Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 22. decembra 2023. godine
Ref.br.:RK 2310/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI138/22
Podnosilac
Reshad Zherka
Ocena ustavnosti
odluke Disciplinske komisije za privatne izvršitelje DPL. br. 07/2022 od
14. juna 2022. godine i odluke predsednika Vrhovnog suda GJS-2022-013 od
23. avgusta 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzie Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija, i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Reshad Zherka iz Đakovice (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava odluku [DPL. br. 07/2022] Disciplinske komisije za privatne izvršitelje (u daljem tekstu: DKPI) od 14. juna 2022. godine i odluku [GJS-2022-013] predsednika Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: predsednik Vrhovnog suda) od 23. avgusta 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenih odluka DKPI-a i predsednika Vrhovnog suda, pri čemu podnosilac zahteva tvrdi da su odluke donete u suprotnosti sa članom 106. [Nespojivost funkcija] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 12. septembra 2022. godine, podnosilac zahteva je putem pošte dostavio svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 14. septembra 2022. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR. KI138/22] imenovala sudiju Remziju Istrefi-Peci za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Radomir Laban, članovi.
Dana 19. septembra 2022. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva. Takođe, jedna kopija zahteva je poslata predsedniku Vrhovnog suda.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo i tom prilikom je otpočeo njegov mandat u Sudu.
Dana 12. aprila 2023. godine, sudija Remzije Istrefi-Peci je u svojstvu sudije izvestioca u slučaju KI138/22, na osnovu stava (2) pravila 9. (Postupak izuzeća), obavestila predsednicu Suda da je na osnovu spisa predmeta KI138/22, sudija Enver Peci ranije učestvovao u odlučivanju u tom predmetu, u svojstvu predsednika Vrhovnog suda, pa je iz tog razloga tražila njegovo izuzeće.
Dana 12. aprila 2023. godine, predsednica Suda je odlukom Ref. br. KK153/23, na osnovu stava 1. člana 11. (Predsednik i zamenik predsednika) u vezi sa podstavom 1.3 stava 1. člana 18. (Isključivanje sudije) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo i stava 4. pravila 9. Poslovnika o radu Suda br. 01/2018, nakon razmatranja pismenog zahteva za izuzeće iz razmatranja zahteva KI138/22, usvojila zahtev za izuzeće sudije Envera Pecija iz odlučivanja u slučaju KI138/22.
Dana 14. novembra 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Podnosilac zahteva po treći put podnosi svoj zahtev Sudu, odnosno ranije je podneo zahteve KI06/16 i KI90/21, međutim činjenice iz ranijih zahteva nisu povezane sa činjenicama iz ovog zahteva.
U vezi sa konkretnim slučajem, Sud primećuje da je podnosilac zahteva pokrenuo dve grupe postupaka, odnosno: 1) disciplinski postupak koji je sproveden protiv privatnog izvršitelja; i 2) postupak povodom žalbe podnosioca zahteva zbog učešća sudije Vrhovnog suda u Disciplinskoj komisiji za privatne izvršitelje.
Činjenice koje se odnose na disciplinski postupak koji je sproveden protiv privatnog izvršitelja
Dana 10. decembra 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev Ministarstvu pravde – Odseku za nadgledanje zakonitosti rada slobodnih profesija (u daljem tekstu: ONZRSP), naglašavajući da je privatni izvršitelj Gj. R. (u daljem tekstu: privatni izvršitelj) postupio u suprotnosti sa Zakonom o izvršnom postupku.
ONZRSP je izvršio inspekciju u ovom slučaju i, dana 28. februara 2022. godine, izdao izveštaj u kojem je utvrdio da je privatni izvršitelj postupio u suprotnosti sa Zakonom o izvršnom postupku, iz razloga što je preduzimao radnje kao sudija Osnovnog suda u Đakovici i kao privatni izvršitelj u istom predmetu, kao i da je isti postupio u suprotnosti sa odredbama važećeg zakona, i tom prilikom preporučio Odeljenju za slobodne profesije – Odsek za javno beležništvo i privatno izvršilaštvo (u daljem tekstu: OSP) da pokrene disciplinski postupak protiv privatnog izvršitelja i da mu se izrekne potrebna mera koja je srazmerna disciplinskom prekršaju.
Dana 7. marta 2022. godine, OSP je dostavio DKPI-u konačni izveštaj protiv privatnog izvršitelja u vezi sa izvršnim radnjama u ovom predmetu.
Dana 14. juna 2022. godine, DKPI je odlukom [DPL. br. 07/2022] odbio, kao neosnovan, konačni izveštaj OSP-a od 7. marta 2022. godine i utvrdio da privatni izvršitelj Gj. R. nije odgovoran za navodne disciplinske prekršaje tokom radnji preduzetih u izvršnom predmetu.
Činjenice koje se odnose na postupak povodom žalbe podnosioca zahteva zbog učešća sudije Vrhovnog suda u Disciplinskoj komisiji za privatne izvršitelje
Dana 16. jula 2022. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Sudskom savetu Kosova (u daljem tekstu: SSK) protiv predsedavajuće DKPI-a, sudije M.K, navodeći da je donošenje odluke od strane DKPI-a neustavno i u suprotnosti sa važećim zakonima.
Dana 21. jula 2022. godine, SSK je obavestio podnosioca zahteva da na osnovu Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca nisu nadležni za razmatranje žalbi povodom navoda o disciplinskim prekršajima sudija i da je na osnovu stava 2. člana 9. gore navedenog zakona, žalba prosleđena nadležnom organu, konkretno predsedniku Vrhovnog suda.
Dana 23. avgusta 2022. godine, predsednik Vrhovnog suda je odukom [GJS-2022-013] odbio, kao neosnovanu, disciplinsku žalbu podnosioca zahteva uloženu protiv sudije M.K. U odluci je, između ostalog, naveo: “Na osnovu razloga navedenih u konkretnom slučaju smatram da radnje apostrofirane sudije u odnosu na konkretnu odluku, postupajući po žalbi stranke, ne predstavljaju osnov za sumnju u eventualno disciplinsko ponašanje. Disciplinska žalba je u smislu člana 9. stav 6. Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, neosnovana, iz razloga što u celom njenom sadržaju u radnjama sudije nema nijednog utvrđenja o disciplinskom prekršaju koji je predviđen ovim zakonom ili bilo kakvom nedoličnom ponašanju kako se zahteva Etičkim kodeksom za sudije. Utvrđujem da kao nadležni organ nemam pravo da ocenjujem odluku i radnje sudije u konkretnom slučaju, a posebno meritorno odlučivanje u vezi sa ovim predmetom. Pored toga, žalbeni navodi podnosioca žalbe sastoje se upravo u njegovom nezadovoljstvu meritumom odluke. Takođe, u osporenoj odluci, komisija je stranci dala pravo da istu ospori u redovnom sudskom postupku, da pokrene upravni spor kojim bi imala pravo da ospori zakonitost ove odluke”.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva osporava odluku [GJS-2022-013] predsednika Vrhovnog suda od 23. avgusta 2022. godine i odluku [DPL. br. 07/2022] DKPI-a od 14. juna 2022. godine, navodeći da su odluke donete u suprotnosti sa članom 106. [Nespojivost funkcija] Ustava.
Podnosilac zahteva navodi da, “...sudija Vrhovnog suda Kosova, M.K., nije imala pravo da bude predsedavajuća Disciplinske komisije za privatne izvršitelje jer joj to zabranjuje član 106. Ustava, kojim je predviđeno da sudija ne može da vrši neku drugu funkciju u ostalim državnim organima izvan sudstva”.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da proglasi nezakonitim odluku Disciplinske komisije za privatne izvršitelje i odluku predsednika Vrhovnog suda.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 106.
[Nespojivost funkcija]
1. Sudija ne može vršiti neku drugu funkciju u ostalim državnim organima, ne sme biti uključen u političku ili neku drugu, zakonom zabranjenu, aktivnost.
2. Sudijama nije dozvoljeno da budu odgovorni za, ili vrše one funkcije koje, na bilo koji način, nisu u saglasnosti sa načelom nezavisnosti i nepristrasnosti sudijske funkcije.
ZAKON BR. 04/L-139 O IZVRŠNOM POSTUPKU
Član 369.
Disciplinska komisija
Disciplinska komisija sprovodi disciplinski postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti privatnog izvršitelja i izriče disciplinske mere u skladu sa ovim zakonom.
Član 370.
Sastav Komisije
1. Disciplinska komisija, koju imenuje Ministar, sastoji se od tri (3) članova, i to:
1.1. dva (2) člana iz redova sudija, koje predlaže Sudski savet Kosova; i
1.2. jedan (1) član iz redova privatnih izvršitelja, kojeg predlaže Komora.
ZAKON BR. 06/L-057 O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI SUDIJA I TUŽILACA
Član 9.
Žalbe na disciplinske prekršaje sudija i tužilaca
1. Fizička i pravna lica mogu uložiti žalbu protiv sudije ili tužioca vezano za tvrdnju za disciplinski prekršaj kod sledećih organa vlasti (u daljem tekstu “nadležni organ”):
....
2. kada je žalba prosleđena ne nadležnom organu, isti će je proslediti nadležnom organu (autoritetu), u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Pored toga, Sud se takođe poziva i na uslove prihvatljivosti koji su propisani Zakonom. S tim u vezi, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, kojima je utvrđeno:
Član 47.
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48.
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49.
[Rokovi]
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku...”.
Pored toga, Sud će ispitati i da li je podnosilac zahteva ispunio i uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika, odnosno stavovima 1. tačka (b) i 2. pravila 34. Poslovnika, kojima je utvrđeno:
“ (1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
(...)
(b) ako su iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva, koja su na raspolaganju po zakonu, protiv pobijene presude ili odluke”.
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.
Sud podseća da podnosilac zahteva osporava ustavnost gore navedenih odredaba, navodeći da su iste donete u suprotnosti sa članom 106. Ustava. U suštini, Sud primećuje da podnosilac zahteva tvrdi da je učešće sudije Vrhovnog suda u Disciplinskoj komisiji za privatne izvršitelje u suprotnosti sa članom 106. Ustava, aludirajući da je sastav dotične komisije imenovan u suprotnosti sa Zakonom i Ustavom.
U vezi i na osnovu navoda podnosioca, Sud primećuje da su vođene dve grupe postupaka koje je pokrenuo podnosilac zahteva, i to: 1) disciplinski postupak koji je sproveden protiv privatnog izvršitelja; i 2) postupak povodom žalbe podnosioca zahteva zbog učešća sudije Vrhovnog suda u Disciplinskoj komisiji za privatne izvršitelje.
U vezi sa prvim postupkom
Sud na početku ističe da je podnosilac zahteva ovlašćena strana koja osporava akt javnog organa, odnosno odluku [DPL. br. 07/2022] DKPI-a od 14. juna 2022. godine, da je naglasio prava i slobode za koje tvrdi da su mu povređeni i da je podneo svoj zahtev u zakonskom roku.
Međutim, Sud podseća da pravilo iscrpljivanja pravnih sredstava u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 34 (1) (b) Poslovnika, obavezuje one koji žele da podnesu svoj slučaj Ustavnom sudu da moraju prvo da iskoriste delotvorna pravna sredstva koja su im na raspolaganju u skladu sa zakonom protiv osporene presude ili odluke.
Na taj način se redovnim sudovima daje mogućnost da isprave svoje greške tokom redovnih sudskih postupaka pre nego što predmet dođe pred Ustavni sud. Ovo pravilo je zasnovano na pretpostavci koja je izražena u članu 32. Ustava i članu 13. EKLJP, da u domaćem zakonodavstvu postoje pravna sredstva na raspolaganju koja se mogu iskoristiti pred redovnim sudovima u odnosu na navodne povrede, bez obzira na to da li su odredbe EKLJP ugrađene u nacionalni zakon ili ne (vidi predmet ESLJP-a, inter alia, Aksoy protiv Turske, br. 21987/93, presuda od 18. decembra 1996. godine, stav 51; vidi, takođe, između ostalog, slučajeve Suda: KI67/19, podnosilac Hajrije Rina Zhitija Ajeti, rešenje o neprihvatljivosti od 30. septembra 2019. godine, stav 34; KI09/19, podnosilac Leutrim Hajdari, rešenje o neprihvatljivosti od 16. marta 2020. godine, stav 36; i KI178/21, podnosilac Agim Stublla, rešenje o neprihvatljivosti od 11. februara 2022. godine, stav 26).
Načelo je da mehanizam zaštite koji je uspostavljen od strane Ustavnog suda bude supsidijaran u odnosu na redovan sistem sudstva kojim se štite ljudska prava (vidi slučajeve Suda br. KI15/16, podnosilac zahteva Ramadan Muja, rešenje o neprihvatljivosti od 16. marta 2016. godine, stav 42; i KI178/21, citiran iznad, stav 27).
Na osnovu člana 113.7 Ustava, podnosilac zahteva bi trebalo da ima redovan put do pravnih sredstava koja su dostupna i dovoljna da osiguraju mogućnost da se isprave navodne povrede. Postojanje pravnih sredstava u pitanju mora biti dovoljno sigurno ne samo u teoriji, nego i u praksi, a ako to nije tako, tada će tim pravnim sredstvima nedostajati potrebna dostupnost i delotvornost (vidi predmete ESLJP-a, inter alia, Vernillo protiv Francuske, br. 11889/85, presuda od 20. februara 1991. godine, stav 27, i Dalia protiv Francuske, br. 26102/95, presuda od 19. februara 1998. godine, stav 38).
Na Sudu je da ispita da li su pravna sredstva iscrpljena i da li je pravno sredstvo na raspolaganju bilo delotvorno u teoriji i praksi u relevantno vreme, to jest da je bilo dostupno, da je moglo ispraviti povrede u odnosu na prigovore podnosioca zahteva kao i da je pružalo razumne izglede za uspeh (vidi predmet ESLJP-a, inter alia, Civet protiv Francuske, br. 29340/95, presuda od 28. septembra 1999. godine, stavovi 42-44; i slučaj Suda KI178/21, citiran iznad, stav 29).
Međutim, kada je pravno sredstvo predviđeno zakonom, na podnosiocu zahteva je da dokaže da je pravno sredstvo predviđeno zakonom zaista iscrpljeno ili da je iz određenog razloga bilo nedostupno i nedelotvorno u konkretnim okolnostima predmeta ili da su postojale posebne okolnosti zbog kojih je on ili ona bio/la oslobođen/a uslova iscrpljivanja pravnih sredstava.
Vraćajući se na konkretan slučaj, Sud primećuje da je podnosilac zahteva nakon prijema odluke [DPL. br. 07/2022] DKPI-a od 14. juna 2022. godine, mogao da pokrene upravni spor pred Osnovnim sudom u Prištini – Odeljenje za upravne sporove u roku od 30 (trideset) dana od dana prijema odluke DKPI-a, ali, kako se primećuje, on to nije učinio. S tim u vezi, Sud naglašava činjenicu da su svi navodi podnosioca zahteva o zakonskoj povredi od strane privatnog izvršitelja mogli biti razmotreni u redovnom postupku od strane redovnih sudova.
Shodno tome, Sud nalazi da je podnosilac podneo svoj zahtev Ustavnom sudu pre nego što je iscrpeo sva delotvorna pravna sredstva, odnosno da su u domaćem zakonodavstvu postojala delotvorna pravna sredstva koja su bila na raspolaganju pred redovnim sudovima u odnosu na navodnu povredu.
Stoga, s tim u vezi, Sud, na osnovu svoje sudske prakse, naglašava da se u slučaju da podnosioci zahteva ne iscrpe delotvorna pravna sredstva predviđena zakonom, onda zahtevi podnosilaca zahteva pred Sudom smatraju neiscrpljenim (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Suda KI193/20, podnosilac Bujar Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 17. maja 2021. godine, stav 29; KI219/21, podnosilac Isuf Ferati, rešenje o neprihvatljivosti od 19. jula 2022. godine, stav 30).
Sud naglašava da ovo rešenje o neprihvatljivosti ne sprečava podnosioca zahteva da ubuduće ponovo podnese ustavni zahtev u zakonskom roku od 4 (četiri) meseca od dana kada je primio poslednju odluku od redovnih sudova. Ovom odlukom Suda je utvrđeno da je za sada zahtev podnosioca preuranjen iz razloga što su važećim zakonodavstvom predviđena delotvorna pravna sredstva kojima podnosilac zahteva može da traži zaštitu svojih zakonskih i ustavnih prava.
U vezi sa drugim postupkom
Kada je u pitanju ovaj postupak, Sud najpre ocenjuje da je podnosilac zahteva ispunio gore navedene uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni zakonom. Što se tiče ispunjenja gore navedenih uslova prihvatljivosti koji su propisani zakonom, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana; da osporava akt javnog organa, odnosno odluku [GJS-2022-013] predsednika Vrhovnog suda od 23. avgusta 2022. godine; da je naglasio prava i slobode za koje tvrdi da su mu povređeni, kao i da je podneo svoj zahtev u zakonom propisanom roku.
Međutim, pored ovih uslova, Sud takođe mora da razmotri da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Konkretnije, pravilom 34 (2) Poslovnika je utvrđeno da:
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju.
Sud podseća da podnosilac zahteva tvrdi da je sastav Disciplinske komisije za privatne izvršitelje bio u suprotnosti sa članom 106. Ustava i da je učešće sudije Vrhovnog suda u suprotnosti sa ovim članom i da se odluka dotične komisije mora proglasiti nezakonitom.
U tom smislu, Sud se poziva na član 9. [Žalbe na disciplinske prekršaje sudija i tužilaca] Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, koji utvrđuje da nadležni organ, u ovom slučaju predsednik Vrhovnog suda, “razmatra žalbu u roku od trideset (30) dana od dana prijema i postupa u skladu sa članom 12, stav 2, osim u slučaju kada utvrdi da je žalba očigledno neozbiljna, neosnovana, da se ne odnosi na neki disciplinski prekršaj ili je zastarela”.
Takođe, članom 12. stav 2. gore navedenog zakona je predviđeno da, “Nadležni organ traži od saveta pokretanje disciplinske istrage na osnovu žalbe od strane fizičkog ili pravnog lica koja nije odbijena na osnovu člana 9, stav 6, ovog zakona ili po službenoj dužnosti ako postoje opravdani razlozi da se veruje da je sudija ili tužilac počinio disciplinski prekršaj”.
Takođe, Sud primećuje da je sastav Disciplinske komisije za privatne izvršitelje bio u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, odnosno njegovim članom 370, kojim je predviđeno: “1. Disciplinska komisija, koju imenuje Ministar, sastoji se od tri (3) članova, i to: 1.1. dva (2) člana iz redova sudija, koje predlaže Sudski savet Kosova; i 1.2. jedan (1) član iz redova privatnih izvršitelja, kojeg predlaže Komora”.
U tom pogledu, žalba podnosioca zahteva protiv sudije M.K. rešena je odlukom GJS-2022-013 predsednika Vrhovnog suda, koji je nakon ocene navoda podnosioca zahteva, kao i stava sudije M.K., objasnio: “Na osnovu odredbe člana 107. stav 1. Ustava Republike Kosovo se kaže: "Sudije […], uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanskih tužbi ili uklanjanja sa funkcije zbog donešene odluke, glasanja, iznešenog mišljenja ili nekog drugog dela koje je u saglasnosti sa njegovim dužnostima i odgovornostima tokom obavljanja sudijske funkcije". Takođe, Zakon o sudovima u članu 4. stav 2, utvrđuje da, "Tokom obavljanja funkcije i donošenja odluka, sudije su nezavisne, nepristrasne, i ne potpadaju pod bilo kakav uticaj fizičkog ili pravnog lica, uključujući i javne organe". Takođe, Kodeksom profesionalne etike za sudije SSK-a je utvrđeno, između ostalog, da "Sudija nije obavezan da objašnjava njegov zakonski pogled i opravdano činjenično stanje , osim u obrazloženju odluke ili kada zakon zahteva; Sudija u toku vršenja svoje funkcije je nezavisan u odnosu na zakonodavne i izvršne vlasti, javnosti, medijima i drugim institucijama, kao i u odnosu sa strankama u postupku i ne podleže ili samo-podleže nikakvog eventualnog pritiska, i što je najvažnije, da je sudija u toku vršenja svoje funkcije nezavisan i od svojih kolega i od drugih nosilaca sudskih funkcija, u aspektu donošenja odluka". Isto tako, prema ovom Kodeksu, "sudija vrši svoju funkciju na nezavisan način, osnivajući se na Ustav, zakon i na individualno vrednovanje činjenica, bez ikakvih ograničenja, nepravednih uticaja, podsticaj, pritisak, pretnji ili mešanja, direktni ili indirektni, od svih i za bilo koji razlog, očuvajući i unapređivajući nezavisnost u smislu pojedinca i institucionalno". Shodno tome, predsednik Vrhovnog suda je odlučio da je u konkretnom slučaju “disciplinska žalba u smislu člana 9. stav 6. Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, neosnovana, iz razloga što u celom njenom sadržaju u radnjama sudije nema nijednog utvrđenja o disciplinskom prekršaju koji je predviđen ovim zakonom ili bilo kakvom nedoličnom ponašanju kako se zahteva Etičkim kodeksom za sudije”.
Sud primećuje da je predsednik Vrhovnog suda naveo razloge zbog kojih on nema pravo da oceni odluku i radnje sudije u konkretnom slučaju, naglašavajući da su sudije zaštićene Ustavom, odnosno članom 107. kojim je predviđeno: “Sudije […], uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanskih tužbi ili uklanjanja sa funkcije zbog donešene odluke, glasanja, iznešenog mišljenja ili nekog drugog dela koje je u saglasnosti sa njegovim dužnostima i odgovornostima tokom obavljanja sudijske funkcije”.
Shodno tome, navod podnosioca zahteva da sastav Disciplinske komisije za privatne izvršitelje nije u skladu sa zakonom i da je u suprotnosti sa članom 106. Ustava, nije osnovan jer je učešće sudija u dotičnoj komisiji dozvoljeno po zakonu.
Zaključak
U zaključku, Sud utvrđuje da se: (i) što se tiče prvog postupka u vezi sa odlukom [DPL. br. 07/2022] DKPI-a, zahtev podnosioca zahteva u odnosu na ovaj deo proglašava neprihvatljivim u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47.2 Zakona i pravilom 34 (1) (b) Poslovnika, zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava u formalno-proceduralnom smislu; i (ii) što se tiče drugog postupka u vezi sa odlukom predsednika Vrhovnog suda GJS-2022-013 od 23. avgusta 2022. godine, zahtev podnosioca zahteva proglašava neprihvatljivim u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47.2 Zakona i pravilom 34 (2) Poslovnika, zbog toga što je očigledno neosnovan.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilima 34 (1) (b) i (2) i 48 (1) (b) Poslovnika, dana 14. novembra 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Remzije Istrefi-Peci Gresa Caka-Nimani
Reshad Zherka
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Nisu iscrpljena pravna sredstva, Zahtev je očigledno neosnovan