnom sudu. Što se tiče poslednje navedenog, podnosilac zahteva navodi povredu stava 2, člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa stavom 1, člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), kao i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnom sudom
Dana 17. novembra 2023. godine, podnosilac zahteva je preko elektronske pošte podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 29. novembra 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR.KI255/23] imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i odlukom [br. KSH. KI255/23] Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu - Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Remzije Istrefi-Peci (članovi).
Istog datuma, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 30. avgusta 2024. godine, Sud je obavestio Osnovni sud o registraciji zahteva i tražio da ga obaveste o postupku sprovedenom od dana registracije predmeta [C. br. 4671/19] u tom sudu.
Dana 9. septembra 2024. godine, Osnovni sud je obavestio Sud u vezi sa postupkom sprovedenim od dana registracije predmeta [C. br. 4671/19].
Dana 30. oktobra 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je 30. juna 2005. godine od podnosioca zahteva Kosovska policijska služba (u daljem tekstu: KPS) oduzela novac u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra pod sumnjom da je izvršio krivično delo „Krijumčarenje migranata“ iz stava 1. člana 170. (Krijumčarenje migranata) u vezi sa članom 31. (Saizvršilaštvo) Krivičnog zakonika Kosova br. 04/L-082 (u daljem tekstu: KZRK).
Dana 1. jula 2005. godine, na osnovu zapisnika o prijemu predmeta „oduzetih“ od strane podnosioca zahteva, ispostavlja se da je policijski istražitelj KPS-a u Podujevu oduzete predmete predao javnom tužiocu Okružnog tužilaštva u Prištini, O.H., između ostalog, i novac u iznosu od 9.324,00 (devet hiljada trista dvadeset i četiri) evra i račun u iznosu od 6 (šest) evra.
Dana 25. juna 2018. godine, Osnovni sud je presudom [P. br. 343/06] odbio optužnicu podnosioca zahtev na osnovu tačke 1.1. stava 1 člana 389 (bez naslova) Privremenog zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: PZKPK), jer je državni tužilac odustao od krivičnog gonjenja nakon otvaranja sudske rasprave zbog zastarelosti krivičnog gonjenja nakon njegove prekvalifikacije.
Dana 11. oktobra 2018. godine, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo zahtev Osnovnom tužilaštvu u Prištini (u daljem tekstu: Osnovno tužilaštvo) za izdavanje naloga za povraćaj privremeno oduzetog iznosa u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista i trideset) evra pod sumnjom da je izvršio krivično delo, za koje je optužnica odbijena na osnovu presude [P. 343/06] od 25. juna 2018. godine Osnovnog suda, koja je postala pravnosnažna 11. oktobra 2018. godine.
Dana 17. oktobra 2018. godine, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo podnesak Osnovnom sudu, kojim je dostavio broj bankarskog računa sudiji u njegovom gore navedenom slučaju.
Dana 17. decembra 2018. godine, podnosilac zahteva je, preko svog punomoćnika, ponovio zahtev Osnovnom tužilaštvu za povraćaj privremeno oduzetog iznosa u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra. On je u ovom zahtevu istakao da su njegovom klijentu potrebna novčana sredstva što pre, jer je bolestan i potrebna mu je hirurška intervencija.
Dana 21. januara 2019. godine, Osnovni sud je naredbom [P. 343/06] naložio da: (i) se vrate predmeti, odnosno novac koji je privremeno oduzela Policija Kosova, Policijska stanica Podujevo (u daljem tekstu: Policija Kosova) 30. juna 2005. godine, prema dva spiska DOKAZA od strane službenika [H.B] sa ID brojem 4928 sa br. predmeta 2005-AF-0891 o privremenom uzimanju imovine novca u evro novčanica prema prvom spisku dokaza 12x200) i (15x100) i drugom spisku dokaza (51x100), (6x50), (1x20) i (1x10 ) u ukupnom iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra, kao i da (ii) Policija Kosova ili Agencija za upravljanje oduzetom i konfiskovanom imovinom (u daljem tekstu: AUOKI) vrati novac u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra svom vlasniku, odnosno podnosiocu zahteva preko njegovog punomoćnika, na bankarski račun naveden kao u izreci ove naredbe.
U obrazloženju gore navedene naredbe, Osnovni sud je takođe istakao primedbu da: “Nakon kontaktiranja istražitelja KPS u Podujevu, [N.TH], preko elektronske pošte je primljen zapisnik o prijemu predmeta oduzetih od okrivljenog [G.Q] pod oznakom PP br. 345-2/2005, sastavljen u kancelariji Okružnog javnog tužioca u Prištini od 01.07.2005. godine, iz kojeg proizilazi da je ukupnu vrednost oduzetog novca (od optuženog [G.Q]) u iznosu od 9.324,00 € podneo istražitelj KPS - Podujevo [N.TH] sa ID brojem -4489 tužiocu Okružnog tužilaštva [O.M.], koji su potpisali istražitelj i tužilac, tako da je nakon prijema predmetnog zapisnika, Osnovnom tužilaštvu u Prištini, koje je obavešteno, upućen zahtev branioca zajedno sa predmetnim zapisnikom”.
Dana 24. januara 2019. godine, podnosilac zahteva je, preko svog punomoćnika, podneo zahtev AUOKI-u na osnovu naredbe [P. br. 343/06] od 21. januara 2019. godine Osnovnog suda, gde je istakao: „Unapred se zahvaljujemo na razumevanju i očekujemo da u najkraćem mogućem roku ubrzate rešavanje ovog predmeta, postupajući u skladu sa naredbom br. P. 343/06 od 21.01.2019. godine”.
Dana 4. februara 2019. godine, AUOKI je u odgovoru na zahtev podnosioca od 24. januara 2019. godine obavestio njegovog zastupnika na sledeći način: „Dozvolite mi da Vas obavestim da Agencija za upravljanje oduzetom i konfiskovanom imovinom ne može da vrati novčana sredstva nakon što ih isti nije primio i nema ih u administraciji”.
Dana 25. maja 2019. godine, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo zahtev Osnovnom tužilaštvu za povraćaj privremeno oduzetog iznosa u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra, uz koji je priložio i broj tekućeg računa.
Dana 5. jula 2019. godine, podnosilac zahteva je, preko svog punomoćnika, ponovio zahtev Osnovnom tužilaštvu za povraćaj privremeno oduzetog iznosa u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra, pri čemu je, između ostalog, naglasio: „Povodom ovog slučaja nismo ostavili nijednu relevantnu adresu da se nismo obratili. [...] Dakle, sada se obraćam vama kao glavnom tužiocu da istražite ovu stvar i da se vrati novac g. Qorriju [podnosiocu zahteva]”.
Dana 17. jula 2019. godine, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo zahtev Kancelariji glavnog državnog tužioca za povraćaj privremeno oduzetog iznosa u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra. U ovom zahtevu, podnosilac zahteva je, između ostalog, naglasio: „MOLIMO DA KANCELARIJA GLAVNOG DRŽAVNOG TUŽIOCA IZDA NALOG OSNOVNOM TUŽIOCU DA PRONAĐE I VRATI NOVAC ILI DA PREDUZME PRAVNE RADNJE UKOLIKO JE IZGUBLJEN ILI „IZGUBLJEN”.
