Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 12. avgusta 2024. godine
Br. ref.: RK 2511/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI118/24
Podnosilac
Agron Mazrekaj
Zahtev za ocenu ustavnosti Presude Vrhovnog Suda [ARJ. br.1/2024] od 9. februara 2024. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVA
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Agron Mazrekaj, sa mestom stanovanja u Dečanu (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost Presude Vrhovnog Suda Republike Kosova [ARJ. br.1/2024] od 9. februara 2024. godine (u daljem tekstu: Vrhovni sud).
Predmetna stvar
Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, kojom je, po navodima podnosioca zahteva, došlo do povrede njegovih prava i osnovnih sloboda koja su zagarantovana članovima: 21 [Opšta načela], 24 [Jednakost pred Zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 49 [Pravo na Rad i obavljanje Profesije] Ustava Republike Kosova (u daljem tekstu: Ustav), kao i članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] të Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu br. 01/2023 Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 16. maja 2024. godine, podnosilac zahteva je podneo svoj zahtev pred Ustavnim sudom Republike Kosova (u daljem tekstu: Sud).
Dana 22. maja 2024. godine, predsednica Suda je odlukom [br.GJR. KI118/24] imenovala sudiju Envera Pecija, za sudiju izvestioca i Odlukom [br.KSH. KI118/24] imenovala je Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Remzije Istrefi-Peci (predsedavajuća), Nexhmi Rexhepi i Jeton Bytyqi (članovi).
Dana 13. juna 2024. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva u vezi sa registracijom zahteva. Istog tog dana, jedna kopija zahteva je poslata i Vrhovnom sudu.
Dana 17. jula 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo sudu neprihvatljivost zahteva.
Pregled činjenica
Na osnovu dokumentacije slučaja, Ministarstvo trgovine i industrije [u daljem tekstu: MTI] je objavilo interni konkurs za radno mesto: Šef Odseka za infrastrukturu kvaliteta. Pošto nije bilo dovoljno kandidata, MTI je poništio konkurs i ponovo raspisao eksterni konkurs za tu istu poziciju. Podnosilac zahteva se prijavio na ovaj konkurs, ali nije bio izabran. On je uputio Žalbu Komisiji za rešavanje sporova i pritužbi pri MTI, koja ju je odbila kao neosnovanu.
Dana 16. avgusta 2013. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Nezavisnom nadzornom odboru za civilnu službu Kosova [u daljem tekstu: NNOCSK] na odluku Komisije za rešavanje sporova i žalbi, na osnovu toga što je izabrani kandidat nije imao odgovarajući fakultet i time je prekršen Pravilni [br. 02/2010] o postupku regrutacije u civilnu službu (u daljem tekstu: Pravilnik br. 02/2010).
Dana 2. septembra 2013. godine, NNOCSK je odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu, gde je istakao da je odluka Komisije za rešavanje sporova i žalbi bila u skladu sa članom 9 Pravilnika br. 05/2011 o rešavanju sporova i žalbi u vezi sa izbornim postupcima; i zaključio da su procedure za zapošljavanje u skladu sa članom 3. Zakona br. 03/L-149 o Civilnoj Službi Republike Kosova i u skladu sa Pravilnikom br. 02/2010. NNOCSK je obrazložio da je izabrani kandidat imao veći broj bodova u odnosu na podnosioca zahteva. U vezi sa tvrdnjom podnosioca zahteva da izabrani kandidat nije imao odgovarajuću visoku stručnu spremu, NNOCSK je naglasio da je prema objavljenom konkursu jedan od uslova bio i fakultetska diploma, ali bez preciziranja potrebnog smera.
Dana 18. septembra 2013. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev pred Osnovnim sudom u Prištini [u daljem tekstu: Osnovni sud] i zatražio je da se poništi odluka NNOCSK-a. Podnosilac zahteva je tvrdio da postupak zapošljavanja nije bio zakonit i da izabrani kandidat nije ispunjavao uslove jer nije imao odgovarajuću fakultetsku diplomu.
Dana 11. decembra 2020. godine, Osnovni sud je u presudi [A. br.50/17] odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva kao neosnovan. Osnovni sud je obrazložio da: (i) u nadležnosti je Komisije za rešavanje sporova i žalbi da ocenjuje kandidate prema njihovom slobodnom uverenju; i (ii) Pravilnik br. 02/2010 ni u kojoj odredbi ne propisuje na eksplicitan način obavezu da se postavi kao uslov diploma iz neke relevantne oblasti.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je uložio žalbu pred Apelacionim sudom na presudu Osnovnog suda.
Dana 19. maja 2022. godine, Apelacioni sud je u presudi [AA. br.318/2021] usvojio žalbu podnosioca zahteva kao osnovanu, poništio je presudu Osnovnog suda i vratio je predmet na ponovno suđenje. Apelacioni sud je obrazložio da je presuda Osnovnog suda sadržala nedostatke u pogledu neutvrđenosti odluke koja je bila predmet tužbenog zahteva i položaja stranaka u postupku.
Dana 14. jula 2022. godine, Osnovni sud je u presudi [A. br.50/17] odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva kao neosnovan. Osnovni sud je u ponovljenom postupku koristio iste argumente kao i prvi put za odbijanje tužbenog zahteva.
Podnosilac zahteva je uložio žalbu pred Apelacionim Sudom, protiv presude Osnovnog suda.
Dana 10. novembra 2023. godine, Apelacioni sud je u presudi [AA. br.687/2022] odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i potvrdio je presudu Osnovnog suda. Apelacioni sud je našao da je presuda Osnovnog suda pravična i zakonita.
Podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Vrhovnim sudom za vanredno preispitivanje sudske odluke i zatražio je i poništenje presude Apelacionog suda.
Dana 9. februara 2024. godine, Vrhovni sud je u presudi [ARJ. br.1/2024] odbio kao neosnovan zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke. Vrhovni sud je naglasio da su odluke NNOCSK-a, Osnovnog suda i Apelacionog suda bile pravične i zakonite i da su zasnovane na sprovedenim dokazima. Prema mišljenju Vrhovnog suda, podnosilac zahteva nije podržao svoje tvrdnje i argumente protiv tih odluka i nije pružio dokaze za pogrešnu primenu materijalnog prava.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da su odluke redovnih sudova povredile njegova ustavna prava koja su zagarantovana članovima: 21 [Opšta načela], 24 [Jednakost pred Zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 49 [Pravo na Rad i obavljanje Profesije] Ustava, u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.
Podnosilac predstavke ističe da su redovni sudovi pogrešno utvrdili da Pravilnik br. 02/2010 nijednom odredbom ne obavezuje javne ustanove da utvrde kriterijume koji se odnose na univerzitetsko obrazovanje, konkretno smer diplome koji odgovara radnom mestu. Prema navodima podnosioca zahteva, Pravilnik br. 02/2010, odnosno član 10, stav 1.7, veoma jasno reguliše da su potrebne veštine, obrazovanje i druge kvalifikacije u skladu sa prirodom radnog mesta.
Podnosilac zahteva navodi da je smer diplome glavni kriterijum svakog prijema na bilo koje radno mesto, jer lekar, istoričar, sociolog ne može da obavlja radno mesto koje je inženjerske prirode . Podnosilac zahteva takođe ističe da je Vrhovni sud prevideo da pored Pravilnika br. 02/2010 koji reguliše oblast zapošljavanja u javnim ustanovama postoje i drugi interni propisi javnih ustanova u pogledu dužnosti i odgovornosti, nivoa i smera univerzitetskog obrazovanja za svako radno mesto.
Podnosilac zahteva obrazlaže da je za poziciju šefa Odeljenja za infrastrukturu kvaliteta bila potrebna samo fakultetska diploma kao kriterijum obrazovanja, bez preciziranja smera diplome. Po ovom kriterijumu, čak i lekar, istoričar ili sociolog su imali pravo da konkurišu i budu zaposleni na predmetnom radnom mestu jer imaju i visoku stručnu spremu. U svakoj prijavi za prijem u radni odnos u javnim ustanovama postoji rubrika u kojoj se označava smer studija, jer se na osnovu ovog kriterijuma utvrđuje da li kandidat ispunjava obrazovne uslove za zapošljavanje na određenom radnom mestu.
Podnosilac zahteva naglašava da odluke redovnih sudova opravdavaju povredu glavnog kriterijuma za zapošljavanje, a to je smer univerzitetske diplome.
Relevante Ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosova
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
[...]
Član 49
[Pravo na rad i obavljanje profesije]
1. Garantuje se pravo na rad.
2. Svako lice ima pravo da slobodno izabere svoju profesiju i radno mesto.
Evropska Konvencija o Ljudskim Pravima
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.
[...]
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o Radu.
Sud se prvenstveno poziva na stav 1. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
Član 113
[Jurisdikcija i ovlašćene strane]
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio i uslove o prihvatljivosti kao što su propisani u Zakonu, odnosno u članovima 47, 48 i 49 Zakona, koji propipsuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
Član 48
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
U vezi sa ispunjenjem gore navedenih kriterijuma, Sud ocenjuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, u smislu člana 113.7 Ustava; podnosilac zahteva osporava ustavnost jednog akta nekog javnog organa, odnosno, odnosno Presudu Vrhovnog suda [ARJ. br.1/2024] od 9. februara 2024. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su mu bila dostupna, u smislu člana 113.7 Ustava i člana 47.2 Zakona; jasno je objasnio za koja prava zagarantovana Ustavom on smatra da su mu povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48 Zakona; i podneo je zahtev unutar zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, kako je to propisano u članu 49 Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani stavovima (1) (d) i (2), pravila 34. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika o radu, koji propisuju:
Pravilo 34
[Kriterijum o prihvatljivosti]
"(1) Sud moze smatrati zahtev prihvatljivim:
[...]
(d) Ako zahtev tacno razjasnjava i adekvatno iznosi cinjenice i navode 0 povredi ustavnih prava ili odredbi.
[...]
(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev ocigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju”.
[...]
Gore navedeno pravilo, zasnovano na sudskoj praksi ESLJP-a i sudskoj praksi Suda, omogućava poslednje pomenutom da proglasi zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može da proglasi zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti smatra da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34. Poslovnika o Radu (vidi, između ostalog, slučajeve KI26/23, podnosilac zahteva Kastrioti Petrol, Rešenje o neprihvatljivosti od 7. novembra 2023. godine, stav 46; KI96/22, podnosilac zahteva Naser Husaj i Uliks Husaj, Rešenje o neprihvatljivosti od 29. avgusta 2023. godine, stav 52; KI216/21, podnosilac zahteva Kujtim Rezniqi, Rešenje o neprihvatljivosti od 31. marta 2022. godine, stav 45; KI203/21 i KI205/21, podnosilac zahteva Nexhmije i Sahit Kabashi, Rešenje o neprihvatljivosti od 9. marta 2022. godine, stav73; KI175/20, podnosilac zahteva Kosovska Agencija za Privatizaciju, Rešenje o neprihvatljivosti od 26. marta 2021. godine, stav 37). Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih “očigledno neosnovanim navodima”. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi; i na kraju, (iv) “konfuzni i nejasni” navodi .
Procena navoda koji se tiču povrede člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP-a, o pogrešnom tumačenju zakona.
Sud primećuje da je glavna tvrdnja podnosioca zahteva bila povreda člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP-a, koja se tiče pogrešnog tumačenja zakona. Prema navodima podnosioca zahteva, redovni sudovi su pogrešno tumačili zakonsku odredbu iz Pravilnika br. 02/2010, u vezi sa odgovarajućim smerom univerzitetske diplome, kao uslov za zaposlenje.
Sud ponavlja da nije njegova dužnost da se bavi činjeničnim i pravnim greškama koje su redovni sudovi možda napravili, sve dok iste ne krše prava podnosilaca zahteva koja su zagarantovana Ustavom i EKLJP-om (slučaj ESLJP-a, Tommas protiv Italije, br. 43395/09, Presuda od 23. februara 2017. godine, para. 170). U principu, Sud ne može da preispituje nalaze redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava, jer ne može delovati kao „četvrti stepen“ (slučaj Suda, KI81/20, podnosilac zahteva Arbër Shkreli, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, para. 45-47).
Sud primećuje da se podnosilac zahteva prijavio za radno mesto šefa odeljenja za infrastrukturu i kvalitet u okviru MTI-a. Za ovo radno mesto izabran je neki drugi kandidat, a ne podnosilac zahteva. Nezadovoljan dvema odlukama unutrašnjih organa MTI-a, podnosilac zahteva je podneo žalbu u NNOCSK, u kojoj je tvrdio da izabrani kandidat nije imao odgovarajuću univerzitetsku diplomu za radno mesto. NNOCSK je odbacio njegovu žalbu kao neosnovanu, sa obrazloženjem da je konkurs zahtevao fakultetsku diplomu, ali da nije bila navedena i relevantna oblast kao i da je izabrani kandidat imao veći broj bodova.
Sud primećuje da su redovni sudovi odbili tužbeni zahtev podnosioca zahteva kao neosnovan i da su priznali odluke organa MTI i NNOCSK-a kao pravične i zakonite. Podnosilac zahteva je u svim sudskim instancama izneo tvrdnju da izabrani kandidat nije imao odgovarajuću visoku stručnu spremu za radno mesto. U vezi sa tim, redovni sudovi su tvrdili da Pravilnik br. 02/2010 u nijednoj svojoj odredbi ne traži na eksplicitan način bilo koji relevantan predmet univerzitetska diplome.
Sud naglašava da podnosilac zahteva takođe pokreće isti taj navod i pred Sudom. On je naglasio da su redovni sudovi pogrešno protumačili Pravilnik br. 02/2010, gde su utvrdili da nije relevantna visoka stručna sperma odlučujuća za to radno mesto. Podnosilac zahteva takođe ističe da je stavom 7 člana 10 pravilnika, na jasan način propisano da su veštine i obrazovanje i druge kvalifikacije u skladu sa prirodom radnog mesta.
Sud primećuje da stav 1 člana 10 [Razmatranje i vrednovanje zahteva za regrutiranje] Pravilnika br. 02/2010 propisuje da menadžer jedinice personela institucije u kojoj se razvija procedura regrutiranja, između ostalog treba da oceni ukoliko veštine, obrazovanje i druge tražene kvalifikacije su u skladu sa prirodom radnog mesta. Sud naglašava da je pitanje utvrđivanja kriterijuma konkursa, ocenjivanja i izbora uspešnog kandidata bila dužnost unutrašnjih organa MTI-a, na osnovu Pravilnika br. 02/2010.
Sud naglašava da, ne može da zameni ocene upravnih organa i redovnih sudova vezano za uspešnog kandidata za radno mesto.
Sud naglašava da je ceo administrativni i sudski proces u celini bio pravičan i da podnosilac zahteva nije ukazao na bilo kakve proceduralne nedostatke koji bi mogli narušiti integritet sudskog procesa i koji bi mogli povrediti njegova ustavna prava.
Sud ocenjuje da navodi podnosioca zahteva koji se tiču povrede člana 31. Ustava, u vezi sa članom 6 EKLJP-a, povodom pogrešnog tumačenja Pravilnika br. 02/2010, pripadaju navodima “četvrtog stepena”, i stoga ih Sud oglašava očigledno neosnovanim, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika o Radu.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članovima 20, 47 i 48 Zakona i u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika o Radu, dana 17. jula 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa stavom 4. člana 20 Zakona;
DA UTVRDI da ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Enver Peci Gresa Caka-Nimani
Agron Mazrekaj
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni