USTAVNI SUD

Priština, dana​​ 22. februara 2024.godine

Br. Ref.: RK 2349/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI05/23

Podnosilac

Branislav Gajin

Ocena ustavnosti presude​​ Vrhovnog suda Kosova​​ Pml.​​ br. 332/2022 od​​ 

27. septembra 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani,​​ predsedavajuća​​ ​​ 

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika​​ 

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi,​​ sudija​​ 

Safet Hoxha,​​ sudija​​ 

Radomir Laban,​​ sudija​​ ​​ 

Remzije Istrefi-Peci,​​ sudija​​ ​​ 

Nexhmi Rexhepi,​​ sudija i​​ 

Enver Peci,​​ sudija​​ 

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo Branislav Gajin,​​ iz​​ Pritvorskog​​ centra u Gnjilanu, Zrenjanin -​​ Republika Srbija (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava presudu [Pml. br. 332/2022] Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 27. septembra 2022. godine.​​ 

• Podnosilac zahteva tvrdi da je osporenu odluku primio 25. oktobra 2022. godine.​​ 

Predmetna stvar​​ 

• Predmetna stvar zahteva je razmatranje ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, kojom su navodno​​ povređena prava podnosioca zahteva zagarantovana članovima 21. [Opšta načela], 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost​​ pred zakonom], 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 30. [Prava optuženog], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 33. [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima], 40. [Sloboda izražavanja], 41. [Pravo na pristup javnim dokumentima], 54. [Sudska zaštita prava] i 59. [Prava zajednica i njihovih pripadnika] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (u daljem tekstu: EKLJP).​​ 

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na stavu​​ 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

• Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023​​ je​​ objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana​​ nakon njegovog​​ objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe​​ gore​​ navedenog Poslovnika. S tim u vezi,​​ shodno​​ pravilu​​ 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika​​ o radu br. 01/2023, izuzetno​​ će​​ pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018​​ nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u​​ Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo​​ ukoliko​​ su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.

Postupak pred Ustavnim sudom​​ 

• Dana 11. januara 2023. godine, podnosilac zahteva je putem pošte​​ dostavio​​ zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

• Dana 18. januara 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. Gjr. KI05/23] imenovala sudiju​​ Selvetu​​ Gërxhaliu-Krasniqi za sudiju​​ izvestioca​​ i Veće za razmatranje,​​ sastavljeno od​​ sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Safet Hoxha (članovi).​​ 

• Dana 30. januara 2023. godine,​​ J.S.​​ je​​ u svojstvu​​ supruge​​ podnosioca zahteva, podnela Sudu​​ zahtev za​​ dostavljanje informacija o tome​​ da li je podneti zahtev registrovan i pod kojim brojem je​​ deponovan u​​ Sudu.​​ 

• Dana 1. februara 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva. Istog dana, Sud je obavestio Vrhovni sud o registraciji zahteva i poslao​​ mu​​ jednu njegovu kopiju.​​  ​​​​ 

• Dana​​ 1. februara 2023. godine, Sud​​ je dopisom sa obaveštenjem upoznao​​ gore​​ navedenu stranku,​​ J.S.,​​ da je zahtev podnosioca​​ registrovan​​ u Sudu, u relevantnom registru​​ Suda, pod br. KI05/23.​​ 

• Dana​​ 8. novembra 2023. godine, Sud je​​ tražio od Osnovnog suda zapisnik​​ sa​​ ročišta​​ Apelacionog suda, koje​​ je rezultiralo​​ donošenjem presude [PAKR.​​ br. 206/2019] od 16. maja 2019. godine.

• Dana​​ 9. novembra 2023. godine, Osnovni sud je​​ obavestio​​ Sud da​​ je​​ spis​​ predmeta​​ prosleđen Vrhovnom sudu.

• Dana 17. novembra 2023. godine, Osnovni sud​​ je​​ ponovo obavestio​​ Sud da se spis predmeta nalazi​​ u Vrhovnom sudu.

• Dana​​ 20. novembra 2023. godine, Sud je​​ tražio od Vrhovnog suda zapisnik sa​​ ročišta​​ Apelacionog suda, koje​​ je rezultiralo​​ donošenjem presude [PAKR.​​ br. 206/2019] od 16. maja 2019. godine.

• Dana​​ 20. novembra 2023. godine, podnosilac je​​ dostavio​​ Sudu dodatni dokument u prilog svom zahtevu.

• Dana​​ 24. odnosno 30. novembra 2023. godine, Vrhovni sud i Osnovni sud su​​ dostavili Sudu traženi zapisnik.

• Dana​​ 17. januara​​ 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije​​ izvestioca​​ i jednoglasno​​ iznelo preporuku​​ Sudu​​ o neprihvatljivost zahteva.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Podnosilac zahteva po treći put podnosi zahtev Sudu.​​ 

Činjenice slučaja u vezi​​ sa prvim zahtevom​​ KI112/20

• Dana 13. jula 2020. godine,​​ podnosilac zahteva je podneo​​ Sudu​​ zahtev br. KI112/20. Podnosilac zahteva je u tom zahtevu tražio ocenu ustavnosti presude [Pml. br. 265/2019] Vrhovnog suda​​ od 9. oktobra 2019. godine​​ u vezi sa presudom [PAKR. br. 206/2019] od 16. maja 2019. godine.​​ 

• Dana 9. marta 2022. godine, Sud je nakon razmatranja svih navoda podnosioca zahteva, rešenjem o neprihvatljivosti KI112/20,​​ proglasio​​ da je​​ zahtev br. KI112/20 neprihvatljiv kao očigledno neosnovan,​​ kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 39. Poslovnika.

Činjenice slučaja u vezi​​ sa​​ drugim​​ zahtevom​​ KI132/22

• Dana 5. septembra 2022. godine, podnosilac zahteva je putem pošte dostavio zahtev br. KI132/22, kojim​​ je osporio isti akt kao​​ i​​ u slučaju KI112/20, odnosno presudu [Pml.​​ br. 265/2019]​​ Vrhovnog suda​​ od 9. oktobra 2019. godine,​​ u vezi sa presudom [PAKR. br. 206/2019] od 16. maja 2019. godine.

• Dana 12. aprila 2023. godine, Sud​​ je,​​ s obzirom na to​​ da je zahtev podnosioca zahteva​​ predstavljao​​ ponavljanje zahteva KI112/20, shodno stavu (5) pravila 35. Poslovnika o radu, odbio zahtev KI132/22 po​​ kratkom​​ postupku.

Činjenice slučaja u vezi​​ sa​​ trenutnim​​ zahtevom​​ KI05/23

• Sud prvo primećuje da je odluka​​ koja se osporava​​ u trenutnom zahtevu​​ zapravo​​ presuda [Pml. br. 332/2022]​​ Vrhovnog suda​​ od 27. septembra 2022. godine.

• Sud primećuje da odluka​​ koja se osporava​​ u trenutnom zahtevu, odnosno presuda [Pml. br. 332/2022]​​ Vrhovnog suda​​ od 27. septembra 2022. godine,​​ koja je​​ doneta u istoj predmetnoj stvari podnosioca zahteva,​​ nije ranije osporena i stoga predstavlja novi predmet spora pred Sudom koji će biti predmet ocene ustavnosti od strane Suda.​​ 

• Međutim, Sud će u nastavku sažeto izneti činjenice u ovom zahtevu.

• Dana 26. decembra 2018. godine, Osnovno tužilaštvo u Peći​​ je​​ podiglo optužnicu [PP/I. br. 98/2018] protiv podnosioca zahteva pod sumnjom da je u saizvršilaštvu izvršio krivično delo neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga, psihotropskih supstanci ili sličnog iz člana 281. u vezi sa članovima 273. i 31. Krivičnog zakonika [br. 04/L-082] Republike Kosovo (u daljem tekstu: Krivični zakonik).​​ 

• Dana 4. marta 2019. godine, Osnovni sud​​ u Peći,​​ Odeljenje za teška krivična dela​​ je​​ u prisustvu državnog tužioca, podnosioca zahteva i njegovog branioca, doneo presudu [DTKD. K. br. 112/2018], kojom​​ je podnosioca zahteva oglasio krivim da je u saizvršilaštvu izvršio krivično delo - neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga, psihotropskih supstanci ili sličnog iz člana​​ 11. stav 1. podstav 1.9. u vezi sa članom 273. stav 2. i članom 31. Krivičnog zakonika. U tom slučaju, Osnovni sud je osudio podnosioca zahteva na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i novčanu​​ kaznu​​ u iznosu od​​ hiljadu (1.000) evra, u roku od 15 (petnaest) dana. Osnovni sud je, takođe,​​ u okviru dopunske​​ kazne, odlučio da se od podnosioca zahteva oduzmu opojne supstance, automobil i druga oprema, obavezao ga da plati iznos od 175 evra na ime troškova krivičnog postupka i na kraju je produžio pritvor podnosiocu zahteva dok presuda ne postane pravosnažna.​​ 

• Neutvrđenog datuma, protiv​​ gore​​ navedene presude [DTKD. K. br. 112/2018]​​ Osnovnog suda, Osnovno tužilaštvo u Peći podnelo je žalbu Apelacionom sudu​​ zbog​​ bitnih​​ povreda​​ odredaba krivičnog postupka, povrede​​ krivičnog zakonika, pogrešno i nepotpuno utvrđenog​​ činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se presuda​​ ukine​​ i​​ predmet​​ vrati na ponovno suđenje.

• Odbrana podnosioca zahteva je podnela žalbu/odgovor​​ Apelacionom sudu protiv žalbe Osnovnog tužilaštva u Peći, navodeći da žalbu ovog drugog treba odbiti kao neosnovanu.​​ 

• Dana 26. aprila 2019. godine, Apelaciono tužilaštvo je podneskom [PPA/1 br. 196/19] predložilo da se usvoji žalba Osnovnog tužilaštva u Peći, te da se odbije odgovor odbrane podnosioca zahteva.

• Dana 16. maja 2019. godine, Apelacioni sud, Odeljenje za teška krivična dela​​ je​​ u prisustvu podnosioca zahteva i njegovog branioca, presudom [PAKR. br. 206/2019],​​ preinačio​​ presudu​​ [P. br. 112/18 od 04.​​ aprila​​ 2019. godine]​​ Osnovnog suda u Peći,​​ “u delu odluke o kazni, tako što Apelacioni sud, optuženog Branislava Gajina, za krivično delo neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga, psihotropskih supstanci ili sličnog iz člana 281. stav 1. podstav 1.9. u vezi sa članom 273. stav 2. i članom 31.​​ ZKPK, za koje je proglašen krivim, osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina, a u kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u​​ pritvoru od 29. septembra 2018. godine​​ pa nadalje,​​ a novčanu kaznu u iznosu od 1.000,00 € smatra potvrđenom,​​ a​​ drugi​​ deo​​ presude protiv optuženog Branislava​​ Gajina, ostaje nepromenjen”.​​ 

• Dana 14. avgusta 2019. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu protiv presude [PAKR. br. 206/2019] Apelacionog suda od 16. maja 2019. godine i presude [DTKD. K.​​ br. 112/2018] Osnovnog suda od 4. marta 2018. godine.​​ 

• Dana 9. oktobra 2019. godine,​​ Vrhovni sud je presudom [Pml. br. 265/2019] odbio zahtev za zaštitu zakonitosti sa obrazloženjem da nema povrede krivičnog zakona.

• Dana 26. februara 2020. godine.​​ podnosilac zahteva ponovo podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude [PAKR. br. 206/2019] Apelacionog suda, navodeći da mu nije uručena prvostepena presuda i da je učestvovao na drugostepenoj sednici, a da nije imao mogućnosti da se žali i iznese svoje stavove u vezi sa presudom, čime mu je uskraćeno pravo na odbranu i čime je učinjena bitna povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku. ​​ ​​ 

• Dana 1. septembra 2022. godine, Državni tužilac je dopisom [KMLP.II. br. 199/2022] predložio da se zahtev​​ za​​ zaštitu​​ zakonitosti odbije kao​​ neblagovremen.  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ 

• Dana 27. septembra 2022. godine, Vrhovni sud je presudom [Pml.​​ br. 332/2022]​​ odbio​​ zahtev​​ Državnog tužioca, i u vezi sa​​ blagovremenošću, smatrao zahtev prihvatljivim, ističući da​​ “[...]​​ u​​ ovom slučaju konačna presuda postignuta je donošenjem presude Apelacionog suda Kosova PAKR. Br. 206/2019 od 16. maja 2019. godine, ali u spisima predmeta ne postoji dostavnica o uručenju iste osuđenom.​​ U ovoj situaciji, iako je prošlo dugo vremena od donošenja drugostepene presude, nije bilo dokaza o tome kad je osuđeni primio presudu, a pri tome​​ ni tačan datum od kog se može uračunati rok od 3 meseci za podnošenje zahteva, tako da je Vrhovni sud primenom načela in dubio pro reo, iz člana 3, stava 2 ZKPK, našao da je zahtev​​ osnovan​​ i ocenio je navode​​ iznete​​ u zahtevu”.​​ 

• Međutim,​​ Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, podnet protiv presude [PAKR. br. 206/2019] Apelacionog suda od 16. maja 2019. godine, koji je sadržao navode o uskraćivanju prava na odbranu podnosiocu zahteva.

Navodi podnosioca zahteva​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da je Vrhovni sud presudom [Pml.​​ br. 332/ 2022] od 27. septembra 2022. godine,​​ povredio prava i osnovne slobode zagarantovane Ustavom, odnosno članovima 21. [Opšta načela], 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost​​ pred zakonom], 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 30. [Prava optuženog], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 33. [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima], 40. [Sloboda izražavanja], 41. [Pravo na pristup javnim dokumentima], 54. [Sudska zaštita prava] i 59. [Prava zajednica i njihovih pripadnika] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav)​​ u vezi sa​​ članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi povredu​​ gore​​ navedenih članova Ustava, odnosno prava na odbranu sa obrazloženjem da on i odbrana nisu primili ni prvostepenu ni drugostepenu odluku, u vezi sa navodom o nedostatku dovoljnog vremena za pripremu odbrane u fazi žalbe; kao i navodom​​ o​​ nedostatku​​ obrazloženja od strane Vrhovnog suda na navode koje je on izneo.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da je neobaveštenje o prvostepenoj i drugostepenoj odluci u njegovom slučaju izazvalo ograničenje vremena za pripremu odbrane u fazi žalbe​​ pred Apelacionim sudom.​​ 

• U tom aspektu, podnosilac zahteva navodi da​​ “Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/ njegova prava ili interese, na zakonom propisan način”.​​ 

• Podnosilac zahteva dalje navodi da​​ “Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno”.​​ 

• Konačno, podnosilac zahteva traži od Suda: (i)​​ da​​ proglasi zahtev prihvatljivim; (ii)​​ da​​ proglasi nevažećom presudu [PAKR. br. 206/2019] Apelacionog suda od 16. maja 2019. godine; (iii)​​ da​​ naredi dostavljanje presude [TKD-112/18] od 4. marta 2019. godine; i (iv) da naloži​​ ukidanje​​ pritvora dok se ne stvore uslovi za izvršenje pravosnažne​​ sudske odluke.​​ 

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

USTAV REPUBLIKE KOSOVO

Član 31.​​ 

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

1. Svakome se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.​​ 

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.

3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.

4. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.

5. Svako ko je optužen za krivično deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.

Član 30.​​ 

[Prava optuženog]

Svako ko je optužen za krivično delo uživa sledeća minimalna prava:​​ 

(1) da se odmah, na jeziku koji razume, obavesti o prirodi i razlozima optužbe pokrenute protiv njega/nje;​​ 

(2) da se obavesti o svojim pravima, na osnovu zakona;​​ 

(3) da ima dovoljno vremena i sredstava za pripremanje svoje odbrane;​​ 

(4) da dobije besplatnu pomoć prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik na kojem se sprovodi suđenje;​​ 

(5) pravo na branioca kojeg odabere, da slobodno komunicira sa istim i, ako nema dovoljno sredstava, ovu pomoć dobije besplatno;​​ 

(6) da se ne primorava da svedoči protiv sebe ili prizna krivicu.

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

Član 6.​​ 

(Pravo na pravično suđenje)

• Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se mora izreći javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, neophodno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

​​ 2. Svako ko je optužen za krivično delo mora se smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.​​ 

Zakonik br. 04/L-123 o krivičnom postupku od 28. decembra 2012. godine, izmenjen i dopunjen Zakonom br.​​ 06/L​​ -091,​​ od 4. jula 2019. godine​​ 

Član 291.

Odlaganje sudske rasprave

• Sudija pojedinac ili predsednik veća može zbog dobro osnovanih razloga da odloži datum​​ održavanja glavnog pretresa na predlog strana ili branioca ili po službenoj dužnosti.

• Ako sudija pojedinac ili predsednik veća odloži datum održavanja glavnog pretresa shodno stavu 1, može da zakaže periodična ročišta da se razgovora o status predmeta, nerešenim pitanjima i da osigura blagovremeno izlaganje predmeta ili zakazivanje glavnog pretresa.

​​ Odlaganje i prekid sudske rasprave

Član 310.

Razlozi za odlaganje sudske rasprave

• Osim u slučajevima posebno predviđenim u ovom zakoniku, sudija pojedinac ili pretresno veće će rešenjem odložiti glavni pretres ako treba izvesti nove dokaze, ili ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuženog lica posle učinjenog krivičnog dela nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili​​ postoje druge smetnje da se glavni pretres uspešno sprovede.
  
  

Član 393.

Tok pretresa pred žalbenim većem

• Pretres pred Apelacionim sudom počinje izveštajem sudije izvestioca koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.

• Po predlogu ili po službenoj dužnosti pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu.
  

• Posle toga pozvaće se žalilac da obrazloži žalbu, a onda i protivna stranka da mu odgovori.​​ Optuženo lice i njegov odnosno njen branilac uvek govore poslednji.

• Stranke i branilac mogu na pretresu iznositi nove dokaze i činjenice.​​ 

• Državni tužilac može, s obzirom na rezultat pretresa, izmeniti optužnicu u korist optuženog ili u celini ili delimično odustati od optužbe.​​ 

Prihvatljivost zahteva

• Sud prvo razmatra da li​​ je zahtev​​ ispunio​​ uslove prihvatljivosti utvrđene Ustavom,​​ dalje precizirane Zakonom i predviđene​​ Poslovnikom.

• S tim u vezi, Sud se prvobitno poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Nadležnost i ovlašćene strane] Ustava, koji utvrđuju:

"1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[...]

 ​​​​ 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom".​​ 

• Sud takođe ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kako je dalje precizirano u Zakonu. S tim u vezi, Sud se prvo​​ poziva​​ na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji utvrđuju sledeće:

Član 47. Zakona

[Individualni zahtevi]

"1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

2. Osoba može da podnese pokrenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva".

Član 48. Zakona​​ 

[Tačnost podneska]

"Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori".​​ 

Član 49. Zakona

[Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od četiri (4.) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...​​ ".

• U pogledu ispunjenosti ovih uslova, Sud nalazi da je podnosilac zahteva ovlašćena strana​​ koja​​ osporava akt organa javne vlasti, odnosno presudu [Pml. br. 332/2022] Vrhovnog suda od 27. septembra 2022. godine nakon iscrpljivanja svih zakonom utvrđenih pravnih lekova. Podnosilac zahteva je, takođe, razjasnio prava i slobode za koje tvrdi da su povređena, u skladu sa kriterijumima iz člana 48. Zakona i podneo je zahteve u rokovima iz člana 49. Zakona.​​ 

• Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti utvrđene u stavu (2) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti)​​ Poslovnika. Pravilo 34 (2) Poslovnika utvrđuje kriterijume na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev,​​ uključujući​​ kriterijum da zahtev nije očigledno neosnovan. Pravilo 34 (2) izričito utvrđuje sledeće:​​ 

Pravilo 34.

(Kriterijumi​​ prihvatljivosti)

"(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju".

• Gore pomenuto pravilo, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) i Suda, omogućuje​​ docnjom​​ da proglasi zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se vežu sa meritumom slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može zahtev proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegove osnovanosti, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kako je propisano u stavu (2) pravila 34. Poslovnika​​ (vidi slučajeve Suda​​ KI04/21,​​ podnositeljka​​ Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine,​​ stav​​ 26,​​ i​​ KI175/20, podnositeljka​​ Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine,​​ stav​​ 37).​​ 

• Na osnovu sudske prakse ESLJP-a​​ ali i Suda,​​ zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao​​ “očigledno neosnovan”​​ u celini ili samo u odnosu na​​ određeni​​ navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi,​​ tačnije​​ je​​ nazivati ih​​ “očigledno neosnovanim​​ navodima”.​​ Poslednje​​ navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu​​ svrstati​​ u četiri​​ različite​​ grupe: (i)​​ navodi​​ koji se kvalifikuju kao​​ navodi​​ “četvrtog stepena”; (ii)​​ navodi​​ kategorisani​​ “odsustvom očigledne​​ ili evidentne​​ povrede”; (iii)​​ navodi koji su​​ “nepotkrepljeni​​ ili neobrazloženi”; i​​ na kraju, (iv)​​ “konfuzni​​ i nejasni”​​ navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu​​ zahteva​​ ocenjenog​​ kao​​ “očigledno neosnovan“,​​ i​​ specifičnosti​​ gore​​ navedene​​ četiri​​ kategorije​​ navoda​​ koji​​ se​​ kvalifikuju​​ kao​​ “očigledno neosnovani“,​​ razvijeni​​ kroz sudsku praksu ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj​​ sudskoj​​ praksi uključujući, ali ne​​ ograničavajući​​ se na​​ slučajeve:​​ KI40/20, podnosilac​​ Sadik Gashi,​​ rešenje​​ o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine;​​ KI163/18, podnosilac​​ Kujtim Lleshi,​​ rešenje​​ o neprihvatljivosti​​ od​​ 24. juna​​ 2020. godine;​​ KI21/21, podnosilac​​ Asllan Meka,​​ rešenje​​ o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine,​​ KI107/21, podnosilac​​ Ramiz Hoti,​​ rešenje​​ o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine).

• Sud skreće pažnju da osporena presuda [Pml. br. 332/2022]​​ Vrhovnog suda​​ od 27. septembra 2022. godine​​ koja je​​ doneta u istoj predmetnoj stvari podnosioca zahteva nije ranije osporena i stoga predstavlja novi predmet spora pred Sudom koji će biti predmet ocene ustavnosti od strane Suda.

• S tim u vezi, Sud podseća da podnosilac zahteva gradi slučaj na centralnom​​ navodu o​​ povredi​​ njegovih prava i sloboda zagarantovanih članovima 30. i 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a​​ usled​​ (i)​​ toga što nije primio/nije obavešten​​ o prvostepenim i drugostepenim odlukama o njegovom slučaju, što je, prema njegovim rečima, izazvalo ograničenje vremena za pripremu odbrane u žalbenoj fazi; kao i (ii) nedostatka​​ obrazloženja od strane Vrhovnog suda​​ u odnosu na​​ njegove navode.​​ 

• Sud primećuje da podnosilac zahteva navodi da mu​​ usled toga što nije primio/nije obavešten​​ u vezi sa prvostepenom odlukom uskraćeno pravo na odbranu jer ga je sprečilo da uloži žalbu u drugom stepenu. S tim u vezi, podnosilac zahteva navodi da mu je​​ usled toga što nije obavešten​​ o prvostepenoj odluci ograničeno​​ vreme za pripremu odbrane u drugom stepenu, u suprotnosti sa članovima​​ 30.​​ i​​ 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a. ​​ 

• Zbog povezanosti navoda podnosioca zahteva, Sud će u nastavku razmotriti navode o povredi članova​​ 30. i 31. Ustava​​ samo​​ kroz jedno obrazloženje.

• U nastavku, Sud​​ će se pozvati na sadržaj člana 30.​​ [Prava​​ optuženog] Ustava, koji propisuje:​​ 

“Svako ko je optužen za krivično delo uživa sledeća minimalna prava:​​ 

[...]

​​ (3) da ima dovoljno vremena i sredstava za pripremanje svoje odbrane”.

• Takođe, Sud će se pozvati​​ i​​ na sadržaj člana 6.​​ EKLJP-a, koji glasi:

“3.​​ Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava:

[...]​​ 

Da ima dovoljno vremena i​​ mogućnosti​​ za pripremanje odbrane”.​​ 

• Sud prvo ističe da posebne garancije navedene u članu 30. Ustava u vezi sa članom 6. stav 3 (b) EKLJP ilustruju pojam pravičnog suđenja u vezi sa tipičnim procesnim situacijama koje nastaju u krivičnim predmetima, ali njihova unutrašnja svrha je uvek da doprinesu obezbeđivanju pravde krivičnog postupka u celini. Stoga, garancije predviđene članom 6. stav 3 (b) EKLJP-a moraju se tumačiti na odgovarajući način u svetlu funkcije koju imaju u opštem kontekstu postupka (vidi​​ predmet​​ ESLJP-a,​​ Mayzit protiv Rusije,​​ br. 63378/00, presuda od 20. januara 2005. godine).​​ 

• Sud ističe da član 30. Ustava u vezi sa članom 6. stav 3 (b) EKLJP-a garantuje optuženom​​ “adekvatno vreme i uslove za pripremu svoje odbrane”​​ i stoga podrazumeva da​​ delatnost suštinske odbrane​​ u njegovo​​ ime može obuhvatati sve što je​​ “neophodno”​​ za pripremu sudskog razmatranja. Optuženi mora imati mogućnost da svoju odbranu organizuje na​​ odgovarajući​​ način i bez ograničenja u pogledu mogućnosti iznošenja svih relevantnih argumenata odbrane pred sudskim telom i na taj način da utiče na ishod postupka. Odredba se krši samo ako to postane nemoguće​​ (vidi​​ predmet​​ ESLJP-a,​​ Can protiv Austrije,​​ br. 9300/81, izveštaj Komisije od 12. jula 1984.​​ godine, serija A br. 96, stav 53).

• U tom kontekstu,​​ “prava na odbranu”, zagarantovana članom 30. Ustava u odnosu na član 6. EKLJP-a, stvorena su, pre svega, da bi se uspostavila, koliko je to​​ moguće, jednakost između tužilaštva i odbrane. Olakšice koje treba dati optuženom su ograničene na one koje mu pomažu ili mogu pomoći u pripremi odbrane (vidi​​ predmet​​ ESLJP-a,​​ Jespers protiv Belgije,​​ br. 8403/78,​​ izveštaj Komisije od 14. decembra 1981. godine, DR. 27, str. 61, stavovi​​ 55 i 57).

• Sud ističe da optuženi treba da bude u mogućnosti da zatraži odlaganje ili ostavljanje za kasnije na sednici, ako vidi bilo kakav problem sa utvrđenim rokom​​ (vidi​​ predmete​​ ESLJP-a​​ Campbell​​ i​​ Fell protiv Ujedinjenog Kraljevstva,​​ presuda od 28. juna 1984. godine,​​ stav 98;​​ Bäckström​​ i Andersson protiv Švedske,​​ predstavka br.​​ 67930/01,​​ odluka od​​ 5. septembra​​ 2006. godine;​​ Craxi protiv Italije​​ (br. 1),​​ stav 72), osim u izuzetnim okolnostima (Goddi protiv Italije,​​ predstavka​​ br. 8966/80,​​ presuda od​​ 9. aprila​​ 1984. godine,​​ stav 31)​​ ili ako u domaćem pravu i praksi nema osnova za tako nešto​​ (Galstyan protiv Jermenije,​​ predstavka​​ br. 26986/03,​​ presuda od​​ 15. novembra​​ 2007. godine,​​ stav 85).

• Sud podseća da podnosilac zahteva tvrdi da ga je​​ to što nije primio, odnosno nije obavešten u​​ vezi sa prvostepenom odlukom,​​ lišilo prava​​ da podnese žalbu u drugom stepenu,​​ dovodeći ga u situaciju da ne može efikasno da iznese svoju odbranu protiv​​ prvostepene​​ odluke. S tim u vezi, podnosilac zahteva navodi da je ovaj nedostatak obaveštenja prouzrokovao da nema dovoljno vremena na raspolaganju​​ za opisivanje/ pripremu odbrane u drugom stepenu žalbenog postupka.​​ 

• Sud primećuje da podnosilac zahteva u suštini navodi da je nedovoljan rok za izražavanje svojih stavova u vezi sa ožalbenom​​ presudom prouzrokovao ozbiljno ograničenje njegovih prava​​ na​​ odbranu​​ u sudskom postupku koji je​​ vođen​​ u drugom stepenu.​​ 

• S tim u vezi, Sud ističe obrazloženje presude [Pml. br. 332/2022]​​ Vrhovnog suda​​ od 27. septembra 2022. godine, koji je, tretirajući ovaj konkretan navod podnosioca zahteva, istakao sledeće:

“Iz spisa predmeta proizilazi da je osuđeni tokom prvostepenog i drugostepenog postupka imao branioca.​​ Njegov branilac je bio advokat Haxhi Qekaj.​​ Protiv prvostepene presude izjavio je žalbu,​​ dok je žalbu​​ zastupao i u drugostepenom postupku​​ u kojem je​​ učestvovao. Na sednici drugog stepena učestvovao je i osuđeni Branislav Gajin. Iz zapisnika sa sednice drugostepenog​​ Apelacionog suda, br. PAKR. br. 206/2019 od 16. maja 2019. godine, proizilazi da je nakon što je branilac osuđenog dao objašnjenja o žalbi, osuđeni izjavio da podržava reč branioca i da nema šta da doda”.

“Proizilazi da osuđeni ni u jednoj fazi krivičnog postupka nije bio bez advokata.​​ Protiv prvostepene presude žalbu je podneo branilac, dok su u sednici na kojoj je razmatrana žalba učestvovali i osuđeni i njegov branilac.​​ Osuđeni ne samo što je podržao žalbu branioca, već mu je data i mogućnost da se izjasni,​​ ali je rekao da nema šta da doda.​​ Taj je bio trenutak kada je mogao da kaže sudiji ili svom braniocu da misli da ima i drugih stvari koje bi želeo da razmotri, jer nema mogućnost da uloži posebnu žalbu. Stoga, njegovo pravo na odbranu nije povređeno kako je to neosnovano navedeno u zahtevu”.

• Stoga, kao što se može primetiti iz prethodnog obrazloženja, Sud primećuje da je Vrhovni sud razmotrio navode podnosioca zahteva i objasnio (i)​​ da​​ je podnosioca zahteva zastupao advokat i u prvom i u drugom stepenu; (ii)​​ da je​​ imao priliku i​​ iskoristio je pravo na žalbu u drugom stepenu; (iii) da su podnosilac zahteva i njegov branilac učestvovali na drugostepenoj raspravi u prilog žalbe na prvostepenu odluku; i (iv)​​ da je​​ podnosiocu zahteva data prilika da bude saslušan i da da izjavu o svom slučaju na nivou drugog stepena.

• Sud​​ primećuje​​ da podnosilac zahteva navodi nedostatak vremena za pripremu odbrane u slučaju podnošenja žalbe u drugom stepenu, kao i nemogućnost iznošenja stavova u vezi sa osporenom presudom.​​ 

• S tim u vezi, Sud navodi da učešće podnosioca zahteva i branioca u sudskom procesu kroz njihovo učešće odražava da su podnosilac​​ zahteva​​ i branilac u potpunosti obavešteni o svom slučaju. Ovo takođe pokazuje da su oni imali priliku da učestvuju tokom sudskog postupka i da su prigovarali/žalili i iznosili argumente u korist i odbranu svog slučaja. Tako, Sud primećuje da su podnosilac zahteva i odbrana imali priliku da iznesu i brane svoje stavove u svim fazama sudskog postupka koji su razvijeni pred redovnim sudovima.

• Sud,​​ nadalje,​​ pozivajući se na sadržaj osporene presude Vrhovnog suda,​​ primećuje da je​​ odbrana​​ podnosioca zahteva podnela​​ drugostepenu žalbu i da je podnosilac zahteva učestvovao na drugostepenoj sednici u prilog žalbe koju je podneo njegov advokat. Pored toga, podnosiocu zahteva je data mogućnost da se izjasni o svom slučaju u vreme razmatranja njegove žalbe od strane drugostepenog suda, ali,​​ kao što se vidi iz spisa predmeta, podnosilac zahteva je odbio da se dalje izjasni u vezi​​ sa svojim​​ slučajem​​ u sudskom postupku koji​​ je vođen​​ u drugom stepenu.

• Sud primećuje da podnosilac zahteva​​ stavlja naglasak na​​ navod​​ o nedostatku vremena za pripremu odbrane tokom​​ vođenja rasprave u drugom stepenu.​​ ​​ 

• U smislu ovog navoda, Sud će se pozvati na član 291. [Odlaganje sudske rasprave] Zakonika o krivičnom postupku, koji propisuje da​​ “Sudija pojedinac ili predsednik veća​​ može zbog dobro osnovanih razloga da odloži datum održavanja glavnog pretresa na predlog strana ili branioca​​ ili po službenoj dužnosti”.​​ 

• U svetlu ovoga, Sud primećuje da bi ovo pravo stranaka predviđeno gore pomenutim zakonodavstvom bilo dovoljno da podnosilac zahteva ispravi bilo kakvu​​ vrstu​​ nepravilnosti​​ ili vremensko ograničenje u vezi sa pripremom odbrane tokom​​ vođenja​​ sudskog postupka​​ u​​ drugom stepenu.​​ 

• U tom pogledu, pozivajući se na sadržaj zapisnika​​ sa​​ ročišta Apelacionog suda od 16. maja 2019. godine, Sud primećuje​​ sledeće:

“Apelacioni sud je odredio i održao ročište veća shodno odredbi člana 390 ZKPK-a, kojoj su prisustvovali: optuženi Branislav Gajin i njegov zastupnik, advokat Haxhi Çekaj​​ […]”.​​ 

[…]

“Branilac optuženog Branislav Gajin, zbog odluke​​ o kazni sa predlogom da se​​ ožalbena​​ presuda preinači u pogledu odluke o kazni, tako što se​​ optuženom ublaži​​ izrečena kazna”.

“Odgovor na​​ žalbu​​ tužioca Osnovnog tužilaštva u Peći podneo je branilac optuženog​​ Branislav Gajin,​​ advokat​​ Haxhi​​ Çekaj​​ sa predlogom da se žalba Državnog tužilaštva odbije”.

[...]

Optuženi Branislav Gajin ističe da podržava svog branioca i da nema šta da doda”​​ .​​ ​​ 

• S tim u vezi, Sud primećuje da je podnosilac zahteva imao efektivno zastupanje u ovom slučaju tako što je preduzeo proceduralne korake za odbranu predmeta i omogućio mu da komunicira sa svojim advokatom.​​ 

• Sud ocenjuje da je u svim okolnostima podnosiocu zahteva dato​​ “odgovarajuće​​ vreme”​​ da pripremi svoju odbranu,​​ te da nije dokazano​​ pred Sudom​​ da je tražio odlaganje sednice. Niti je pokazano/dokazano da su podnosilac zahteva i njegova odbrana​​ u bilo kom trenutku iskoristili svoje pravo da​​ skrenu pažnju nadležnih organa​​ na ova pitanja u vezi sa vremenskim ograničenjima, ako​​ je​​ smatrao​​ da​​ su to​​ važna​​ pitanja​​ u pripremi njegove odbrane.

• Sud primećuje da podnosilac zahteva nije podneo nikakve dodatne argumente o ovom pitanju u drugostepenom sudskom postupku, iako bi bili slobodni da​​ to​​ učine. Podnosilac zahteva nije dokazao da su tražili odlaganje postupka kako bi imali više vremena za razmatranje slučaja. S tim u vezi, Sud nalazi da u zahtevu​​ i u zapisniku​​ ne postoji ništa što bi podržalo predviđanje da bi Apelacioni sud nesumnjivo odbacio zahtev za odlaganje.

• Pored toga, Sud primećuje da je podnosilac zahteva imao efektivno zastupanje u ovom slučaju tako što je preduzeo proceduralne korake za odbranu predmeta i omogućio mu da komunicira sa svojim advokatom, kao i da​​ su​​ sam podnosilac zahteva zajedno sa braniocem​​ prisustvovali​​ drugostepenom ročištu kako bi pružili svako dodatno objašnjenje koje je bilo potrebno.​​ 

• U svetlu gore navedenih činjenica, Sud smatra da je neophodno istaći da je podnosiocu zahteva omogućeno​​ vođenje​​ postupka​​ zasnovano​​ na načelu kontradiktornosti; da je mogao da iznese argumente i dokaze u različitim fazama postupka koje je smatrao važnim za svoj slučaj; i da su svi argumenti,​​ objektivno gledajući, koji su bili relevantni za rešenje njegovog slučaja, propisno saslušani i razmotreni od strane sudova; da su činjenični i pravni razlozi osporenih odluka detaljno izneseni; i da je, u skladu sa okolnostima slučaja, postupak, posmatrano u celini, bio pravičan. Kao rezultat toga, Sud nalazi da je podnosilac zahteva uživao procesne garancije ugrađene u konceptu pravičnog i nepristrasnog suđenja (vidi,​​ mutatis mutandis, između ostalog, slučaj Suda​​ KI118/17, podnosilac zahteva​​ Sani Kervan i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 16. februara 2018. godine, stav 35; vidi i​​ predmet​​ ESLJP-a​​ Garcia​​ Ruiz protiv Španije,​​ br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 29).

• S tim u vezi, Sud naglašava da zahtev​​ “pravičnosti”​​ koji je​​ zagarantovan članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Konvencije pokriva postupke u celini, a pitanje da li je neko lice imalo​​ “pravično”​​ suđenje se posmatra kroz kumulativnu analizu svih faza, a ne samo određenog incidenta ili proceduralnih nedostataka, pošto se takvi nedostaci u jednoj fazi mogu ispraviti u kasnijoj fazi (vidi​​ predmet​​ ESLJP-a​​ Monnell i Morris protiv Ujedinjenog Kraljevstva,​​ predstavka​​ br.​​ 9562/81; 9818/82, presuda od 2. marta 1987. godine, stavovi 55-70).

• Štaviše, Sud nalazi da je odlučivanje Vrhovnog suda, u činjeničnim i pravnim okolnostima konkretnog slučaja, opravdano i da sadrži dokazane činjenice, relevantne zakonske odredbe i logičan odnos između njih.

• Sud ističe da​​ se​​ jednostavna činjenica da je​​ određena​​ sudska instanca već donela odluke koje su nepovoljne za podnosioca zahteva,​​ ne može sama po sebi smatrati kao opravdana zabrinutost zbog povrede njegovih navodnih prava.

• Sud, iz svih​​ napred navedenih izlaganja, u​​ okolnostima konkretnog slučaja, smatra da je podnosilac zahteva prosto nezadovoljan rezultatom postupka pred Vrhovnim sudom. Ipak, njegovo nezadovoljstvo samo po sebi ne može da podstakne argumentovanu tvrdnju o kršenju osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom (vidi​​ predmet​​ ESLJP-a​​ Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Mađarske, presuda od 26. jula 2005. godine, stav 21).

• Kao zaključak, Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepio dokazima svoje navode o povredi osnovnih ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, jer argumenti koje je izneo ni na koji način ne pokazuju da su mu redovni sudovi uskratili prava zagarantovana članovima 30. i 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, kako navodi podnosilac zahteva.

• Sledstveno tome, Sud​​ zaključuje​​ da​​ ovaj navod​​ spada u​​ drugu​​ kategoriju​​ (ii) navoda sa​​ “odsustvom očigledne​​ ili evidentne​​ povrede”, te​​ ih​​ kao takve,​​ proglašava​​ očigledno neosnovanim​​ na​​ ustavnim osnovama, odnosno​​ neprihvatljivim, u skladu sa​​ pravilom 34 (2)​​ Poslovnika.​​ 

• Što se tiče navoda podnosioca zahteva da su povređeni članovi 21. [Opšta načela], 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost​​ pred zakonom], 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 33. [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima], 40. [Sloboda izražavanja], 41. [Pravo na pristup javnim dokumentima], 54. [Sudska zaštita prava] i 59. [Prava zajednica i njihovih pripadnika] Ustava, Sud ocenjuje da ovi navodi neće​​ biti podvrgnuti​​ oceni ustavnosti​​ zbog toga što​​ ne pokreću nijedno​​ novo​​ pitanje​​ koje​​ nije tretirano​​ ranije u okviru članova​​ 30. i 31. Ustava i člana​​ 6. EKLJP-a (vidi,​​ mutatis mutandis, slučajeve Suda br.​​ KI65/15,​​ podnosioci​​ Tatjana Davila, Ljubiša Marić, Zorica Kršenković, Zlatoj Jevtić,​​ presuda od 14.​​ septembra 2016. godine; i br.​​ KI193/18​​ podnosilac​​ Agron Vula, presuda od 22. aprila 2020. godine).

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i pravilom 34 (2) Poslovnika o radu,​​ dana 17. januara​​ 2024. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje​​ stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje​​ u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo rešenje​​ stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu​​ Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5.​​ člana 20. Zakona.​​ 

Sudija izvestilac  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Predsednica Ustavnog suda

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi​​    ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Gresa Caka-Nimani