Dana 16. avgusta 2019. godine, Kancelarija Glavnog državnog tužioca je dopisom [PPN. br. 146] obavestila zastupnika podnosioca zahteva da je primila dva podneska u vezi sa povraćajem novca koji je oduzela Policija Kosova od podnosioca zahteva i da su ih u tom pogledu nakon njihovog razmatranja uputili u nadležnost V.D. Glavnog tužioca Osnovnog tužilaštva, sa zahtevom da se isti evidentira kao novi predmet i da se otpočne predistražni postupak radi razjašnjenja ovog pitanja.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika, podneo “podnesak-urgenciju“ Osnovnom tužilaštvu, gde je naglasio: „Povodom predmeta g. [G.Q], više puta sam se obraćao i do sada nisam dobio nikakvo obaveštenje. Još jednom se obraćam Vama da me obavestite o podnetim zahtevima, odnosno da preduzmete radnju za povraćaj iznosa od 9930 € klijentu [G.Q] iz Đakovice. Pored toga, šaljem Vam i obaveštenje Kancelarije Glavnog državnog, tužioca - gđe [S.M.] PPN br. 146/19 od 16.08.2019. godine”.
Dana 4. septembra 2019. godine, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo “V zahtev (PETI)” Osnovnom tužilaštvu za povraćaj privremeno oduzetog novca u iznosu od 9,330.00 (devet hiljada trista trideset) evra.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je u svojstvu poverioca podneo predlog za izvršenje naredbe [P. br. 343/06] od 21. januara 2019. godine Osnovnog suda privatnom izvršitelju, čime je pokrenut postupak za izvršenje ove naredbe protiv dužnika: (i) Tužilačkog saveta Kosova (u daljem tekstu: TSK); (ii) Policije Kosova u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova; i (iii) AUOKI u okviru Ministarstva pravde.
Iz spisa predmeta proizilazi da je 18. oktobra 2019. godine privatni izvršitelj izdao naredbu [P. br. 974/19] da se dozvoli izvršenje naredbe [P. br. 343/06] od 21. januara 2019. godine Osnovnog suda na osnovu presude [P. br. 343/06] od 25. juna 2018. godine, sa zahtevom za povraćaj predmeta – novca koji je oduzela Policija Kosova u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra, sa zakonskom kamatom od 8% (osam odsto), počev od dana oduzimanja novca do konačne isplate.
Istog datuma, dužnik TSK je podneo prigovor protiv naredbe [P. br. 974/19] za dozvoljavanje izvršenja privatnog izvršitelja i tražio da se ista ukine, kao neosnovana.
Dana 24. oktobra 2019. godine, podnosilac zahteva je povukao predlog za izvršenje protiv dužnika: (i) Policije Kosova u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova; i (iii) AUOKI u okviru Ministarstva pravde, ostavljajući aktivnim predlog samo protiv dužnika TSK-a.
Dana 29. oktobra 2019. godine, podnosilac zahteva je osporio predlog dužnika TSK od 18. oktobra 2019. godine.
Dana 22. oktobra 2019. godine, privatni izvršilac je podneo predlog za izvršenje naredbe [P. br. 343/06] od 21. januara 2019. godine Osnovnog suda na osnovu presude [P. br. 343/06] od 25. juna 2018. godine Osnovnog suda u Policijskoj stanici Policije Kosova i u AUOKI.
Istog datuma, Policijska stanica u Podujevu je prosledila predlog za izvršenje, putem elektronske pošte, Jedinici za operativno planiranje i procenu u Policiji Kosova u Prištini, zajedno sa zapisnicima o primopredaji novca od istražnog policajca tužiocu slučaja, koji je pronađen u arhivi ove policijske stanice.
Dana 23. oktobra 2023. godine, gore pomenuto obaveštenje je prosleđeno putem elektronske pošte Generalnoj direkciji i Sektoru za pravne poslove Policije Kosova u Prištini.
Istog datuma, načelnik Sektora za pravne poslove je putem elektronske pošte obavestio Sektor za stalno planiranje u okviru Generalne direkcije u Policiji Kosova u Prištini na sledeći način: „Sektor za pravne poslove je razmotrio zahtev privatnog izvršitelja i pojašnjenje načelnika Jedinice za operativno planiranje i procenu DRP-Priština, majora [G], da je oduzet novac zajedno sa predmetom, Policija Kosova (KPS) predala Državnom tužilaštvu (Javnom tužilaštvu), stoga, vi treba da obavestite izvršitelja da se obrati nadležnom tužiocu radi ostvarivanja (prava) svog klijenta”. Gore navedeni odgovor je istog datuma putem elektronske pošte prosleđen privatnom izvršitelju.
Dana 29. oktobra 2019. godine, AUOKI je putem elektronske pošte obavestio privatnog izvršitelja o njegovom predlogu za izvršenje, da isti ne može da ga sprovede, sa obrazloženjem da „AUOKI ne može da izvrši povraćaj sredstava, jer ih nije primio i nema ih u administraciji“. Ovom odgovoru je priložio i odgovor ove institucije na zahtev zastupnika podnosioca od 4. januara [februara] 2019. godine.
Dana 8. novembra 2019. godine, podnosilac zahteva je, preko svog punomoćnika, podneo TSK „Podnesak za nepovraćaj sredstava oduzetih od strane Osnovnog tužilaštva - Priština“, gde je, između ostalog, obavestio TSK o situaciji nepovrata sredstava od strane Osnovnog tužilaštva na osnovu naredbe [P. br. 343/06] od 21. januara 2019. godine Osnovnog suda, i naglasio: „Pošto sam se obraćao na mnoge adrese i konačno izgleda da je novac „ispario“ u Osnovnom tužilaštvu u Prištini, obaveštavam vas o ovom incidentu, bez izgovaranja teških reči, i molim vas da preduzmete mere da se građaninu [G.Q] vrati novac, a ko je i kako novac „izgubio“ u Tužilaštvu, stvar je koja će morati intenzivno da se reši ”.
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva preko svog punomoćnika 17. decembra 2019. godine podneo „prinudnu tužbu – za povraćaj privremeno oduzetog novca“ Osnovnom sudu protiv sledećih strana: (i) TSK; (ii) Policije Kosova u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP); (iii) AUOKI u okviru Ministarstva pravde (u daljem tekstu: MP); i (iv) Sudskog saveta Kosova (u daljem tekstu: SSK), sa predlogom da se obavežu SSK i Policija Kosova da solidarno plate podnosiocu zahteva iznos od 9.324,00 (devet hiljada trista dvadeset četiri) evra na ime novca oduzetog 30. juna 2005. godine sa zakonskom kamatom od 8% (osam odsto) od gore navedenog dana do konačne isplate, kao i troškove postupka u roku od 15 (petnaest) dana od prijema presude. Gore navedena tužba je zavedena u Osnovnom sudu pod brojem [C. br. 4671/19].
Dana 20. oktobra 2020. godine, Osnovno tužilaštvo je putem službene beleške [PPN/I br. 151K/19] smatralo da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka na osnovu informacija zahteva od 5. jula 2019. godine koje je podneo podnosilac zahteva protiv lica NN zbog krivičnih dela „Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja“ iz stava 1. člana 422. (Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja) i „Pronevera tokom vršenja dužnosti“ iz člana 425. (Pronevera tokom vršenja dužnosti) bivšeg KZRK. Iz sadržaja ove službene beleške proizilazi da je tužilac koji je 5. jula 2005. godine primio oduzeti novac podnosioca zahteva, odnosno javni tužilac O.M., koji je prestao da obavlja funkciju tužioca 29. juna 2010. godine, dana 29. novembra 2005. godine predao novac tužiocu u predmetu XH.D, za koga se sada zna da je preminuo. U ovoj službenoj belešci, Osnovno tužilaštvo je na kraju istaklo: „[...] Tužilac ocenjuje da postoji dovoljno dokaza da je novac oduzet od okrivljenog [G.Q.] i da ga je sud oslobodio na osnovu presude P br. 343/06 od 28.06.2018. godine, međutim, nema dokaza da su Tužilaštvo ili sud vratili novac okrivljenom [G.Q]. Dakle, u nedostatku dokaza o tome koji je osumnjičeni možda primio novac i u nedostatku jasnoće gde je taj novac ostao i dokaza o smrti odgovornih lica u to vreme [O.K], [Xh.D] i [T.A] ne može se pokrenuti krivični postupak i ovaj predmet se smatra okončanim”.
Dana 29. oktobra 2020. godine, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo podnesak Osnovnom sudu, kojim je predložio da se na glavnoj raspravi predmeta pod brojem [C. br. 4671/19], pokrenut po njegovoj tužbi od 17. decembra 2019. godine, izvede kao dokaz i službena beleška [PPN/I br. 151K/19] od 20. oktobra 2020. godine Osnovnog tužilaštva, i tražio od ovog suda da zakaže pripremnu ročište u ovoj pravnoj stvari.
Dana 27. novembra 2020. godine, Osnovni sud je rešenjem [PPP. br. 169/20], usvojio, kao osnovan, prigovor dužnika TSK-a protiv naredbe [P. br. 974/19] od 18. oktobra 2019. godine privatnog izvršitelja, sa obrazloženjem da sudske odluke (presude [P. br. 343/06] od 25. juna 2018 Osnovnog suda) na osnovu kojih je dozvoljeno izvršenje, nemaju obeležja izvršnosti, jer nije predviđeno pravo dužnika, odnosno obaveza dužnika za povraćaj sredstava.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je u svojstvu poverioca uložio žalbu na rešenje [PPP. br. 169/20] od 27. novembra 2020. godine Osnovnog suda za usvajanje prigovora dužnika TSK-a.
Dana 24. oktobra 2022. godine, podnosilac zahteva je u svojstvu poverioca, preko svog punomoćnika, podneo podnesak Apelacionom sudu, sa zahtevom da se izvršni predmet koji je bio u žalbenom postupku po žalbi na rešenje [PPP. br. 169/20] od 27. novembra 2020. godine Osnovnog suda, reši u najkraćem roku.
Istog datuma, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo podnesak/urgenciju u svojstvu tužioca Osnovnom sudu za određivanje ročišta za preispitivanje njegove tužbe za povraćaj privremeno oduzetih sredstava, u predmetu broj [C. br. 4671/19], ističući da je ovaj parnični spor bio pokrenut pre skoro 3 (tri) godine i da je, prema njemu, „nažalost, njegov novac „iščezao” u ruke državnih institucija [...]”.
Dana 25. maja 2022. godine, Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva i potvrdio rešenje [PPP. br. 169/20] od 27. novembra 2020. godine Osnovnog suda, sa obrazloženjem, između ostalog, na sledeći način:
“[...]
Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenicu da je naredba o izvršenju, koju je dozvolio privatni izvršitelj [Gj.R], dozvoljena na osnovu izvršne isprave suda, koja nema obeležja izvršne isprave, tj. nije podesna za izvršenje u skladu sa članom 24. i 27. ZIP-a. Ovo je predviđeno članom 22 stav 1 tačka 1.2. ZIP, kojom je definisano da su „izvršna dokumenta izvršne odluke donete u upravnom postupku” i predstavlja pravni osnov za određivanje izvršenja prema članu 21, ispunjavajući uslove iz člana 24. stav 3. i 27. stav 1. ZIP-a istog zakona gde je utvrđeno da je „izvršivi dokument podoban za izvršenje ako su na njemu naznačeni poverilac i dužnik, kao i predmet, sredstva, iznos i vreme ispunjenja obaveze“, dakle žalbeni navodi dužnika da je sud povredio odredbe ZIP-a u slučaju dozvoljavanja prigovora nisu održivi.
Dakle, zbog redovnog sprovođenja postupka i potpunog i tačnog utvrđivanja činjeničnog stanja, prvostepeni sud je za svoju ocenu dao dovoljne i uverljive činjenične i pravne razloge o relevantnim činjenicama za odlučivanje o ovom pravnom pitanju, koje drugostepeni sud usvaja u celini.
[...]”
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva u svom zahtevu navodi povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP i povredu prava na imovinu, zagarantovanog stavom 1. člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP zbog nevraćanja novca, koji je 2005. godine oduzela Policija Kosova u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra, pod sumnjom da je izvršio krivično delo „Krijumčarenje migranata“, za koje krivično delo je 2018. godine odbijena optužnica od strane Osnovnog suda pravnosnažnom presudom zbog zastarelosti krivičnog gonjenja.
Tačnije, podnosilac zahteva navodi prekomerno trajanje sudskog postupka u vezi sa tužbom podnetom Osnovnom sudu, zavedenom pod brojem [C. br. 4671/19]. U svom zahtevu je opisao pravna sredstva koja je primenio da ostvari svoje pravo u vezi sa povraćajem oduzetog novca, uključujući postupak izvršenja i zahteve upućene TSK-u do podnošenja predmetne građanske tužbe.
Pored toga, podnosilac zahteva ističe, između ostalog, da su „protiv [O.M.] vođene istrage, ali kao strana nisam sumnjao da ih je tužilac [O.M] ukrao, ali tužilaštvo nije preduzelo radnje da pronađe novac. Sa ovim slučajem je upoznat i tužilac OT Prištine. Podnosilac zahteva je bio u pritvoru. Ovo je siromašan čovek, ali mu se novac ne vraća. Postupci SSK i Državnog tužilaštva su proizvoljni, predstavljaju povredu citiranih odredaba, gde podnosilac zahteva traži da se naloži SSK i Državnom tužilaštvu da vrate novac podnosiocu ovog zahteva i utvrde da su povredili njegova osnovna prava i da nalože SSK, TSK i Državnom tužilaštvu da podnosiocu ovog zahteva nadoknade duševne boli u iznosu od 10.000 evra i da nalože Osnovnom sudu u Prištini da preuzme slučaj C. br. 4671/19”.
Odgovor Osnovnog suda upućen Sudu
Kao što je gore navedeno, dana 9. septembra 2024. godine, Osnovni sud je dostavio odgovor na zahtev Suda za dodatnim informacijama u vezi sa predmetom [C. br. 4671/19].
U njegovom odgovoru, Osnovni sud je istakao sledeće:
“Obaveštavam vas da je predmet C. br. 4671/19 primljen u sudu 20.12.2019. godine. Tužilac u ovom slučaju je Genc Qorri iz Đakovice, kojeg, prema punomoćju koje se nalazi u spisima predmeta, zastupa Korab Bokshi, advokat iz Đakovice. Tuženi su Tužilački savet Kosova, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova – Policija Kosova, Ministarstvo pravde – Agencija za upravljanje oduzetom i konfiskovanom imovinom i Sudski savet Kosova.
