USTAVNI SUD

Priština, dana​​ 16. februara 2024.godine

Br. Ref.:​​ RK 2334/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI​​ 

u

slučaju br. KI12/23

podnosilac​​ 

PGP „FERDA“

Ocena ustavnosti obaveštenja [KMLC.​​ br. 59/15] od 23. juna 2015. godine Kancelarije​​ državnog tužioca Republike Kosovo i rešenja [PPS.​​ br.​​ 62/2022] od 30. septembra 2022. godine Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo​​ 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

• ​​ Zahtev je podnela kompanija​​ PGP „FERDA“​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva),​​ sa sedištem i opštini Mitrovica, čiji je vlasnik​​ Xhafer Zeneli.​​ 

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava ustavnost obaveštenja Kancelarije državnog tužioca Republike Kosovo (u daljem tekstu: Kancelarija državnog tužioca)​​ [KMLC.br. 59/15] od 23. juna 2015. godine i rešenje Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo,​​ Odeljenje za korupciju i finansijski kriminal (u daljem tekstu: STRK)​​ ​​ [PPS.br.62/2022] od 30. septembra 2022. godine.​​ 

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti​​ obaveštenja Državnog tužioca [KMLC.br. 59/15] od 23. juna 2015. godine i rešenja Specijalnog tužioca [PPS.br.62/2022] od 30. septembra 2022. godine, kojima je, kako se navodi, podnosiocu zahteva povređeno pravo zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).​​ 

Pravni osnov

• Zahtev se zasniva na stavu 4., člana 21. [Opšta načela]​​ i stavovima 1. i 7., člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava i članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon), kao i na pravilu 25. [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo Br. 01/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).​​ 

• Dana 7. jula 2023. godine Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo Br. 01/2023 objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, tokom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gorepomenutog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu Br. 01/2023,​​ izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2018, usvojenog 31. maja 2018. godine,​​ nastaviće​​ da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana 23. januara 2023. godine podnosilac zahteva je predao zahtev u Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).​​ 

• Dana 25. januara 2023. godine predsednica Suda je odlukom​​ [Br. GJR.KSH.​​ KI12/23]​​ imenovala sudiju​​ Selvete​​ Gërxhaliu-Krasniqi​​ za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje sastavljeno od sudija:​​ Radomir Laban,​​ Remzie Istrefi-Peci​​ i​​ Enver Peci​​ (članovi).

• Dana 1. februara 2023. godine Sud je obavestio podnosioca zahteva o upisu zahteva.

• Istog dana, jedna kopija zahteva poslata je Tužilačkom savetu Kosova (u daljem tekstu: TSK).

• Dana​​ 31. januara​​ 2024.​​ godine Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca ​​ i​​ jednoglasno​​ je iznelo preporuku sudu o​​ prihvatljivosti/ neprihvatljivosti​​ zahteva.

Pregled činjenica

Postupak tužbe protiv opštine Glogovac​​ 

​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva 20. novembra 2012. godine podneo tužbu u Osnovnom sudu u Prištini, Departman za privredna pitanja (u daljem tekstu: Osnovni sud) protiv opštine Glogovac, kojom je tražio izmirenje obaveza u iznosu od 17.628,00 € (sedamnaest hiljada dve stotine dvadeset i osam evra)​​ po ugovoru o radu [br. 611-12-035-521] od 3. jula 2012. godine koji je sklopljen na osnovu tendera za uređenje gradskog stadiona u opštini Glogovac.​​ 

• Dana 11. septembra 2012. godine Osnovni sud je presudom​​ [C.​​ br.​​ 493/2012]: (i)​​ odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva u vezi sa zahtevom​​ o izmirenju obaveza za izvršene radova na uređenju stadiona, i (ii) doneo je odluku da troškove parničnog postupka snosi svaka stranka ponaosob.​​ 

• Osnovni sud je u​​ svojoj presudi dao sledeće obrazloženje:​​ „Odbijanje u celosti tužbenog zahteva stranke koja tuži [podnosilac zahteva] sud je prethodno zasnovao na ugovoru koji su parničari potpisali 03.07.2012. godine i to konkretno na članu 13., tački 1. u kojoj​​ je decizivno predviđeno da u slučaju kvarova pre završetka garantnog roka za kvarove, garantni rok za kvarove će biti produžen do njihovog poboljšanja i nakon opravke kvarova ugovarač treba da obavesti menadžera projekta, a u konkretnom slučaju ugovarač niti je opravio predstavljene kvarove niti je obavestio menadžera projekta.“

• Dana 2. oktobra 2013. godine podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) protiv presude Osnovnog suda [C.br.493/2012] od 11. septembra 2013. godine zbog (i) povrede odredbi parničnog postupka; (ii) pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja; kao i (iii) pogrešnog sprovođenja materijalnog prava. Isti je tražio poništenje gorepomenute presude i prihvatanje njegove žalbe u celosti.​​ 

• Dana 23. decembra 2014. godine Apelacioni sud je presudom [Ae.br.29/14] odbio žalbu​​ podnosioca zahteva kao neosnovanu i potvrdio je presudu Osnovnog suda [C.br.493/2012] od 11. septembra 2013. godine.​​ 

• U svojoj presudi Apelacioni sud je ocenio da:​​ „[…]​​ neosnovane žalbene navode tužioca [podnosioca zahteva], kao posledica pogrešne ocene činjeničnog stanja i pogrešnog sprovođenja materijalnog prava, jer je ovaj sud našao​​ da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. I to jer je odredbom člana​​ 123., stavom 1. ZOO-a propisano​​ ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zaključenja ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeđenje da će je ispuniti, dok je odredbom člana 13.1 Ugovora predviđeno da u slučaju kvarova pre završetka​​ garantnog perioda za kvarove, garantni period za kvarove će biti produžen do njihovog poboljšanja i nakon opravke kvarova ugovarač treba da obavesti menadžera projekta. Imajući u vidu gorepomenutu odredbu, činjenicu da tužilac kao izvođač radova nije izvršio prepravke na fudbalskom stadionu u Glogovcu prema uputstvima menadžera projekta i rešenju komisije za tehnički prijem, objekat je ocenjen kao tehnički neprihvatljiv, jer tužilac i pored obaveštenje tužene o popravci kvarova, nije preduzeo​​ niti jednu meru za njihovo otklanjanje.“​​ 

• Dana 29. aprila 2015. godine podnosilac zahteva je podneo predlog o podnošenju zahteva za zaštitu zakonitosti Kancelariji državnog tužioca, gde je predložio da mu se dozvoli zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud). Isti je svoj predlog zasnovao na bitnoj povredi odredbi parničnog postupka, gde je isti naveo da:​​ „[…]​​ su te povrede posebno u vezi sa zanemarivanjem i neocenjivanjem dokaza​​ u spisima predmeta, a da su ti dokazi ocenjeni epilog donošenja odluke bio bi u potpunosti drugačiji, odnosno bio bi povoljan za navode stranke koja tuži.“

• Dana 23. juna 2015. godine državna tužiteljka L.P. je obaveštenjem [KMLC.br.59/15]​​ obavestila podnosioca zahteva da je na osnovu stava 1., člana 245. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP)​​ njegov zahtev za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao dana 29. aprila 2015. godine,​​ dok je podnosilac zahteva predao​​ njegov​​ predlog​​ u Kancelariju Državnog tužioca dana​​ 4. maja 2015. godine.​​ 

Krivični postupak

• Dana 22. februara 2021. godine podnosilac zahteva je podneo krivičnu prijavu protiv: (i) A.K., sudija Osnovnog suda; (ii) F.S., sudija Apelacionog suda; (iii) V.R. sudija Apelacionog suda;​​ (iv)​​ H.S., sudija Apelacionog suda; i (iv) L.P. tužiteljka Državnog tužilaštva Republike Kosovo (u daljem tekstu: Državno tužilaštvo), uz navode da su ista službena lica povredila član 425.​​ (Donošenje nezakonitih sudskih odluka) Krivičnog zakonika​​ Republike Kosovo​​ br. 06/L-074​​ (u daljem tekstu: KZRK),​​ donošenjem protivzakonitih sudskih odluka​​ izazivajući štetu u privrednoj stvari pod brojem C.br. 493/2012, zato predlaže da se​​ protiv njih inicira sudski postupak radi utvrđivanja njihove krivice​​ pred nadležnim sudom i nakon verifikacije dokaza da ih proglasi krivim i kazni po zakonu.​​ 

