Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 26. februara 2024. godine
Ref. br.:RK 2358/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučajevima br. KI146/23 i KI163/23
Podnosilac
Nagip Krasniqi
Ocena ustavnosti presude
Pml. br. 279/2023 od 13. juna 2023. godine Vrhovnog suda Kosova i rešenja PN.1.S. br. 161/2023 od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija i
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahteve je podneo Nagip Krasniqi, koji se nalazi u pritvoru u Pritvorskom centru u Prištini (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) i koga pred Sudom zastupa Virtyt Ibrahimaga, advokat iz Prištine.
Osporena odluka
U zahtevu KI146/23, podnosilac osporava ustavnost presude [Pml. br. 279/2023] od 15. juna 2023. godine Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud), kojom je odbijen, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac protiv rešenja [PPPS. br. 20/23] od 19. maja 2023. godine Osnovnog suda u Prištini-Specijalni departman (u daljem tekstu: Osnovni sud) i rešenja [PN.1.S. br. 86/2023] od 30. maja 2023. godine Apelacionog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Apelacioni sud).
U zahtevu KI163/23, podnosilac osporava ustavnost rešenja [PP.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda, kojim je odbijena, kao neosnovana, žalba protiv rešenja [PPPS. br. 20/2023] od 10. avgusta 2023. godine Osnovnog suda.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenih odluka, kojima se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], članom 30. [Prava optuženog], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) i 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva u oba slučaja takođe traži uvođenje privremene mere, navodeći da nastavak boravka podnosioca zahteva u pritvoru predstavlja ozbiljnu povredu prava na slobodu i sigurnost i da, između ostalog, “boravak podnosioca zahteva u pritvoru predstavlja povredu načela pravičnog sprovođenja pravde, kao javnog dobra, i načela pretpostavke nevinosti, prema članu 31.5 Ustava”.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka), 27. (Privremene mere) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. (Podnošenje zahteva i odgovora), i 44. (Zahtev za uvođenje privremene mere) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 (petnaest) dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 3. jula 2023. godine, podnosilac je podneo svoj zahtev sa brojem KI146/23 Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 13. jula 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR. KSH146/23], imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Bajram Ljatifi (predsedavajući), Safet Hoxha i Remzije Istrefi Peci (članovi).
Dana 14. jula 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca u vezi sa registracijom slučaja i kopiju zahteva dostavio Vrhovnom sudu.
Dana 25. jula 2023. godine, podnosilac je podneo Sudu svoj zahtev sa brojem KI163/23.
Dana 1. avgusta 2023. godine, u skladu sa pravilom 32 (Spajanje i razdvajanje zahteva), predsednica Suda je naložila spajanje zahteva KI 146/23 i KI163/23. Sastav Veća za razmatranje ostaje isti.
Dana 9. avgusta 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva, Vrhovni sud i Osnovni sud o spajanju zahteva.
Dana 10. avgusta 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo Sudu dodatna dokumenta u vezi sa slučajem KI163/23, odnosno rešenjem [PN.1.S. br. 136/2023] Apelacionog suda od 27. jula 2023. godine, kojim je ukinuto rešenje [PPPS. br. 20/2023] od 19. jula 2023. godine Osnovnog suda.
Dana 5. septembra 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo Sudu dodatna dokumenta u vezi sa slučajevima, odnosno i) rešenje [PPPS. br. 20/23] od 10. avgusta 2023. godine Osnovnog suda i ii) rešenje [PN.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda.
Dana 18. septembra 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i ocenilo da zahtev treba dalje da se razmatra i da će se ponovo razmotriti na jednoj od narednih sednica.
Dana 15. novembra 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i ocenilo da zahtev treba dalje da se razmatra i da će se ponovo razmotriti na jednoj od narednih sednica.
Dana 21. novembra 2023. godine, Sud je obavestio Apelacioni sud o registraciji slučaja i tražio od poslednje navedenog da pojasni Sudu sledeća pitanja:
Od trenutka podnošenja žalbe podnosioca zahteva protiv prvostepene odluke, u kom vremenskom periodu je doneto rešenje [PN.1 br. 71/2023] od 5. maja 2023. godine Apelacionog suda, koje se odnosi na postupak određivanja pritvora; i
U kom vremenskom periodu od trenutka podnošenja žalbe od strane podnosioca zahteva je doneto rešenje [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda, koje se odnosi na postupak za produženje pritvora po drugi put;
Dana 24. novembra 2023. godine, Apelacioni sud je podneo Sudu sledeća dokumenta: (i) rešenje [PPPS. br. 20/2023] od 20. aprila 2023. godine Osnovnog suda; (ii) žalbu koju je uložio branilac podnosioca zahteva Apelacionom sudu 25. aprila 2023. godine; (iii) dopis Apelacionog tužilaštva [PAR/I. br. 499/2023] u vezi sa gore navedenom žalbom od 2. maja 2023. godine; (iv) rešenje [PN.1 br. 71/2023] Apelacionog suda od 5. maja 2023. godine; (v) rešenje [PPPS. br. 20/2023] od 19. jula 2023. godine Osnovnog suda; (vi) žalbu koju je uložio branilac podnosioca zahteva Apelacionom sudu 21. jula 2023. godine; (vii) dopis Apelacionog tužilaštva [PAR/I. br. 499/2023] u vezi sa gore navedenom žalbom od 25. jula 2023. godine; rešenje [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda.
Dana 22. januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica u vezi sa slučajem KI 146/23
Pregled činjenica u vezi sa postupkom za određivanje pritvora
Dana 19. aprila 2023. godine, Specijalno tužilaštvo-Departman za javnu korupciju i finansijski kriminal (u daljem tekstu: Specijalno tužilaštvo) je nakon prijema slučaja [06/3-113/23] od Policije Kosova protiv podnosioca zahteva donelo rešenje [PPS. br. 36/23] za pokretanje istrage protiv podnosioca zahteva pod osnovnom sumnjom da je svojim radnjama izvršio krivično delo “zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 414, stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika Republike Kosovo (u daljem tekstu: KZRK); “vršenje uticaja” iz člana 424, stav 1 KZRK-a i krivično delo “sukob interesa” iz člana 417, stav 2 KZRK-a.
Dana 20. aprila 2023. godine, Specijalno tužilaštvo je podnelo zahtev [PPS. br. 36/2023] za određivanje pritvora Osnovnom sudu protiv podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da postoji osnovana sumnja da je od 2022. godine, podnosilac zahteva zloupotrebio svoj službeni položaj, za koga se, prema Tužilaštvu, sumnja da je:
“koristeći svoj službeni položaj, u svojstvu izvršnog direktora EKK-a, 26. januara 2023. godine zaključio štetan ugovor u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, kršeći član 7, član 35 stav 3, član 35 stav 2.1 (iii) i član 57 stav 2 ovog zakona” i time izvršio krivično delo “zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz stava 2 u vezi sa stavom 1 člana 414. KZRK-a;
“okrivljeni vršio uticaj sa ciljem da stekne korist sebi ili drugom licu, tako što je vršiocu dužnosti šefa nabavke [Y.D.] pismeno naložio da potpiše gore navedeni ugovor uprkos činjenici da ga je šef nabavke obavestio da je ovaj tender od strane Komisije za ocenjivanje preporučen da se poništi“ i time je izvršio krivično delo „vršenje uticaja“ iz stava 1, člana 424. KZRK-a;
“koristeći svoj službeni položaj, u svojstvu izvršnog direktora EKK-a, 28. marta 2023. godine, zaključio štetan ugovor u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama” i time izvršio krivično delo “zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz stava 2 člana 414 u vezi sa stavom 1 KZRK-a; “postoji osnovana sumnja da je [...] u svojstvu službenog lica lično učestvovao u službenim pitanjima nabavke” i tako izvršio krivično delo “sukob interesa” iz člana 417, stav 2 KZRK-a.
Dana 20. aprila 2023. godine, Osnovni sud je, rešenjem [PPPS. br. 20/23], usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva i podnosiocu zahteva odredio pritvor u vremenskom trajanju od 1 (jednog) meseca. U obrazloženju gore navedenog rešenja se ističe: “Sutknja prethodnog postupka ovog suda je nakon održavanja ročišta i razmatranja zahteva za određivanje pritvora i saslušanja strana za sva važna pitanja za određivanje mere pritvora protiv okrivljenog Nagipa Krasniqija, utvrdila da je zahtev Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo osnovan, jer su ispunjeni uslovi propisani članom 184 stav 1 podstav 1.1 i 1.2 tačka 1.2.1 tačka 1.2.2 i tačka 1.2.3 ZKP-a”, sa obrazloženjem da postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje sumnja Specijalno tužilaštvo.
Dalje se u gore navedenom rešenju obrazlaže da se osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio gore navedena krivična dela, “utvrđuje i iz foto dokumentacije i drugih materijalnih i nematerijalnih dokaza pribavljenih u istražnom postupku”. Povodom ispunjavanja zahteva iz člana 184. (Potrebni uslovi za određivanje pritvora) ZKPRK-a, Osnovni sud je utvrdio:
postoji opasnost od bekstva, iz razloga što se za krivično delo za koje se podnosilac zahteva sumnjiči da je izvršio propisuje „relativno visoka” kazna”;
postoji potencijalna opasnost da podnosilac zahteva može da utiče na svedoke; i
težina i posledice krivičnih dela za koja se podnosilac zahteva tereti su veoma ozbiljne.
Dana 25. aprila 2023. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu protiv gore navedenog rešenja Osnovnog suda, sa obrazloženjem da poslednje navedeni nije uspeo da argumentuje postojanje osnovane sumnje. U svojoj žalbi, podnosilac zahteva je pokrenuo sledeća pitanja i navode:
podnosilac zahteva je postupao u skladu sa odredbama propisanim Zakonom o javnim nabavkama;
na osnovu člana 35 gore navedenog Zakona o javnim nabavkama, dozvoljeno je zaključivanje ugovora sa direktnim pogađanjem u hitnim slučajevima;
u vreme kada je zaključen gore navedeni ugovor, postojala je hitna situacija, jer je Vlada Republike Kosovo objavila energetsku krizu;
podnosilac zahteva nikad nije primio ili tražio neki poklon u cilju vršenja uticaja na treća lica;
što se tiče mogućnosti bekstva, on je istakao da je intervjuisan u svojstvu osumnjičenog i nije izbegavao pravosudne organe i krivičnu odgovornost;
osporava navod da može da utiče na svedoke;
redovni sudovi nisu razmotrili zahtev podnosioca za razmatranje drugih alternativnih/blažih mera za njegovo prisustvo u postupku; i
rešenje Osnovnog suda je identično sa zahtevom Specijalnog tužilaštva za određivanje pritvora i stoga nije obrazloženo.
Dana 2. maja 2023. godine, Apelaciono tužilaštvo je dopisom [PAR/I. br. 499/2023] predložilo Apelacionom sudu da odbije, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva, naglašavajući da se slaže u celosti sa rešenjem [PPPS. br. 20/23] od 20. aprila 2023. godine Osnovnog suda, kojim je podnosiocu zahteva određena mera pritvora.
Dana 5. maja 2023. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [PN.1.S. br. 71/2023], odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, i potvrdio gore navedeno rešenje Osnovnog suda. Apelacioni sud je u obrazloženju svoje odluke prvo istakao da „nisu održivi“ svi navodi podnosioca zahteva, jer prema istom:
“postoji osnovana sumnja u skladu sa članom 184. tačka 1. stav 1.1. ZKP-a da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret kao u zahtevu za određivanje pritvora“, kao što je potvrđeno iz Osnovnog suda;
Osnovni sud je u vezi sa mogućnošću njegovog uticaja na svedoke pravilno postupio kada je odredio meru pritvora, jer ako bi se podnosilac zahteva našao na slobodi, mogao bi da ometa sprovođenje krivičnog postupka, odnosno uticao bi na svedoke A.SH, Y.D, R.B. koji su bili njegovi podređeni;
“Osnovni sud je, u vezi sa razmatranjem drugih alternativnih mera“, dužan da „na osnovu artikulisanosti dokaza argumentuje ovakvu opasnost od bekstva”.
Međutim, Apelacioni sud je, u pogledu opasnosti od ponavljanja krivičnog dela od strane podnosioca zahteva, ocenio da „prvostepeni sud mora dati konkretne razloge po ovom osnovu, a ne samo parafrazirati zakonsku odredbu“; te je na ovaj način smatrao neodrživim obrazloženje i nalaz Osnovnog suda u pogledu opasnosti od ponavljanja krivičnog dela.
Dana 8. maja 2023. godine, zastupnik podnosioca zahteva je preko elektronske pošte uložio žalbu predsedniku Apelacionog suda u vezi sa nedonošenjem odluke od strane Apelacionog suda.
Dana 10. maja 2023. godine, podnosilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu protiv rešenja [PN.1.S. br. 71/2023] od 5. maja 2023. godine Apelacionog suda i rešenja [PPPS. br. 20/23] od 20. aprila 2023. godine Osnovnog suda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje su uticale na zakonitosti sudske odluke. Podnosilac je u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodio da dve gore navedene odluke nisu potkrepile dokazima odluku za određivanje pritvora i istim nedostaje obrazloženje. U tom smislu, isti precizira da je određivanje pritvora izvršeno uz povredu prava i sloboda zagarantovana Ustavom i EKLJP-om.
Dana 16. maja 2023. godine, Vrhovni sud je, presudom [Pml. br. 208/2023] odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti.
U obrazloženju presude Vrhovnog suda se ističe da su dve nižestepene sudske odluke pravilno ocenile osnovanu sumnju da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela “za koja se tereti”, naglašavajući da je 26. januara 2023. godine podnosilac zahteva zaključio “štetan ugovor” u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama i pričinio veliku štetu budžetu Republike Kosovo i neosnovano bogaćenje ekonomskom operateru. Vrhovni sud je dalje utvrdio da su ispunjeni uslovi za određivanje pritvora prema tačkama 1.1 i 1.2 i 1.2.2 stava 1 člana 184. (Potrebni uslovi za određivanje pritvora) ZKPRK-a. Nakon toga, Vrhovni sud je naglasio da u slučaju izricanja bilo koje druge blaže alternativne mere za obezbeđivanje njegovog prisustva u sudskom procesu postoji opasnost od „uništenja, skrivanja ili promene krivičnih dokaza” i koji bi uticalo na svedoke koji još nisu saslušani u Tužilaštvu.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i EKLJP-om, Vrhovni sud je iste odbio, kao neosnovane, sa obrazloženjem da se, “krivični postupak nalazi na samom početku, okrivljenom je određena mera pritvora u vremenskom trajanju od 1 (jednog) meseca, okrivljeni je lišen slobode za slučajeve propisane zakonom i odlukom nadležnog suda, i protiv okrivljenog se sprovodi krivični postupak i on se do okončanja tog postupka smatra nevinim dok se ne utvrdi njegova eventualna krivica”.
Pregled činjenica u vezi sa postupkom za produženje pritvora
Dana 12. maja 2023. godine, Specijalno tužilaštvo je podnelo zahtev [PPS. br. 36/2023] za produženje pritvora podnosiocu zahteva Osnovnom sudu, sa obrazloženjem da pored sumnji koje su pokrenute u zahtevu Specijalnog tužilaštva za određivanje pritvora 20. aprila 2023. godine, postoji opasnost da će “on ometati tok krivičnog postupka” i uticati na svedoke koje će “Tužilaštvo ispitati narednih dana, čije je broj relativno velik”. U obrazloženju se takođe dodaje da je Specijalno tužilaštvo proširilo istragu i protiv Y.D za dva krivična dela, “zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz stava 2 u vezi sa stavom 1 člana 414. KZRK-a. Specijalno tužilaštvo je zahtevu za produženje pritvora takođe dodalo da “nakon prijema nekoliko dokaza od EKK-a”, poslednje navedeno je proširilo istragu i protiv podnosioca zahteva u smislu dva druga krivična dela za “zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 414, stav 2 u vezi sa stavom 1 KZRK-a.
Dana 17. maja 2023. godine, podnosilac zahteva je Osnovnom sudu podneo odgovor na gore navedeni zahtev Specijalnog tužilaštva za produženje pritvora. U svom zahtevu, podnosilac je navodio da ne postoji osnovana sumnja o zloupotrebi službenog položaja i da u odsustvu dokaza, koje, prema njemu, nije podnelo Specijalno tužilaštvo, isti nema kako da se izjasni u vezi sa tim navodima. Podnosilac zahteva je dalje istakao da Specijalno tužilaštvo nije preduzelo nikakvu radnju i nije intervjuisalo nijednog svedoka, shodno tome, prema podnosiocu zahteva, nisu ispunjeni uslovi za zadržavanje mere pritvora.
Dana 19. maja 2023. godine, Osnovni sud je, rešenjem [PPPS. br. 20/20], usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva za produženje za još 2 (dva) meseca mere pritvora i odbio predlog podnosioca zahteva za prekid mere pritvora. U obrazloženju rešenja se ističe: “Održiv je pravni osnov iz člana 184 stav 1 tačka 1.1 i 1.2 tačka 1.2.1 tačka 1.2.2 i tačka 1.2.3 ZKP-a, kao jedina dovoljna mera” za obezbeđivanje prisustva istih u postupku, nesmetan razvoj istrage i izbegavanje mogućnosti ponavljanja inkriminisanih radnji u kojima postoji osnovana sumnja da je okrivljeni umešan”. Osnovni sud je u obrazloženju rešenja istakao da, i pored činjenice da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje se istražuje, isti je dalje zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni „posebni uslovi“ za određivanje pritvora, „kao što su opasnost od uticaja na svedoke i opasnost od ponavljanja krivičnog dela“, koje čine osnovu stava 1, tačke 1.2. tačke 1.2.3. ZKPRK-a. Osnovni sud je na kraju rešenja istakao da je, razmatrajući navode podnosioca zahteva u vezi sa razmatranjem drugih alternativnih mera za obezbeđenje prisustva podnosioca u krivičnom postupku protiv njega, iste ocenio neosnovanim, dodajući da „Sutkinja za prethodni postupak, u ovom slučaju, smatra važnim da podseti tužioca slučaja da je neophodno postupiti sa povećanom urgencijom, kako bi se razvile i okončale istrage”.
Dana 20. maja 2023. godine, podnosilac zahteva je Apelacionom sudu uložio žalbu protiv rešenja [PPPS. br. 20/20] Osnovnog suda od 19. maja 2023. godine, navodeći da poslednje navedenim nisu obrazloženi argumenti odbrane u vezi sa osnovanom sumnjom za izvršenje gore navedenih krivičnih dela. Podnosilac zahteva je takođe tvrdio da je Osnovni sud „prećutao” njegove tvrdnje da Specijalno tužilaštvo u konkretnom slučaju nije ispitalo svedoke, odnosno nije preduzelo radnje da ubrza proces.
Dana 30. maja 2023. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [PN.1.S. br. 86/2023], odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio rešenje [PPPS. br. 20/20] Osnovnog suda od 19. maja 2023. godine.
Apelacioni sud je rešenjem, prilikom obrade navoda podnosioca zahteva, istakao sledeće:
navod podnosioca zahteva o nepostojanju osnovane sumnje, odnosno zahtev iz stava 1.1 člana 184. KZRK-a, je odbio, kao neosnovan, potvrđujući da u konkretnom slučaju „postoji osnovana sumnja“ da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo kojim se tereti;
što se tiče mogućnosti uticaja na svedoke, Apelacioni sud je naglasio da je Osnovni sud u ovom slučaju pravilno primenio član 184, stav 1, tačka 1.2, i tačku 1.2.2 ZKPRK-a, „jer ako se [podnosilac zahteva] nađe na slobodi [on] će moći da ometa normalan razvoj krivičnog postupka, utičući na svedoke, oštećene ili saučesnike u krivičnom delu, pošto je u ovom krivičnom slučaju istraga na početku, nisu saslušani svedoci koji mogu na kraju imati saznanja o okolnostima zbog kojih se istražuju i za koje se očekuje da će biti saslušani tokom istraga kao što je opisano u zahtevu za nastavak pritvora”;
što se tiče obrazloženja Osnovnog suda da je ispunjen i uslov iz stava 1, tačka 1.2 i 1.2.3 člana 184, kao jedan od uslova za nastavak mere pritvora, da postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela, Apelacioni sud je utvrdio kao neodrživo obrazloženje Osnovnog suda o ovom pitanju, uz obrazloženje da „kvalifikacija izvršioca ne predodređuje opasnost od ponavljanja krivičnog dela, jer se iz ukupnosti okolnosti ne može izvući zaključak da bi se merom pritvora zapravo izbegla opasnost od ponavljanja krivičnog dela. Na osnovu činjeničnog stanja ovog slučaja do faze u kojoj je došlo do razvoja istrage, ne postoji realna opasnost da bi isto lice, ukoliko se nađe na slobodi, moglo ponoviti krivično delo, odnosno da nijedna blaža mera ne eliminiše ovu opasnost”.
Dana 7. juna 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv dve gore navedene odluke Apelacionog suda i Osnovnog suda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, koje su prema podnosiocu zahteva uticale na zakonitost sudske odluke. Nakon toga, poslednje navedeni je navodio: (i) dve odluke nižih sudskih instanci nisu dokazima potkrepile odluku o određivanju pritvora i da ista nije obrazložena; i da (ii) Specijalno tužilaštvo i nakon isteka roka od mesec dana još uvek nije ispitalo svedoke i ništa nije preduzelo da se postupak ubrza.
Dana 13. juna 2023. godine, Vrhovni sud je, presudom [Pml. br. 279/2023], odbio, kao neosnovan, zahtev podnosioca za zaštitu zakonitosti.
U obrazloženju presude Vrhovnog suda se ističe da su Osnovni sud i Apelacioni sud pravilno ocenili osnovanu sumnju da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo „za koje se tereti“, jer je isti 26. januara 2023. godine zaključio „štetne ugovore“ u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, nanoseći veliku štetu budžetu Republike Kosovo i nezakonitu korist ekonomskom operateru, i kao rezultat toga, ispunjeni su uslovi za određivanje pritvora prema članu 184, stav 1, tačke 1.1 i 1.2 i tačke 1.2.2 ZKPRK-a.
Štaviše, u vezi sa „uticajem na svedoke“, Vrhovni sud je naglasio da ukoliko bi podnosiocu zahteva bila izrečena neka druga blaža mera kako bi se obezbedilo njegovo prisustvo u sudskom procesu, postoji opasnost od „uništavanja materijalnih dokaza u ovom slučaju“ i uticaja na svedoke koje Tužilaštvo još uvek nije saslušalo.
Na kraju, Vrhovni sud je ocenio: „Krivični postupak je na početku, okrivljenom je određen pritvor u vremenskom trajanju od 1 (jednog) meseca, okrivljeni je lišen slobode u slučajevima predviđenim zakonom i odlukom nadležnog suda, a protiv okrivljenog se vodi krivični postupak i do okončanja tog postupka smatra se nevinim dok se ne dokaže njegova eventualna krivica”.
(II) Pregled činjenica u vezi sa slučajem KI 163/23
Pregled činjenica u vezi sa postupkom za produženje pritvora po drugi put
Dana 13. jula 2023. godine, Specijalno tužilaštvo je podnelo zahtev [PPS. br. 36/2023] Osnovnom sudu za produženje pritvora podnosiocu zahteva za još dva meseca, sa obrazloženjem da je „slučaj složen i da se radi o velikom broju svedoka, oceni materijalnih dokaza i da je u ovom vremenskom periodu proširena istraga za još jedno krivično delo, tj. za zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja [...] za koje se očekuje da se saslušaju drugi svedoci, a uslovi i okolnosti zbog kojih je određena ova mera nisu prestali. I pored činjenice da je slučaj veoma složen i obiman, ovo Tužilaštvo preduzima brojne radnje za koje se veruje da će u roku od 2 (dva) meseca pribaviti dokaze”.
Pored obrazloženja da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje se sumnja, Specijalno tužilaštvo dalje dodaje da ima razloga da se veruje da će ukoliko se podnosilac zahteva nađe na slobodi ometati tok krivičnog postupka i uticati na svedoke. Specijalno tužilaštvo u zahtevu za produženje pritvora za podnosioca zahteva podnetom Osnovnom sudu dalje navodi da su neki svedoci, poput svedoka S.I., E.T. i A.Z saslušani, a narednih dana se očekuje privođenje i drugih svedoka. Specijalno tužilaštvo je u zahtevu za produženje pritvora takođe istaklo činjenicu da u ovom slučaju postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela.
Dana 17. jula 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo odgovor na zahtev za produženje pritvora Specijalnog tužilaštva, osporavajući isti u svim tačkama. Što se tiče razloga koje je Specijalno tužilaštvo iznelo za osnovanu sumnju, podnosilac zahteva navodi da su oni neosnovani i precizira činjenicu da ni posle tri meseca Specijalno tužilaštvo nije obavilo razgovor sa Y.D. „iako okolnosti komunikacije sa g. [Y.D] navodi kao glavne za obrazloženje zahteva za pritvor“. Podnosilac zahteva dalje dodaje da Tužilaštvo u ovom slučaju nije preduzelo razumne radnje da ubrza sprovođenje istrage, a u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za dalje zadržavanje podnosioca zahteva u pritvoru.
Dana 19. jula 2023. godine, Osnovni sud je, rešenjem [PPPS. br. 20/23], usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva i produžio meru pritvora podnosiocu zahteva za još dva meseca. U obrazloženju gore navedenog rešenja se dodaje da pored postojanja uslova „osnovana sumnja“ iz stava 1, tačka 1.1. člana 184. (Potrebni uslovi za određivanje pritvora) ZKPRK-a, da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja je osumnjičen, takođe postoji opasnost da će isti uticati na svedoke, a te okolnosti predstavljaju zakonske razloge predviđene stavom 1 tačka 1.2 ZKPRK-a za produženje pritvora. Što se tiče navoda Specijalnog tužilaštva da postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela, Osnovni sud isti odbija, kao neosnovan, a razlozi koje je Tužilaštvo iznelo nisu održivi.
Na kraju, Osnovni sud je zahtev podnosioca za ocenu drugih alternativnih mera ocenio kao neosnovan, utvrdivši da se zamenom mere pritvora nekom drugom merom ne može postići uspešan razvoj krivičnog postupka.
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva 21. jula 2023. godine uložio žalbu Apelacionom sudu na rešenje Osnovnog suda, navodeći prvo da prvostepeni sud nije obradio navode koje je podneo poslednje navedeni, ali je usvojio zahtev za produženje pritvora, ponavljajući navode Specijalnog tužilaštva, kršeći na taj način „standard obrazloženja sudske odluke i načelo kontradiktornosti“. Pored toga, podnosilac zahteva je osporio propust Specijalnog tužilaštva da preduzme mere za produženje mere pritvora, kao navod da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za produženje mere pritvora.
Dana 25. jula 2023. godine, Apelaciono tužilaštvo je dopisom [PAR/I. br. 919/2023] upućenim Apelacionom sudu predložilo da se gore navedena žalba podnosioca zahteva odbije, kao neosnovana, potvrđujući u celosti rešenje [PPPS. br. 20/23] od 19. jula 2023. godine Osnovnog suda.
Dana 27. jula 2023. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [PN.1.S. br. 136/2023], usvojio žalbu podnosioca zahteva, ukinuo rešenje [PPPS. br. 20/23] od 19. jula 2023. godine i slučaj vratio na presuđivanje. Pored toga, Apelacioni sud je u rešenju dodao da podnosilac zahteva „ostaje u pritvoru do neke druge odluke prvostepenog suda“.
Apelacioni sud je u svom rešenju dodao da je odluka prvostepenog suda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz stava 1, tačka 1.10 i stava 2, tačka 2.2. člana 384 u vezi sa članom 188. ZKPRK-a i u nedostatku obrazloženja za bitne navode podnosioca zahteva, ista je vraćena na presuđivanje. Prema Apelacionom sudu, Osnovni sud, osim što je naveo činjenicu da podnosilac zahteva može da utiče na svedoke, nije razjasnio ko su svedoci na koje podnosilac zahteva može da utiče. Apelacioni sud je takođe smatrao da Osnovni sud nije dao pojašnjenja podnosiocu zahteva u vezi sa „kašnjenjem i razlogom odlaganja saslušanja ili ispitivanja navodnih svedoka od strane državnog tužilaštva“. Na kraju, Apelacioni sud je naglasio da Osnovni sud nije dao dovoljno pojašnjenja podnosiocu zahteva o njegovim bitnim navodima, te se shodno tome, „moraju ukinuti u nedostatku odlučnih činjenica”.
Dana 10. avgusta 2023. godine, Osnovni sud je, odlučujući u ponovnom suđenju, rešenjem [PPPS. br. 20/23] usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva [PPS. br. 36/2023] od 13. jula 2023. godine i produžio za još dva meseca meru pritvora za podnosioca zahteva. U obrazloženju gore navedenog rešenja se dodaje da je ispunjen opšti uslov, odnosno „osnovana sumnja“, za produženje mere pritvora utvrđene prema stavu 1, tačka 1.1 člana 184. (Potrebni uslovi za određivanje pritvora) ZKPRK-a da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja je osumnjičen.
Što se tiče ispunjenja posebnih uslova za produženje pritvora, u obrazloženju gore navedenog rešenja Osnovnog suda je utvrđeno sledeće:
što se tiče „opasnosti od uticaja na svedoke“, Osnovni sud ističe da „ima razloga da se veruje da bi ne produženje mere pritvora dovelo do toga da okrivljeni uništi, sakrije, promeni ili falsifikuje dokaze o krivičnim delima“, dodajući, između ostalog, da su u konkretnom slučaju istrage na samom početku i da je do sada saslušano nekoliko svedoka, kao što su S.I, E.T. i A.Z, a očekuje se da će narednih dana biti saslušani i svedoci A.Sh, R.B, A.K., itd. i uzimajući u obzir da su svi gore navedeni podređeni podnosiocu zahteva postoji opasnost da poslednje navedeni može da utiče na njih;
što se tiče argumenta Specijalnog tužilaštva da postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela, Osnovni sud ga odbija, kao neosnovan, a razlozi koje je iznelo Tužilaštvo nisu održivi.
što se tiče zahteva podnosioca o oceni neke druge alternativne mere, Osnovni sud ga je ocenio, kao neosnovan, i utvrdio da se zamenom mere pritvora nekom drugom merom neće postići uspešan razvoj krivičnog postupka.
na kraju, što se tiče navoda podnosioca zahteva da do sada Specijalno tužilaštvo nije saslušalo nijednog svedoka, Osnovni sud je ovaj navod odbio, kao neosnovan, i istakao da je do sada saslušano nekoliko svedoka, kao što su S.I, E.T. i A.Z., i da se očekuje da će se u narednim danima saslušati i svedoci A.Sh.,R.B., A.K., i dr.
Dana 11. avgusta 2023. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na gore navedenu odluku Osnovnog suda, ističući prvo da Osnovni sud nije uzeo u obzir primedbe date u rešenju [PN.1.S. br. 136/2023] Apelacionog suda od 27. jula 2023. godine, koje se, prema podnosiocu zahteva, odnose na ispunjenje opšteg uslova za produženje pritvora, kao što su osnovana sumnja, nepreduzimanje radnji od strane Specijalnog tužilaštva i opasnost od uticaja na svedoke.
Dana 24. avgusta 2023. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [PN.1.S. br. 161/2023], odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva, a potvrdio odluku prvostepenog suda.
U rešenju Apelacionog suda se u nastavku ističe da je i) navod podnosioca zahteva o nepostojanju osnovane sumnje, odnosno uslova iz stava 1.1 člana 184. ZKPRK-a, odbijen, kao neosnovan, utvrđujući da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret; ii) što se tiče mogućnosti uticaja na svedoke, Apelacioni sud je naglasio da je Osnovni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio član 184, stav 1, tačka 1.2, i tačku 1.2.2 ZKPRK-a, naglašavajući da ako se podnosilac zahteva nađe na slobodi [on] će moći da ometa normalan razvoj krivičnog postupka, utičući na svedoke, oštećene ili saučesnike u krivičnom delu, pošto su istrage u ovom krivičnom slučaju na samom početku, a pored svedoka koji su već saslušani, očekuje se da će se narednih dana saslušati i drugi svedoci; iii) neosnovani su navodi podnosioca zahteva “da nisu obuhvaćena konkretna dela“ podnosioca zahteva, uzimajući u obzir osnovanu sumnju, dodatno naglašavajući da su „u konkretnom slučaju svi dokazi artikulisani, jer su dokazi precizirani, dok takođe proizilazi da na osnovu tih dokaza proizilazi činjenica da su se krivična dela dogodila i da okrivljeni na osnovu tih dokaza proizilazi da je umešan [...] u izvršenje krivičnih dela”.
Navodi podnosioca zahteva
Navodi podnosioca zahteva u vezi sa zahtevom KI146/23
Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da su mu osporenom presudom povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], članom 30. [Prava optuženog], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva prvo pred Sudom ističe da u postupku sprovedenom za određivanje pritvora, Apelacioni sud duže vreme nije odlučio u vezi sa žalbom podnosioca zahteva, kršeći sve zakonske rokove propisane stavom 3, člana 186. ZKPRK-a za donošenje odluke. Pored toga, što se tiče rešenja [PN.1 br. 71/2023] od 5. maja 2023. godine Apelacionog suda, podnosilac zahteva navodi da “Apelacioni sud u obrazloženju rešenja utvrđuje da određivanje pritvora nema pravnu osnov, dok u izreci ostavlja na snazi meru pritvora”.
Navodi podnosioca zahteva u vezi sa članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava
Što se tiče člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava, podnosilac zahteva navodi da je prvi element neophodan za zakonitost pritvora „osnovana sumnja“ da je okrivljeni izvršio krivično delo, koji je propisan članom 184 i stavom 1.9, člana 19. ZKPRK-a.
S tim u vezi, podnosilac zahteva se poziva i na niz odluka Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) i to: Erdagos protiv Turske, zahtev br. 25126/94, presuda od 9. aprila 1997. godine, stav 51, Cebotari protiv Moldavije, presuda od 13. novembra 2007. godine, Suominen protiv Finske, zahtev br. 37801/9997, presuda od 1. jula 2003. godine, Tase protiv Rumunije, zahtev br. 29761/02, presuda od 10. juna 2008. godine.
Prema podnosiocu zahteva, redovni sudovi su se udovoljili samo tvrdnjama Specijalnog tužilaštva u vezi sa osnovanom sumnjom, „ponavljajući refren tužilaštva da se osnovana sumnja zasniva na prikupljenim dokazima, fotografijama, video snimcima i sl., međutim, objektivne informacije o takvim dokazima i razrada ovih dokaza u potpunosti izostaju”.
Podnosilac zahteva navodi da Apelacioni sud i Vrhovni sud nisu obradili nijedan navod podnosioca zahteva koji se odnose na “osnovanu sumnju”.
Što se tiče rešenja [PN.1.S. br. 86/2023] od 30. maja 2023. godine Apelacionog suda, koje se odnosi na drugi postupak produženja pritvora, isto je kontradiktorno, jer je podnosilac zahteva zaključivanjem štetnih ugovora pričinio štetu budžetu Kosova, i nije uzelo u obzir argumente odbrane podnosioca zahteva da predmetni ugovori nisu izvršeni.
Podnosilac zahteva dalje dodaje: “Iz zahteva za produženje pritvora proizilazi da Tužilaštvo još uvek nije saslušalo nijednog od svedoka koga je navelo u zahtevu za određivanje pritvora od 20.04.2023. godine“. Podnosilac zahteva dalje naglašava da Tužilaštvo u konkretnom slučaju nije učinilo ništa da ubrza istragu, već je samo naglasilo da su „istrage proširene i na druga lica“, ne precizirajući kako je ta činjenica povezana sa boravkom podnosioca zahteva u pritvoru.
U tom smislu, podnosilac zahteva precizira da nijedna sudska instanca nije obrazložila ovaj konkretni navod, koji se odnosi na radnje koje je preduzelo Tužilaštvo i shodno tome, prema njemu, produženje pritvora je u suprotnosti sa stavom 1, člana 188. ZKPRK-a.
Navodi podnosioca zahteva u vezi sa članom 30. [Prava optuženog] Ustava
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 30. [Prava optuženog] Ustava, podnosilac zahteva navodi da je „Apelacioni sud dva puta zaredom odlagao svoje rešenje po žalbi odbrane, čime je odbrani uskratio da u najkraćem mogućem roku pripremi i primeni redovna i vanredna pravna sredstva”.
Takođe, s tim u vezi, podnosilac zahteva ističe da je i Vrhovni sud podneo osporenu odluku sedam dana nakon njenog donošenja.
Navodi podnosioca zahteva u vezi sa članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, poslednje navedeni navodi da odluke redovnih sudova nisu obrazložene i prema podnosiocu zahteva „u nedostatku nezavisnog razmatranja činjenica, nezavisnih pravnih nalaza i razrade razloga odluke, odluke sudova onemogućavaju razumevanje na osnovu čega su sudovi donosili svoje zaključke i odluke”.
Navodi podnosioca zahteva u vezi sa zahtevom KI163/23
Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da su osporenim rešenjem podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], članom 30. [Prava optuženog], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva dalje navodi da odluka Osnovnog suda o produženju pritvora za još dva meseca za podnosioca zahteva nije obrazložena, tvrdeći da je ista samo „parafrazirala navod Tužilaštva o postojanju osnovane sumnje [...] Međutim, i pored ovog nalaza, prvostepeni sud ove dokaze ne opisuje“. Prema podnosiocu zahteva, „opis inkriminisanih radnji je potpuno neartikulisan u pravnom smislu”.
Podnosilac zahteva dodaje da u njegovom slučaju mera lišavanja slobode nije srazmerna zakonskoj svrsi.
Prema podnosiocu zahteva, Specijalno tužilaštvo u konkretnom slučaju nije ništa preduzelo da ubrza istrage i da u ovom slučaju nije ispunjen nijedan poseban uslov koji je propisan odredbama ZKPRK-a za produženje mere pritvora.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava, podnosilac zahteva navodi da odluka prvostepenog suda u celosti nije obrazložena.
Podnosilac zahteva na kraju traži od Suda da usvoji zahtev za privremenu meru i da se podnosilac zahteva odmah oslobodi iz pritvora.
Navodi podnosioca zahteva koji se odnose na rešenje [PN.1.S. br. 136/2023] Apelacionog suda od 27. jula 2023. godine, koje je podneo Sudu podnosilac zahteva 10. avgusta 2023. godine
Podnosilac zahteva prvo ističe da rešenje [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda, kojim je stvar vraćena na presuđivanje, “ne ispravlja povredu ustavnih prava”. Podnosilac zahteva dalje ističe da je, uprkos činjenici da je Apelacioni sud zaključio da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, održao na snazi meru pritvora.
Podnosilac zahteva dalje dodaje da Apelacioni sud nije poštovao vremenske rokove za donošenje odluke u roku od 72 časova kao što je propisano odredbama ZKPRK-a.
Na kraju, podnosilac zahteva dodaje da “u nedostatku bilo kakvog delotvornog sredstva za zaustavljanje daljeg lišenja slobode, ostaje neophodno da Ustavni sud, uvođenjem privremene mere, prekine neustavno lišavanje slobode podnosioca zahteva”.
Navodi podnosioca zahteva koji se odnose na rešenje [PPPS. br. 20/23] od 10. avgusta 2023. godine Osnovnog suda i rešenje [PN.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda
Podnosilac zahteva je dalje navodio da Osnovni sud, odlučujući u ponovnom postupku, na osnovu rešenja [PN.1.S br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda nije uzeo u obzir nalaze Apelacionog suda, ističući da Osnovni sud i) nije precizirao na koje svedoke postoji opasnost da bi podnosilac zahteva mogao uticati; ii) nije naveo razloge za odlaganje preduzimanja radnji od strane Specijalnog tužilaštva; nije razjasnio razloge „koji su zahtev Tužilaštva za produženje pritvora učinili verodostojnim”.
U prilog ovom navodu, podnosilac zahteva se poziva na slučaj o kojem je nedavno odlučio Apelacioni sud, koji je priložio Sudu, i za koji tvrdi da je u sličnim okolnostima Apelacioni sud odlučio drugačije.
Što se tiče zahteva za privremenu meru
Podnosilac zahteva traži od Suda da uvede privremenu meru, odnosno traži ukidanje mere pritvora protiv njega, uz obrazloženje da je „ukidanje pritvora neophodno kako bi se izbegla nepopravljiva šteta za podnosioca zahteva i pravda kao javno dobro”.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da se njegov zahtev proglasi prihvatljivim i da se isti oslobodi iz pritvora.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 29
[Pravo na slobodu i sigurnost]
1. Svakome se garantuje pravo na slobodu i sigurnost. Niko ne može biti lišen sobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to:
(1) nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela;
(2) zbog opravdane sumnje da je lice izvršilo krivično delo, samo onda kada se lišavanje slobode smatra neophodnim za sprečavanje vršenja krivičnog dela i samo na veoma kratak period pre suđenja, na zakonom propisan način;
[...]
5. Svako ko je žrtva hapšenja ili pritvora, koje nije u skladu sa odredbama ovog Člana, ima pravo na kompenzaciju, na zakonom propisan način.
6. Lice koje služi kaznu, ima pravo da se žali na uslove hapšenja, na zakonom propisan način.
Član 30
[Prava optuženog]
Svako ko je optužen za krivično delo uživa sledeća minimalna prava:
(1) da se odmah, na jeziku koji razume, obavesti o prirodi i razlozima optužbe pokrenute protiv njega/nje;
(2) da se obavesti o svojim pravima, na osnovu zakona;
[...]
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
[...]
4. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.
5. Svako ko je optužen za krivično deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.
[...]
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 5
(Pravo na slobodu i sigurnost)
Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Niko ne sme biti lišen slobode izuzev u niže navedenim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
a. zakonitog lišenja slobode po presudi nadležnog suda;
b. zakonitog hapšenja ili lišenja slobode zbog nepovinovanja zakonitom nalogu suda ili u cilju osiguranja izvršenja bilo koje obaveze propisane zakonom;
c. zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja nadležnoj sudskoj vlasti, kada postoji opravdana sumnja da je ta osoba izvršila krivično delo ili kada postoje valjani razlozi da se osoba spreći da izvrši krivično delo ili da, nakon izvršenja krivičnog dela, pobegne;
[...]
Svako ko je uhapšen bit će odmah obavešten, na jeziku koji razume, o razlozima hapšenja i o svim optužbama protiv njega.
Svako ko je uhapšen ili lišen slobode prema odredbama stava 1(c) ovog člana mora odmah biti izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom ovlašteno da vrši sudsku vlast i mora imati pravo na suđenje u razumnom roku ili na puštanje na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može se usloviti garancijama o pojavljivanju na suđenju.
Svako kome je uskraćena sloboda hapšenjem ili lišavanjem slobode ima pravo uložiti žalbu sudu kako bi sud, u kratkom roku, razmotrio zakonitost lišavanja slobode i ukoliko ono nije bilo zakonito naložio oslobađanje.
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dijela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloljetnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.
Svako ko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim dok se njegova krivica po zakonu ne dokaže.
[...]
Zakonik br. 08/L-032 o krivičnom postupku Republike Kosovo od 17. avgusta 2022. godine
Član 184
(Potrebni uslovi za određivanje pritvora)
Sud može odrediti pritvor protiv lica samo ako jasno utvrdi:
1.1. da postoji osnovana sumnja da je to lice učinilo krivično delo;
1.2. da je ispunjen jedan od sledećih uslova:
1.2.1. ako se krije, ako se ne može utvrditi njegov identitet ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju da postoji opasnost od bekstva;
1.2.2. ako postoje razlozi koji čine verovatnim da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati tok krivičnog postupka uticanjem na svedoke, oštećene ili saučesnike; ili
1.2.3. ako težina krivičnog dela, način ili okolnosti pod kojima je izvršeno krivično delo, njegove lične osobine, ranije vladanje, sredina i uslovi u kojima živi ili neka druga lična okolnost ukazuju na opasnost da će ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.
1.3. blaže mere iz člana 171. ovog zakonika za obezbeđenje prisustva okrivljenog su nedovoljne da spreče ponavljanja krivičnog dela i obezbede uspešno vođenje krivičnog postupka.
[...]
Član 186
(Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja)
1. Pritvor se određuje pisanim rešenjem koje sadrži: ime i prezime lica koje se pritvara i njegove lične podatke koje su poznate sudiji za prethodni postupak, tačno vreme hapšenja, vreme izvođenja pred sudiju za prethodni postupak, vreme održavanja ročišta za određivanje pritvora, krivično delo za koje se tereti, zakonski osnov za pritvor, pouku o pravu na žalbu, te obrazloženje svih odlučujućih činjenica koje uzrokuju pritvor, uključujući i razloge za osnovanu sumnju da je lice izvršilo krivično delo, te odlučujuće činjenice iz člana 184. stav 1. podstav 1.2. ovog zakonika.
2. Rešenje o određivanju pritvora uručuje se licu na koga se odnosi, njegovom braniocu i državnom tužiocu. Vreme uručivanja rešenja licu na koga se odnosi naznačuje se u spisu predmeta.
3. Svaka strana može izjaviti žalbu u roku od četrdeset osam (48) časa od časa prijema rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Ako žalbu izjavi samo jedna strana, sud dostavlja žalbu drugoj strani, koja svoje argumente može dostaviti sudu u roku od dvadeset četiri (24) časa od časa prijema žalbe. O žalbi se odlučuje u roku od sedamdeset dva (72) časa od časa podnošenja odgovora ili isteka roka za odgovor pred Apelacionim sudom.
[...]
Član 188
(Produženje pritvora)
Pritvor može produžiti samo sudija za prethodni postupak, sudija pojedinac ili predsednik pretresnog veća na zahtev državnog tužioca koji navodi da postoje osnovi za određivanje pritvora iz člana 184. ovog zakonika, da je istraga pokrenuta i da su preduzete sve razumne radnje za ubrzano vođenje istrage. Oštećeni ili branilac žrtava može zatražiti od državnog tužioca da zatraži produženja pritvora. Državni tužilac podnosi zahtev sudu za produženje pritvora najkasnije u roku od pet (5) dana pre isteka pritvora određenog poslednjim rešenjem.
Zahtev za produženje pritvora dostavlja se okrivljenom i njegovom braniocu u roku od najmanje tri (3) dana pre isteka pritvora određenog poslednjim rešenjem.
Protiv svakog rešenja o produženju pritvora može se izjaviti žalba. St. 3. i 4. člana 186. ovog zakonika shodno se primenjuju.
Prihvatljivost zahteva
Ocena prihvatljivosti u vezi sa zahtevom KI 146/23
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava koji propisuju:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud se dalje poziva na članove 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud smatra da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu [Pml. br. 279/2023] od 15. juna 2023. godine Vrhovnog suda, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom i podneo je zahtev u skladu sa rokovima propisanim zakonom.
Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređene u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona i podneo je zahtev u roku koji je propisan članom 49. Zakona.
Sud takođe uzima u obzir pravilo 34 (2) Poslovnika, koje propisuje sledeće:
Pravilo 34
(Kriterijumi prihvatljivosti)
“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[…]
“(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju”
[…]”
Sud podseća da gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i sudske prakse Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika (vidi, slučaj Suda: KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivoti od 12. maja 2021. godine, stav 26).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva koji je ocenjen kao „očigledno neosnovan”, kao i specifičnosti četiri gore navedene kategorije navoda koji su kvalifikovani kao „očigledno neosnovani” razvijeni kroz sudsku praksu ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj sudskoj praksi, uključujući, ali ne ograničavajući se na, slučajeve KI40/20, podnosilac zahteva: Sadik Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac zahteva: Kujtim Lleshi, rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; i KI21/21, podnosilac zahteva: Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine.
U tom smislu i dalje, da bi ocenio prihvatljivost zahteva, odnosno, kako bi ocenio da li je u okolnostima konkretnog slučaja zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će se prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanu u ovom zahtevu i na relevantne navode podnosioca zahteva, pri čijoj oceni će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
Sud podseća da se suština ovog slučaja prvo odnosi na zahtev Specijalnog tužilaštva za određivanje pritvora protiv podnosioca zahteva zbog osnovane sumnje da je isti izvršio krivično delo “zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 414, stav 2 u vezi sa stavom 1. KZRK-a, “vršenje uticaja” iz člana 424, stav 1, KZRK-a i krivično delo “sukob interesa” iz člana 417, stav 2, KZRK-a. Zahtev Specijalnog tužilaštva za određivanje pritvora u vremenskom trajanju od 1 (jednog) meseca je usvojio Osnovni sud, sa obrazloženjem da su ispunjeni uslovi propisani članom 184, stav 1, podstav 1.1 i 1.2, tačkom 1.2.1, tačkom 1.2.2 i tačkom 1.2.3 ZKPRK-a, dodajući da postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja sumnja Specijalno tužilaštvo. Rešenje Osnovnog suda za određivanje pritvora je usvojio Apelacioni sud i Vrhovni sud.
Nakon toga, Specijalno tužilaštvo je podnelo zahtev Osnovnom sudu za produženje mere pritvora za još dva meseca podnosiocu zahteva. Osnovni sud je usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva i produžio pritvor za još dva meseca podnosiocu zahteva i obrazložilo da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za produženje pritvora propisani prema članu 188. (Produženje pritvora) ZKPRK-a, između ostalog, jer je:
postojala osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje je osumnjičen;
postojala opasnost da će isti ako se nađe na slobodi moći da utiče na svedoke;
postojala opasnost da će podnosilac zahteva moći da ponovi krivično delo; i da
(iv) isti može da pobegne, uzimajući u obzir prirodu krivičnog dela za koje je osumnjičen.
Nakon žalbe podnosioca zahteva Apelacionom sudu, koji je osporavao prvostepeno rešenje po svim tačkama, poslednje navedeni je odbio žalbu u celosti, potvrđujući prvostepenu odluku. Nakon toga, odluku Apelacionog suda je, nakon zahteva za zaštitu zakonitosti, koju je podneo podnosilac, usvojio i Vrhovni sud.
U tom smislu, Sud podseća da podnosilac zahteva izričito pred Sudom osporava odluke redovnih sudova kojima mu je produžena mera pritvora, odnosno presudu [Pml. br. 279/2023] od 15. juna 2023. godine Vrhovnog suda, kojom je odbijen, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac protiv rešenja [PPPS. br. 20/23] od 19. maja 2023. godine Osnovnog suda i rešenja [PN.1.S. br. 86/2023] od 30. maja 2023. godine Apelacionog suda, navodeći da su mu poslednje navedenim povređena ustavna prava zagarantovana članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], članom 30. [Prava optuženog], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a.
U tom smislu, Sud primećuje da se suština žalbe podnosioca zahteva odnosi na njegov navod da u konkretnom slučaju:
nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje pritvora propisani u članu 184. (Potrebni uslovi za određivanje pritvora) ZKPRK-a, a posebno nisu ispunjeni uslovi za produženje mere pritvora propisani u članu 188. (Produženje pritvora) ZKPRK-a, precizirajući da u konkretnom slučaju ne postoji opšti uslov “osnovna sumnja” za određivanje pritvora i da redovni sudovi nisu obradili druge bitne navode podnosioca zahteva;
činjenica da Specijalno tužilaštvo nije preduzelo radnje koje bi ubrzale postupak, kao što je propisano u stavu 1, člana 188. (Produženje pritvora) ZKPRK-a, nije saslušalo svedoke i prema podnosiocu zahteva, sve sudske instance nisu uspele da obrade ovaj bitan navod podnosioca zahteva, dajući površna obrazloženja; i
Apelacioni sud u postupku sprovedenom za određivanje pritvora i u postupku za njegovo produženje, nije odlučio u vezi sa žalbom podnosioca zahteva u zakonskom propisanom roku od 72 časova (propisan prema stavu 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a, što je, prema podnosiocu zahteva, rezultiralo povredom proceduralnih garancija propisanih članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava i oličenih u gore navedenom članu 186. ZKPRK-a.
Shodno tome, Sud će dalje razmotriti i razraditi da li je osporenim odlukama, kojima je produžen pritvor podnosiocu zahteva, obrađen njegov bitan navod, odnosno poseban navod da sve tri sudske instance, koje su odlučile da se podnosiocu zahteva produži pritvor, i) nisu obradile i potkrepile dokazima “osnovanu sumnju” da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja ga tereti Specijalno tužilaštvo; ii) činjenicu da Specijalno tužilaštvo nije preduzelo radnje koje bi ubrzale postupak kao što je propisano članom 188, stav 1 ZKPRK-a i nije saslušalo svedoke i prema podnosiocu zahteva, sve sudske instance nisu uspele da obrade ovaj bitan navod podnosioca zahteva, dajući površna obrazloženja; i iii) navod koji se odnosi na odlučivanje Apelacionog suda u gore navedenom roku od 72 časova.
U tom smislu, Sud ističe da će gore navedeni navod podnosioca zahteva razmotriti u smislu prava na slobodu i sigurnost, zagarantovanog članom 29. Ustava u vezi sa članom 5. EKLJP-a. S tim u vezi, Sud naglašava da ESLJP široko tumači prava i standarde koji moraju biti zagarantovani u slučaju lišavanja slobode preko njegove sudske prakse, u skladu sa kojom je Sud, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
Stoga, u vezi sa navodima o povredi člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a, Sud se poziva na načela i standarde utvrđene u sudskoj praksi ESLJP-a i samog Suda koji se odnose na određivanje pritvora.
Uslovi propisani u vezi sa određivanje pritvora
U tom smislu, Sud podseća da kako bi bio u skladu sa Ustavom i EKLJP-om, hapšenje ili lišavanje slobode treba da se zasniva na jednom od razloga za lišavanje slobode koji su propisani u članu 29, stav 1 [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i sigurnost i) EKLJP-a.
Sud prvo podseća na član 29, stav 1, tačku 2 [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava, koji propisuje:
Svakome se garantuje pravo na slobodu i sigurnost. Niko ne može biti lišen slobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to:
[...]
(2) zbog opravdane sumnje da je lice izvršilo krivično delo, samo onda kada se lišavanje slobode smatra neophodnim za sprečavanje vršenja krivičnog dela i samo na veoma kratak period pre suđenja, na zakonom propisan način;
[...].”
Drugo, Sud se takođe poziva na član 5. 1 (c) (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a, koji propisuje:
“Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Niko ne smije biti lišen slobode izuzev u niže navedenim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
[...] c. zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja nadležnoj sudskoj vlasti, kada postoji opravdana sumnja da je ta osoba izvršila krivično delo ili kada postoje valjani razlozi da se osoba spreći da izvrši krivično delo ili da, nakon izvršenja krivičnog dela, pobegne”.
Sud primećuje da se na osnovu člana 29. stav 1. tačka 2. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava i člana 5. 1 (c) (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a, lišavanje slobode može izreći u slučaju osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo i kada se to smatra neophodnim da bi se sprečilo izvršenje drugog krivičnog dela ili bekstvo po njegovom izvršenju (vidi, slučajeve Suda: KI85/22, podnosilac zahteva: Jadran Kostić, presuda od 26. aprila 2023. godine, stav 68; i KI10/18, podnosilac zahteva: Fahri Deqani, presuda od 8. oktobra 2019. godine, stav 65).
Stoga, Sud naglašava da kako bi bilo u skladu sa Ustavom i EKLJP-a, određivanje pritvora mora biti zasnovano na jednom od osnova za lišavanje slobode utvrđenih članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa članom 5. stav 1 (c) (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a.
ESLJP je u svojoj sudskoj praksi utvrdio tri osnovna uslova koje treba ispitati kako bi se ocenilo da li je lišavanje slobode zakonito i neproizvoljno (vidi, predmet ESLJP-a: Merabishvili protiv Gruzije, br. 72508/13, presuda od 28. novembra 2017. godine, stav 183, vidi, slučajeve Suda: KI85/22, podnosilac zahteva: Jadran Kostić, gore citiran, stav 70; i KI10/18, podnosilac zahteva: Fahri Deqani, gore citiran, stav 67).
Kao prvo, mora postojati „osnovana sumnja“ da je lice lišeno slobode izvršilo krivično delo (vidi, predmet ESLJP-a: Merabishvili protiv Gruzije, gore citiran, stav 184). Drugo, svrha lišavanja slobode “u načelu treba da bude u funkciji sprovođenja krivičnog postupka” (vidi, slučaj Suda: KI63/17, podnosilac zahteva: Lutfi Dervishi, rešenje o neprihvatljivosti od 16. novembra 2017. godine, stav 57, i KI10/18, podnosilac zahteva: Fahri Deqani, gore citiran, stav 68; KI85/22 podnosilac zahteva: Jadran Kostić, gore citiran, stav 71, vidi, takođe, predmet ESLJP-a: Ostendorf protiv Nemačke, br. 15598/08, presuda od 7. marta 2013. godine, stav 68), a štaviše mora biti srazmerno u smislu da treba da bude neophodno “da bi se obezbedio odlazak pogođenog lica pred nadležnim organima” (vidi, slučaj Suda: KI63/17, podnosilac zahteva: Lutfi Dervishi, gore citiran, stav 57, vidi, takođe, gore citirani predmet ESLJP-: Merabishvili protiv Gruzije , stav 185). Treće, lišavanje slobode ili određivanje pritvora mora biti sprovedeno uz poštovanje postupka propisanog zakonom (vidi, gore navedeni slučaj Suda: KI85/22. podnosilac zahteva: Jadran Kostić, gore citiran, stav 71; KI10/18, podnosilac zahteva: Fahri Deqani, gore citiran, stav 68, i gore navedeni predmet ESLJP-a: Merabishvili protiv Gruzije, stav 186).
Opšta načela u pogledu zakonitosti određivanja i produženja pritvora
U tom smislu, Sud se poziva na stav 4, člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava, koji propisuje: “Lice koje je lišeno slobode hapšenjem ili pritvorom, ima pravo na pravnu pomoć, kako bi se ocenila zakonitost hapšenja ili pritvaranja. Odluku će doneti sud u vrlo kratkom roku i ukoliko je hapšenje ili pritvor nezakonito, narediće se oslobađanje lica”.
Stav 4, člana 5. [Pravo na slobodu i sigurnost] EKLJP-a propisuje: “Svako kome je uskraćena sloboda hapšenjem ili lišavanjem slobode ima pravo uložiti žalbu sudu kako bi sud, u kratkom roku, razmotrio zakonitost lišavanja slobode i ukoliko ono nije bilo zakonito naložio oslobađanje”.
Sud nije utvrdio povredu zahteva iz stava 1, člana 5, što ne znači da je oslobođen od obaveze da razmatra i razrađuje i saglasnost pritvora sa stavom 4, člana 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a (vidi, predmet ESLJP-a: Douiyeb protiv Holandije, br. 31464/96, presuda od 4. avgusta 1999. godine, stav 57).
ESLJP je naglasio da je članom 5, stav 4, (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a utvrđeno da se svakom licu koje je uhapšeno ili lišeno slobode daje pravo da traži od suda da razmatra procesne i materijalne uslove od suštinskog značaja za “zakonitost” njegovog lišavanja slobode u smislu člana 5, stav 1, (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a (vidi, među brojnim presedanima, predmete ESLJP-a: Idalov protiv Rusije, br. 5826/03, presuda od 22. maja 2012. godine, stav 161; Reinprecht protiv Austrije, br. 67175/01, presuda od 15. novembra 2005. godine, stav 31).
Pojam “zakonitosti” u smislu člana 5, stav 4, (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a ima isto značenje kao u članu 5, stav 1, (Pravo na slobodu i sigurnost), te uhapšeno ili pritvoreno lice ima pravo da traži ispitivanje zakonitosti njegovog hapšenja ne samo u smislu zahteva domaćeg prava, već i u smislu EKLJP-a, njenih opštih načela i cilja ograničenja dozvoljenih članom 5, stav 1, EKLJP-a (vidi, predmet ESLJP-a: Suso Musa protiv Malte, br. 42337/12, presuda od 23. jula 2013. godine, stav 50).
ESLJP je precizirao da kako bi zadovoljilo zahteve EKLJP-a, preispitivanje od strane domaćeg suda treba da bude u skladu kako sa materijalnim tako i sa procesnim pravilima domaćeg zakonodavstva i treba da se sprovodi u skladu sa ciljem člana 5. EKLJP-a, odnosno zaštitom pojedinca od proizvoljnosti (vidi u ovom kontekstu predmet ESLJP-a: Koendjbiharie protiv Holandije, br. 11487/85, presuda od 25. oktobra 1990. godine, stav 27).
S tim u vezi, a u skladu sa načelima koja je razvio ESLJP, obrazloženje odluke sudova o produženju pritvora u očekivanju kazne mora uvek biti očigledno, odnosno to mora biti detaljno obrazloženje zasnovano na svim činjenicama i okolnostima slučaja. U tom kontekstu, ESLJP je dosledno podvlačio da „samo davanjem obrazložene odluke može postojati javni nadzor nad sprovođenjem pravde“ (vidi, predmete ESLJP-a: Suominen protiv Finske, br. 37801/97, presuda od 1. jula 2003. godine, stav 37, Tase protiv Rumunije, br. 29761/02, presuda od 10. juna 2008. godine, stav 41).
Primena gore navedenih načela u okolnostima podnosioca zahteva
U nastavku, na osnovu gore navedenog objašnjenja glavnih načela sudske prakse ESLJP-a, Sud će razmotriti da li je podnosilac zahteva u dovoljnoj meri dokazao i potkrepio navode o povredi procesnih garancija utvrđenih u Ustavu i EKLJP-u u pogledu zakonitosti produženja njegovog pritvora.
Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da je produženje njegovog pritvora, odnosno prvi set postupaka kojim je produžen pritvor, u suprotnosti sa članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava, jer, prema njemu (i) redovni sudovi nisu obradili i dokazima potkrepili „osnovanu sumnju“ da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja ga tereti Specijalno tužilaštvo, (ii) navod da Specijalno tužilaštvo nije preduzelo radnje koje bi ubrzale postupak, kao što je takođe definisano članom 188. ZKPRK-a, nije intervjuisalo svedoke i, štaviše, prema podnosiocu zahteva, sve sudske instance nisu uspele da obrade ovaj bitan navod podnosioca zahteva, dajući, prema njemu, površna obrazloženja.
Sud će dalje razmatrati gore navedene navode podnosioca zahteva na osnovu opštih načela razrađenih u prethodnom tekstu, kako bi nastavio sa navodom podnosioca zahteva, odnosno navodom (iii) u vezi sa odlučivanjem Apelacionog suda u propisanom roku od 72 časova (utvrđen prema stavu 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a.
Primena gore navedenih načela u okolnostima podnosioca zahteva u vezi sa navodima (i) redovni sudovi nisu obradili i dokazima potkrepili „osnovanu sumnju“ da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja ga tereti Specijalno tužilaštvo i (ii) navod da Specijalno tužilaštvo nije preduzelo radnje koje bi ubrzale postupak, kao što je takođe definisano članom 188. ZKPRK-a
Sud prvo podseća da je Specijalno tužilaštvo u svom zahtevu Osnovnom sudu za produženje pritvora za još dva meseca podnosiocu zahteva, naglasilo da pored sumnji iznetih u zahtevu Specijalnog tužilaštva od 20. aprila 2023. godine postoji i opasnost da će „on ometati tok krivičnog postupka” uticajem na svedoke koje će „Tužilaštvo narednih dana ispitivati, a čiji je broj relativno veliki”. Pored toga, u zahtevu Specijalnog tužilaštva se dodaje da je Specijalno tužilaštvo protiv Y.D. proširilo istragu u pogledu dva krivična dela „ zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja “ iz stava 2 u vezi sa stavom 1, člana 414. KZRK-a. Takođe u zahtevu za produženje pritvora, Specijalno tužilaštvo je dodalo da je „nakon obezbeđivanja nekih dokaza od EKK-a”, poslednje navedeno proširilo istragu protiv podnosioca zahteva u pogledu još dva krivična dela za „zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 414, stav 2 u vezi sa stavom 1 KZRK-a.
Pored toga, na osnovu gore navedenog, Sud će se prvo osvrnuti na sadržaj odluka redovnih sudova kojima je podnosiocu zahteva prvi put produžen pritvor, kako bi ocenio da li su iste rešavale bitan navod podnosioca zahteva i ocenio da li su one u suprotnosti sa članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) EKLJP-a.
Sud prvo podseća da je Osnovni sud 19. maja 2023. godine usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva za produženje pritvora za još dva meseca podnosiocu zahteva. Osnovni sud je u obrazloženju rešenja, kojim je usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva za produženje pritvora podnosiocu zahteva za još dva meseca, prvo istakao da je i dalje održiv pravni osnov iz člana 184, stav 1, tačka 1.2.2. i tačka 1.2.3. ZKPRK-a za produženje pritvora, kao jedine dovoljne mere za obezbeđenje prisustva podnosioca zahteva u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega. Što se tiče opšteg uslova za produženje pritvora utvrđenog prema članu 184, stav 1, tačka 1.1 ZKPRK-a, a što je „osnovana sumnja“, Osnovni sud u obrazloženju svog rešenja dodaje da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je „okrivljeni od 2022. godine zloupotrebio službeni položaj tako što je [...] 26. januara 2023. godine zaključio štetan ugovor u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama [...] postupajući sa tenderom KEK-23-130-5-1-5 pod nazivom „Hitna kapitalna popravka kotlarnice bloka A5 sa pregovaračkim postupkom bez objavljivanja obaveštenja o ugovoru sklopio je ugovor sa Kompanijom [...] menjajući posebne uslove ugovora u cilju prilagođavanja ovom ekonomskom operateru [...].
U pogledu ispunjenosti posebnih uslova pritvora, Osnovni sud je ocenio da postoji opasnost da ako bi se podnosilac zahteva pustio na slobodu mogao bi da utiče na svedoke, jer je „okrivljeni lice na visokom rukovodećem položaju u preduzeću za koje postoji osnovana sumnja da su izvršena krivična dela, većina svedoka su ljudi koji rade u ovom preduzeću, a u hijerarhiji su podređeni okrivljenom”. Osnovni sud je ocenio i da postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva da Specijalno tužilaštvo nije preduzelo radnje za ubrzanje postupka, Osnovni sud je naglasio da „Sutkinja za prethodni postupak, u ovom slučaju, smatra važnim da podseti tužioca slučaja da je neophodno postupiti sa povećanom urgencijom, kako bi se razvile i okončale istrage, jer uzimajući u obzir meru bezbednosti, mera pritvora je ozbiljna mera ograničenja slobode”.
Nakon toga, Sud podseća na obrazloženje rešenja Apelacionog suda od 30. maja 2023. godine, kojim je žalba podnosioca zahteva odbijena kao neosnovana, smatrajući ispravnim stav Osnovnog suda u pogledu opšteg uslova da postoji „ osnovana sumnja“ za produženje pritvora, kao i na obrazloženje Osnovnog suda u vezi sa činjenicom da ako bi se podnosilac zahteva našao na slobodi, mogao bi uticati na tok krivičnog postupka.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o nečinjenju Specijalnog tužilaštva, definisanom članom 188. stav 1. ZKPRK-a, Apelacioni sud je naglasio da je u konkretnom slučaju „planirano da se saslušaju svedoci nakon ovih istraga kao što je opisano u zahtevu za produženje mere pritvora”.
Vrhovni sud je rešenjem [Pml. br. 279/2023] od 15. juna 2023. godine u potpunosti podržao odluke nižestepenih instanci.
Sud takođe podseća da ZKPRK, odnosno član 184. (Potrebni uslovi za određivanje pritvora), utvrđuje postupak za određivanje mere pritvora, uključujući neophodne dokaze koji potkrepljuju „osnovanu sumnju“ da je uhapšeno lice izvršilo krivično delo i opis uslova koji podržavaju artikulisane razloge da se veruje, koliko je to neophodno u konkretnom slučaju, da i) postoji opasnost od bekstva; ii) postoji opasnost od uticaja na svedoke; iii) postoji opasnost da podnosilac zahteva uništi, sakrije, izmeni ili falsifikuje dokaze krivičnog dela i iv) najblaže mere da se obezbedi prisustvo okrivljenog ne bi bile dovoljne da obezbede prisustvo takvog lica, spreči ponavljanje krivičnog dela i obezbedi uspešno sprovođenje krivičnog postupka.
Što se tiče člana 188. (Produženje pritvora) ZKPRK-a, Sud podseća na sadržaj poslednje navedenog, koji propisuje: “Pritvor može produžiti samo sudija za prethodni postupak, sudija pojedinac ili predsednik pretresnog veća na zahtev državnog tužioca koji navodi da postoje osnovi za određivanje pritvora iz člana 184. ovog zakonika, da je istraga pokrenuta i da su preduzete sve razumne radnje za ubrzano vođenje istrage. Oštećeni ili branilac žrtava može zatražiti od državnog tužioca da zatraži produženja pritvora. Državni tužilac podnosi zahtev sudu za produženje pritvora najkasnije u roku od pet (5) dana pre isteka pritvora određenog poslednjim rešenjem”.
Na osnovu gore navedenog, Sud ocenjuje da na osnovu obrazloženja odluka redovnih sudova kojima je produžen pritvor podnosiocu zahteva i kao što su opširno razrađeni u ovom rešenju, Sud ocenjuje da su poslednje navedeni u dovoljnoj meri obrazložili navod podnosioca zahteva u vezi sa „osnovanom sumnjom“ kao opšti uslov koji je ZKPRK definisao za određivanje i produženje mere pritvora, kao i obrazložili navod podnosiocu zahteva za radnje Tužilaštva da ubrza istragu, ističući da se u konkretnom slučaju očekuje da će u narednih nekoliko dana saslušati svedoke.
Na osnovu gore navedenih odluka redovnih sudova je jasno da je postojao pravni osnov da se podnosilac zahteva zadrži u pritvoru i da Sud nije utvrdio da je došlo do povrede postupka na osnovu zakona na snazi niti da je postupak na bilo koji način bio proizvoljan.
Sud naglašava da odluke redovnih sudova sadrže neophodna obrazloženja za sve gore navedene uslove i relevantne za konkretni slučaj. Sud podseća da su redovni sudovi obrazložili, između ostalog, da (i) postoji osnovana sumnja; i (ii) postoji opasnost od bekstva i opasnost da, ako se podnosilac zahteva nađe na slobodi, može uticati na svedoke i na taj način ometati tok krivičnog postupka.
Shodno tome, Sud smatra da su odluke redovnih sudova bile obrazložene i pravične kada su odlučivale o pitanju pritvora protiv podnosioca zahteva, pa se ne može reći da nisu bile obrazložene u skladu sa članom 29. Ustava u vezi sa članom 5. EKLJP-a ili da su, posmatrano u celini, na bilo koji način bile proizvoljne (vidi, mutatis mutandis, presudu ESLJP-a od 14. juna 2016, Merabishvili protiv Gruzije, br. 72508/13, stav 87).
Primena gore navedenih načela u okolnostima podnosioca zahteva koji se odnose na navod (iii) u vezi sa odlučivanjem Apelacionog suda u propisanom roku od 72 časova
Što se tiče navoda podnosioca zahteva koji se odnosi na odlučivanje Apelacionog suda u propisanom roku od 72 časova (utvrđen prema stavu 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a, odnosno rešenje [PN.1.S. br. 71/2023] od 5. maja 2023. godine Apelacionog suda kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca zahteva protiv rešenja [PPPS. br. 20/23] od 20. aprila 2023. godine, kojim je podnosiocu zahteva određena mera pritvora, Sud podseća da je poslednje navedeni tražio objašnjenja od Apelacionog suda u vezi sa ovim pitanjem.
Dana 24. novembra 2023. godine, Apelacioni sud je podneo Sudu relevantna dokumenta u vezi sa slučajem.
Na osnovu dokumenata koje je podneo Apelacioni sud, Sud primećuje da je podnosilac zahteva uložio žalbu protiv rešenja [PPPS. br. 20/2023] od 20. aprila 2023. godine Osnovnog suda pred Apelacionim sudom 25. aprila 2023. godine. Nakon toga, Apelaciono tužilaštvo je dopisom [PAR/I. br. 499/2023] od 2. maja 2023. godine, predložilo Apelacionom sudu da odbije, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva.
Apelacioni sud je odlučio u vezi sa žalbom podnosioca zahteva rešenjem [PN.1 br. 71/2023] 5. maja 2023. godine nakon dopisa Apelacionog tužilaštva, naime u roku od 72 časova, kao što je i propisano stavom 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a.
Na osnovu napred navedenog, Sud utvrđuje da je Apelacioni sud odlučio u propisanom roku od 72 časova, utvrđenom prema stavu 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a.
Stoga, na osnovu gore navedenog, Sud utvrđuje da je ovaj navod očigledno neosnovan, zbog očiglednog/evidentnog odsustva povrede kao što je propisano pravilom 34 Poslovnika.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi članova 30. i 31. Ustava
Što se tiče njegovog navoda o povredi prava zagarantovanog članom 30. [Prava optuženog] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, Sud primećuje da je suština ovog navoda povezana sa njegovim argumentom da su odluke Vrhovnog suda i nižestepenih instanci zahvaćene povredom odredaba krivičnog postupka, koje se odnose na određivanje i produženje mere pritvora. Pored toga, Sud podvlači da se podnosilac zahteva samo pozivao na članove 30. i 31. Ustava, a da nije posebno obrazložio kako su mu povređena prava definisana ovim ustavnim odredbama. S tim u vezi, podnosilac zahteva, u vezi sa njegovim navodom o povredi člana 30, navodi da je „Apelacioni sud dva puta zaredom odlagao svoje rešenje po žalbi odbrane, čime je odbrani uskratio da u najkraćem mogućem roku pripremi i primeni redovna i vanredna pravna sredstva“. Povodom njegovog navoda o povredi člana 31, podnosilac zahteva ističe da „u nedostatku nezavisnog razmatranja činjenica, nezavisnih pravnih nalaza i razrade razloga odluke, odluke sudova onemogućavaju razumevanje na osnovu čega su sudovi donosili svoje zaključke i odluke”.
Sud primećuje da se navod podnosioca zahteva o povredi člana 30. [Prava optuženog] i člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] odnosi na njegov navod o povredi člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u odnosu na osporene odluke, za koje je Sud ocenio da ispunjavaju uslove propisane za pravo na slobodu i sigurnost.
Pored toga, Sud primećuje da je praksa ESLJP objasnila da član 5, stav 4 Konvencije sadrži posebne proceduralne garancije u pogledu ograničenja slobode koje su odvojene od proceduralnih garancija člana 6. Konvencije u pogledu na pravo na pravično suđenje. Iz tog razloga, član 5, stav 4 Konvencije je lex specialis u odnosu na član 6. Konvencije. Shodno tome, Sud neće posebno da razmotri navodne povrede u vezi sa članovima 30. i 31. Ustava (vidi, mutatis mutandis, presudu ESLJP-a od 15. novembra 2005. godine Reinprecht protiv Austrije, br. 67175/01, stav 55; i slučaj Suda KI63/17, gore citiran, stav 77).
Ocena prihvatljivosti u vezi sa slučajem KI163/23
Sud, u vezi sa slučajem KI163/23, prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti propisani Ustavom i dalje utvrđeni Zakonom i Poslovnikom, gore citirani, odnosno u paragrafima 84-87 ovog rešenja.
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [PP.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda, i podneo je zahtev u roku koji je propisan zakonom.
Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređene u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona i podneo je zahtev u roku koji je propisan u članu 49. Zakona.
Sud, kao što je razradio i u zahtevu KI146/23, još jednom podseća da gore navedeno pravilo 34. (1) (d) Poslovnika, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i sudske prakse Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Konkretnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika (vidi, slučaj Suda: KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi takođe slučaj KI175/20, podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju.
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva koji je ocenjen kao „očigledno neosnovan“ i specifičnosti četiri gore navedene kategorije navoda kvalifikovanih kao „očigledno neosnovani“ razvijen kroz sudsku praksu ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj praksi uključujući, ali ne ograničavajući se na slučajeve KI40/20 podnosilac zahteva: Sadik Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac zahteva: Kujtim Lleshi, rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; i KI21/21, podnosilac zahteva: Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine.
Sud će prvo podsetiti na suštinu slučaja koja se odnosi na zahtev koji je povezan sa zahtevom KI146/23, odnosno njegov nastavak, i relevantne navode podnosioca zahteva, pri čijoj oceni će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
Aktuelni zahtev se, koji se, kao što je gore navedeno, odnosi na zahtev KI146/23, sastoji od zahteva Specijalnog tužilaštva upućenom Osnovnom sudu za produženje mere pritvora za još dva meseca podnosiocu zahteva. Osnovni sud je usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva i produžio pritvor za još dva meseca podnosiocu zahteva, uz obrazloženje da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za produžetak pritvora iz člana 188. (Produženje pritvora) ZKPRK-a, između ostalog, jer je i) postojala osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje je osumnjičen; ii) postojala opasnost da bi isti, ako se nađe na slobodi, mogao uticati na svedoke; i iii) odbio kao neosnovan zahtev odbrane da se mera pritvora zameni blažom merom. Nakon žalbe podnosioca zahteva Apelacionom sudu, koji je osporio prvostepeno rešenje po svim tačkama, poslednje navedeni je usvojio žalbu, vraćajući slučaj na presuđivanje, sa obrazloženjem da Osnovni sud nije dovoljno obrazložio navode podnosioca zahteva. Osnovni sud je, odlučujući u ponovljenom postupku, usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva [PPS. br. 36/2023] od 13. jula 2023. godine i produžio meru pritvora podnosiocu zahteva za još dva meseca. U obrazloženju napred navedenog rešenja se dodaje da je ispunjen opšti uslov, tj. „osnovana sumnja“, za produženje mere pritvora utvrđene stavom 1, tačka 1.1, člana 184. (Uslovi za produženje pritvora) ZKPRK-a, da je podnosilac zahteva izvršio krivična dela za koja je osumnjičen. Nakon žalbe podnosioca zahteva Apelacionom sudu protiv gore navedene odluke Osnovnog suda, Apelacioni sud je odbio žalbu, kao neosnovanu.
Podnosilac zahteva pred Sudom osporava sve gore navedene odluke na sledeći način: (i) u vezi sa rešenjem [PPPS. br. 20/2023] od19. jula 2023. godine Osnovnog suda, podnosilac zahteva navodi da isto nije obrazloženo; (ii) u vezi sa rešenjem [PN.1.S. br. 136/2023] Apelacionog suda od 27. jula 2023. godine, kojim je slučaj vraćen na presuđivanje, podnosilac zahteva navodi da je Apelacioni sud utvrdio da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, održao na snazi meru pritvora i Apelacioni sud nije doneo odluku u predviđenom roku od 72 časova, (utvrđenim prema stavu 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a; (iii) Osnovni sud, odlučujući u ponovljenom postupku, na osnovu rešenja [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacioni sud nije uzeo u obzir u obzir nalaze Apelacionog suda, ističući da Osnovni sud i) nije precizirao za koje svedoke postoji opasnost da podnosilac zahteva može uticati, ii) nije naveo razloge za odlaganje preduzimanja radnji od strane Specijalnog tužilaštva; i nije razjasnio razloge „koji su zahtev Tužilaštva za produženje pritvora učinili uverljivim”.
Što se tiče rešenja [PPPS. br. 20/2023] od 19. jula 2023. godine Osnovnog suda
Što se tiče navoda podnosioca zahteva koji se odnosi na rešenje [PPPS. br. 20/2023] od 19. jula 2023. godine Osnovnog suda a koji se sastojao u tome da gore navedena odluka nije obrazložena, Sud imajući u vidu činjenicu da je rešenjem [PP.1.S. br. 136/2023] od27. jula 2023. godine Apelacionog suda ukinuta gore navedena odluka Osnovnog suda i slučaj vraćen na presuđivanje, utvrđuje da je Apelacioni sud obradio gore navedene navode podnosioca zahteva i da se neće upustiti u dalje razmatranje ovog navoda.
Što se tiče rešenja [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda
Sud podseća da što se tiče rešenja [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda, podnosilac zahteva navodi da (i) je Apelacioni sud zaključio da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zadržao je na snazi meru pritvora; i (ii) da Apelacioni sud nije odlučio u propisanom roku od 72 časova (utvrđenim prema stavu 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a.
Razrađujući navod (i) podnosioca zahteva koji se odnosi na rešenje [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda, kojim je stvar vraćena na presuđivanje, podnosilac zahteva je pred Sudom isticao da gore navedena odluka “ne ispravlja povredu ustavnih prava”. Podnosilac zahteva dalje ističe da je, uprkos činjenici da je Apelacioni sud zaključio da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, održao na snazi meru pritvora, ne dajući rok Osnovnom sudu do kada treba da odluči.
S tim u vezi, Sud još jednom podseća da je Apelacioni sud u svom rešenju utvrdio da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz stava 1, tačke 1.10 i stava 2, tačke 2.2 člana 384 u vezi sa članom 188. ZKPRK-a, i u nedostatku obrazloženja za bitne navode podnosioca zahteva, isto je vraćeno na presuđivanje. Prema Apelacionom sudu, Osnovni sud, pored pominjanja činjenice da podnosilac zahteva može uticati na svedoke, nije dao pojašnjenja ko su ti svedoci na koje podnosilac može uticati. Takođe, Apelacioni sud je smatrao da Osnovni sud nije dao podnosiocu zahteva pojašnjenja u vezi sa „kašnjenjem i razlogom odlaganja saslušanja ili ispitivanja navodnih svedoka od strane državnog tužilaštva“. Na kraju, Apelacioni sud je naglasio da Osnovni sud podnosiocu zahteva nije dao dovoljno pojašnjenja na njegove bitne navode, pa je stoga „moralo da se ukine u nedostatku odlučnih činjenica“. Apelacioni sud u tački II izreke navodi da podnosilac zahteva „ostaje u pritvoru do neke druge odluke prvostepenog suda”.
Razrađujući ovaj navod, Sud se, između ostalog, poziva na stav 5, člana 403. (Preinačenje presude Osnovnog suda) i stav 2, člana 416. (Odluke po žalbi protiv rešenja ili naredbe) ZKPRK-a, koji propisuju sledeće:
Član 403.
(Preinačenje presude Osnovnog suda)
“Kada se preinačenjem presude Osnovnog suda stiču uslovi za određivanje ili ukidanje pritvora, o tome Apelacioni sud doneti posebno rešenje. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba”.
Član 416.
(Odluke po žalbi protiv rešenja ili naredbe)
1. Osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno, žalbe protiv rešenja ili odluke Osnovnog suda odlučuju se na sednici veća Apelacionog suda.
2. Kada odlučuje o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti kao neosnovanu, usvojiti žalbu i preinačiti rešenje ili naredbu ili je ukinuti, a po potrebi, predmet vratiti na ponovno odlučivanje.
[...]
Na osnovu gore navedenog, Sud ocenjuje da je Apelacioni sud, prilikom ukidanja prvostepene odluke, kada je vratio slučaj na presuđivanje i u izreci odlučio da podnosilac zahteva ostaje u pritvoru do neke druge odluke prvostepenog suda, postupio u skladu sa gore navedenim odredbama.
Što se tiče navoda (ii) da rešenjem [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda, Apelacioni sud nije odlučio u propisanom roku od 72 časova (propisan prema stavu 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a, Sud podseća da je u pogledu ovog pitanja tražio objašnjenja od Apelacionog suda.
Na osnovu objašnjenja koje je dao Apelacioni sud 24. novembra 2023. godine, Apelacioni sud je podneo Sudu relevantna dokumenta u vezi sa slučajem, precizirana u paragrafu 19 ove odluke.
Na osnovu dokumenata koje podneo Apelacioni sud, Sud primećuje da je podnosilac zahteva uložio žalbu protiv rešenja [PPPS. br. 20/2023] od 19. jula 2023. godine Osnovnog suda pred Apelacionim sudom 21. jula 2023. godine. Nakon toga, Apelaciono tužilaštvo je dopisom [PAR/I. br. 919/2023] od 25. jula 2023. godine predložilo Apelacionom sudu da odbije, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva.
Apelacioni sud je odlučio u vezi sa žalbom podnosioca zahteva rešenjem [PN.1. S. br. 136/2023] 27. jula 2023. godine nakon dopisa Apelacionog tužilaštva, kao što je propisano stavom 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a.
Na osnovu gore navedenog, Sud utvrđuje da je Apelacioni sud odlučio u propisanom roku od 72 časova (propisano stavom 3, člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a.
Stoga, na osnovu napred navedenog, Sud utvrđuje da je ovaj navod očigledno neosnovan zbog očiglednog/evidentnog odsustva povrede, kao što je propisano pravilom 34 Poslovnika.
Što se tiče rešenja [PPPS. br. 20/23] od 10. avgusta 2023. godine Osnovnog suda i rešenja [PN.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda
Sud prvo podseća da u vezi sa rešenjem [PPPS. br. 20/23] od 10. avgusta 2023. godine Osnovnog suda i rešenjem [PN.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda, podnosilac zahteva navodi da Osnovni sud, odlučujući u ponovljenom postupku, na osnovu rešenja [PN.1.S. br. 136/2023] od 27. jula 2023. godine Apelacionog suda, nije uzeo u obzir nalaze Apelacionog suda, naglašavajući da Osnovni sud i) nije precizirao na koje svedoke postoji opasnost da bi podnosilac zahteva mogao uticati; ii) nije naveo razloge za odlaganje preduzimanja radnji od strane Specijalnog tužilaštva; nije razjasnio razloge „koji su zahtev Tužilaštva za produženje pritvora učinili verodostojnim”.
Sud će, primenjujući opšta načela razrađena u prethodnom tekstu, u vezi sa zakonitošću određivanja i produženja pritvora na osnovu gornjeg objašnjenja glavnih načela sudske prakse ESLJP-a, razmotriti da li je podnosilac zahteva dovoljno dokazao i potkrepio navode o povredi procesnih garancija utvrđenih Ustavom i EKLJP-om u pogledu zakonitosti njegovog produženja pritvora.
Sud podseća da je Apelacioni sud rešenjem [PN.1.S. br. 136/2023] usvojio žalbu podnosioca zahteva, ukidajući rešenje [PPPS. br. 20/23] od 19. jula 2023. godine, i stvar vratio na presuđivanje, ocenjujući da je poslednje navedene zahvaćeno bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz stava 1, tačka 1.10 i stava 2, tačka 2.2 člana 384 u vezi sa članom 188. ZKPRK-a i u odsustvu obrazloženja na bitne navode podnosioca zahteva, isto je vraćeno na preispitivanje. Apelacioni sud je dalje utvrdio da prvi stepen nije dao objašnjenja o tome ko su ti svedoci na koje podnosilac zahteva može da utiče. Takođe, Apelacioni sud je smatrao da Osnovni sud nije dao objašnjenja podnosiocu zahteva u vezi sa “kašnjenjem i razlogom odlaganja saslušanja ili ispitivanja navodnih svedoka od strane državnog tužilaštva”.
Sud će dalje predstaviti sadržaj rešenja [PPPS. br. 20/23] od 10. avgusta 2023. godine Osnovnog suda i rešenja [PN.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda da bi ocenio da li su uspela da obrade navode podnosioca zahteva.
Sud podseća da je Osnovni sud rešenjem [PPPS. br. 20/23] usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva i produžio za još dva meseca pritvor podnosiocu zahteva, naglašavajući da u pogledu “opasnosti od uticaja na svedoke”, Osnovni sud ističe da “ima razloga da se veruje da bi ne produženje mere pritvora dovelo do toga da okrivljeni uništi, sakrije, promeni ili falsifikuje dokaze o krivičnim delima” .
Što se tiče opasnosti o uticaja na svedoke, Osnovni sud je dodao da ako se ne produži pritvor, “on će ometati tok krivičnog postupka uticajem na svedoke, oštećene ili saučesnike u krivičnom delu, pošto je u ovoj stvari istraga na početku, gde je saslušano više svedoka [...] dok se očekuje da se saslušaju drugi svedoci kao što su A.SH, R.B, A.K, M.G u čijem svedočenju postoji opasnost od lakog uticaja jer su većina njih podređeni, to su osobe koje eventualno mogu saznati za okolnosti o kojima se vodi istraga, a koji su planirani da budu saslušani nakon ovih istraga, dakle, ova okolnost predstavlja opasnost da, ukoliko se nađe na slobodi, može stupiti u kontakt sa ovim svedocima i uticati na njihove iskaze i na taj način ometati tok krivičnog postupka”.
Sud podseća i na sadržaj obrazloženja rešenja [PN.1.S. br. 161/2023] od 24. avgusta 2023. godine Apelacionog suda, koji je potvrdio odluku prvog stepena i obrazložio da je u pogledu: i) navoda podnosioca zahteva o odsustvu osnovane sumnje, odnosno zahteva stava 1.1 člana 184. ZKPRK-a, isti odbio, kao neosnovan, utvrđujući da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje se tereti; ii) u pogledu mogućnosti uticaja na svedoke, Apelacioni sud je istakao da je Osnovni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio član 184, stav 1, tačka 1.2 i tačku 1.2.2 ZKPRK-a, naglašavajući da ako se podnosilac zahteva nađe na slobodi [on] će moći da ometa normalan razvoj krivičnog postupka, utičući na svedoke, oštećene ili saučesnike u krivičnom delu, pošto su istrage u ovom krivičnom slučaju na samom početku, a pored svedoka koji su već saslušani, očekuje se da će se narednih dana saslušati i drugi svedoci; iii) neosnovani su navodi podnosioca zahteva “da nisu obuhvaćena konkretna dela“ podnosioca zahteva, uzimajući u obzir osnovanu sumnju, dodatno naglašavajući da su „u konkretnom slučaju svi dokazi artikulisani, jer su dokazi precizirani, dok takođe proizilazi da na osnovu tih dokaza proizilazi činjenica da su se krivična dela dogodila i da okrivljeni na osnovu tih dokaza proizilazi da je umešan [...] u izvršenje krivičnih dela”.
Sud, na osnovu gore navedenog, primećuje da je suština navoda podnosioca zahteva da su redovni sudovi u njegovom slučaju pogrešno utvrdili činjenično stanje, neprimenjujući nalaze rešenja [PN.1.S. br. 136/2023] Apelacionog suda, kojim je stvar vraćena na presuđivanje.
Sud ocenjuje da su Osnovni sud i Apelacioni sud obradili sve navode podnosioca zahteva.
U ovom kontekstu, Sud podseća da se ne može pretvoriti u činjenični sud i reći redovnim sudovima koji bi bio najprikladniji način primene materijalnog prava, jer je takva nadležnost, po pravilu, na sudovima redovne nadležnosti da to učine. Sud ističe da može intervenisati samo kada je obrazloženje odluka redovnih sudova krajnje proizvoljno i neobrazloženo, a u konkretnim okolnostima se ne radi o očigledno proizvoljnim ili neobrazloženim odlukama.
Sud podseća na svoj opšti stav da pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i relevantna tumačenja zakonskih odredaba, po pravilu, spada u nadležnost redovnih sudova. Uloga Ustavnog suda je da obezbedi poštovanje standarda i prava zagarantovanih Ustavom i shodno tome, ne može da deluje kao sud “četvrtog stepena” (vidi u vezi sa doktrinom “četvrtog stepena”, slučaj ESLJP-a: Garcia Ruiz protiv Španije [VV], br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28).
S tim u vezi, Sud naglašava da je tumačenje materijalnog i procesnog prava primarna dužnost i da spada u nadležnost redovnih sudova (pitanje zakonitosti). Uloga Ustavnog suda je samo da utvrdi da li su efekti takvog tumačenja u skladu sa ustavnim normama i standardima.
U smislu gore navedenih činjenica, Sud smatra da je neophodno istaći da je podnosiocu zahteva omogućeno da razvije postupak zasnovan na načelu kontradiktornosti; da je u različitim fazama postupka mogao da iznese argumente i dokaze koje je smatrao važnim za svoj slučaj; i da su svi argumenti, sagledani objektivno, koji su bili relevantni za rešenje njegovog slučaja, propisno saslušani i razmotreni od strane sudova; da su činjenični i pravni razlozi osporenih odluka detaljno izneseni; i da je, u skladu sa okolnostima slučaja, postupak, posmatrano u celini, bio pravičan. Kao rezultat toga, Sud nalazi da je podnosilac zahteva uživao procesne garancije ugrađene u koncept pravičnog i nepristrasnog suđenja (vidi, mutatis mutandis, između ostalog, slučaj Suda: KI118/17, podnosilac zahteva: Sani Kervan i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 16. februara 2018. godine, stav 35; vidi i slučaj ESLJP-a: Garcia Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 29).
Sud na kraju takođe ističe da nezadovoljstvo podnosioca zahteva ishodom postupka od strane redovnih sudova ne može samo po sebi da pokrene argumentovan navod o povredi osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom (vidi, slučaj ESLJP-a: Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Mađarske, br. 5503/02, presuda od 26. jula 2005. godine, stav 21).
Stoga, na osnovu gore navedenog, Sud, zasnivajući se i na standarde utvrđene u svojoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i sudsku prasku ESLJP-a, utvrđuje da podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoj navod da su postupci pred redovnim sudovima na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da su mu osporenom odlukom povređena prava zaštićena Ustavom.
Shodno tome, navod podnosioca zahteva je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika.
Što se tiče zahteva za uvođenje privremene mere
Sud podseća da podnosilac zahteva, takođe traži od Suda da donese odluku o uvođenju privremene mere, jer po njemu “boravak podnosioca zahteva u pritvoru predstavlja i povredu načela pravičnog sprovođenja pravde, kao javnog dobra, i načela pretpostavke nevinosti, prema članu 31.5 Ustava”.
Sud je već utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv. Stoga, shodno stavu 1 člana 27. (Privremene mere) Zakona i pravilom 45. [Odlučivanje po zahtevu za uvođenje privremene mere] Poslovnika, zahtev za uvođenje privremene mere je bez predmeta razmatranja, i kao takav, isti se odbija.
Zaključak
Stoga i na kraju, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca neprihvatljiv.
Što se tiče zahteva KI146/23, navodi podnosioca zahteva o neobrazloženju sudske odluke i nerešavanju njegovih navoda od strane redovnih sudova, koji se prema podnosiocu zahteva sastoje u povredi stava 2, člana 29. Ustava u vezi sa stavom 4, člana 5. EKLJP-a, su očigledno neosnovani, kao što je propisano pravilom 34 (2) Poslovnika.
Što se tiče zahteva KI163/23, navodi podnosioca zahteva da uprkos činjenici da je Apelacioni sud zaključio da je odluka prvog stepena doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zadržao na snazi meru pritvora, Sud je utvrdio da su isti očigledno neosnovani kao navodi “četvrtog stepena”, kao što je propisano pravilom 34 (1) (d) i (2) Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članovima 27. i 48. Zakona i pravilima 34 (1) (d) i (2), 45 i 48 (1) (b) Poslovnika, dana 22. januara 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA ODBIJE zahtev za uvođenje privremene mere;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 4, člana 20. Zakona; i
DA UTVRDI da ova odluka stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Nexhmi Rexhepi Gresa Caka-Nimani
Nagip Krasniqi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Krivični