Sud je u ovom slučaju izvršio preliminarno razmatranje tužbe. Tužiocu je 29.07.2021. godine upućena opomena za uplatu sudske takse, dok je 18.02.2021. godine sud doneo rešenje o odgovoru na tužbu, koje je, uz tužbu i kopiju spisa predmeta, dostavio tuženima. Nakon stečenih zakonskih uslova, zakazano je sudsko ročište koje će se održati 21.10.2024. godine.
Takođe vas obaveštavam da je broj predmeta za koje sam zadužen izuzetno veliki, pa se predmeti ove prirode uvek dodeljuju po planu rada”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
[...]”
Član 46
[Zaštita imovine]
“1. Garantuje se pravo na imovinu.
2. Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.
3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.
4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.
5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom”.
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA [usvojena 4. novembra 1950. godine od strane Saveta Evrope]
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku [...]”.
PROTOKOL uz Konvenciju za ljudska prava (Prvi protokol) [usvojen 20. marta 1952. godine od strane Saveta Evrope]
Član 1
(Zaštita imovine)
“Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na mirno uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava. Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne umanjuju pravo države da primjenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulirala korišćenje imovine u skladu s općim interesom, ili da bi osigurala plaćanje poreza ili drugih doprinosa ili kazni”.
ZAKONIK Br. 04/L-082 KRIVICNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVE
Član 170
(Krijumčarenje migranata)
“1. Svako lice koje izvrši krijumčarenje migranata, kazniće se novčano i kaznom zatvora u trajanju od dve (2) do deset (10) godina.
[...]”
Član 422
(Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja)
“1. Ovlašćeno lice koje, koristeći se svojim položajem ili ovlašćenjima, prekorači granice svojih ovlašćenja ili ne sprovede svoje dužnosti, sa namerom da stekne korist za sebe ili drugoga, ili da izazove štetu ili ozbiljnu povredu prava drugoga, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.
[...]”
Član 425
(Pronevera u vršenju službe)
“1. Ovlašćeno lice koje, sa namerom da stekne neku nezakonitu imovinsku korist za sebe ili drugoga, prisvoji imovinu koja mu je poverena na čuvanje zbog položaja koji obavlja, kazniće se novčano ili kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.
[...]”
PRIVREMENI ZAKON O KRIVIČNOM POSTUPKU KOSOVA
Član 389
“Sud donosi presudu kojom se optužba odbija ako:
1) Tužilac povuče optužbu u periodu od otvaranja do zaključenja glavnog pretresa;
2) Oštećeni odustane od predloga;
3) Je optuženi za isto delo već pravosnažno osuđen ili oslobođen, ili je postupak protiv njega pravosnažnim rešenjem obustavljen; ili
4) Je istekao period zastarevanja, optuženi je aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja, ili ako postoje druge okolnosti koje sprečavaju krivično gonjenje”.
ZAKON BR. 04/L-139 O IZVRŠNOM POSTUPKU
Član 24
(Izvršnost odluke)
“1. Sudska odluka kojom je naloženo namirenje potraživanja za neko davanje ili činjenje, izvršava se ako je postala pravosnažna, kao i ukoliko je istekao rok za dobrovoljno namirenje.
2. Sudska odluka kojom je naloženo namirenje potraživanja za nečinjenje ili činjenje je izvršiva ako je postala pravosnažna. Nadležni izvršni organ može odobriti dopunski rok za namirenje obaveza dužnika.
3. Odluka doneta u upravnom postupku je izvršna, ako je kao takva postala prema pravilima kojima je regulisan takav postupak.
4. Na osnovu odluke koja je postala izvršiva samo u jednom njenom delu, izvršenje se može odobriti samo u odnosu na taj deo.
5. Izvršenje se određuje na osnovu sudske odluke koja još uvek nije pravosnažna, ili na osnovu odluke donete u upravnom postupku koja nije konačna, samo ako je zakonom predviđeno da žalba ili druga pravna sredstva ne zadržavaju izvršenje”.
Član 27
(Podobnost izvršivog dokumenta)
“1. Izvršivi dokument je podoban za izvršenje ako su na njemu naznačeni poverilac i dužnik, kao i predmet, sredstva, iznos i vreme ispunjenja obaveze.
2. Ako preko izvršnog dokumenta nije određen rok za dobrovoljno namirenje obaveze, takav rok će se odrediti rešenjem o izvršenju i naredbom o izvršenju, za sedam (7) dana.
3. U slučaju iz stava 2. ovog člana, izvršni organ određuje predloženo izvršenje ako dužnik u okviru roka koji mu je određen za dobrovoljno namirenje ne namiruje njegovu obavezu”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
Član 113.
[Jurisdikcija i ovlašćene strane]
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud se takođe poziva i na uslove prihvatljivosti koji su predviđeni Zakonom. S tim u vezi, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, kojima je predviđeno:
Član 47.
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48.
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49.
[Rokovi]
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku...”.
Sud podseća da podnosilac zahteva navodi prekomerno dugo trajanje postupka povodom razmatranja njegove tužbe protiv TSK-a, Policije Kosova/MUP, AUOKI/MP i SSK-a, radi vraćanja privremeno oduzetog novca, koja je podneta Osnovnom sudu 17. decembra 2019. godine i registrovana u tom sudu pod brojem [C. br. 4671/19].
Povodom ovog navoda, podnosilac zahteva precizira da je povređeno njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje, odnosno, na “suđenje u razumnom roku” koje je zagarantovano stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP. S tim u vezi, podnosilac zahteva takođe navodi i povredu prava na imovinu, zagarantovanog članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.
Takođe, u kontekstu (ii) iscrpljivanja pravnih sredstava, utvrđenog stavom 7. člana 113. Ustava i članom 47. Zakona; i (ii) dostavljanja zahteva u roku koji je utvrđen članom 49. Zakona, Sud podseća da se predmet podnosioca zahteva još uvek razmatra od strane Osnovnog suda i da isti ne osporava nijedan konkretan akt javnih organa, već vremensko trajanje postupka u vezi sa presuđivanjem njegovog predmeta u razumnom roku.
U nastavku, povodom njegovog navoda o nerešavanju njegovog predmeta u razumnom roku, zagarantovanom stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP, Sud dalje utvrđuje da je podnosilac zahteva precizirao svoj zahtev kako je propisano članom 48. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34. [Kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika. Stav 2. pravila 34. Poslovnika utvrđuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmatra zahtev, uključujući i uslov da zahtev nije očigledno neosnovan. Konkretno, tačkom d) stava (1) i stavom (2) pravila 34. Poslovnika, utvrđeno je sledeće:
"(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[...]
(d) Ako zahtev tačno razjašnjava i adekvatno iznosi činjenice i navode o povredi ustavnih prava ili odredbi.
[...]
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju".
Sud najpre naglašava da gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) i sudske prakse Suda, omogućava poslednje pomenutom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum datog slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može da proglasi zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon razmatranja njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika. Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi; i na kraju, (iv) “haotični ili nategnuti” navodi (vidi, predmete ESLJP-a Kemmachev protiv Francuske, br. 17621/91, presuda od 24. novembra 1994. godine, stav 44; Trofimchuk protiv Ukrajine, br. 4241/03, odluka od 31. maja 2005. godine, stav 55; Mentzen protiv Letonije, br. 71074/01, odluka od 7. decembra 2004. godine; Baillard protiv Francuske, br. 6032/04, odluka od 25. septembra 2008. godine, i slučajeve Suda KI04/21, podnositeljka Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 13. aprila 2021. godine, stav 26; KI107/21, podnosilac Ramiz Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine, stav 53; i KI05/23, podnosilac Branislav Gajin, rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, stav 51).
Sud u nastavku ističe da će gore istaknuti navod podnosioca zahteva o prekomerno dugom trajanju postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom od 17. decembra 2019. godine, razmatrati sa stanovišta prava zagarantovanih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, primenjujući u ovom slučaju i načela i kriterijume ustanovljene sudskom praksom ESLJP-a, u kom slučaju je Sud, u skladu sa članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava dužan da “Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom [tumači] u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
U vezi sa pravom na donošenje odluka u razumnom roku, Sud se poziva na stav 2. člana 31. Ustava i stav 1. člana 6. EKLJP, kojima je utvrđeno:
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
“[...]
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama [...] u razumnom roku [...]”.
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
“1. Svako [...] ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku…”.
Kada je reč o povredi ustavnog prava koje se tiče suđenja u predmetima u razumnom roku, zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud najpre ističe da on već poseduje sudsku praksu, koja je izgrađena na osnovu načela ustanovljenih kroz sudsku praksu ESLJP-a (uključujući, ali ne ograničavajući se na predmete ESLJP-a Erkner i Hofauer protiv Austrije, br. 9616/81, presuda od 23. aprila 1987. godine; Eckle protiv Savezne Republike Nemačke, br. 8130/78, presuda od 15. jula 1982. godine, Mikulić protiv Hrvatske, br. 53176/99, presuda od 7. februara 2002. godine; Frydlender protiv Francuske, br. 30979/96, presuda od 27. juna 2000. godine; Katte Klitsche de la Grange protiv Italije, br. 21/1993/416/495, presuda od 19. septembra 1994. godine; H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 9580/81, presuda od 7. februara 2002. godine; Luli i drugi protiv Albanije, br. 64480/09 64482/09 12874/10 56935/10 3129/12, presuda od 1. aprila 2014. godine; Abdoella protiv Holandije, br. 12728/87, presuda od 25. novembra 1992. godine, stav 24; Bock protiv Nemačke, br. 11118/84, presuda od 21. februara 1989. godine, stav 49; Laino protiv Italije, br. 33158/96, presuda od 18. februara 1999. godine; Vocaturo protiv Italije, br. 11891/85, presuda od 24. maja 1991. godine; X protiv Francuske, br. 18020/91, presuda od 31. marta 1992. godine). Sledstveno navedenom, slučajevi Suda kroz koje je Sud potvrdio načela koja je ustanovio ESLJP i primenio ista na slučajeve koji se nalaze na razmatranju pred njim su slučajevi koji obuhvataju, ali nisu ograničeni na slučajeve Suda: KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, rešenje o neprihvatljivosti od 23. septembra 2016. godine; KI23/16, podnosilac Qazim Bytyqi i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 5. maja 2017. godine; KI18/18, podnosilac Isuf Musliu, rešenje o neprihvatljivosti od 11. juna 2018. godine; KI13/19, podnosilac Fevzi Hajdari, rešenje o neprihvatljivosti od 10. juna 2019. godine; KI177/19, podnosilac NNT “Sokoli”, presuda od 16. aprila 2019. godine; KI135/20, podnositeljka Hava Behxheti, rešenje o neprihvatljivosti od 10. decembra 2020. godine; KI104/20, podnosilac Ejup Koci, rešenje o neprihvatljivosti od 22. marta 2021. godine; KI183/21, podnosilac Ejup Koci, rešenje o neprihvatljivosti od 30. marta 2022. godine; KI03/22, podnosilac EPS “Trgovina”, rešenje o neprihvatljivosti od 29. septembra 2022. godine; KI19/21, podnosilac Sadik Pllana, presuda od 11. avgusta 2022. godine; KI09/21, podnosilac Dragan Mihajlović, presuda od 2. februara 2023. godine; KI02/22, podnosilac “Elektrosever” d.o.o., rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2022. godine.
Kao rezultat toga, a u skladu sa načelima i kriterijumima utvrđenim kroz ovu sudsku praksu, Sud će prilikom razmatranja navoda podnosioca zahteva, uzeti u obzir: (i) utvrđivanje perioda trajanja postupka u celini pred nadležnim sudom, odnosno Osnovnim sudom; (ii) relevantna načela u vezi sa dužinom trajanja postupaka; i (iii) razumnost trajanja postupaka pred Osnovnim sudom.
Period koji se uzima u obzir
Sud je, pozivajući se na sudsku praksu ESLJP-a i na svoju sudsku praksu, ocenio da računanje dužine trajanja postupka počinje u trenutku kada se nadležni sud pokrene na zahtev stranaka radi odlučivanja o navodnom legitimnom pravu ili interesu (vidi predmete ESLJP-a Erkner i Hofauer protiv Austrije, citiran iznad, stav 64; i Poiss protiv Austrije, br. 9816/82, presuda od 23. aprila 1987. godine, stav 50). Ovaj proces se smatra okončanim donošenjem pravosnažne sudske odluke od strane poslednje nadležne sudske instance (vidi predmet ESLJP-a Eckle protiv Savezne Republike Nemačke, citiran iznad, stav 74 i slučajeve Suda: KI177/19, podnosilac NNT “Sokoli”, citiran iznad, stav 98; KI183/21, podnosilac Ejup Koci, citiran iznad, stav 74; i KI03/22, podnosilac EPS “Trgovina”, citiran iznad, stav 52).
U konkretnom slučaju, Sud primećuje da je podnosilac zahteva, dana 17. decembra 2019. godine, podneo Osnovnom sudu “prinudnu tužbu – za povraćaj privremeno oduzetog novca” protiv TSK-a, Policije Kosova/MUP, AUOKI/MP i SSK-a, dok je svoj zahtev Sudu dostavio 17. novembra 2023. godine. U nastavku navedenog, Sud primećuje da period koji se mora uzeti u obzir iznosi 3 (tri) godine i 11 (jedanaest) meseci.
Relevantna načela
Sud pre svega naglašava da se na osnovu konsolidovane sudske prakse ESLJP-a, koja se takođe ogleda i u dosadašnjoj sudskoj praksi Suda, razumnost dužine trajanja postupka mora procenjivati u svetlu okolnosti predmeta uzimajući u obzir kriterijume ustanovljene sudskom praksom ESLJP-a, odnosno kriterijume koji se odnose na: (a) složenost predmeta; (b) ponašanje stranaka u postupku; (c) ponašanje nadležnog suda ili drugih javnih vlasti; kao i (d) važnost onoga što se za podnosioca dovodi u pitanje u sporu (vidi predmete ESLJP-a Mikulić protiv Hrvatske, citiran iznad, stav 38; Frydlender protiv Francuske, citiran iznad, stav 43; i Sürmeli protiv Nemačke, br. 75529/01, presuda od 8. juna 2006. godine, stav 128; vidi, takođe, slučajeve Suda KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, citiran iznad, stav 53-62; KI23/16, podnosilac Qazim Bytyqi i drugi, citiran iznad, stav 58; KI18/18, podnosilac Isuf Musliu, citiran iznad, stav 43; KI13/19, podnosilac Fevzi Hajdari, citiran iznad, stavovi 65-72; KI177/19, podnosilac NNT “Sokoli”, citiran iznad, stavovi 96-106; KI104/20, podnosilac Ejup Koci, citiran iznad, stav 46; KI135/20, podnositeljka Hava Behxheti, citiran iznad, stavovi 39-54 i KI183/21, podnosilac Ejup Koci, citiran iznad, stav 85, KI03/22, podnosilac EPS “Trgovina”, citiran iznad, stav 54; KI19/21, podnosilac Sadik Pllana, citiran iznad, stav 85; i KI09/21, podnosilac Dragan Mihajlović, citiran iznad, stav 54).
Analiza razumnosti vremenskog trajanja postupka
Kao što je i prethodno izloženo, Sud naglašava da je podnosilac zahteva svoju tužbu pred Osnovnim sudom podneo 17. decembra 2019. godine. Sledstveno navedenom, kako bi utvrdio da li postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom predstavlja prekomerno dugo trajanje, Sud mora da uzme u obzir sledeće faktore: (a) složenost predmeta; (b) ponašanje podnosioca zahteva; (c) ponašanje nadležnih sudskih organa; i (d) važnost onoga što se za podnosioca zahteva dovodi u pitanje u sporu.
Sud ponavlja da se suština ovog slučaja sastoji u činjenici da je podnosiocu zahteva, dana 30. juna 2005. godine, Policija Kosova oduzela novac u iznosu od 9.330,00 (devet hiljada trista trideset) evra, zbog sumnje da je izvršio krivično delo “Krijumčarenje migranata”, koja optužnica je, dana 25. juna 2018. godine, odbijena presudom Osnovnog suda kao rezultat zastarelosti krivičnog gonjenja, pri čemu je, između ostalog, utvrđeno da se podnosiocu zahteva vrate gore navedena novčana sredstva. Podnosilac zahteva je od 11. oktobra 2018. godine, podneo niz zahteva Državnom tužilaštvu, TSK-u i AUOKI-u za povraćaj oduzetog novca, i vodio izvršni postupak protiv TSK-a, koji je okončan 25. maja 2022. godine u Apelacionom sudu, koji je potvrdio rešenje Osnovnog suda, kojim je odbijeno izvršenje presude i naloga Osnovnog suda, sa obrazloženjem da ista nema obeležja izvršne isprave. Dana 5. jula 2019. godine, podnosilac zahteva je takođe pokrenuo i krivični postupak protiv nepoznatih lica u TSK-u zbog krivičnih dela “Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” i “Pronevera u vršenju službe”, za koji postupak je Osnovno tužilaštvo, dana 20. oktobra 2020. godine, službenom beleškom smatralo da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka zbog toga što je postupajući sudija u slučaju oduzimanja novčanih sredstava podnosioca umro zajedno sa drugim odgovornim licima koja bi mogla da svedoče u ovom slučaju. Dana 17. decembra 2019. godine, podnosilac zahteva je podneo Osnovnom sudu i tužbu protiv TSK-a za povraćaj novčanih sredstava, a dužinu trajanja tog sudskog postupka podnosilac zahteva konkretno osporava pred Ustavnom sudu.
S tim u vezi, Sud ponovo naglašava da predmetnu stvar u ovom zahtevu predstavlja ocena ustavnosti vremenskog trajanja postupka povodom suđenja u predmetu [C. br. 4671/19] u Osnovnom sudu, a ne drugih postupaka.
Složenost predmeta
Kada je u pitanju složenost predmeta, Sud se poziva na sudsku praksu ESLJP-a i sudsku praksu Suda kroz koje je istaknuto da se složenost predmeta može odnositi kako na činjenična, tako i na pravna pitanja, ali se takođe može odnositi i na činjenicu da je u postupak uključeno nekoliko stranaka ili na određeni broj dokaza koji se moraju ispitati pred redovnim sudovima (vidi, mutatis mutandis, predmete ESLJP-a Katte Klitsche de la Grange protiv Italije, citiran iznad, stav 55; H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, citiran iznad, stav 72; Humen protiv Poljske, br. 26614/95, presuda od 15. oktobra 1999. godine, stav 63; vidi slučajeve Suda KI18/18, podnosilac Isuf Musliu, citiran iznad, stav 45; i KI104/20, podnosilac Ejup Koci, citiran iznad, stav 48).
U konkretnom slučaju, Sud primećuje da je slučaj podnosioca zahteva povezan sa parničnim predmetom, u kome je podnosilac zahteva, tužbom protiv TSK-a, Policije Kosova/MUP, AUOKI/MP i SSK-a, tražio povraćaj novčanih sredstava koja mu je oduzela Policija Kosova/Državno tužilaštvo zbog sumnje da je izvršio krivično delo “Krijumčarenje migranata”, u skladu sa nalogom Osnovnog suda za povraćaj tih sredstava kao rezultat odbijanja optužnice za gore navedeno krivično delo.
Sud takođe ističe da je u ovom slučaju vođeno i nekoliko drugih vrsta sudskih postupaka, kao što su izvršni i krivični postupak. Kao rezultat pokretanja krivičnog postupka, Državno tužilaštvo je preduzelo istragu i u tom slučaju došlo do zaključka da su nadležni tužilac u slučaju podnosioca zahteva, kao i potencijalni svedoci u ovom slučaju, umrli, što onemogućava dalju krivičnu istragu. U ovom kontekstu, predmet koji je u toku razmatranja je dosta složen u smislu prikupljanja dokaza.
Ponašanje podnosioca zahteva
Sud smatra da ponašanje podnosilaca predstavlja objektivnu činjenicu koja se ne može pripisati sudovima i koja se mora uzeti u obzir prilikom utvrđivanja da li su postupci trajali duže od razumnog roka, zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava i stavom 1. člana 6. EKLJP (vidi, u tom smislu, predmete ESLJP-a McFarlane protiv Irske, br. 31333/06, presuda od 10. septembra 2010. godine, stav 148; Eckle protiv Nemačke, citiran iznad, stav 82; i vidi, takođe, slučaj Suda KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, citiran iznad, stav 55).
Kada je u pitanju ponašanje podnosioca zahteva, Sud primećuje da je podnosilac zahteva, posle svoje tužbe koju je podneo Osnovnom sudu dana 17. decembra 2019. godine, istom sudu, dana 29. oktobra 2020. godine, preko svog zastupnika, dostavio podnesak kojim je predložio da se na glavnom pretresu u predmetu pod brojem [C. br. 4671/19], izvede kao dokaz i službena beleška [PPN/I br. 151K/19] Osnovnog tužilaštva od 20. oktobra 2020. godine, a takođe tražio je od tog suda da zakaže pripremno ročište u ovoj pravnoj stvari.
Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva, dana 24. oktobra 2022. godine, preko svog zastupnika dostavio Osnovnom sudu i podnesak/urgenciju u svojstvu tužioca za zakazivanje ročišta za razmatranje njegove tužbe za povraćaj privremeno oduzetog novca u predmetu pod brojem [C. br. 4671/19], navodeći da je ova parnična stvar pokrenuta pre skoro 3 (tri) godine i da je, prema njegovim rečima, “Nažalost, njegov novac “iščezao” u ruke državnih institucija [...]”.
