USTAVNI SUD

KI48/22, Podnosilac zahteva: Amet Ajdari, ocena ustavnosti rešenja [Rev.br. 375/2021] Vrhovnog suda Kosova, od 9. septembra 2021. godine

KI48/22, rešenje o neprihvatljivosti, od 22. januara 2022. godine, objavljeno dana 5. marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, imovinski spor 

Sud primećuje da se suština zahteva podnosioca zahteva odnosi na ostavinski postupak za deobu zaostavštine njegove majke između podnosioca zahteva i njegovog brata, razvijenog pred redovnim sudovima, sa njegovim navodom za sticanje prava svojine na delu od 1/3 parcele br. 2768 KO Prizren. Opštinski sud u Prizrenu odlučio je da obustavi postupak uputivši podnosioca zahteva u građanski spor. Podnosilac zahteva je podneo tužbu pri Opštinskom sudu i tražio da se utvrdi pravo na nasleđe po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Opštinski sud u Prizrenu odbio je tužbu podnosioca zahteva kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je uložio žalbu na odluku Opštinskog suda Apelacionom sudu, gde je ovaj odbio njegovu žalbu kao neosnovanu. Nezadovoljan odlukom Apelacionog suda, podnosilac zahteva je preko svog zastupnika podneo reviziju Vrhovnom sudu, gde je docnji odbacio reviziju kao nedozvoljenu, jer zastupnik podnosioca zahteva nije dostavio ovlašćenje za zastupanje.

S tim u vezi, Sud primećuje da podnosilac zahteva pred Sudom osporava rešenje [Rev. br. 375/2001] Vrhovnog suda, kao poslednju odluku donetu u ovom postupku u vezi sa rešenjem Osnovnog suda i Apelacionog suda, pošto mu nisu priznali ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen u Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu, Republika Srbija.

Sud primećuje da je Vrhovni sud odbacio reviziju podnosioca zahteva kao nedozvoljenu iz proceduralnih razloga, pošto zastupnik podnosioca zahteva nije podneo punomoćje da dokaže da zastupa podnosioca zahteva u sudskom postupku pred redovnim sudovima. Vrhovni sud je tokom razmatranja revizije obrazložio da „… pošto prvostepeni sud nije odbacio reviziju kao što je propisano odredbama člana 218.1 ZPP-a, onda je Vrhovni sud prema odredbi člana 221. LPP-a, odlučio da odbaci reviziju, kao nedozvoljenu“.

S tim u vezi, Sud primećuje da je Vrhovni sud s pravom odbacio reviziju podnosioca zahteva, kao nedozvoljenu, budući da zastupnik podnosioca zahteva nije podneo punomoćje za zastupanje, kako to nalaže zakon, odnosno član 93, stav 1, Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), kojim je propisano: „Ovlašćeni za zastupanje ima zadatak da prilikom vršenja prvog delovanja u postupku podnese ovlašćenje (prokuru)“.

Sud podseća da podnosilac zahteva svoje navode nadovezuje sa „pogrešnom primenom materijalnog i procesnog prava“, jer isti navodi da je ugovor o doživotnom izdržavanju u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) i da su redovni sudovi trebali da ga priznaju. Prvo, Osnovni sud je presudom [C.br. 580/14] odbio tužbu podnosioca zahteva iz razloga što isti ocenjuje da je za legalizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju isključivo nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost, a da je u konkretnom slučaju to Opštinski sud u Prizrenu. Štaviše, drugostepeni Apelacioni sud se saglasio sa nalazom i obrazloženjem Osnovnog suda kao prvostepenog, zaključivši da je Osnovni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Sud ocenjuje da navodi podnosioca zahteva pripadaju prvoj kategoriji (i) „četvrtog stepena“, stoga, kao takve, Sud, na ustavnim osnovama, proglašava očigledno neosnovanim i shodno tome neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika.