Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 4. marta 2024. godine
Br. ref.: RK 2389/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI48/22
Podnosilac
Amet Ajdari
Ocena ustavnosti rešenja [Rev. br. 375/2021]
Vrhovnog suda Kosova od 9. septembra 2021. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
U sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednice
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja,
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sutkinja
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Amet Ajdari, sa prebivalištem u Gornjem Milanovcu, Republika Srbija (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost rešenja [Rev. br. 375/2021] Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 9. septembra 2021. godine.
Rešenje [Rev. br. 375/2021] Vrhovnog suda od 9. septembra 2021. godine je uručeno podnosiocu zahteva 28. februara 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti rešenja [Rev. br. 375/2021] Vrhovnog suda od 9. septembra 2021. godine, kojim se navodi da su podnosiocu zahteva povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na članu 113 (1) i (7) [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 13. aprila 2022. godine, zastupnik podnosioca je podneo zahtev preko pošte Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 15. aprila 2022. godine, Sud je primio zahtev podnosioca.
Dana 20. aprila 2022. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR.KI48/22], imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i odlukom [br. KSH.KI48/22] Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka Nimani (predsedavajuća), Safet Hoxha i Radomir Laban, članovi.
Dana 21. aprila 2022. godine, Sud je: (i) obavestio podnosioca o registraciji zahteva sa brojem KI48/22; i (ii) poslao kopiju zahteva Vrhovnom sudu Kosova.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 30. januara 2023. godine, Sud je dostavio dopis Osnovnom sudu u Prizrenu, od kojih je tražio informacije u vezi sa povratnicom koja dokazuje datum kada je podnosilac zahteva primio rešenje [Rev. br. 375/2021] Vrhovnog suda od 9. septembra 2021. godine.
Dana 14. februara 2023. godine, Sud je primio povratnicu od Osnovnog suda u Prizrenu koja dokazuje kada je punomoćnik podnosioca zahteva, advokat Sezo Veliji, primio rešenje [Rev. br. 375/2021] od 9. septembra 2021. godine.
Dana 29. avgusta 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i odlučilo da se isti vrati na preispitivanje sudiji izvestiocu.
Dana 22. januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Neutvrđenog datuma 2008. godine, podnosilac zahteva je sa bratom A.A. započeo postupak ostavinske rasprave nakon smrti njihove majke G.A. u vanparničnom postupku u Opštinskom sudu u Prizrenu, zbog protivljenja brata podnosioca zahteva u vezi sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom između podnosioca zahteva i njegove majke u Gornjem Milanovcu Republike Srbije 18. septembra 2006. godine, overen u Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu Republike Srbije pod brojem Vr. br. 4528/06. Podnosilac zahteva je navodio da prema tom ugovoru njemu pripada majčin udeo od 1/3 parcele br. 2678 KZ Prizren.
Dana 23. septembra 2009. godine, Osnovni sud u Prizrenu (u daljem tekstu: Osnovni sud) je doneo rešenje [O. br. 383/08] da obustavi ostavinsku raspravu i uputi podnosioca zahteva i njegovog brata A.A. na parnični postupak.
Dana 14. jula 2014. godine, podnosilac zahteva je preko svog punomoćnika podneo tužbu za utvrđivanje prava svojine Osnovnom sudu, gde je tražio da mu se na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju overenog 18. septembra 2006. godine u Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu – Srbija, prenese idealan deo 1/3 parcele koja je bila u vlasništvu pokojne majke. Prema tužbi, ovaj spor je nastao zbog toga što je nakon smrti majke, kao jedini naslednik predstavljen njegov brat A.A., prenoseći sporni delo nepokretnosti na svoje ime bez pravnog osnova, iako je majka sve vreme živela sa podnosiocem zahteva.
U odgovoru na tužbu, A.A. je istakao da su suvlasnici 1/3 prava svojine na katastarskoj parceli br. 2768, katastarska zona u Prizrenu, dok je drugi deo od 1/3 imovine bio u vlasništvu majke, a ne kako je podnosilac zahteva naveo da je „koristeći odsustvo tužioca (podnosioca zahteva), tu parcelu upisao na svoje ime“, što se dokazuje posedovnim listom Direkcije za katastar u opštini Prizren. Pored toga, A.A. je naglasio da nije održiv navod da se predstavio kao jedini naslednik, što dokazuje majčina umrlica gde su uključene obe strane, a ovaj postupak je pokrenut nakon što je podnosilac zahteva obavestio svog brata A.A. o delu zaostavštine. Što se tiče isključive nadležnosti, A.A. je navodio da je nadležni sud za validnost ugovora o doživotnom izdržavanju na koji se poziva podnosilac zahteva trebalo da bude Opštinski sud u Prizrenu gde se nalazi imovina, a ne Opštinski sud u Gornjem Milanovcu.
Dana 21. jula 2014. godine, Osnovni sud je, rešenjem [C. br. 580/14], odredio privremenu meru bezbednosti.
Dana 19. jula 2016. godine, Osnovni sud je, presudom [C. br. 580/14], (i) odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca; (ii) ukinuo privremenu meru bezbednosti koja je bila određena rešenjem [C. br. 580/16] od 21. jula 2014. godine; i (iii) obavezao podnosioca zahteva da plati tuženom A.A. iznos od 300 € na ime proceduralnih troškova.
U svom obrazloženju, Osnovni sud je, između ostalog, istakao:
[…]
„Sud je utvrdio da je navod tužioca za sticanje prava svojine na idealnom delu 1/3 katastarske parcele br. 2767, katastarska zona u Prizrenu, .... na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je legalizovan u Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu - Srbija, pod brojem Ov. br. 2452, dana 18. septembra 2006. godine, zaključen između tužioca Ameta Ajdarija iz Prizrena, kao davaoca izdržavanja, i pokojne G.A. (majke parničara), kao primaoca izdržavanja, potpuno neosnovan i u suprotnosti sa važećim zakonskim odredbama. Ovo jer su zakonskim odredbama Zakona br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVDSP), koji je na snazi, regulisani uslovi za sticanje prava svojine. S tim u vezi, član 34, stav 1, ovog zakona propisuje: „Za prenošenje vlasništva na nekretninu neophodna je odgovarajuća pravna radnja važeća između otuđivaoca i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje promene vlasništva u Registar prava na nekretninu“, dok se u stavu 2 ovog člana propisuje: „Ugovor o prenošenju nekretnine treba da se sklopi u pismenoj formi u prisustvu obeju stranaka u jednoj nadležnoj kancelariji“. I članom 10 u vezi sa članom 13. Zakona o prometu nepokretnosti (Sl. glasnik SRS 15/74, dok je u skladu sa članom 64 ovog zakona ova odredba važila i na Kosovu), propisano da se ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korišćenja ili pravo svojine na nepokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovorača overeni kod suda. Čak i Zakon o imovinsko-pravnim odnosima, koji je bio na snazi pre Zakona br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, tačnije član 2, propisuje: „Po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom“, dok je članom 33 ovog zakona propisano: „Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom“ (što se smatra važećim zakonom u konkretnom slučaju, pošto je predmetni ugovor overen 2006. godine u državi Srbiji)“.
[...]
„Sud je mišljenja da je za legalizaciju ovog ugovora isključivo nadležan Opštinski sud u Prizrenu, odnosno sud na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost [...]“.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je preko ovlašćenog punomoćnika uložio žalbu Apelacionom sudu Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud), žaleći se na: (i) bitnu povredu odredaba parničnog postupka; (ii) pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje; i (iii) pogrešnu primenu materijalnog prava, predlažući da Apelacioni sud ukine presudu osporenu žalbom i vrati prvostepenom sudu na presuđivanje.
Neutvrđenog datuma, zastupnik A.A. je podneo odgovor na žalbu, predlažući da se odbije žalba podnosioca zahteva, a da se ožalbena presuda potvrdi.
Dana 21. maja 2020. godine, Apelacioni sud je, presudom [Ac. br. 3921/2016], odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda [C. br. 580/2014] od 19. jula 2016. godine.
U obrazloženju presude [Ac. br. 3921/2016] od 21. maja 2020. godine, Apelacioni sud je, između ostalog, istakao:
[...]
„Prvostepeni sud je prvo pravilno utvrdio činjenično stanje, sa čime se i ovaj sud u potpunosti slaže, a slaže se i sa ocenom prvostepenog suda, dok u smislu odredbi koje je prvostepeni sud istakao, ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi nikakav pravni efekat. Ovo zbog činjenice da pri sastavljanju ugovora kojima se prenose prava svojine na nepokretnostima i u slučaju legalizacije ugovora o doživotnom izdržavanju i slično, strane nemaju mogućnost i nemaju pravo da izaberu sud u kome će izvršiti legalizaciju takvog ugovora, već se moraju obratiti sudu na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost, kako to nalažu prinudne zakonske odredbe, stoga, uzimajući u obzir da je isključiva nadležnost za definisanje predmetnog ugovora o doživotnom zadržavanju pripadala Osnovnom sudu u Prizrenu, gde je prvostepeni sud, primenom materijalnog prava, pravilno odlučio kada je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, te je pravilno odlučio da ukine privremenu meru bezbednosti i troškove postupka, zbog činjenice da predmetni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo“.