Sledom navedenog i na osnovu gore pomenutih radnji podnosilaca zahteva od dana podnošenja njegove tužbe Osnovnom sudu [17. decembra 2019. godine] do dana podnošenja njegovog trenutnog zahteva Sudu [17. novembra 2023. godine], Sud smatra da takve procesne radnje nisu mogle uticati na kašnjenje Osnovnog suda u razmatranju njegove tužbe.
(c) Ponašanje nadležnih organa
Sud na početku naglašava principijelni stav ESLJP-a da stav 1. člana 6. EKLJP zahteva od zemalja ugovornica da svoj pravni sistem organizuju na način da nadležne vlasti postupaju u skladu sa zahtevima tog člana, uključujući i obavezu da razmatraju predmete u razumnom roku (vidi predmete ESLJP-a Luli i drugi protiv Albanije, citiran iznad, stav 91; Abdoella protiv Holandije, citiran iznad, stav 24, Mishgjoni protiv Albanije, 18381/05, presuda od 7. decembra 2010. godine).
U tom kontekstu, Sud podseća i na sudsku praksu ESLJP-a, koju je potvrdio u svom slučaju KI183/21, u kome je naglasio da se ne može uzeti u obzir obrazloženje sudova o prekomernoj opterećenosti nerešenim predmetima (vidi predmete ESLJP-a Vocaturo protiv Italije, citiran iznad, stav 17; i Cappello protiv Italije, br. 12783/87, presuda od 24. januara 1992. godine, stav 17). ESLJP je naveo da ipak privremeni zaostatak u rešavanju predmeta ne podrazumeva odgovornost država ugovornica ako same države preduzmu razumno brze korektivne mere kako bi rešile takvu izuzetnu situaciju (vidi predmete ESLJP-a Buchholz protiv Nemačke, br. 7759/77, presuda od 6. maja 1981. godine, Zimmerman i Steiner protiv Švajcarske, br. 8737/79, presuda od 13. jula 1983. godine, stav 29, vidi, takođe, slučaj Suda KI183/21, podnosilac Ejup Koci, citiran iznad, stav 98).
U nastavku, ESLJP je precizirao da: “Metode koje je moguće razmotriti kao odgovarajuće i privremeno sredstvo uključuju rešavanje predmeta po određenom redosledu, ne samo na osnovu datuma kada su pokrenuti, već i njihovog stepena hitnosti i važnosti i, naročito, s obzirom na to šta se dovodi u pitanje za zainteresovane strane” (vidi predmet Zimmerman i Steiner protiv Švajcarske, citiran iznad, stav 29).
Što se tiče ponašanja relevantnih i nadležnih organa, Sud je, nakon dostavljanja podnosiočevog zahteva Sudu, dana 30. avgusta 2024. godine, obavestio Osnovni sud o zahtevu podnosioca zahteva i tražio od njega da obavesti Sud o postupku koji se vodi u Osnovnog suda od dana registracije predmeta [C. br. 4671/19] u tom sudu.
Sud naglašava odgovor sudije zaduženog za predmet [C. br. 4671/19], koji saopštava da je nakon prijema ovog predmeta, odnosno 20. decembra 2019. godine, “[...] [Osnovni] sud u ovom slučaju izvršio preliminarno razmatranje tužbe. Tužiocu je 29.07.2021. godine upućena opomena za uplatu sudske takse, dok je 02.08.2021. godine sud doneo rešenje o odgovoru na tužbu, koje je, uz tužbu i kopiju spisa predmeta, dostavio tuženima. Nakon stečenih zakonskih uslova, zakazano je sudsko ročište koje će se održati 21.10.2024. godine.
Takođe vas obaveštavam da je broj predmeta za koje sam zadužen izuzetno veliki, pa se predmeti ove prirode uvek dodeljuju po planu rada”.
Sud, takođe, ukazuje da su od prijema predmeta u Osnovnom sudu, odnosno od 20. decembra 2019. godine, prema njegovom odgovoru, preduzete sledeće radnje: (i) izvršio je preliminarno razmatranje tužbe; (ii) dana 29. jula 2021. godine, dostavio je podnosiocu zahteva opomenu za plaćanje sudske takse; (iii) dana 2. avgusta 2021. godine, doneo je rešenje o odgovoru na tužbu, koje je zajedno sa tužbom i kopijom spisa predmeta dostavio tuženim stranama; i (iv) zakazao raspravu za koju se očekuje da će se održati 21. oktobra 2024. godine.
Sud, takođe, primećuje da sudija zadužen za ovaj predmet u svom odgovoru navodi da je broj predmeta kojima je zadužen “izuzetno veliki” i da se predmeti ove prirode dodeljuju po planu rada.
U vezi sa ovim poslednjim, Sud podseća na odgovor SSK-a od 7. marta 2022. godine, na pitanja koja je postavio Sud u slučaju KI183/21, u vezi sa velikim brojem zaostalih predmeta i strategijom za njegovo smanjenje, koji navodi da su u cilju smanjenja broja predmeta i njihovog razmatranja u razumnom roku, preduzeli sledeće radnje: (i) izradio je strateški plan za poboljšanje pristupa pravdi 2022-2025, za koji plan se ispostavlja da ga je SSK usvojio 8. juna 2022. godine; (ii) pokrenuo je proces zapošljavanja novih sudija, i iz tog procesa proizilazi da je imenovano ukazom 48 (četrdeset osam) novih sudija, dok je 2024. godine, imenovano ukazom još 46 (četrdeset šest) drugih sudija; (iii) pokrenuo je proces zapošljavanja stručnih saradnika; i (iv) pokrenuo je ažuriranje normativnog okvira koji se odnosi na normu sudiju, iz čega proizilazi da je SSK, dana 7. aprila 2023. godine, doneo Pravilnik br. 03/2023 o normi rada sudija (vidi slučaj Suda 183/21, podnosilac Ejup Koci, citiran iznad, stavovi 57 i 105-111).
Shodno tome, uzimajući u obzir postupak koji je vođen u Osnovnom sudu, uključujući i zakazivanje sudskog ročišta za koje se očekuje da bude održano 21. oktobra ove godine, kao i vremenski period od 3 (tri) godine i 11 (jedanaest) meseci od registracije ovog predmeta kod postupajućeg sudije u Osnovnom sudu [17. decembra 2019. godine] do registracije zahteva KI255/23 u Sudu [17. novembra 2023. godine], Sud ne može da smatra da se isti pokazao potpuno pasivnim prilikom razmatranja tužbe podnosioca zahteva. Takođe, uzimajući u obzir poslednje radnje SSK-a za rešavanje zaostalih predmeta, Sud smatra da se preduzimaju radnje koje su neophodne kako bi nerešeni predmeti bili razmotreni i rešeni sa prioritetom. Međutim, Sud naglašava da redovni sudovi moraju imati u vidu ustavnu i zakonsku obavezu da okončaju predmete u razumnom roku.
Važnost onoga što se za podnosioca dovodi u pitanje u sporu
U vezi sa kriterijumom onoga što se za podnosioca dovodi u pitanje u sporu, Sud se poziva na sudsku praksu ESLJP-a, koja pojašnjava da jedna kategorija predmeta zahteva naročito ekspeditivna rešenja. Prema ovoj praksi, primeri koji zahtevaju posebnu revnost i prioritetna rešenja su predmeti koji se odnose na građanski status i poslovnu sposobnost fizičkih lica, kao što su razvod braka, starateljstvo nad decom i odnos roditelj-dete (vidi predmete ESLJP-a Bock protiv Nemačke, citiran iznad, stav 49; Laino protiv Italije, citiran iznad, stav 18; Mikulić protiv Hrvatske, citiran iznad, stav 44; Tsikakis protiv Nemačke, br. 1521/06, presuda od 10. februara 2011. godine, stav 64 i 68; Hokkanen protiv Finske, br. 19823/92, presuda od 23. septembra 1994. godine, stav 72; Niederböster protiv Nemačke, br. 39547/98, presuda od 27. maja 2003. godine, stav 39); predmeti u kojima se radi o sporovima iz radnog odnosa (vidi predmete ESLJP-a Frydlender protiv Francuske, citiran iznad, stav 45; Vocaturo protiv Italije, citiran iznad, stav 17); predmeti podnosilaca koji boluju od “neizlečive bolesti” i imaju “kraći očekivani životni vek” (vidi predmete ESLJP-a X protiv Francuske, citiran iznad, stav 47; A. i drugi protiv Danske, br. 20826/92, presuda od 22. januara 1996. godine, stavovi 78-8), kao i predmeti o pravu na obrazovanje (vidi predmet ESLJP-a Oršuš i drugi protiv Hrvatske, br. 15766/03, presuda od 16. marta 2010. godine, stav 109).
S obzirom na navedeno, Sud ocenjuje da na osnovu konsolidovane sudske prakse ESLJP-a, pitanje koje je pokrenuo podnosilac zahteva nije pitanje koje zahteva “posebnu revnost” (particular diligence), kao što su gore navedeni primeri koje je ESLJP ocenio kao kategoriju predmeta koji zahtevaju prioritetno rešavanje.
Zaključak u vezi sa navodom o povredi člana 31. Ustava
Sa svega napred navedenog, Sud, primenjujući gore navedena načela ustanovljena sudskom praksom ESLJP-a i afirmisana i sudskom praksom samog Suda u okolnostima podnosioca zahteva, podseća da je on, dana 17. decembra 2019. godine, podneo tužbu za vraćanje privremeno oduzetih novčanih sredstava od strane Policije Kosova/Državnog tužilaštva, prilikom njegovog hapšenja 2005. godine, zbog sumnje da je izvršio krivično delo “Krijumčarenje migranata”, koja optužnica je odbijena presudom Osnovnog suda, koja je postala pravosnažna 2018. godine i kojom je naloženo vraćanje tih sredstava podnosioca zahteva. U vezi sa konkretnim slučajem vođeno je nekoliko sudskih postupaka, ali podnosilac osporava samo vremensko trajanje sudskog postupka povodom razmatranja gore navedene tužbe, koja se još uvek razmatra pred prvostepenim sudom, odnosno Osnovnim sudom.
S tim u vezi, Sud primećuje da ocenom postupka koji je vođen u predmetu podnosioca zahteva radi razmatranja njegove tužbe od 17. decembra 2019. godine, ne proizilazi da je isti nerazuman. Konkretnije, Sud ukazuje da je od dana podnošenja njegove tužbe Osnovnom sudu, odnosno od 17. decembra 2019. godine pa do dana podnošenja njegovog zahteva Sudu, odnosno 17. decembra 2023. godine, proteklo 3 (tri) godine i 11 (jedanaest) meseci. Sud ocenjuje da je predmet podnosioca zahteva dosta složen s obzirom na prikupljanje dokaza zbog toga što su lica koja su bila odgovorna za čuvanje predmetnih novčanih sredstava umrla prema službenoj belešci Državnog tužilaštva. Sud, takođe, smatra da predmet podnosioca zahteva ne spada u kategoriju predmeta koji zahtevaju ubrzano rešavanje. Sud, takođe, ocenjuje da radnje podnosioca zahteva nisu uticale na kašnjenje sa razmatranjem njegovog predmeta i da na osnovu odgovora Osnovnog suda u vezi sa postupkom koji je vođen u predmetu podnosioca zahteva, proizilazi da isti nije bio pasivan, već je komunicirao sa podnosiocem zahteva, i to nedavno kroz zakazivanje rasprave za koju se očekuje da bude održana 21. oktobra 2024. godine.
U zaključku, Sud utvrđuje da se dužina postupka u Osnovnom sudu u trajanju od 3 (tri) godine i 11 (jedanaest) meseci povodom razmatranja predmeta podnosioca zahteva pod brojem [C. br. 4671/19] tokom postupka vođenog pred Osnovnim sudom, ne može smatrati nerazumnom.
Shodno tome, a imajući u vidu gore navedene kriterijume utvrđene sudskom praksom ESLJP-a i afirmisane i sudskom praksom samog Suda, u vezi sa pravom na pravično suđenje u razumnom roku, koje je zagarantovano stavom 2. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP, Sud utvrđuje da navod podnosioca zahteva koji se odnosi na prekomerno dugo trajanje postupka i nerešavanje predmeta [C. br. 4671/19] u razumnom roku predstavlja navod koji je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama usled “jasnog ili očiglednog odsustva povrede” i da se mora proglasiti neprihvatljivim u skladu sa stavom (2) pravila 34. Poslovnika.
Na kraju, Sud primećuje da podnosilac zahteva, pored prethodno razmotrenih navoda, navodi i povredu člana 46. Ustava. Međutim, u tom kontekstu, on samo pominje ovaj član, ali ne elaborira i ne razrađuje dalje kako i zašto je došlo do povrede ovog člana od strane redovnih sudova. Kao što se izjasnio i u drugim slučajevima, Sud ponavlja svoj stav da samo pominjanje i citiranje članova Ustava ili drugih međunarodnih instrumenata, nije dovoljno da se pokrenu navodi o povredi ustavnih prava. Kada se tvrde povrede prava zagarantovanih Ustavom i EKLJP-om, podnosilac mora da iznese dokaze i ubedljive argumente kojima dokazuje navodne povrede (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Suda: KI175/20, podnosilac Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 22. aprila 2021. godine, stav 81; KI166/20, podnosilac Ministarstvo rada i socijalne zaštite, rešenje o neprihvatljivosti od 17. decembra 2020. godine, stav 52; KI04/21, podnosilac Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2021. godine, stavovi 38-39, i KI64/22, podnosilac Vatani D.O.O, rešenje o neprihvatljivosti od 29. septembra 2022. godine, stav 77).
Shodno navedenom, Sud utvrđuje da se navod podnosioca zahteva o povredi člana 46. Ustava, na ustavnim osnovama mora proglasiti očigledno neosnovanim jer spada u kategoriju “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, kao što je utvrđeno članom 48. Zakona i tačkom (d) stava (1) i stavom (2) pravila 34. Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članovima 20, 47. i 48. Zakona i tačkom d) stava 1, stavom (2) pravila 34. i tačkom b) stava (1) pravila 48. Poslovnika, dana 30. oktobra 2024. godine,
ODLUČUJE
DA PROGLASI, jednoglasno, zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 4. člana 20. Zakona; i
Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Nexhmi Rexhepi Gresa Caka-Nimani
Genc Qorri
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni