Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 2. oktobar 2023. godine
Br.ref.: RK 2276/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI39/23
Podnosilac
Labinot Zeka
Ocena ustavnosti presude [A.A. br. 36/2022] Vrhovnog suda od 20. januara 2023. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Labinot Zeka (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Meriman Vehapi, advokat iz Prištine.
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [A.A. br. 36/2022] Vrhovnog suda od 20. januara 2023. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti presude [A.A. br. 36/2022] Vrhovnog suda, kojom su podnosiocu zahteva navodno povređena osnovna prava zagarantovana članovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) i članom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Podnosilac zahteva takođe traži i da se uvede privremena mera zbog “finansijskih obaveza za kredit koji je podignut radi lečenja roditelja i kako se ne bi naškodilo mom ugledu”.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na članu 113 (1) i (7) [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. [(Podnošenje podnesaka i odgovora)] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 14. februara 2023. godine, podnosilac je podneo svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 16. februara 2023. godine, predsednica Suda je odlukom GJR. br. KI16/23 imenovala sudiju Bajrama Ljatifija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Safet Hoxha (predsedavajući), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci (članovi).
Dana 28. februara 2023. godine, podnosilac je obavešten o registraciji zahteva, a Vrhovnom sudu je poslata kopija zahteva.
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, i dalje će se primenjivati u predmetima registrovanim u Sudu pre njegovog ukidanja, samo ako i u meri u kojoj su povoljniji za stranke.
Dana 29. avgusta 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je Sudski savet Kosova (u daljem tekstu: SSK), dana 20. aprila 2022. godine, primio zahtev od nadležnog organa (predsednice Osnovnog suda u Prištini) za pokretanje disciplinske istrage zbog toga što je podnosilac zahteva, sudija u Osnovnom sudu u Prištini, navodno učinio disciplinski prekršaj iz člana 5. stav 2. podstav 2.7 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca (u daljem tekstu: ZDOST) i člana 5. Stručnost i odgovornost na poslu, utvrđen Etičkim kodeksom za sudije. Nadležni organ je smatrao da u predmetima C. br. 3121/20, C. br. 1576/15 i Cp. br. 09/2021, koje je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje, podnosilac zahteva nije preduzeo radnje u skladu sa svojim sudijskim odgovornostima i da je odugovlačio u rešavanju navedene predmete.
Dana 20. aprila 2022. godine, SSK je odlukom [KGJK. br. 156/2022] osnovao Istražnu komisiju za disciplinski predmet br. AD/KGJK/10/2022/GJTHPR-AD/GJTHPR/14/22.
Dana 29. juna 2022. godine, Istražna komisija je dostavila SSK-u istražni izveštaj o pribavljenim činjenicama i dokazima u vezi sa navodnim disciplinskim prekršajima podnosioca zahteva.
Dana 15. jula 2022. godine, SSK je nakon saslušanja i izjašnjavanja stranaka, sa ciljem da ima što realniju i što potpuniju sliku činjeničnog stanja radi što pravičnijeg rešavanja ovog pitanja, jednoglasno odlučio da vrati izveštaj Istražnoj komisiji uz produženje mandata za još dva meseca, sa zahtevom da se izveštaj dopuni po pitanju broja predmeta kojima je bio zadužen subjekt istrage (podnosilac zahteva) za sporni period i koje su prirode bili predmeti koje je završio.
Dana 19. septembra 2022. godine, Istražna komisija je nakon sprovođenja istrage na zahtev SSK-a, dostavila dopunski pismeni izveštaj.
Dana 22. septembra 2022. godine, SSK je održao raspravu u prisustvu predsedavajuće Istražne komisije i punomoćnika podnosioca zahteva. Predsedavajuća Istražne komisije je predstavila stanje prema nalazima i pribavljenim dokazima za period od 01.01.2021. do 30.03.2022. godine, iz čega proizilazi da je podnosilac zahteva: (i) bio zadužen sa 1472 predmeta, od kojih 513 predmeta izvršne prirode i 958 predmeta koji su se odnosili na parnične i vanparnične stvari, a među njima 6 predmeta koji su vraćeni na ponovno suđenje; (ii) takođe, za sporni period od 01.01.2021. do 30.03.2022. godine, podnosilac zahteva je završio 322 predmeta, od čega 296 predmeta izvršnih stvari, od kojih se 93 predmeta odnosilo na jubilarnu nagradu, 182 na dugovanja, novčane kazne, naknadu štete, kao i 26 predmeta sa prioritetnim parničnim stvarima, kao što su nasilje u porodici, razvod braka, poveravanje dece, mere obezbeđenja tužbenog zahteva; (iii) takođe, od januara 2022. do marta 2022. godine, završio je 8 predmeta sa jubilarnom nagradom, ali nije završavao predmete koji su prioritetni, sa izuzetkom kada je van ročišta doneo odluku o povlačenju tužbe, zbog neplaćanja sudske takse i kada je stranka sama odustala od tužbe.
Dana 3. novembra 2022. godine, SSK je odlukom [KGJK. br. 425/2022] odlučio: (1) da je podnosilac zahteva, sudija u Osnovnom sudu u Prištini, odgovoran za disciplinski prekršaj utvrđen u članu 5. stav 2. podstav 2.7 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca i članu 5. Kodeksa profesionalne etike za sudije; (2) da se za ovaj disciplinski prekršaj, podnosiocu zahteva izriču disciplinske sankcije: javna pismena opomena i privremeno smanjenje plate od 40 % tokom šest (6) meseci.
SSK je obrazložio: (i) da je nakon ocene izvedenih dokaza i izjave subjekta istrage (podnosioca zahteva), SSK utvrdio da subjekt disciplinske istrage nije preduzeo potrebne radnje za odlučivanje o tri (3) predmeta C. br. 3121/20, C. br. 1576/15 i Cp. br. 09/2021, koje je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje, uprkos tome što je stranka podnosila požurnice i nije utvrđena nikakva prepreka koja bi mogla da utuče na nerešavanje ta tri sporna predmeta; (ii) da usled nerešavanja predmeta koje je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje, subjekt istrage nije sproveo član 199. ZPP-a, koji predviđa da se ročište za glavnu raspravu stvari mora održati najkasnije u roku od trideset (30) dana nakon pristizanja rešenja drugostepenog suda; (iii) da je i u Cirkularnom pismu Vrhovnog suda evidentiranom kao GJ/S 459/2014 od 04.12.2014. godine za postupanje sa predmetima koji su vraćeni na ponovno suđenje, utvrđeno da sudija koji je zadužen predmetom ima zakonsku obavezu da predmet koji je vraćen na ponovno suđenje zakaže odmah u prvom kalendarskom roku koji ima slobodan; (iv) da je postupajući sudija dužan da u roku od 30 dana nakon prijema predmeta na ponovno suđenje, preduzme sve procesne radnje za njegovo rešavanje, jer je predmet bio hitan i prioritetan po zakonu i Strategiji; (v) da je u međuvremenu utvrđeno da je u predmetu C. br. 3121/20, protekao vremenski period od više od jedne (1) godine i četiri meseca, a da podnosilac zahteva nije preduzeo nijednu procesnu radnju; (vi) da se za predmet C. br. 1576/15, na osnovu nalaza SSK-a, ispostavilo da je subjekt istrage (podnosilac zahteva) primio predmet od sudije S.B. dana 27.04.2021. godine i da nije održao nijedno ročište za taj predmet, iako je predmet bio u postupku u kome je održano pet (5) ročišta od strane prethodnog sudije i da se smatra starim predmetom; (vii) da je članom 411. stavovi 1, 2. i 4. ZPP-a propisano da se ročište za glavnu raspravu ne može odlagati na neodređeno vreme, ročište se ne može odlagati duže od 30 dana, osim u slučajevima predviđenim zakonom i da je sudija, ako se ročište odloži, dužan da preduzme sve mere za otklanjanje uzroka koji su prouzrokovali odlaganje; (viii) da je što se tiče predmeta Cp. br. 09/2021, utvrđeno da subjekt istrage od datuma kada je primio predmet, odnosno od 01.03.2021. godine, nije preduzeo nijednu radnju na njegovom rešavanju do 25.03.2022. godine, kada je doneo zaključak kojim je naložio poveriocu protivizvršenja da plati sudsku taksu i dostavi original ili javnobeležnički overenu kopiju i da su u konkretnom slučaju predmeti protivizvršenja hitne prirode po ZPP-u, gde je trebalo postupiti u roku od sedam (7) dana; (ix) da je tokom ovog perioda, subjekt istrage (podnosilac zahteva), iako je imao zakonsku obavezu da razmotri gore navedene predmete, završavao druge predmete koji nisu bili prioritetni po zakonu; (x) da SSK ocenjuje da ponašanje subjekta disciplinske istrage predstavlja povredu člana 5. stav 2. podstav 2.7 ZDOST-a i člana 5. Kodeksa profesionalne etike za sudije, koji se odnosi na stručnost i odgovornosti na poslu; (xi) da je SSK pažljivo ispitao disciplinske mere predviđene ZDOST-om i ocenio da u slučaju podnosioca zahteva sankcija “javna pismena opomena i privremeno smanjenje plate od 40% tokom šest (6) meseci”, predstavlja srazmernu meru u odnosu na prekršaj podnosioca zahteva i da će ista poslužiti kao mera za disciplinovanje podnosioca zahteva i kao preventivna mera za ubuduće.
Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Vrhovnom sudu, osporavajući u celosti zakonitost odluke [KGJK. br. 425/2022] SSK-a od 3. novembra 2022. godine, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene ZDOST-a i odluke o disciplinskoj sankciji, sa predlogom da Vrhovni sud donese rešenje kojim će se preinačiti odluka [KGJK. br. 425/2022] SSK-a od 3. novembra 2022. godine i odbiti u celosti kao neosnovan zahtev za pokretanje postupka od strane nadležnog organa ili da se odluka ukine i predmet vrati na ponovno razmatranje.
SSK je u odgovoru na žalbu podnosioca zahteva predložio da se žalba odbije kao neosnovana, a da osporena odluka [KGJK. br. 425/2022] SSK-a od 3. novembra 2022. godine, ostane na snazi.
Dana 20. januara 2023. godine, Vrhovni sud je presudom [A.A. br. 36/2022] odbio, kao neosnovanu, žalbu koju je uložio podnosilac zahteva i potvrdio odluku [KGJK. br. 425/2022] Sudskog saveta Kosova od 3. novembra 2022. godine.
Vrhovni sud je obrazložio: (i) da je SSK obrazložio sve činjenice koje su bile odlučujuće u pogledu disciplinske odgovornosti podnosioca zahteva i u vezi s tim obrazložio način na koji su utvrđene činjenice, osim onih koje su nesporne, a takođe i način na koji su ocenjeni dokazi za svaku dokazanu činjenicu; (ii) da je SSK potpuno ocenio sve okolnosti, odnosno činjenice predmeta, na osnovu kojih je stvorio jasnu sliku, koja je rezultirala utvrđivanjem disciplinske odgovornosti podnosioca zahteva i izricanjem disciplinskih sankcija kao u odluci SSK-a; (iii) da je SSK u prisustvu predsedavajuće komisije i zastupnika subjekta pod istragom, razmotrio sve okolnosti i nesporno utvrdio da je podnosilac zahteva umešan u disciplinske prekršaje koje tvrdi nadležni organ, zbog nepreduzimanja potrebnih radnji radi pravovremenog obavljanja službenih dužnosti, kako je propisano zakonom; (iv) da u tri predmeta navedena u ožalbenoj odluci SSK-a, odnosno u predmetima C. br. 3121/20, C. br. 1576/15 i Cp. br. 09/2021, uprkos činjenici da su stranke podnosile požurnice, podnosilac zahteva u spornom periodu od 01.01.2021. do 30.03.2022. godine, nije održao nijedno ročište u parničnim stvarima i nije doneo nijednu meritornu odluku, osim u nekoliko predmeta prirode nasilja u porodici; (v) da je tumačenjem zakonskih odredbi članova 5. i 7. ZDOST-a i odredbi Etičkog kodeksa za sudije, SSK pravilno primenio materijalno pravo i da je utvrđena disciplinska odgovornost podnosioca zahteva koju pretenduje nadležni organ, za koju mu je i izrekao disciplinsku sankciju; (vi) da je sankcija koju je izrekao SSK u potpunom skladu sa načelom srazmernosti zbog toga što je prilikom odlučivanja uzeo u obzir ozbiljnost disciplinskog prekršaja koji je počinio podnosilac zahteva, posledice disciplinskog prekršaja i okolnosti u kojima je počinjen disciplinski prekršaj; (vii) da je izrečena disciplinska sankcija u skladu sa prekršajima utvrđenim u izveštaju Istražne komisije i da se ocenjuje da će imati pozitivan efekat tako da podnosilac zahteva ubuduće postupa u skladu sa Zakonom, pravilima Kodeksa etike i profesionalnog ponašanja za sudije; i (viii) da su shodno tome, navodi u žalbi koji se odnose na izrečenu disciplinsku meru, odbijeni kao neosnovani.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da su u njegovom slučaju povređeni članovi 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) i članom 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva navodi: “U konkretnom slučaju ni SSK ni Vrhovni sud Kosova, prilikom odlučivanja nisu uzeli u obzir ogromno opterećenje predmetima (oko 1.500 predmeta), nedostatak pomoćnog osoblja, a takođe nisu uzeli u obzir ni drugu relevantnu činjenicu, da ni prethodna sudija, koja je imala stalni mandat i bila zadužena sa dva predmeta koji su predmet razmatranja, nije uspela da sprovede član 199. ZPP-a, zbog objektivne nemogućnosti. Notorna je činjenica da je Osnovni sud u Prištini-Opšte odeljenje-Građanski odsek zapravo sud koji je zadužen sa najviše predmeta u Republici Kosovo, pri čemu su sudije zadužene sa po 1000 do 2000 predmeta i da je nemoguće da rešavamo predmete u razumnom roku i da se sprovodi član 199. ZPP-a, zbog toga što većina sudija ima predmete u ponovljenom suđenju i to godinama i protiv njih se ne pokreće nikakav disciplinski postupak iako predsednica Suda i SSK svakodnevno primaju takve žalbe od stranaka”.