Neutvrđenog datuma, na ime podnosioca zahteva, reviziju je izjavio Sezo Veliji, advokat, kao novi zastupnik u postupku pred Vrhovnim sudom, sa obrazloženjem da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i predložio je da se ukine presuda prvostepenog i drugostepenog suda, a da se stvar vrati na presuđivanje.
Neutvrđenog datuma, A.A. je podneo odgovor na reviziju, osporavajući razloge iznete u reviziji i predložio da sud odbije izjavljenu reviziju.
Dana 9. septembra 2021. godine, Vrhovni sud Kosova je, rešenjem [Rev. br. 375/2021], odbio izjavljenu reviziju, kao nedozvoljenu, i u svom obrazloženju istakao:
[...]
„Odredbom člana 218. ZPP-a i člana 11. Zakona br. 04/L-118 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku, kojim je preformulisan član 218 osnovnog zakona, propisano je: „1. Revizija koja je podneta po isteku roka, nedozvoljena ili nepotpuna, prvostepeni sud odbacuje rešenjem bez održavanja sudske rasprave; 2. Revizija je nedozvoljena ako: a) podnese lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije; b) ako reviziju podnese lice koje je povuklo reviziju; c) ako lice koje podnese reviziju nema neki interes za njeno podnošenje; d) ako je evizija podneta protiv presude, protiv koje prema zakonu ne može da se podnese“. Na osnovu opisa ove odredbe, jedan od razloga da se odbije revizija, kao nedozvoljena, je i u slučaju da je podnese lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije, kao što je u ovom slučaju, jer na osnovu spisa predmeta, advokat Sezo Veliji reviziji nije priložio pisano punomoćje, a ta činjenica se potvrđuje i dokumentom o prijemu revizije u Osnovnom sudu u Prizrenu od 25.06.2021. godine ...“ .
[...]
„... u ovom slučaju, advokat Sezo Veliji nije zastupao tužioca tokom ročišta u prvostepenom i drugostepenom sudu, već je prvu radnju preduzeo kada je izjavio reviziju, stoga, trebao je reviziji da priloži i pisano punomoćje ...“.
[...]
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da su rešenje [Rev. br. 375/2021] Vrhovnog suda od 9. septembra 2021. godine i presude Osnovnog suda i Apelacionog suda donete kršeći njegova osnovana prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 37. [Pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice] Ustava.
U tom smislu, podnosilac zahteva navodi da je Uredba UNMIK-a br. 1999/24 od 12. decembra 1999. godine propisivala da su zakoni koji su bili na snazi na Kosovu 22. marta 1989. godine i dalje na snazi, stoga se i ugovor o doživotnom izdržavanju između podnosioca zahteva i njegove majke iz 2006. godine nije smatrao nevažećim. Prema navodima podnosioca zahteva, Osnovni sud i Apelacioni sud su povredili prava zagarantovana članovima 31. i 37. Ustava kada su odbili njegov zahtev za sticanje prava svojine po osnovu nasleđa protiv njegovog brata.
Pored toga, podnosilac zahteva se poziva na član 68. Zakona o nasleđivanju, ističući da je „(...) pitanje nasleđa na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju regulisano Zakonom o obligacionim odnosima, kojim je utvrđeno da se radi o obavezujućem ugovoru obeju strana, da isti mora biti sastavljen u pisanoj formi, da mora biti potpisan i potpisi moraju biti overeni u sudu, te da je u ovom predmetnom pravnom sporu ugovor o doživotnom izdržavanju u skladu sa ZOO-om“.
Na kraju, Sud primećuje da podnosilac zahteva ne osporava rešenje Vrhovnog suda, kojim je njegov zahtev za reviziju odbijen, kao nedozvoljen, već traži od Suda da ukine presudu [C. br. 580/14] Osnovnog suda u Prizrenu od 19. juna 2016. godine zajedno sa presudom Apelacionog suda [Ac. br. 3921/2016] od 21. maja 2022. godine i stvar uputi prvostepenom sudu da u ponovljenom postupku prizna nasledno pravo podnosioca zahteva u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
„Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda“.
[...]
Član 37
[Pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice]
„Svako ima pravo na sklapanje braka, na osnovu slobodnog izbora supružnika i pravo na zasnivanje porodice u saglasnosti sa zakonom.
Zaključenje i raskid braka se reguliše zakonom i počiva na ravnopravnosti supružnika.
Porodica uživa posebnu državnu zaštitu, na zakonom propisan način“.
ZAKON Br. 03/L- 006 O PARNIČNOM POSTUPKU
Član 93
93.1 Ovlašćeni za zastupanje ima zadatak da prilikom vršenja prvog delovanja u postupku podnese ovlašćenje (prokuru.
ZAKON BR. 04/L-118 O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA BR. 03/L-006 O PARNIČNOM POSTUPKU
Član 218
„Revizija koja je podneta po isteku roka, nedozvoljena ili nepotpuna, prvostepeni sud odbacuje rešenjem bez održavanja sudske rasprave.
Revizija je nedozvoljena ako:
podnese lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije;“
[...]
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom“.
[...]
Međutim, pored gore propisanih uslova, prilikom ocene da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za ocenu njegovog zahteva, Sud podseća na član 48. (Tačnost podneska) Zakona i dalje razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u članu 47, 48. i 49. Zakona, koji propisuju:
„Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva“.
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori“.
Član 49
[Rokovi)
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog“.
Što se tiče ispunjenja gore navedenih uslova, Sud ocenjuje da je podnosilac zahteva: (i) ovlašćena strana, u smislu člana 113. 7 Ustava; (ii) da osporava ustavnost rešenja [Rev. br. 375/2021] Vrhovnog suda od 9. septembra 2021. godine; (iii) da je iscrpeo sva pravna sredstva na raspolaganju, u smislu člana 113.7 Ustava i člana 47.2 Zakona; (iv) da je naglasio prava zagarantovana Ustavom, za koja navodi da su mu povređena, u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona; i (v) da je podneo zahtev u roku od 4 (četiri) meseca, kao što je propisano članom 49. Zakona.
Pored gore navedenih uslova, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u stavu (2) pravila 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika. Pravilo 34 (2) Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Ovo pravilo posebno propisuje:
Pravilo 34
(Kriterijumi prihvatljivosti)
„(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju“.
Gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) i Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika (vidi, slučajeve Suda: KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 25; KI29/22, podnosilac zahteva: „Kosovska Banka“ DD Beograd, rešenje o neprihvatljivosti od 11. jula 2023. godine, stav 61; i KI122/22, podnosilac zahteva: Ilaz Rrahmani, rešenje o neprihvatljivosti od 5. jula 2023. godine, stav 38).
U smislu ocene prihvatljivosti zahteva, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, na ove navode ćemo se pozivati kao na „očigledno neosnovane navode“ i na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu se svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi (vidi, između ostalog, slučajeve ESLJP-a: Kemmachev protiv Francuske, zahtev br. 17621/91, kategorija (i); Mentzen protiv Letonije, zahtev br. 71074/01, kategorija (ii) i Trofimchuk protiv Ukrajine, zahtev br. 4241/03, kategorija (iii)).
Prilikom ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, ocenjujući da li je zahtev podnosioca očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će se prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanu u ovom zahtevu i na relevantne navode podnosioca zahteva. U ocenjivanju takvih navoda, Sud će primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a u skladu sa članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, koji obavezuje Sud da tumači osnovna prava i slobode Ustava u skladu sa sudskim odlukama ESLJP-a.
Sud primećuje da se suština zahteva podnosioca zahteva odnosi na ostavinski postupak za deobu zaostavštine njegove majke između podnosioca zahteva i njegovog brata, razvijenog pred redovnim sudovima, sa njegovim navodom za sticanje prava svojine na delu od 1/3 parcele br. 2768 KO Prizren. Opštinski sud u Prizrenu odlučio je da obustavi postupak uputivši podnosioca zahteva u građanski spor. Podnosilac zahteva je podneo tužbu pri Opštinskom sudu i tražio da se utvrdi pravo na nasleđe po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Opštinski sud u Prizrenu odbio je tužbu podnosioca zahteva kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je uložio žalbu na odluku Opštinskog suda Apelacionom sudu, gde je ovaj odbio njegovu žalbu kao neosnovanu. Nezadovoljan odlukom Apelacionog suda, podnosilac zahteva je preko svog zastupnika podneo reviziju Vrhovnom sudu, gde je docnji odbacio reviziju kao nedozvoljenu, jer zastupnik podnosioca zahteva nije dostavio ovlašćenje za zastupanje.
S tim u vezi, Sud primećuje da podnosilac zahteva pred Sudom osporava rešenje [Rev. br. 375/2001] Vrhovnog suda, kao poslednju odluku donetu u ovom postupku u vezi sa rešenjem Osnovnog suda i Apelacionog suda, pošto mu nisu priznali ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen u Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu, Republika Srbija.
Sud primećuje da je Vrhovni sud odbacio reviziju podnosioca zahteva kao nedozvoljenu iz proceduralnih razloga, pošto zastupnik podnosioca zahteva nije podneo punomoćje da dokaže da zastupa podnosioca zahteva u sudskom postupku pred redovnim sudovima.
Vrhovni sud je tokom razmatranja revizije obrazložio da „... pošto prvostepeni sud nije odbacio reviziju kao što je propisano odredbama člana 218.1 ZPP-a, onda je Vrhovni sud prema odredbi člana 221. LPP-a, odlučio da odbaci reviziju, kao nedozvoljenu“.
S tim u vezi, Sud primećuje da je Vrhovni sud s pravom odbacio reviziju podnosioca zahteva, kao nedozvoljenu, budući da zastupnik podnosioca zahteva nije podneo punomoćje za zastupanje, kako to nalaže zakon, odnosno član 93, stav 1, Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), kojim je propisano: „Ovlašćeni za zastupanje ima zadatak da prilikom vršenja prvog delovanja u postupku podnese ovlašćenje (prokuru)“.
Sud podseća da podnosilac zahteva svoje navode nadovezuje sa „pogrešnom primenom materijalnog i procesnog prava“, jer isti navodi da je ugovor o doživotnom izdržavanju u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) i da su redovni sudovi trebali da ga priznaju. Prvo, Osnovni sud je presudom [C.br. 580/14] odbio tužbu podnosioca zahteva iz razloga što isti ocenjuje da je za legalizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju isključivo nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost, a da je u konkretnom slučaju to Opštinski sud u Prizrenu. Štaviše, drugostepeni Apelacioni sud se saglasio sa nalazom i obrazloženjem Osnovnog suda kao prvostepenog, zaključivši da je Osnovni sud pravilno primenio materijalno pravo.
S tim u vezi, Sud je, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i uzimajući u obzir njene karakteristike, definisane u EKLJP-u, kao i načelo supsidijarnosti i doktrinu četvrtog stepena, stalno naglašavao razliku između „ustavnosti“ i „zakonitosti“ i istakao da nije njegova dužnost da se bavi greškama u činjenicama ili pogrešnom tumačenju i pogrešnoj primeni zakona, za koje se navodi da ih je učinio redovni sud, osim i u meri u kojoj su takve greške mogle da povrede prava i slobode zaštićene Ustavom i/ili EKLJP-om (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Suda: KI179/18, podnositeljka zahteva: Belgjyzar Latifi, rešenje o neprihvatljivosti od 23. jula 2020. godine, stav 68; KI49/19, podnosilac zahteva: Limak Kosovo International Airport J.S.C „Adem Jashari“, rešenje od 31. oktobra 2019. godine, stav 47; KI56/17, podnositeljka zahteva: Lumturije Murtezaj, rešenje o neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stav 35; i KI154/17 i KI05/18, podnosilac zahteva: Basri Deva, Afërdita Deva i Društvo sa ograničenom odgovornošću „BARBAS“, rešenje o neprihvatljivosti od 12. avgusta 2019. godine, stav 60, i nedavni slučaj: KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 34).
Sud je takođe više puta naglašavao da nije uloga ovog Suda da preispituje nalaze redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može da ocenjuje sam zakon koji je doveo dotle redovni sud da donese jednu umesto neke druge odluke. Da je drugačije, Sud bi delovao kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo prekoračenjem granica utvrđenih u njegovoj nadležnosti (vidi, u ovom kontekstu, slučaj ESLJP-a: García Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i tu korišćene reference; i vidi, takođe, slučajeve Suda: KI49/19, gore citiran, stav 48; i KI154/17 i KI05/18, gore citiran, stav 61, i nedavni slučaj: KI76/21, podnosilac zahteva: Qemajl Babuni, rešenje od 10. novembra 2021. godine, stav 35).
U tom smislu, Sud ocenjuje da navodi podnosioca zahteva pripadaju prvoj kategoriji (i) „četvrtog stepena“, stoga, iste, kao takve, Sud, na ustavnim osnovama, proglašava očigledno neosnovanim i shodno tome, neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 48. Zakona i u skladu sa pravilima 34 (2) i 48 (1) (b) Poslovnika, na sednici održanoj 22. januara 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5 člana 20. Zakona. .
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Nexhmi Rexhepi Gresa Caka Nimani
Amet Ajdari
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni