Presuda
Priština, 1. marta 2024. godine
Ref.br.:AGJ 2400/24
PRESUDA
u
slučaju br. KI195/22
Podnosilac
Besim Morina
Ocena ustavnosti presude AA. br. 11/2022 Vrhovnog suda Kosova
od 25. avgusta 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
U sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednice
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sutkinja
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Besim Morina, sa prebivalištem u opštini Kamenica (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava presudu [AA. br. 11/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 25. avgusta 2022. godine, u vezi sa odlukom [A. br. 01/2022] Izbornog panela za žalbe i predstavke (u daljem tekstu: IPŽP) od 19. avgusta 2022. godine, i odlukom [337-2022] Centralne izborne komisije (u daljem tekstu: CIK) od 22. februara 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti osporene odluke Vrhovnog suda, kojom podnosilac zahteva navodi da su mu povređena osnovna prava i slobode, zagarantovane članovima 7. [Vrednosti], 24. [Jednakost pred zakonom], 45. [Pravo na izbor i učešće], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] i članom 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) i članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 EKLJP-a.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedene Uredbe, kojom je ukinut Pravilnik o radu Ustavnog suda br. 01/2018. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Pravilnika o radu br. 01/2023, izuzetno će se i dalje primenjivati pojedine odredbe Pravilnika o radu br. 01/2018 u slučajevima registrovanim u Sudu pred ukidanje, samo ako i u meri u kojoj su povoljniji za stranke.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 9. decembra 2022. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 20. decembra 2022. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Bajrama Ljatifija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Safet Hoxha (predsedavajući), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci, članovi.
Dana 27. decembra 2022. godine, Sud je obavestio Vrhovni sud o registraciji zahteva i istim dostavio kopiju zahteva.
Istog dana, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 29. januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je iznelo preporuku Sudu o prihvatljivosti zahteva.
Istog dana, Sud je jednoglasno odlučio da je zahtev prihvatljiv; utvrdio da presuda [A.A. br. 11/2022] Vrhovnog suda Kosova od 25. avgusta 2022. godine, nije u suprotnosti sa članom 24. [Jednakost pred zakonom] i stavovima 1. i 2. člana 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) Protokola br. 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima; zaključio da ova presuda stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Pregled činjenica
Dana 17. oktobra 2021. godine, održani su lokalni izbori na Kosovu, koje je potvrdio CIK 16. novembra 2021. godine odlukom [br. 3147/2021]. Podnosilac zahteva je bio kandidat za odbornika u Skupštini opštine Kamenica iz redova političkog subjekta Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës (u daljem tekstu: AAK). Isti, uprkos osvojenih 127. glasova, nije uspeo da bude izabran za odbornika Skupštine opštine Kamenica.
Iz spisa predmeta proizilazi da je gđa. K. M. zamenila gđu. D. K., odbornica u Skupštini opštine Kamenica iz redova političkog subjekta „Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës“. Shodno tome, 22. februara 2022. godine, CIK je odlukom [337-2022] odlučio kako sledi: (I) Gđa K. M. se imenuje za odbornicu u Skupštini opštine Kamenica iz redova političkog subjekta AAK, zamenivši odbornicu u Skupštini opštine gđu. D. K.; (II) Obavezuje se sekretarijat CIK-a da saopšti ovu odluku gđi. K. M. i da preduzme proceduralne radnje za sprovođenje. U obrazloženju svoje odluke, CIK je istakao sledeće:
Naredni kandidat je dao izjavu o prihvatanju mandata kao naredni kandidat, iz istog političkog subjekta, istog pola i sa većim brojem glasova, koji ne prelazi kvotu od 30% minimalne granice zastupljenosti polova rodne manjine, prema overenim rezultatima lokalnih izbora 2021. godine. Stoga, nakon ispunjenja svih zakonskih uslova, CIK je odlučio kao u tački I ove odluke.
Dana 12. avgusta 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo CIK-u „Zahtev za preispitivanje odluke o zameni odbornika Skupštine opštine Kamenica, odluka sa br. prot. 337-2022 od 22.02.2022. godine, i ukidanje“. Podnosilac je ovim zahtevom istakao da je na lokalnim izborima za odbornika Skupštine opštine Kamenica, kao odbornik političkog subjekta AAK, dobio ukupno 127 glasova, odnosno 4 glasa više od gđe. K. M.. Shodno tome, podnosilac zahteva je navodio da je zamena izvršena „[...] u suprotnosti sa Zakonom i presudom Ustavnog suda KI45/20 i KI46/20, zanemarujući preuređenu listu kandidata koji su dobili veći broj glasova“.
Dana 16. avgusta 2022. godine, CIK je odlukom [971/4-2022] podneo „Odgovor na zahtev za preispitivanje odluke o zameni odbornika Skupštine opštine Kamenica, odluka CIK-a br. 337/2022 od 22.02.2022. godine, i ukidanje“. S tim u vezi, CIK je obrazložio svoj odgovor na sledeći način:
„CIK je odlukom od 22.02.2022. godine, sa brojem protokola 337/2022, na osnovu člana 10. Zakona o lokalnim izborima, člana 37.2 tačka (c) Zakona o lokalnoj samoupravi br. 03 L/040, člana 5.6 i 7 Administrativnog uputstva o procedurama zamene članova Skupštine opštine br. 01/2017 i presuda Ustavnog suda KI45/20 i KI46/20, smenio odbornicu Skupštine opštine Kamenica, gđu. D. K. sa sledećom kandidatkinjom, gđom. K. M., iz političkog subjekta „Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës – AAK“.
Stoga, navodi u zahtevu su u suprotnosti sa članom 8. i članom 10. Zakona o lokalnim izborima u pogledu formule za raspodelu mesta, zamene odbornika Skupštine opštine i manjeg broja kandidata iz redova suprotnog pola i ako je broj kandidata koji su osvojili mandate 2 (dva), onda manji broj oba pola mora biti 1 (jedan), dakle mora biti jedan muškarac i jedna žena”.
Dana 17. avgusta 2022. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu CIK-u protiv odluke CIK-a [br. 971/4-2022], u kojoj navodi: (i) „Skupštinu opštine Kamenica čini 27 (dvadeset sedam) odbornika, od kojih su 15 ili 55,55% muškarci, a 12 ili 44,40% žene“; i da (ii) „u duhu presude Ustavnog suda Republike Kosovo treba izvršiti i zamenu odbornika Skupštine opštine Kamenica, pošto je ožalbeni kandidat g. Besim Morina dobio ukupno 127 glasova i rangiran je kao kandidat na čekanju sa br. 7 za zamenu odbornika Skupštine opštine Kamenica“.
Dana 19. avgusta 2022. godine, IPŽP je odlukom [A. br. 01/2022] odbio, kao neosnovanu, žalbu koju je uložio kandidat za odbornika Skupštine opštine Kamenica, g Besim Morina, iz političkog subjekta AAK, filijala u Kamenici, kojom je tražio da se preispita i poništi odluka sa brojem [97/4-2022] CIK-a od 16. avgusta 2022. godine i da se obaveže CIK da za zamenu odbornika Skupštine opštine Kamenice predloži kandidata koji ima najviše glasova na lokalnim izborima 2021., održanim 17. oktobra 2021. godine, u okviru istog političkog subjekta bez obzira na pol. U obrazloženju svoje odluke, IPŽP je istakao sledeće: „Panel je utvrdio da je u konkretnom slučaju politički subjekt AAK, filijala u Kamenici, osvojio 4 (četiri) mesta, zato, manji broj oba pola treba da bude 2 (dva), dakle, moraju biti dva muškarca i dve žene, jer da je drugačije, neće se postići minimalna zastupljenost u kvoti od 30% suprotnog pola“.
Dana 22. avgusta 2022. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Vrhovnom sudu na gore navedenu odluku IPŽP-a, ističući: „Gledajući na osnovu pravnog duha zastupljenosti manjinskog pola, koji je u konkretnom slučaju ženskog pola, garantuje se 30% zastupljenosti sa 1 (jednim) članom, dok se ostali članovi moraju zameniti prema preuređenju opštih glasova dobijenih za Skupštinu opštine Kamenica”.
Dana 25. avgusta 2022. godine, Vrhovni sud je presudom [AA. br. 11/2022] odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva, kandidat za odbornika u Skupštini opštine Kamenica iz političkog subjekta AAK, filijala u Kamenici, uloženu protiv odluke IPŽP-a [A. br. 01/2022] od 19. avgusta 2022. godine. Vrhovni sud je svoju presudu obrazložio na sledeći način:
„[...] Za ocenu zakonitosti odluke IPŽP-a odlučujuće su zakonske odredbe Zakona o lokalnim izborima, član 8.3 i 8.4, prema kojima je utvrđeno da se u okviru lista političkih subjekata koji se osvojili mandate primenjuje rodna kvota od 30% prema formuli za raspodelu mesta, a ne kvota Skupštine opštine u celini, kako navodi podnosilac žalbe.
U konkretnom slučaju, pošto politički subjekat AAK ima 4 mandata, onda na osnovu 30% posto, treba da budu dva muškarca i dve žene, jer da je drugačije, ne bi se postigao minimum zastupanja od 30%.
Takođe, nisu održivi i drugi navodi da je ožalbena odluka doneta u suprotnosti sa presudama Ustavnog suda KI45/2020 i KI46/2020, jer je prema ovim presudama, način odlučivanja u duhu poštovanja i sprovođenja ustavnih načela rodne ravnopravnosti i nediskriminacije, koja su od posebnog značaja i izbegavanja rodne nejednakosti u duhu normativnog ustavnog sistema. Prema ovim presudama, zastupljenost polova se sastoji u tome što pod bilo kojim okolnostima zastupljenost od 30% nezastupljenog pola predstavlja samo minimalnu granicu rodne zastupljenosti manjinskog pola kao posebnu meru, ali ne i najvišu granicu jednakog zastupanja istog pola. Stoga, u predmetu o kome se sada odlučuje, da se drugačije odlučilo u ovom slučaju, došlo bi do povrede ovog osnovnog načela rodne kvote, kao zakonske garancije regulisane konkretnim odredbama Zakona o lokalnim izborima kao što je gore navedeno, na čemu se zasnovao IPŽP u svojoj odluci prilikom odbijanja žalbe protiv odluke CIK-a“.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da je presuda Vrhovnog suda [AA. br. 11/2022] od 25. avgusta 2022. godine doneta kršeći osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 7. [Vrednosti], 24. [Jednakost pred zakonom], 45. [Pravo na izbor i učešće], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP-a i članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 EKLJP-a.
Podnosilac zahteva, navodeći povredu gore navedenih članova Ustava, iste samo citira. Podnosilac zahteva dalje ističe: „Skupštinu opštine Kamenica čini 27. (dvadeset sedam) odbornika, od kojih su 15 ili 55,55% muškarci, a 12 ili 44,40% žene“.
Podnosilac zahteva dalje ističe da pošto je dobio 127. glasova, a gđa. K. M. 4. glasa manje. Prema njemu je postupano nepravedno i „u suprotnosti sa zakonom i presudom Ustavnog suda KI45/2020 i KI46/20, ne obazirući se na preuređenu listu kandidata koji su dobili više glasova, što ne šteti manjinskom polu, već daje pravo zamene podnosiocu žalbe“.
Podnosilac zahteva se poziva i na presudu Ustavnog suda u spojenim slučajevima KI45/2020 i KI46/20, odnosno na „[...] tačku 58, tačku 106, tačku 152 i tačku 171 koje utvrđuju: „zamena kandidata za poslanike se mora vršiti na takav način da se: prvo, osigura minimalna zastupljenost u meri od 30% manje zastupljenog pola (manjinskog pola), koja se ni u jednom trenutku ne može dovesti u pitanje; i drugo, u slučajevima kada je rodna kvota od 30% ispunjena na osnovu izbornog rezultata (kao u konkretnom slučaju), tada se zamene kandidata za poslanike moraju vršiti na osnovu izbornog rezultata, ne ograničavajući se na aspekt zamene na osnovu istog pola, sve dok nije ugrožena minimalna zastupljenost manje zastupljenog pola“.
U nastavku, podnosilac zahteva naglašava da Skupštinu opštine Kamenica čini 27. odbornika, od kojih je 12. žena, a 15. muškaraca, pa se stoga zamena odbornice Skupštine opštine Kamenica, gđe. D. K., prema podnosiocu zahteva, trebala izvršiti zamenom sa podnosiocem zahteva, koji ne ugrožava rodnu kvotu od 30% zastupljenosti manjina. Shodno tome, prema podnosiocu zahteva, „nezakonito je zastupanje koje krši slobodno glasanje građana koji su određeni za njihovo zastupanje i koji je dobio 127. važećih glasova, tj. više glasova nego sada zamenjena“.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da „razradi-elaborira minimalnu zastupljenost od 30% manjinskog pola, kada je reč o pravu zastupljenosti 4. odbornika u Skupštini opštine, šta je kvota minimalnog zastupanja od 30% manjinskog pola. A na osnovu kvote minimalnog zastupanja, da li treba primenjivati pravo zastupanja prema meritokratiji dobijanja glasova građana sa pravom glasa koji su svoje pravo na zastupljenost ostvarili prema proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama“.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 7. [Vrednosti]
1. Ustavni red Republike Kosovo se zasniva na načelima slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda i vladavine zakona, nediskriminacije, imovinskog prava, zaštite sredine, društvenog prava, pluralizma, podele državne vlasti i tržišne ekonomije.
2. Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života.
Član 24. [Jednakost pred zakonom]
1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.
3. Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.
Član 45. [Pravo na izbor i učešće]
1. Svaki državljanin Republike Kosovo koji je napunio osamnaest godina, čak i na dan izbora, ima pravo da bira i bude biran, osim ako je to pravo ograničeno odlukom suda.
2. Glasanje je lično, jednako, slobodno i tajno.
3. Državne institucije podržavaju mogućnosti za učešće svih lica u javne aktivnosti i pravo svakog da na demokratski način utiče na odluke javnih organa.
Član 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda]
1. Prava i osnovne slobode garantovane ovim Ustavom, se jedino mogu ograničiti zakonom.
2. Prava i osnovne slobode garantovane ovim Ustavom, se mogu ograničiti samo do onih mera koje su neizbežne, kako bi se u otvorenom i demokratskom društvu ispunio cilj, radi kojeg je dozvoljeno ograničenje.
3. Ograničenja garantovanih prava i osnovnih sloboda garantovanih ovim Ustavom, se ne mogu sprovoditi u druge svrhe, osim onih zbog kojih su određena.
4. U slučaju ograničavanja ljudskih prava i sloboda i sprovođenja istih, sve institucije javne vlasti, a posebno sudovi, su dužni da se posvete suštini prava koje se ograničava, značaju cilja ograničenja, prirodi ograničenja, odnosu ograničenja sa ciljem koji se želi postići, kao i razmatranju mogućnosti realizovanja tog cilja sa što blažim ograničenjima.
5. Ograničenje prava i sloboda garantovanih ovim Ustavom, na nijedan način ne sme da ospori suštinu garantovanih prava.
Zakon br. 03/L-072 o lokalnim izborima u Republici Kosovo
Član 3
Osnovna načela
3.1 Sprovođenje i upravljanje opštinskim izborima na Kosovu i zakon koji se tiče istih treba se zasnivati na sledeća načela::
[...]
- Svi politički subjekti i izborna tela su dužni da poštuju odredbe koje se tiču polne jednakosti, kao što je i regulisano ovim zakonom.
Član 8
Raspodela mesta u skupštini opštine
[...]
8.3 Mesta dodeljena političkom subjektu pomenutom u stavu 1. ovog člana će se podeliti kandidatima sa liste političkog subjekta kao što je i određeno stavom 2. ovog člana, počevši od prvog kandidata na listi i nastavljajući na osnovu opadajućeg niza, dok god se ne izvrši raspodela svih mesta tom političkom subjektu.
8.4 Ukoliko i nakon dodeljenih mesta, u saglasnosti sa stavom 3. ovog člana, kandidatima manjinskog pola tog političkog subjekta ne bude dodeljeno 30% od ukupnog broja mesta koja pripadaju tom subjektu, poslednji izabrani kandidat većinskog pola će se zameniti sledećim kandidatom suprotnog pola sa liste kandidata, dok god broj mesta dodeljenih manjinskom polu ne bude najmanje 30%.
Član 10
Zamena odbornika Skupštine opštine
10.1 Mandat odbornika Skupštine opštine ne može biti promenjen ili ukinut pre isteka mandata, izuzev slučajeva kao što je i određeno Zakonom o lokalnoj samoupravi.
10.2 Predsedavajući Skupštine opštine obaveštava CIK o slobodnom mestu u Skupštini opštine.
10.3 CIK popunjava upražnjeno mesto na osnovu sledećih kriterija:
a) sledećim kvalifikovanim kandidatom istog pola iz ponovno sastavljene liste kandidata istog političkog subjekta;
b) ako nema drugog kandidata istog pola u sastavljenoj listi kandidata, zamena se vrši sledećim kandidatom ponovo sastavljene liste kandidata istog političkog subjekta;
c) ako nema nijednog drugog kandidata na sastavljenoj listi kandidata, zamena se vrši sa sledećim kandidatom is ponovno sastavljene liste političkog subjekta koji je imao najviši koeficijent glasova odmah posle prethodnog subjekta na poslednjim izborima, na osnovu formule određene stavom 1. člana 7. ovog zakona;
d) ako je odbornik nezavisni kandidat, zamena se vrši sledećim kandidatom iz ponovno sastavljene liste kandidata političkog subjekta koji je imao najviši koeficijent glasova nakon prethodnog subjekta, u skladu sa formulom koja je odredjena stavom 1. člana 7. ovog zakona
10.4 Skupština opštine se raspušta u saglasnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Zakon br. 03/L-040 o lokalnoj samoupravi
Član 37
Mandat
37.1. Mandat odbornika Skupštine opštine traje četiri godine.
37.2. Odbornik Skupštine opštine prestaje da bude odbornik::
[...]
c) ako odbornik podnese pismenu ostavku na svoj položaj gradonačelniku opštine;
Administrativno uputstvo br. 01/2017 o procedurama zamene članova Skupštine Opštine (CIK)
Član 3
Pokretanje zahteva za zamenu člana Skupštine Opštine
3.7 CIK vrši zamenu člana Skupštine po redosledu na osnovu izbornih rezultata, i to:
3.7.1 od narednog kandidata po redosledu, istog pola, koji se nalazi na listi kandidata istog političkog subjekta.
[...]
Prihvatljivost zahteva
Sud će prvo razmotriti da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.
Sud takođe dalje razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se prvo poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva“.
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori“.
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...“.
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud smatra da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu [AA. br. 11/2022] Vrhovnog suda od 25. avgusta 2022. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređene, u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona, i podneo je zahtev u skladu sa rokovima propisanim u članu 49. Zakona.
Sud utvrđuje da zahtev podnosioca ispunjava uslove prihvatljivosti definisane pravilom 39 (1) Poslovnika. Zahtev se, takođe, ne može proglasiti neprihvatljivim na osnovu uslova definisanih pravilom 39. (3) Poslovnika. Shodno tome, proglašava se prihvatljivim za razmatranje u meritumu.
Meritum
Sud najpre podseća na okolnosti konkretnog slučaja, da je na lokalnim izborima 2021. godine podnosilac zahteva bio kandidat za odbornika u Skupštini opštine Kamenica iz redova političkog subjekta AAK. Na ovim izborima, AAK je osvojio 4. mesta, dok je podnosilac zahteva, iako nije izabran za odbornika, dobio 127. glasova. Nakon ostavke gđe. D. K., odbornica iz redova političkog subjekta AAK, istu je zamenila gđa. K. M. iz istog subjekta, koja je na održanim lokalnim izborima dobila 4. glasa manje od podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je izneo navode da, dok Skupštinu opštine Kamenica čini dvadeset sedam (27.) odbornika Skupštine opštine, od kojih su oni podeljeni na većinski ili muški pol od petnaest (15.) ili 55,55%, i na manjinski ili ženski pol od dvanaest (12.) ili 44,40%, shodno tome, u slučaju zamene, prednost je trebalo dati rezultatu glasanja. Stoga, isti smatra da je prema njemu nepravedno postupano „u suprotnosti sa zakonom i presudom Ustavnog suda u spojenim slučajevima KI45/20 i KI46/20, ne obazirući se na preuređenu listu kandidata koji su dobili veći broj glasova, što ne šteti manjinskom polu, već daje pravo zamene podnosiocu zahteva. CIK je odbio zahtev podnosioca zahteva za preispitivanje odluke o zameni odbornika Skupštine opštine Kamenica. Pored toga, nakon žalbe podnosioca zahteva na odluku CIK-a, IPŽP je odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, sa obrazloženjem da je „politički subjekt AAK, filijala u Kamenici, osvojio 4. (četiri) mesta, zato, manji broj oba pola treba da bude 2. (dva), dakle, moraju biti dva muškarca i dve žene, jer ako je drugačije, neće se postići minimalna zastupljenost u kvoti od 30% suprotnog pola“. Na kraju, žalbu podnosioca zahteva uloženu Vrhovnom sudu isti je odbio kao neosnovanu, u kojoj je, između ostalog, naglašeno da su „za ocenu zakonitosti odluke IPŽP-a odlučujuće zakonske odredbe Zakona o lokalnim izborima, član 8.3 i 8.4, prema kojima je utvrđeno da se u okviru lista političkih subjekata koji se osvojili mandate primenjuje rodna kvota od 30% prema formuli za raspodelu mesta, a ne kvota Skupštine opštine u celini, kako navodi podnosilac žalbe. U konkretnom slučaju, pošto politički subjekat AAK ima 4. mandata, onda na osnovu 30% posto, treba da budu dva muškarca i dve žene, jer ako je drugačije, ne bi se postigao minimum zastupanja od 30%“.
S tim u vezi, Sud ističe da se suština pitanja koje je pokrenuo podnosilac zahteva odnosi na aspekt „jednakosti pred zakonom“ i „prava da bude biran“ u procesu sprovođenja Zakona o lokalnim izborima prilikom zamene odbornika Skupštine opštine.
Iz ovoga proizilazi da se ustavna žalba ovog slučaja odnosi na činjenicu: Da li su CIK, IPŽP i Vrhovni sud sproveli Zakon o lokalnim izborima u skladu sa garancijama, vrednostima i načelima proklamovanim u članovima 24. i 45. Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP-a i članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a?
Da bi dao konkretan odgovor na ovu ustavnu žalbu, Sud će predstaviti (I) opšta načela Ustava i EKLJP-a u pogledu jednakosti pred zakonom i prava da bude biran; (II) sažetke mišljenja i izveštaja Venecijanske komisije o rodnoj ravnopravnosti, posebno rodnim kvotama kao specifičnim merama za rešavanje stvarne nejednakosti između polova u političkoj zastupljenosti; i, nakon toga (III) će primeniti sva ova načela na okolnosti konkretnog slučaja kako bi pružio konačan odgovor u ovom slučaju.
Opšta načela koja proizilaze iz Ustava i EKLJP-a u pogledu jednakosti pred zakonom i pravom da bude biran
Republika Kosovo se opredelila za ustavni poredak u kome je jednakost polova jedna od osnovnih vrednosti. Ova vrednost ima direktan uticaj na razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života (vidi član 7. Ustava).
Potreba za uspostavljanjem jednakih mogućnosti stvara za državu pozitivne obaveze upotrebe različitih instrumenata i mera, uključujući i zakonska normiranja, radi otklanjanja činjeničnih nejednakosti između žena i muškaraca. U kontekstu osiguravanja rodne ravnopravnosti, Zakonom o lokalnim izborima je utvrđena rodna kvota zastupljenosti manje zastupljenog pola u kvoti od 30%. Pitanje manje zastupljenog pola u važećem zakonodavstvu naziva se „manjinski pol“, ne utvrđujući o kom polu se radi i to zbog činjenice da u različito vreme manjinski pol može biti jedan ili drugi pol (pročitajte u ovom kontekstu član 24. Ustava i član 8.4 Zakona o lokalnim izborima u Republici Kosovo).
Prema Ustavu, izričito je predviđeno da načela jednake zaštite ne sprečavaju uvođenje mera koje su neophodne za zaštitu i unapređenje prava pojedinaca i grupa koje se nalaze u nejednakom položaju (vidi član 24.3 Ustava). Takve posebne mere predstavljaju instrumente pomoću kojih država, odnosno Republika Kosovo, razvija politiku jednakih mogućnosti, kao i ublažava ili otklanja činjeničnu nejednakost. Takve mere se mogu primenjivati na neodređeno vreme, ali samo dok se ne ostvari cilj zbog kog su postavljene.
S druge strane, što se tiče člana 45. Ustava, Sud podvlači da ova ustavna norma garantuje pravo da bira (aktivni aspekt glasa), kao i pravo da bude biran (pasivni aspekt glasa) (vidi, opširnije o ova dva aspekta, slučajeve Ustavnog suda u kojima su razmotrena različita pitanja u vezi sa članom 45. Ustava: KI01/18, podnosilac zahteva: Gani Dreshaj i Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës (AAK), presuda od 4. februara 2019. godine; KI48/18, podnosilac zahteva: Arban Abrashi dhe Lidhja Demokratike e Kosovës, presuda od 4. februara 2019. godine). Konkretnije, pasivni aspekt glasa koji se ogleda u pravu da bude biran, predstavlja specifično pravo koje je relevantno u ovom konkretnom slučaju i pripada kandidatima kao pojedincima, odnosno kao fizičkim licima koja se kandiduju na izborima na lokalnom ili centralnom nivou, kao i političkim subjektima, odnosno pravnim licima, koja se takmiče na izborima na lokalnom ili centralnom nivou.
Prava koja su zagarantovana članom 45. Ustava i članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a su suštinska prava ka uspostavljanju i održavanju temelja delotvorne i smislene demokratije koja se rukovodi vladavinom prava. Međutim, ova prava nisu apsolutna. Kako Ustav, tako i EKLJP, dozvoljavaju određeni prostor za “implicitna ograničenja” u kojem država ima šire polje procene (vidi, slučaj Ustavnog suda: KI207/19, podnosilac zahteva: NISMA Socialdemokrate, Aleanca Kosova e Re i Partia e Drejtësisë, presuda od 10. decembra 2020. godine, stavovi 148-153, kao i tu citirane reference; slučaj ESLJP-a: Yumak i Sadak protiv Turske, presuda od 8. jula 2008. godine, stav 109 i tu citirane reference).
ESLJP je razjasnio da kao član sa posebnim karakteristikama, član 3. Protokola br. 1 EKLJP-a ne sadrži listu legitimnih ciljeva koji bi opravdali ograničavanje ostvarivanja prava koje se garantuje ovim članom. Isti se takođe ne poziva ni na „legitimne ciljeve“ koji su iscrpno navedeni u članovima 8. do 11. EKLJP-a. Kao rezultat toga, ESLJP je naglasio da države imaju slobodu da se pozivaju na „svoje specifične ciljeve“ kada ograničavaju ostvarivanje ovog prava pod uslovom da su takvi ciljevi: (i) u skladu sa načelom vladavine prava; i (ii) opštim ciljevima Konvencije (vidi, slučaj Suda: KI207/19, citiran u tekstu iznad, stavove 148-153 i tu citirane reference).
U nastavku, u vezi sa tumačenjem garancija sadržanih u članovima 24. i 45. Ustava, Sud se poziva na praksu ESLJP-a (sa posebnim naglaskom na predmet Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, presuda od 22. decembra 2009. godine), u kontekstu primene ekvivalentnih članova, odnosno člana 14. (Zabrana diskriminacije) uzetog u vezi sa članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 EKLJP-a.
Član 14. EKLJP-a nadopunjuje ostale suštinske odredbe Konvencije i njenih protokola. Ovaj član nije samostalan, pošto je delotvoran samo u vezi sa „uživanjem prava i sloboda“ koje osiguravaju ostale odredbe. Iako primena člana 14 ne mora pretpostavljati kršenje tih odredbi - i u tom smislu on jeste nezavisan - on se ne može primenjivati osim ako činjenice u pitanju ne ulaze „u okviru“ jedne ili više drugih odredbi (vidi, slučajeve ESLJP-a: Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, presuda od 22. decembra 2009. godine, stav 39; Abdulaziz, Cabales i Balkandali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 28. maja 1985. godine, stav 71; Petrović protiv Austrije, presuda od 27. marta 1998. godine, stav 22; i Sahin protiv Nemačke, presuda od 8. jula 2003. godine, stav 85). Zabrana diskriminacije, prema članu 14., ima šire polje primene od samog uživanja prava i sloboda za koje Konvencija i njeni protokoli traže garancije od svake države. Ovaj član se primenjuje i na ostala prava koja ulaze pod opšti obim svakog člana EKLJP-a, a koja je svaka država dobrovoljno odlučila da osigura. Ovo načelo je duboko ukorenjeno u sudskoj praksi ESLJP-a (vidi slučaj „Pitanje „povodom nekih aspekata zakona o upotrebi jezika u obrazovanju u Belgiji“ protiv Belgije (meritum), presuda od 23. jula 1968. godine, stav 9; Stec i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva (decembar), stav 40; i EB protiv Francuske, presuda od 22. januara 2008. godine, stav 48).
Prema sudskoj praksi ESLJP-a, u smislu člana 14. Konvencije, tretman je diskriminatorski ako „nema objektivno i razumno opravdanje“, to jest ukoliko nije u svrhu „legitimnog cilja“ ili ako ne postoji „razuman odnos proporcionalnosti između upotrebljenih sredstava i cilja koji se želi postići“ (vidi, slučaj ESLJP-a: Abdulaziz, Cabales i Balkandali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 28. maja 1985. godine, Serija A br. 94, str. 35-36, stav 72). ESLJP je naglasio da Države ugovornice uživaju izvesnu slobodu u proceni da li i u kojoj meri razlike u inače sličnim situacijama opravdavaju različito postupanje (vidi, slučaj ESLJP-a: Willis protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 11. juna 2002. godine, stav 39).
ESLJP je takođe naglasio da član 14. Konvencije ne postoji samostalno, već ima važnu ulogu dopunjujući druge odredbe Konvencije i njenih protokola, budući da štiti pojedince koji se nalaze u sličnim situacijama od bilo kakve diskriminacije u uživanju prava utvrđenih drugim odredbama. Kada postoje navodi o povredi osnovne odredbe Konvencije na koju se pozvao, sagledanu zasebno i sagledanu u vezi sa članom 14. i gde je utvrđeno da je zasebno prekršen taj osnovni član, nije, generalno gledano, neophodno da Sud razmatra slučaj i sa stanovišta člana 14, mada je situacija drugačija ukoliko očigledna nejednakost tretmana u pogledu uživanja prava o kome je reč, predstavlja fundamentalni aspekt samog slučaja (vidi, slučajeve ESLJP-a: Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 22. oktobra 1981. godine, Serija A br. 45, str. 26, stav 67, i Chassagnou i drugi protiv Francuske, sa br. 25088/94, predstavka br. 28331/95 i predstavka br. 28443/95, stav 89, EKLJP 1999-III).
ESLJP je često naglašavao da član 14. jednostavno dopunjuje druge osnovne odredbe Konvencije i njenih Protokola (vidi, slučajeve ESLJP-a: Molla Sali protiv Grčke, predstavka br. 20452/14, presuda od 19. decembra 2018. godine, stav 123; Carson i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 42184/05, presuda od 16. marta 2010. godine, stav 63; EB protiv Francuske, predstavka br. 43546/02, presuda od 22. januara 2008. godine, stav 47; Marckx protiv Belgije, predstavka br. 6833/74, presuda od 13. juna 1979. godine, stav 32). To znači da član 14. ne zabranjuje diskriminaciju kao takvu, već samo diskriminaciju u uživanju „prava i sloboda utvrđenih u Konvenciji". Drugim rečima, garancija koja je data članom 14. ne postoji samostalno (Pitanje „Povodom nekih određenih zakonskih aspekata o upotrebi jezika u obrazovanju u Belgiji“ protiv Belgije („Belgijski lingvistički slučaj“), predstavke br. 1474/62; 1677/62; 1691/62; 1769/63; 1994/63; 2126/64, presuda od 23. jula 1968. godine, stav 9 u odeljku „Zakon“; Carson i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, citiran u tekstu iznad, stav 63; EB protiv Francuske, citiran u tekstu iznad, stav 47) i da ovaj član predstavlja sastavni deo svakog od članova koji utvrđuju prava i slobode (Belgijski lingvistički slučaj, citiran u tekstu iznad, stav 9 odeljka „Zakon“; Marckx protiv Belgije, citiran u tekstu iznad, stav 32; Inze protiv Austrije, predstavka br. 8695/79, presuda od 28. oktobra 1987. godine, stav 36). U praksi, ESLJP uvek razmatra član 14. u vezi sa nekom drugom osnovnom odredbom Konvencije.
Konačno, ne sve razlike u tretmanu - ili propuštanje da se drugačije tretiraju lica u relativno različitim situacijama - predstavljaju diskriminaciju, već samo one bez „objektivnog i razumnog opravdanja“ (vidi, slučajeve ESLJP-a: Molla Sali protiv Grčke, predstavka br. 20452/14, presuda od 19. decembra 2018. godine, stav 135; Fabris protiv Francuske, predstavka br. 16574/08, presuda od 7. februara 2013. godine, stav 56; D.H. i drugi protiv Republike Češke, predstavka br. 57325/00, presuda od 13. novembra 2007. godine, stav 175; Hoogendijk protiv Holandije, predstavka br. 58641/00, odluka o neprihvatljivosti od 1. juna 2005. godine).
Kada rešava pitanja diskriminacije, ESLJP primenjuje sledeći test:
1. Da li je postojala razlika u tretmanu lica u analognim ili relativno sličnim situacijama - ili propust da se drugačije tretiraju lica u relativno različitim situacijama?
2. Ako je odgovor da, da li je objektivno opravdana takva razlika - ili nepostojanje takve razlike u tretiranju? A posebno, a. Da li ona teži legitimnom cilju? b. Da li su upotrebljena sredstva na opravdano proporcionalan način cilju kome se teži?
(II) Pregled mišljenja i izveštaja Venecijanske komisije o rodnoj ravnopravnosti [CDL-PI(2016)007], OEBS/ODIHR i drugo
Međunarodna praksa pokazuje da su posebne mere koje se uvode u različitim sistemima radi rešavanja činjeničnih nejednakosti u zastupljenosti polova - zakonska pravila koja zahtevaju minimalni procenat zastupljenosti manjinskog pola. Kao takve i sve dok služe takvoj svrsi, ove posebne mere ne bi trebalo smatrati da su u suprotnosti sa načelom jednakog glasanja.
Pojedina nacionalna zakonodavstva i prakse nekoliko evropskih partija otišla su korak dalje u uvođenju kvota kao cilj da se poboljša rodna ravnoteža ili, direktnije, da se postigne jednaka zastupljenost žena i muškaraca u izabranom organu. Iako su ove prakse specifične za pojedine zemlje i političke partije, uvođenje mera za rodnu ravnopravnost, postepeno postaje dominantan trend. Suprotno tome, kontinuirane i ponavljane situacije neravnopravne zastupljenosti polova ni na koji način se ne mogu smatrati dokazom dobre prakse.
Po ovom osnovu, cilj rodnih kvota je poboljšanje rodne ravnopravnosti u politici. One, između ostalog, određuju minimalne procente kandidatkinja za izbore, obično na stranačkim listama. Pored toga, mogu postojati odredbe o redosledu rangiranja na listi.
Rodne kvote mogu biti zakonski nametnute („zakonske kvote“, „obavezne kvote“ ili „prinudne kvote“) ili ih mogu dobrovoljno usvojiti političke partije („dobrovoljne kvote“ ili „partijske kvote“). Zakonske kvote su obavezne za sve partije koje predstavljaju kandidate za parlament, dok partijske kvote imaju samoobavezujući karakter za relevantnu partiju. Obe vrste kvota mogu igrati važnu ulogu u izbornom procesu.
Prema Venecijanskoj komisiji i Odboru ministara Saveta Evrope, izborne rodne kvote mogu se smatrati „odgovarajućom i legitimnom merom za povećanje parlamentarne zastupljenosti žena“. U Deklaraciji Odbora ministara iz 2009. godine, „Postizanje stvarne ravnopravnosti polova [Making Gender Equality a Reality]“, od država članica se traži da omoguće usvajanje pozitivnih akcija ili posebnih mera u cilju postizanja uravnotežene zastupljenosti u političkom i javnom odlučivanju.
Slično tome, u skladu sa odlukom OEBS-a br. 7/09 o učešću žena u političkom i javnom životu, Odbor ministara poziva Države učesnice da „razmotre moguće zakonodavne mere koje bi omogućile uravnoteženije učešće žena i muškaraca u političkom i javnom životu, a posebno u donošenju odluka“, i da „ohrabre sve političke aktere da promovišu ravnopravno učešće žena i muškaraca u političkim partijama, s ciljem postizanja bolje rodno uravnotežene zastupljenosti na izabranim javnim funkcijama na svim nivoima odlučivanja“. Shodno tome, Sud primećuje da se svi takvi koraci smatraju dobrom praksom.
Savet Evrope i OEBS priznaju da zakonodavne mere predstavljaju delotvorne mehanizme za promovisanje učešća žena u političkom i javnom životu. S druge strane, član 4. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) jasno stavlja do znanja da se „usvajanje posebnih privremenih mera od strane država članica, čiji je cilj da se ubrza ostvarenje ravnopravnosti muškaraca i žena de fakto, ne smatra se diskriminacijom...“. Kao takve, i u smislu istorijskih nejednakosti koje trpe žene širom regiona OEBS-a i globalno, države mogu da donose određene zahteve ili nameću druge mere usmerene na obezbeđivanje ravnopravnog učešća žena u političkom životu i kao kandidatkinje.
Smernice o regulaciji političkih partija priznaju da „mali broj žena u politici ostaje kritično pitanje koje podriva puno funkcionisanje demokratskog procesa“. Shodno tome, „izborne rodne kvote se mogu smatrati odgovarajućom i legitimnom merom za povećanje parlamentarne zastupljenosti žena“.
Postoje različiti socijalno-ekonomski, kulturni i politički faktori koji mogu ometati pristup žena političkoj areni. Strukturne prepreke u društvu koje ograničavaju političku zastupljenost žene nije lako ukloniti, a temeljne promene će zahtevati mnogo vremena i truda. Stoga, primena izbornog sistema, na primer, uvođenjem pravila o kvotama, može pružiti održivu alternativu za povećanje zastupljenosti žena. Venecijanska komisija je u svom Kodeksu dobre prakse u izbornim pitanjima smatrala da se zakonska pravila koja zahtevaju minimalni procenat osoba svakog pola među kandidatima ne bi trebalo smatrati da su suprotna načelu jednakog biračkog prava ako imaju ustavnu osnovu.
Analiza sistema izbornih rodnih kvota i njihova primena u Evropi pokazuje da je neka vrsta izbornih rodnih kvota za javne izbore u upotrebi u 35. zemalja. Trinaest zemalja (Albanija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Francuska, Grčka, Irska, Crna Gora, Poljska, Portugalija, Srbija, Slovenija, Španija i Severna Makedonija) je zakonom uvelo kvote koje su obavezujuće za sve političke partije. Dobrovoljne partijske kvote su primenjene u 22. zemlje, što znači da je najmanje jedna od političkih partija zastupljenih u parlamentu uvrstila izborne rodne kvote u svoje statute. U šest zemalja, nijedna rodna kvota nije u upotrebi za nacionalne izbore.
U svakom slučaju, treba napomenuti da, prema evropskom iskustvu, iako su rodne kvote delotvorno sredstvo za povećanje prisustva žena u političkim telima, one automatski ne rezultiraju jednakom zastupljenošću žena i muškaraca. Kvote moraju sadržavati pravila o redosledu rangiranja i relevantne sankcije za nepoštovanje. […].
Venecijanska komisija i OEBS/ODIHR su u više navrata izjavili da „mali broj žena u politici ostaje kritično pitanje koje podriva puno funkcionisanje demokratskih procesa“. U skladu sa Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), Izveštaj o načinu nominovanja kandidata u političkim partijama, izborne kvote smatra posebnim privremenim merama koje mogu delovati kao „odgovarajuća i legitimna mera za povećanje parlamentarne zastupljenosti žena“. Ostaje na svakoj državi da odluči kako da poboljša rodnu ravnopravnost. U svakom slučaju, Venecijanska komisija smatra da, ako se uvedu zakonske kvote, one „moraju predvideti najmanje 30 procenata žena na partijskim listama, a 40 ili 50 bi bilo poželjno“ da bi bile delotvorne.
Pored toga, Sud primećuje da relevantni delovi Rezolucije 1706 (2010) o povećanju zastupljenosti žena u politici kroz izborni sistem koju je Parlamentarna skupština usvojila 27. januara 2010. godine, utvrđuju sledeće:
„4 [...] Promena izbornog sistema u onaj sistem koji je povoljniji za zastupljenost žena u politici, posebno usvajanjem rodnih kvota, može dovesti do rodno uravnoteženijeg, a time i legitimnijeg političkog i javnog donošenja odluka.
6. Skupština smatra da nepostojanje jednake zastupljenosti žena i muškaraca u političkom i javnom donošenju odluka predstavlja pretnju legitimitetu demokratija i kršenje osnovnog ljudskog prava na rodnu ravnopravnost, te stoga preporučuje državama članicama da ovu situaciju isprave prioritetno:
6.3. reformisanjem svog izbornog sistema u onaj koji je povoljniji za zastupljenost žena u parlamentu:
6.3.1. u zemljama sa sistemom lista sa proporcionalnom zastupljenošću, uzeti u obzir uvođenje zakonske kvote koja ne predviđa samo visok udeo kandidatkinja žena (u idealnom slučaju najmanje 40%), već i strogo pravilo o redosledu rangiranja položaja ..., i delotvorne sankcije (po mogućnosti nefinansijske, već više neprihvatanje kandidatura/ lista kandidata) zbog nepoštovanja propisa [...]“.
Relevantni delovi Rezolucije 2111 (2016) o proceni uticaja mera za poboljšanje zastupljenosti žena u politici, koju je Parlamentarna skupština usvojila 21. aprila 2016. godine, utvrđuju sledeće:
„2. Izborne kvote su najefikasniji način za postizanje značajnog i brzog napretka, pod uslovom da se pravilno osmisle i konzistentno sprovode. Kvote treba prilagoditi izbornom sistemu koji je na snazi, postaviti ambiciozne ciljeve i propisati stroge kazne za nepoštovanje istih“.
Preambula Preporuke Rec (2003) 3 o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju, koju je Odbor ministara usvojio 12. marta 2003. godine, predviđa:
„[...] uravnoteženi udeo žena i muškaraca u donošenju političkih i javnih odluka je pitanje potpunog uživanja ljudskih prava, socijalne pravde i nužan uslov za bolje funkcionisanje demokratskog društva“.
(III) Primena gore navedenih načela na konkretan slučaj
Sud prvo podseća da je podnosilac zahteva na lokalnim izborima 17. oktobra 2021. godine, kao kandidat za odbornika u Skupštini opštine Kamenica, iz redova političkog subjekta AAK, dobio stotinu dvadeset sedam (127.) glasova. S druge strane, kandidatkinja K. M. je dobila četiri (4.) glasova manje od podnosioca zahteva. Na osnovu toga, Sud primećuje da je u slučaju ostavke odbornice Skupštine opštine iz redova političkog subjekta AAK, gđe. D. K., CIK odlučio da je zameni kandidatom istog pola, gđom. K. M., takođe iz političkog subjekta AAK. Isti stav su usvojili IPŽP i Vrhovni sud u svojim respektivnim odlukama.
U tom pogledu, kao što je prethodno definisano, Sud ponovo naglašava da se glavni aspekt ove ustavne žalbe odnosi na činjenicu: Da li su CIK, IPŽP i Vrhovni sud primenili Zakon o lokalnim izborima u saglasnosti sa garancijama, vrednostima i načelima utvrđenim u članovima 24. i 45. Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP-a i članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a?
Kao rezultat toga, ocena Suda u ovom slučaju je konkretna ocena koja je ograničena na razmatranje ustavnosti osporene odluke Vrhovnog suda i činjenice da li je ova odluka u skladu sa članovima 24. i 45. Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP-a i članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a.
Sud će dalje oceniti i utvrditi da li je osporena odluka u suprotnosti sa članom 24. u vezi sa članom 45. Ustava. U tom kontekstu i u smislu testa koji se primenjuje da bi se utvrdilo da li je doneti akt javnog organa u suprotnosti sa članom 14. EKLJP-a, ESLJP je u svojoj sudskoj praksi utvrdio sledeće uslove:
Da li je postojala razlika u tretmanu lica u analognim ili relativno sličnim situacijama - ili propust da se drugačije tretiraju lica u relativno različitim situacijama;
Ako je odgovor da, onda se ocenjuje da li je objektivno opravdana takva razlika - ili nepostojanje takve razlike u tretiranju, odnosno:
Da li je ograničenje težilo legitimnom cilju;
Preduzeta mera je bila srazmerna cilju koji je trebalo da se postigne.
Na osnovu sudske prakse Suda, test ustavnosti za utvrđivanje da li akt ili radnja predstavlja diskriminaciju sadrži sledeće uslove (vidi, između ostalog, slučajeve Suda: KO01/17, podnosilac zahteva: Aida Dërguti i 23 poslanika Skupštine Republike Kosovo, presuda od 28. marta 2017. godine; i KO157/18, podnosilac zahteva: Vrhovni sud, gore citiran, presuda od 13. marta 2019. godine i KO93/21, podnosilac zahteva: Blerta Deliu-Kodra i 12 drugih poslanika Skupštine Republike Kosovo, gore citiran, stav 298):
Da se utvrdi da li postoji razlika u tretiranju; i
Ako je to slučaj, da oceni:
Da li je razlika u tretiranju propisana zakonom;
Da li je razlika u tretiranju sledila legitimni cilj; i
Da li postoji odnos proporcionalnosti između razlike u tretiranju i cilja koji se želi postići.
(a) Da li je razlika u tretiranju „propisana zakonom“
Na osnovu stava 1. člana 55. Ustava, ali i načela koja proističu iz sudske prakse ESLJP-a i Suda, ograničenje prava koja su zagarantovana Ustavom je moguće, ali se to ograničenje mora vršiti „jedino zakonom“, što podrazumeva, između ostalog, da organi koji su pozvani da sprovode zakon u kome su predviđena ograničenja mogu da primene ograničenja samo u meri u kojoj je to „propisano zakonom“. Shodno tome, ovaj stav predstavlja prvi i suštinski uslov koji mora biti ispunjen da bi se utvrdilo da li je određeno „ograničenje“ osnovnih prava i sloboda ustavno ili ne (vidi, konkretno, stav Suda u slučaju: KO54/20, podnosilac zahteva: Predsednik Republike Kosovo, presuda od 31. marta 2020. godine, stav 192). Kao što je gore objašnjeno, u nastavku, Sud će predstaviti opšta načela u vezi ovog kriterijuma i primeniće iste u okolnostima ovog slučaja (vidi, takođe i između ostalog, slučaj Suda: KO93/21, podnosilac zahteva: Blerta Deliu-Kodra i 12 drugih poslanika Skupštine Republike Kosovo, gore citiran, stav 312; KI45/20 i KI46/20, podnositeljke zahteva Tinka Kurti i Drita Millaku, gore citiran, stav 124).
U vezi sa zahtevima koji proizilaze iz člana 24. Ustava i člana 14. EKLJP-a, kao i člana 45. Ustava i člana 3. Protokola br. 1 EKLJP-a, Sud naglašava da je prethodno pitanje koje se mora definisati da li je postojala razlika u tretmanu između podnosioca zahteva i kandidata za odbornika Skupštine opštine Kamenica, gđe. K. M., koja je izabrana sa liste zamenskih kandidata za kandidate za odbornike Skupštine opštine.
S tim u vezi, Sud podseća da je gore pomenuta zamena odbornice Skupštine opštine Kamenica novim članovima bila neophodna kao rezultat ostavke odbornice Skupštine opštine gđe. D. K.. Ova neophodnost zamene odbornice Skupštine opštine je aktivirala zakonske odredbe definisane stavovima 3 i 4 člana 8., kao i 10.3. a Zakona o lokalnim izborima, koje ističu sledeće:
Član 10
Zamena odbornika Skupštine opštine
10.3 CIK popunjava upražnjeno mesto na osnovu sledećih kriterija:
a) sledećim kvalifikovanim kandidatom istog pola iz ponovno sastavljene liste kandidata istog političkog subjekta;
Član 8
Raspodela mesta u skupštini opštine
[...]
8.3 Mesta dodeljena političkom subjektu pomenutom u stavu 1. ovog člana će se podeliti kandidatima sa liste političkog subjekta kao što je i određeno stavom 2. ovog člana, počevši od prvog kandidata na listi i nastavljajući na osnovu opadajućeg niza, dok god se ne izvrši raspodela svih mesta tom političkom subjektu.
8.4 Ukoliko i nakon dodeljenih mesta, u saglasnosti sa stavom 3. ovog člana, kandidatima manjinskog pola tog političkog subjekta ne bude dodeljeno 30% od ukupnog broja mesta koja pripadaju tom subjektu, poslednji izabrani kandidat većinskog pola će se zameniti sledećim kandidatom suprotnog pola sa liste kandidata, dok god broj mesta dodeljenih manjinskom polu ne bude najmanje 30%.
Da se vratimo na ovaj slučaj, podvlačeći gore navedene rezultate lokalnih izbora 2021. godine, Sud ističe da je evidentno da u okviru političkog subjekta AAK, na osnovu izbornih rezultata lokalnih izbora 17. oktobra 2021. godine, proizilazi da je isti kao politički subjekt osvojio četiri (4.) odbornička mesta u Skupštini opštine, pri čemu je podela po polu izvršena u relaciji dva (2.) mesta odbornika Skupštine opštine za muške odbornike i dva (2.) mesta odbornika Skupštine opštine za ženske odbornice. Sud dalje primećuje da je razlika u tretmanu između podnosioca zahteva i odbornice Skupštine opštine Kamenica, gđe. K. M., koja je izabrana sa liste kandidata za zamenu, u vezi zamene odbornika Skupštine opštine, utvrđena zakonom, odnosno stavovima 3. i 4. člana 8., članom 10.3. a Zakona o lokalnim izborima, kao i tumačenjem od strane redovnog sudstva presude u slučaju KI45/20 i KI46/20.
Sud će dalje oceniti da li osporena odluka ispunjava uslove ostvarivanja legitimnog cilja i da li je skladu sa načelom proporcionalnosti.
(b) Da li postoji legitimni cilj
Na osnovu stava 3. člana 55. Ustava ali i načela koja proizilaze iz sudske prakse ESLJP-a i Suda, utvrđeno je da se ograničenja Ustavom zagarantovanih prava i sloboda „ne mogu sprovoditi u druge svrhe osim onih zbog koje su određena“. Iz ovog stava proizilazi da, u principu, svrhe ograničenja moraju biti jasno određene i nijedan javni organ ne može ograničiti bilo koje pravo ili slobodu na osnovu druge svrhe osim one koja je već definisana u zakonu u kome je ograničenje dozvoljeno u skladu sa članom 55. Ustava (vidi u ovom smislu slučaj Suda: KO190/19, podnosilac zahteva: Vrhovni sud Kosova, ocena ustavnosti člana 8. stava 2. Zakona br. 04/L-131 o penzijskim šemama finansiranim od države u vezi sa članovima 5. i 6. Administrativnog uputstva (MRSZ) br. 09/2015 za kategorizaciju korisnika penzije platiša doprinosa prema kvalifikacionoj strukturi i dužini vremena uplate doprinosa, presuda od 16. januara 2023. godine, stav 203; slučaj: KO54/20, podnosilac zahteva: Predsednik Republike Kosovo, presuda od 31. marta 2020. godine, stav 193).
Sud naglašava da kako bi se opravdala razlika u tretiranju, prema ESLJP-u, ograničenje ili razlika u tretiranju mora imati „objektivno i razumno opravdanje“, odnosno mora biti zasnovano na legitimnom cilju (vidi, između ostalog, slučajeve ESLJP-a: Molla Sali protiv Grčke, br. 20452/14, citiran iznad, stav 135; i Fabris protiv Francuske, citiran iznad, stav 56). Štaviše, prema ESLJP-u, države moraju dokazati da postoji odnos između legitimnog cilja kojem se teži i razlike u postupanju koju navodi relevantni podnosilac zahteva (vidi predmet ESLJP-a: Ünal Tekeli protiv Turske, br. 29865/96, presuda od 16. novembra 2004. godine, stav 66).
S obzirom na to da se u konkretnom slučaju razlika u tretmanu zasniva na pol kandidata, koncept razumnog i objektivnog opravdanja se mora strogo tumačiti. Imajući to u vidu, vredi napomenuti i da član 24. Ustava i član 14. EKLJP, ne zabranjuju različiti tretman grupa kako bi se ispravile „činjenične nejednakosti“ među njima. U stvari, u određenim situacijama, propuštanje da se isprave nejednakosti kroz različiti tretman, bez objektivnog i razumnog opravdanja, može dovesti do povrede tog člana (vidi, slučaj Suda: KI45/20 i KI46/20, podnositeljke zahteva: Tinka Kurti i Drita Millaku, presuda od 29. marta 2021. godine, stav 123; vidi, takođe, slučajeve ESLJP-a: Pitanje „povodom nekih aspekata zakona o upotrebi jezika u obrazovanju u Belgiji“ protiv Belgije, citiran u tekstu iznad, stav 10; Thlimmenos protiv Grčke, presuda od 6. aprila 2000. godine, stav 44; i D.H. i drugi protiv Češke, presuda od 13. novembra 2007. godine, stav 175; Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, presuda od 22. decembra 2009. godine, stav 44).
Vraćajući se na ovaj slučaj, Sud primećuje da je CIK primenio članove Zakona o lokalnim izborima i načela presude Suda u slučaju KI45/20 i KI46/20, tako da je za zamenu odbornice u Skupštini opštine Kamenica gđe. D. K., nakon ostavke, preporučena sledeća kandidatkinja istog pola, imajući u vidu i činjenicu da nije ispunjena kvota od 30 posto manje zastupljenog pola. Tako je CIK preporučio da kandidatkinja K. M. bude imenovana za odbornicu u Skupštini opštine Kamenica iz političkog subjekta AAK.
IPŽP je dalje potvrdio način na koji je CIK tumačio Zakon o lokalnim izborima u okolnostima podnosioca zahteva. U tom smislu, IPŽP je objasnio da je u okolnostima konkretnog slučaja „[...] politički subjekt AAK, filijala u Kamenici, osvojio 4. (četiri) mesta, zato, manji broj oba pola treba da bude 2. (dva), dakle, moraju biti dva muškarca i dve žene, jer ako je drugačije, neće se postići minimalna zastupljenost u kvoti od 30% suprotnog pola“.
Ovu logiku tumačenja i ovo obrazloženje primene podržao je i Vrhovni sud kada je potvrdio u celosti kao zakonite odluke na nivou IPŽP-a i CIK-a. Prema Vrhovnom sudu:
„U konkretnom slučaju, pošto politički subjekat AAK ima 4. mandata, onda na osnovu 30%, treba da budu dva muškarca i dve žene, jer ako je drugačije, ne bi se postigao minimum zastupanja od 30%.
Takođe, nisu održivi i drugi navodi da je ožalbena odluka doneta u suprotnosti sa presudama Ustavnog suda KI45/2020 i KI46/2020, jer je prema ovim presudama, način odlučivanja u duhu poštovanja i sprovođenja ustavnih načela rodne ravnopravnosti i nediskriminacije, koja su od posebnog značaja i izbegavanja rodne nejednakosti u duhu normativnog ustavnog sistema. Prema ovim presudama, zastupljenost polova se sastoji u tome što pod bilo kojim okolnostima zastupljenost od 30% nezastupljenog pola predstavlja samo minimalnu granicu rodne zastupljenosti manjinskog pola kao posebnu meru, ali ne i najvišu granicu jednakog zastupanja istog pola. Stoga, u predmetu o kome se sada odlučuje, ako bi se drugačije odlučilo u ovom slučaju, došlo bi do povrede ovog osnovnog načela rodne kvote, kao zakonske garancije regulisane konkretnim odredbama Zakona o lokalnim izborima kao što je gore navedeno, na čemu se zasnovao IPŽP u svojoj odluci prilikom odbijanja žalbe protiv odluke CIK-a“.
U okolnostima konkretnog slučaja, Sud primećuje da na osnovu ocene CIK-a, IPŽP-a i Vrhovnog suda, da bi kandidat bio prihvatljiv za zamenu odbornika Skupštine opštine, kao primarni uslov je ocenjivan pol kandidata, dok je drugi uslov bio izborni rezultat za kandidate sa liste kandidata političkog subjekta AAK. Dakle, afirmiše se izborni rezultat koji su ostvarili kandidati za odbornike Skupštine opštine Kamenica na osnovu prve ocene (pošto je primarno da se odbornici Skupštine opštine zamene kandidatima za odbornike Skupštine opštine istog pola), dok izborni rezultat ulazi u rad samo u okviru utvrđivanja rangiranja kandidata u okviru istog pola.
Na osnovu toga, Sud skreće pažnju da koncept rodne kvote, kao i unapređenje rodne ravnopravnosti ostaje glavni cilj u državama članicama Saveta Evrope, organizacije u kojoj Kosovo teži da postane član (Republika Kosovo je zvanično podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope 12. maja 2022. godine). Takođe, institucije ove organizacije smatraju da nedostatak rodne ravnopravnosti u kreiranju politike predstavlja pretnju demokratskom legitimitetu, kao i kršenje rodne ravnopravnosti. Pristup utvrđivanja rodnih kvota u pravnom sistemu Kosova je takođe obuhvaćen Zakonom o lokalnim izborima, koji sadrži obavezu zastupljenosti manje zastupljenog pola u rodnoj kvoti od 30% (vidi član 3.1 tačka 9 i 8.4 Zakona o lokalnim izborima; s druge strane, u kontekstu razrade zastupljenosti nedovoljno zastupljenog pola u rodnoj kvoti od 30% na centralnom nivou, vidi i slučaj Suda: KI45/20 i KI46/20, podnositeljke zahteva: Tinka Kurti i Drita Millaku, gore citiran, stav 127).
Sud primećuje da Zakon o lokalnim izborima sadrži obavezu rodne kvote kao oblik zastupljenosti u Skupštini opštine u meri od najmanje 30 % za manje zastupljeni pol. Dakle, raspodela mesta funkcioniše na takav način da nakon raspodele mesta političkim subjektima, ako kandidatima manjinskog pola nije dodeljeno najmanje 30% od ukupnog broja mesta političkog subjekta, poslednji izabrani kandidat većinskog pola se zamenjuje kandidatom drugog pola koji je sledeći po redosledu na prerangiranoj listi kandidata, dok ukupan broj mesta dodeljenih manjinskom polu bude najmanje 30% (vidi član 8.4 Zakona o lokalnim izborima - član koji je citiran u delu ustavnih i zakonskih odredbi).
U kontekstu rodne kvote utvrđene u Zakonu o lokalnim izborima, Sud takođe podseća i na stav 3. člana 24. Ustava, koji propisuje:
Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.
Sud ocenjuje da značenje jednakosti kojoj se teži u konkretnom slučaju ima još jednu dimenziju, odnosno pozitivnu diskriminaciju ili određivanje rodne kvote za zastupljenost žena u svojstvu manje zastupljenog pola, za koju se smatra da je u skladu sa duhom ustavnih ideala i ustavnog identiteta Republike Kosovo. Shodno tome, ustavna načela rodne ravnopravnosti i nediskriminacije ostaju i dalje od presudnog značaja, a pitanje rodnih kvota, iz istorijskih i kulturoloških razloga, kao i otklanjanja činjeničnih nejednakosti između žena i muškaraca je u saglasnosti sa duhom ustavnog normativnog sistema. Konačno, koncept rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je dinamičan i razvija se ka ispunjenju uzvišenog ideala jednakosti u zastupljenosti žena i muškaraca u odnosu 50% prema 50% (vidi, slučaj Suda: KI45/20 i KI46/20, podnosilac zahteva: Tinka Kurti i Drita Millaku, gore citiran, stav 131).
Stoga, Sud primećuje da se cilj Zakona o lokalnim izborima u kontekstu rodne zastupljenosti unutar Skupštine opštine sastoji u tome da osigura zastupljenost manje zastupljenog pola (manjinskog pola), koja ne može biti manja od 30%.
U istom duhu je i član 8.4 u vezi sa članom 10. Zakona o lokalnim izborima, koji služi da pokaže način zamene odbornika Skupštine opštine, u kom slučaju se zamenjuju kandidati istog pola kako bi se održao minimum praga zastupljenosti manjinskog pola u kvoti od 30%. Sud smatra da je ova mera, definisana Zakonom o lokalnim izborima, odnosno određivanje minimalne zastupljenosti manjinskog pola od najmanje 30%, kao takva neophodna kako bi se omogućila i zastupljenost manjinskog pola, odnosno žena, u Skupštini opštine Kamenica. Kao takva, ova definicija zakona o rodnim kvotama u principu ne predstavlja kršenje izbornih prava i poklapa se sa legitimnim ciljem zbog koje je postavljena.
(c) Da li postoji odnos proporcionalnosti između ograničenja prava i cilja koji se želi postići
Na osnovu stava 4. člana 55. Ustava, ali i načela koja proizilaze iz sudske prakse ESLJP-a i Suda, utvrđeno je da se u slučaju ograničenja osnovnih prava i sloboda uspostavlja ustavna odgovornost za javne vlasti, da su prilikom tumačenja i odlučivanja u predmetima pred njima dužni da obrate pažnju na suštinu prava koje je ograničeno, značaj svrhe ograničenja, prirodu i obim ograničenja, odnos između ograničenja i cilja koji se želi postići, kao i da razmotre mogućnost da se taj cilj postigne uz najmanje ograničenje (vidi, između ostalog, slučajeve Suda: KO190/19, podnosilac zahteva: Vrhovni sud Kosova, gore citiran, stav 212; KO157/18, podnosilac zahteva: Vrhovni sud Republike Kosovo, gore citiran, stav 102).
Konačno, Sud će dalje oceniti da li je osporena odluka Vrhovnog suda u skladu sa načelom proporcionalnosti. S tim u vezi, Sud utvrđuje da je u vreme zamene kandidata za odbornika Skupštine opštine, kada je gđu. D. K. zamenila gđa. K. M. na osnovu zamene istog pola, rezultiralo da nije povređena suština izbornog rezultata, budući da je takva mera (rodna kvota 30%) ustanovljena za otklanjanje faktičkih nejednakosti između žena i muškaraca, u konkretnom slučaju nastavljena da se primenjuje kako bi se održala kvota od minimalno 30% zastupljenosti žena odbornika u Skupštini opštine Kamenica iz redova političkog subjekta AAK.
Da je bilo drugačije i da je zamena izvršena tako da je umesto gđe. D. K. određen podnosilac zahteva, povredila bi se kvota rodne zastupljenosti manjinski zastupljenog pola, odnosno najmanje 30%. Shodno tome, rodna kvota za zastupljenost manjinski zastupljenog pola u Skupštini opštine, definisana u meri od najmanje 30% Zakonom o lokalnim izborima, sastoji se od najboljih praksi za postizanje odgovarajuće rodne zastupljenosti u javnom životu zemlje i kao takva je pravično primenjena od strane CIK-a, IPŽP-a i Vrhovnog suda.
Stoga, Sud podseća da se u ovim slučajevima rodna kvota primenjuje sve dok se ne postigne cilj za koji je postavljena, odnosno da se obezbedi obavezna minimalna zastupljenost manjinskog pola u kvoti od 30%, na nivou političkog subjekta a ne na nivou Skupštine opštine. Stoga, u konkretnom slučaju, podnosilac zahteva nije bio diskriminisan na osnovu pola u momentu kada nije izabran za odbornika u Skupštini opštine Kamenica, pošto je na redu bila kandidatkinja K. M. u kontekstu ispunjavanje minimalne kvote od 30% kroz izborni rezultat političkog subjekta AAK.
Konačno, Sud ocenjuje da presuda Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije dovela u pitanje ustavna prava podnosioca zahteva, pa stoga nije imala za posledicu povredu članova 24. i 45. Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP-a i članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 EKLJP-a.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i pravilom 48 (1) (a) Poslovnika, na sednici održanoj 29. januara 2024. godine, jednoglasno:
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev prihvatljivim;
DA UTVRDI da presuda [A.A. br. 11/2022] Vrhovnog suda Kosova od 25. avgusta 2022. godine nije u suprotnosti sa članom 24. [Jednakost pred zakonom] i stavovima 1 i 2 člana 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava Republike Kosovo, u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
DA DOSTAVI ovu presudu stranama;
DA OBJAVI ovu presudu u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ova presuda stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani
Besim Morina
KI – Individualni zahtev
Presuda
Nema povrede ustavnih prava
Član 24 - Jednakost pred Zakonom, Član 25 - Pravo na Život
Drugi