Podnosilac zahteva navodi: “Imajući u vidu da se protiv drugih sudija, koji u objektivnoj nemogućnosti ne uspevaju da sprovedu član 199. ZPP-a, ne pokreće nikakav disciplinski postupak, dok je protiv mene, kao sudije sa početnim mandatom koji je počeo da radi u vreme pandemije, pokrenut disciplinski postupak i izrečene veoma oštre disciplinske mere koje nisu srazmerne navodnom prekršaju, i smatram da su u mom slučaju korišćeni dvostruki standardi i osećam se diskriminisanim u odnosu na sudiju koja je ranije bila zadužena za predmet i u odnosu na druge sudije”.
Podnosilac zahteva tvrdi: “Sudski savet Kosova i Vrhovni sud Kosova, prilikom odlučivanja, nisu uzeli u obzir nijedan oslobađajući dokaz, kada se ima u vidu da je 2020/2021 godina bila godina pandemije, kada se radilo samo na hitnim predmetima, zatim, da je u toku disciplinskog postupka ubedljivo utvrđeno da sam ispunio normu za završavanje predmeta i da ti rešeni predmeti spadaju u predmete hitnih priroda i da nije utvrđeno da sam završio neki novi predmet, da sam nasledio oko 40 predmeta u ponovljenom suđenju i da je bilo objektivno nemoguće izvršiti njihovo razmatranje u spornom periodu zbog preopterećenja, ove okolnosti je nesporno utvrdila i Istražna komisija SSK-a, koja je na ubedljiv način utvrdila da nisam ni namerno ni iz nehata zanemario svoje radne obaveze, zatim, ja sam tokom spornog perioda morao da se brinem o roditelju koji je bio bolestan, bio na zračenju, hemoterapiji i često sam putovao u Makedoniju i Tursku, ali uprkos tome, ni Sudski savet Kosova ni Vrhovni sud Kosova nisu uzeli u obzir ove relevantne okolnosti, i u tom pogledu nisu pružili nikakvo obrazloženje povodom navoda podnosioca zahteva”.
Podnosilac zahteva tvrdi da je za slične predmete u sličnim postupcima, ali sa drugim sudijama, SSK uzimao u obzir pandemijsku godinu, veliko opterećenje predmetima, koji su završeni bez pravnih posledica po sudije koje su bile subjekt istrage ili im je izrečena samo disciplinska mera javna pismena opomena, dok je podnosiocu zahteva, pored javne pismene opomene, izrečena i kazna smanjenja plate od 40% tokom šest (6) meseci.
Zahtev za uvođenje privremene mere, podnosilac zahteva obrazlaže na sledeći način: “Iz priloženih dokaza proizilazi da sam svoje subjektivno pravo učinio verodostojnim i zbog toga što imam finansijske obaveze za kredit koji je podignut radi lečenja roditelja i finansijski izdržavam porodicu”.
Podnosilac zahteva traži da se uvede privremena mera radi obustavljanja izvršenja rešenja Vrhovnog suda, kao i da se naloži SSK-u da povuče iz objave osporene odluke Vrhovnog suda i SSK-a.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda: (i) da proglasi zahtev prihvatljivim, (ii) da utvrdi da su osporene odluke Vrhovnog suda i SSK-a u suprotnosti sa članovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) i članom 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP-a; i (iii) da proglasi ništavim osporene odluke Vrhovnog suda i SSK-a.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 24.
[Jednakost pred zakonom]
“1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.
3. Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene”.
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
“1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda”.
Član 53.
[Tumačenje odredbi ljudskih prava]
“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
“1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde”.
Član 14.
(Zabrana diskriminacije)
“Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status”.
ZAKON Br. 06/L - 057 O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI SUDIJA I TUŽILACA
Član 5.
(Disciplinski prekršaji sudija)
“[...]
2. Povreda dužnosti sudije prema ovom zakonu, obuhvata dole navedene radnje, ukoliko ih isti izvrši namerno ili iz nepažnje:
[...]
2.7. nastavlja ne obavljati u predviđenom vremenskom roku službene dužnosti u skladu sa zakonom”.
ZAKON Br. 03/L-006 O PARNIČNOM POSTUPKU
Član 199.
(Bez naslova)
“Sud o stvari, ima zadatak da odmah nakon što pristigne rešenje drugostepenog suda, zakaže pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu stvari, koje treba da se održi najkasnije u roku od trideset (30) dana nakon pristizanja rešenja drugostepenog suda, kao i da izvrši sve parnične radnje i da razmotri sporna pitanja koje je podneo drugostepeni sud u svom rešenju”.
KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ZA SUDIJE
Član 5.
(Stručnost i odgovornost na poslu)
„Sudija održava visok nivo profesionalne sposobnosti i obavlja svoju funkciju stručno, savesno, marljivo i efikasno”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Nakon toga, Sud, takođe, razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Zakonom. S tim u vezi, Sud se prvo poziva na članove 47. (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, kojima je predviđeno:
Član 47.
(Individualni zahtevi)
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48.
(Tačnost podneska)
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49.
(Rokovi)
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku...”.
Prilikom razmatranja ispunjenosti gore navedenih uslova prihvatljivosti, Sud primećuje da je podnosilac zahteva ovlašćena stranka, da je precizirao da osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [A.A. br. 36/2022] Vrhovnog suda od 20. januara 2023. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio prava i slobode za koje tvrdi da su mu povređeni, u skladu sa zahtevima iz člana 48. Zakona i podneo je svoj zahtev u skladu sa rokom koji je određen u članu 49. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su predviđeni u pravilu 34. (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika. Pravilo 34 (2) Poslovnika utvrđuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmatra zahtev, uključujući i uslov da zahtev nije očigledno neosnovan. Pravilo 34 (2) precizira:
“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac/teljka nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/ila tvrdnju”.
Sud podseća da gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, omogućava poslednje pomenutom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može da proglasi zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39. Poslovnika (vidi slučaj KI04/21, podnositeljka Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi, takođe, slučaj KI175/20, podnositeljka Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na neki konkretan navod koji zahtev može da sadrži. U tom smislu, bilo bi tačnije kada bi se o istima govorilo kao o “očigledno neosnovanim navodima”. Ovi poslednje pomenuti se na osnovu sudske prakse ESLJP-a mogu svrstati u četiri posebne grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi; i na kraju (iv) “haotični ili nategnuti navodi” (vidi tačnije za koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao “očigledno neosnovan” i specifičnosti četiri gore navedene kategorije navoda kvalifikovanih kao “očigledno neosnovani”, Praktični vodič kroz uslove prihvatljivosti od 31. avgusta 2019. godine; Deo III. Neprihvatljivost na temelju merituma; A. Očigledno neosnovana, stavovi 255 do 284, vidi, takođe, slučaj KI04/21, gore citiran, stav 27, kao i slučaj KI175/20, gore citiran, stav 38).
U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, prilikom ocene da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanog u ovom zahtevu i relevantne navode podnosioca zahteva, pri čijoj oceni će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojoj je on, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom (vidi slučaj KI04/21, gore citiran, stav 28).
Sud primećuje da je suština ovog slučaja povezana sa zahtevom koji je nadležni organ podneo SSK-u navodeći da je podnosilac zahteva, sudija u Osnovnom sudu Prištini, možda učinio disciplinske prekršaje u suprotnosti sa ZDOST-om i Kodeksom etike za sudije. Nadležni organ je smatra da u predmetima koje je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje, podnosilac zahteva nije preduzeo radnje u skladu sa svojim sudijskim odgovornostima i da je odugovlačio navedene predmete. SSK je održao dva ročišta kojima je saslušao izveštaj Istražne komisije sa nalazima o disciplinskim prekršajima od strane podnosioca zahteva, kao i zastupnika podnosioca zahteva, u cilju valjanog sprovođenja pravde. SSK je odlučio: (1) da je podnosilac zahteva, sudija u Osnovnom sudu u Prištini odgovoran za disciplinski prekršaj utvrđen u članu 5. stav 2. podstav 2.7 ZDOST-a i članu 5. Kodeksa profesionalne etike za sudije; (2) da se za ovaj disciplinski prekršaj podnosiocu zahteva izriču disciplinske sankcije javna pismena opomena i privremeno smanjenje plate od 40 % tokom šest (6) meseci. SSK je utvrdio da je podnosilac zahteva, iako je imao zakonsku obavezu da rešava prioritetne predmete, završavao druge predmete koji nisu bili prioritetni po zakonu i Strategiji SSK-a. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Vrhovnom sudu, osporavajući u celosti zakonitost odluke SSK-a, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene ZDOST-a i odluke o disciplinskoj sankciji, sa predlogom: da Vrhovni sud donese rešenje kojim će se preinačiti odluka SSK-a i odbiti u celosti, kao neosnovan, zahtev za pokretanje postupka od strane nadležnog organa ili da se odluka ukine i predmet vrati na ponovno razmatranje. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu koju je izjavio podnosilac zahteva i potvrdio odluku SSK-a. Vrhovni sud je ocenio da je SSK na potpun način ocenio sve okolnosti odnosno činjenice predmeta na osnovu kojih je stvorio jasnu sliku, iz koje je proizašlo utvrđivanje disciplinske odgovornosti podnosioca zahteva i izricanje disciplinskih sankcija.
Sud primećuje da podnosilac zahteva tvrdi da su član 31. Ustava i član 6 (1) EKLJP-a povređeni zbog toga što SSK i Vrhovni sud nisu uzeli u obzir činjenicu da je on bio zadužen velikim brojem predmeta, da je bila godina pandemije i da nije imao pomoćno osoblje. Sud takođe primećuje da podnosilac zahteva tvrdi da su povređeni član 24. Ustava i član 14. EKLJP-a zbog toga što su ostale sudije u sličnim postupcima završile samo sa disciplinskom merom “javna pismena opomena” ili “bez ijedne pravne posledice”.
U tom smislu, Sud ukazuje na utvrđenja SSK-a: (i) da je nakon ocene dokaza i izjave subjekta istrage (podnosioca zahteva), SSK utvrdio da subjekt disciplinske istrage nije preduzeo potrebne radnje da odluči o tri (3) predmeta, C. br. 3121/20, C. br. 1576/15 i Cp. br. 09/2021, koje je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje, uprkos tome što je stranka podnosila požurnice i nije utvrđena nikakva prepreka koja bi mogla da utiče na nerešavanje ta tri sporna predmeta; (ii) da usled nerešavanja predmeta koje je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje, subjekt istrage nije sproveo član 199. ZPP-a, koji predviđa da se ročište za glavnu raspravu stvari mora održati najkasnije u roku od trideset (30) dana nakon pristizanja rešenja drugostepenog suda; (iii) da je i u Cirkularnom pismu Vrhovnog suda evidentiranom kao GJ/S 459/2014 od 04.12.2014. godine za postupanje sa predmetima koji su vraćeni na ponovno suđenje, utvrđeno da sudija koji je zadužen predmetom ima zakonsku obavezu da predmet koji je vraćen na ponovno suđenje zakaže odmah u prvom kalendarskom roku koji ima slobodan; (iv) da je postupajući sudija dužan da u roku od 30 dana nakon prijema predmeta na ponovno suđenje, preduzme sve procesne radnje za njegovo rešavanje, jer je predmet bio hitan i prioritetan po zakonu i Strategiji; (v) da je u međuvremenu utvrđeno da je u predmetu C. br. 3121/20, protekao vremenski period od više od jedne (1) godine i četiri meseca, a da podnosilac zahteva nije preduzeo nijednu procesnu radnju; (vi) da se za predmet C. br. 1576/15, na osnovu nalaza SSK-a, ispostavilo da je subjekt istrage (podnosilac zahteva) primio predmet od sudije S.B. dana 27.04.2021. godine i da nije održao nijedno ročište za taj predmet, iako je predmet bio u postupku u kome je održano pet (5) ročišta od strane prethodnog sudije i da se smatra starim predmetom; (vii) da je članom 411. stavovi 1, 2. i 4. ZPP-a propisano da se ročište za glavnu raspravu ne može odlagati na neodređeno vreme, ročište se ne može odlagati duže od 30 dana, osim u slučajevima predviđenim zakonom i da je sudija, ako se ročište odloži, dužan da preduzme sve mere za otklanjanje uzroka koji su prouzrokovali odlaganje; (viii) da je što se tiče predmeta Cp. br. 09/2021, utvrđeno da subjekt istrage od datuma kada je primio predmet, odnosno od 01.03.2021. godine, nije preduzeo nijednu radnju na njegovom rešavanju do 25.03.2022. godine, kada je doneo zaključak kojim je naložio poveriocu protivizvršenja da plati sudsku taksu i dostavi original ili javnobeležnički overenu kopiju i da su u konkretnom slučaju predmeti protivizvršenja hitne prirode po ZPP-u, gde je trebalo postupiti u roku od sedam (7) dana; (ix) da je tokom ovog perioda, subjekt istrage (podnosilac zahteva), iako je imao zakonsku obavezu da razmotri gore navedene predmete, završavao druge predmete koji nisu bili prioritetni po zakonu; (x) da SSK ocenjuje da ponašanje subjekta disciplinske istrage predstavlja povredu člana 5. stav 2. podstav 2.7 ZDOST-a i člana 5. Kodeksa profesionalne etike za sudije, koji se odnosi na stručnost i odgovornosti na poslu; (xi) da je SSK pažljivo ispitao disciplinske mere predviđene ZDOST-om i ocenio da u slučaju podnosioca zahteva sankcija “javna pismena opomena i privremeno smanjenje plate od 40% tokom šest (6) meseci”, predstavlja srazmernu meru u odnosu na prekršaj podnosioca zahteva i da će ista poslužiti kao mera za disciplinovanje podnosioca zahteva i kao preventivna mera za ubuduće.
Sud, takođe, ukazuje i na nalaze Vrhovnog suda: (i) da je SSK obrazložio sve činjenice koje su bile odlučujuće u pogledu disciplinske odgovornosti podnosioca zahteva i u vezi s tim obrazložio način na koji su utvrđene činjenice, osim onih koje su nesporne, a takođe i način na koji su ocenjeni dokazi za svaku dokazanu činjenicu; (ii) da je SSK potpuno ocenio sve okolnosti, odnosno činjenice predmeta, na osnovu kojih je stvorio jasnu sliku, koja je rezultirala utvrđivanjem disciplinske odgovornosti podnosioca zahteva i izricanjem disciplinskih sankcija kao u odluci SSK-a; (iii) da je SSK u prisustvu predsedavajuće komisije i zastupnika subjekta pod istragom, razmotrio sve okolnosti i nesporno utvrdio da je podnosilac zahteva umešan u disciplinske prekršaje koje tvrdi nadležni organ, zbog nepreduzimanja potrebnih radnji radi pravovremenog obavljanja službenih dužnosti, kako je propisano zakonom; (iv) da u tri predmeta navedena u ožalbenoj odluci SSK-a, odnosno u predmetima C. br. 3121/20, C. br. 1576/15 i Cp. br. 09/2021, uprkos činjenici da su stranke podnosile požurnice, podnosilac zahteva u spornom periodu od 01.01.2021. do 30.03.2022. godine, nije održao nijedno ročište u parničnim stvarima i nije doneo nijednu meritornu odluku, osim u nekoliko predmeta prirode nasilja u porodici; (v) da je tumačenjem zakonskih odredbi članova 5. i 7. ZDOST-a i odredbi Etičkog kodeksa za sudije, SSK pravilno primenio materijalno pravo i da je utvrđena disciplinska odgovornost podnosioca zahteva koju pretenduje nadležni organ, za koju mu je i izrekao disciplinsku sankciju; (vi) da je sankcija koju je izrekao SSK u potpunom skladu sa načelom srazmernosti zbog toga što je prilikom odlučivanja uzeo u obzir ozbiljnost disciplinskog prekršaja koji je počinio podnosilac zahteva, posledice disciplinskog prekršaja i okolnosti u kojima je počinjen disciplinski prekršaj; (vii) da je izrečena disciplinska sankcija u skladu sa prekršajima utvrđenim u izveštaju Istražne komisije i da se ocenjuje da će imati pozitivan efekat tako da podnosilac zahteva ubuduće postupa u skladu sa Zakonom, pravilima Kodeksa etike i profesionalnog ponašanja za sudije; i (viii) da su shodno tome, navodi u žalbi koji se odnose na izrečenu disciplinsku meru, odbijeni kao neosnovani.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i da je diskriminisan, Sud ponovo naglašava da se pravičnost postupaka uvek procenjuje tako što se postupak sagledava u celosti, tako da neka izolovana nepravilnost ne može biti dovoljna da se celi postupci ocene kao nepravični (vidi slučaj Suda KI107/22, podnosilac Valdet Avdiu, rešenje o neprihvatljivosti od 18. januara 2023. godine, stav 42 i predmet ESLJP-a Mirolubovs protiv Letonije, br. 798/05, presuda od 15. septembra 2009. godine, stav 103).
Sud primećuje da je SSK u cilju valjanog sprovođenja pravde u slučaju podnosioca zahteva: (i) održao dva ročišta u prisustvu zastupnika podnosioca zahteva i predsedavajućeg Istražne komisije, što takođe ne osporava ni sam podnosilac zahteva; i (ii) naložio Istražnoj komisiji da dopuni svoj izveštaj tačnim brojem predmeta kojima je bio zadužen podnosilac zahteva kako bi imao potpunu i pravilnu sliku činjeničnog stanja (vidi slučaj Suda KI107/22, podnosilac Valdet Avdiu, gore citiran, stav 44).
Sa svega napred navedenog, Sud utvrđuje da su sprovedeni postupci u celini bili pravični, iz sledećih razloga: (i) SSK je održao dva ročišta u prisustvu zastupnika podnosioca zahteva i predsedavajućeg Istražne komisije; (ii) SSK je objasnio koji su predmeti imali prioritet tokom spornog perioda, a koji nisu rešeni od strane podnosioca zahteva; (iii) SSK je takođe utvrdio i pravni osnov u vezi sa prioritetnim rešavanjem određenih predmeta od strane podnosioca zahteva; i (iv) Vrhovni sud je uopšteno usvojio nalaze SSK-a i ocenio da je izrečena disciplinska sankcija srazmerna i u skladu sa prekršajima utvrđenim u izveštaju Istražne komisije.
Sud takođe primećuje da su SSK i Vrhovni sud utvrdili, da u predmetu C.br.3121/20, podnosilac zahteva nije preduzeo nikakvu procesnu radnju više od godinu dana i četiri meseca, u predmetu C.br.1576/21, podnosilac zahteva je primio predmet, 27.04.2021, od prethodnog sudije, predmet koji je već bio u postupku u kome je održano 5 (pet) ročišta i nije održao nijedno ročište do dana kontrole a slučaj se smatra starim predmetom, i u slučaju C.br.09/2021 podnosilac zahteva nije preduzeo nijednu procesnu radnju na njegovom rešavanju više od godinu dana od njegovog prijema od drugostepenog suda, što je u suprotnosti sa članom 199.ZPP, koji propisuje da se pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu mora održati najkasnije do 30 dana od dana prijema odluke od strane drugostepenog suda.
Povodom navoda podnosioca zahteva o diskriminaciji, Sud ocenjuje da ne može da spekuliše u vezi sa ustavnošću postupaka koji su pred SSK-om i redovnim sudovima vođeni protiv drugih sudija, posebno kada se ima u vidu da su u slučaju podnosioca zahteva data detaljna i obrazložena objašnjenja o disciplinskoj meri protiv podnosioca zahteva. Da bi ocenio pravilnost disciplinske sankcije protiv podnosioca zahteva u odnosu na druge sudije u drugim postupcima, Sudu su potrebni “ozbiljni razlozi” (weighty reasons), koji nedostaju u okolnostima konkretnog slučaja (vidi slučaj Suda KI107/22, podnosilac Valdet Avdiu, gore citiran, stav 44).
I pored navoda podnosioca zahteva, pri oceni postupaka u celini koji su sprovedeni pred SSK-om i Vrhovnim sudom, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva imao pogodnosti kontradiktornog postupka i da je mogao u raznim fazama postupka iznositi tvrdnje i dokaze koje je smatrao bitnima za svoj predmet; da je imao priliku da delotvorno pobija tvrdnje i dokaze koje je iznela suprotna strana; da je Vrhovni sud saslušao i ispitao sve njegove tvrdnje koje su, objektivno gledano, bile bitne za rešavanje predmeta; da su činjenični i pravni razlozi za osporene odluke detaljno izneseni, te da su postupci, sagledani u celini, bili pravični (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a, Garcia Ruiz protiv Španije, gore citiran, stavovi 29 i 30; vidi, takođe, slučaj Suda br. KI22/19, podnosilac Sabit Ilazi, rešenje o neprihvatljivosti od 7. juna 2019. godine, stav 42).
Sud zaključuje da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje i zabranu diskriminacije, koja su zagarantovana članovima 24. i 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) i 14. EKLJP-a, predstavljaju “nepotkrepljene ili neobrazložene” navode i da se moraju odbiti kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je propisano u pravilu 34 (2) Poslovnika.
Zahtev za uvođenje privremene mere
Sud primećuje da podnosilac zahteva traži da se uvedu privremene mere zbog “finansijskih obaveza za kredit koji je podignut radi lečenja roditelja i kako se ne bi naškodilo mom ugledu”.
S obzirom na to da podnosilac zahteva nije dostavio potrebne dokaze za uvođenje privremene mere i na osnovu činjenice da je Sud već utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan, isti utvrđuje da se zahtev za uvođenje privremene mere mora odbiti u skladu sa pravilima 44 (Zahtev za uvođenje privremene mere) i 45 (Odlučivanje po zahtevu za uvođenje privremene mere) Poslovnika (vidi slučaj Suda KI10/22, podnosilac Sindikat Instituta za sudsku medicinu, presuda od 18. jula 2022. godine, stav 85).
Iz tih razloga se zahtev za uvođenje privremene mere mora odbiti.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 i 116.2 Ustava, članovima 20, 27. i 47. Zakona i pravilima 34 i 48 (1) (b) i 44 i 45 Poslovnika, dana 29. avgusta 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA ODBIJE zahtev za uvođenje privremene mere;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5 člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani
Labinot Zekaj
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Upravni