• Dana 21. maja 2021. godine specijalni tužilac F.Sh.C. u STRK-u je obaveštenjem [PPS.br. 44/21] obavestio podnosioca zahteva da nakon razmatrana i analize svih spisa predmeta, zakonodavstva na snazi i analize svih formalnih i materijalnih dokaza, isti je došao do zaključka​​ da ne postoji osnovana sumnja da​​ se kod​​ osumnjičenih​​ koji​​ navedeni u krivičnoj​​ prijavi od 17. marta 2021. godine protiv A.K., F.S., V.R., H.S. i L.P.,​​ manifestuju elementi krivičnog dela​​ „Donošenje nezakonitih sudskih odluka“,​​ koje je propisano članom 425. KZRK-a-. kao rezultat ovoga, specijalni tužilac je​​ na osnovu podstava 1.1, stava 1., člana 82. Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo Br. 04/L-123 (u daljem tekstu: ZKPRK)​​ odbacio gorepomenutu krivičnu prijavu​​ i​​ uputio​​ je​​ podnosioca zahteva da njegova prava ostvari u drugim postupcima propisanim zakonom.​​ 

• Dana​​ 19. jula 2021. godine podnosilac zahteva je podneo odgovor na obaveštenje STRK-a [PPS.br. 44/21] od 21. maja 2021. godine u kojem je istakao da:​​ „Iz ponuđenih dokaza​​ u krivičnoj prijavi, o čijoj tačnosti snosim krivičnu odgovornost, bez sumnje se konstatuje da je zahtev- predlog za zaštitu zakonitosti koji je podneo moj pravni zastupnik, podnet u propisanom zakonskom roku, a ne nakon njegovog isteka, tako da neznanje ili​​ zaborav od strane nadležnog organa ne može preliminarno da se obrazloži dok se ne verifikuju i konstatuju relevantne činjenice. Zbog nemogućnosti podnošenja vanrednog pravnog leka nadležnom sudu, nije mi omogućena pravična pravna ocena​​ –​​ glavnog dokaza ko daje pravo korišćenja fudbalskog terena koji je bio predmet izgradnje, odnosno tužbe za naknadu štete […]“​​ i tražio je ponovo od nadležnih organa da verifikuju krivičnu prijavu i da preduzmu zakonske radnje na osnovu dokaza predstavljenih putem spisa predmeta.​​ 

• Dana 12. avgusta 2022. godine podnosilac zahteva je podneo krivičnu prijavu u Kancelariji glavnog državnog tužioca Republike Kosovo (u daljem tekstu: Kancelarija glavnog državnog tužioca) protiv L.P., tužiteljke i Državnom tužilaštvu uz nabode da je ista kao službeno lice povredila član 425. KZRK-a protivzakonitim donošenjem​​ Obaveštenja od 23. juna 2015.godine, kojim je njegov predlog o​​ iniciranju​​ zahteva za zaštitu zakonitosti,​​ bio neblagovremen. Podnosilac zahteva je precizirao da je dravna tužiteljka L.P. donošenjem ovakvog Obaveštenja njemu​​ izazivala​​ štetu​​ u vrednosti od 17.628,00 € (sedamnaest hiljada šest stotina i dvadeset i osam evra) i onemogućila mu je​​ korišćenje vanrednog pravnog sredstva.​​ 

• Dana 22. avgusta 2022. godine Kancelarija glavnog državnog tužioca je dopisom [PPN.br.251/22] obavestila podnosioca zahteva da je primila gorepomenutu krivičnu prijavu i da​​ je istu sa svim spisima predmeta prosledila nadležnom tužilaštvu jer ista nije nadležna da donosi odluke u konkretnom slučaju ili u sličnim slučajevima.​​ 

• Dana 30. septembra 2022. godine specijalni tužilac M.K. u STRK-u je obaveštenjem [PPS.br.62/2022] obavestio podnosioca zahteva da je rešenjem [PPS.br.62/2022] od 30. septembra 2022. godine odbacio njegovu krivičnu prijavu od 12. avgusta 2022. godine jer ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičena izvršila krivično delo kao u krivičnoj prijavi, niti bilo koje drugo krivično dela, koje se može izvršiti po službenoj dužnosti.​​ 

• Putem Rešenja [PPS. Br. 62/2022] od 30. septembra 2022. godine,​​ specijalni tužilac je analizirao krivično delo obuhvaćeno u krivičnoj prijavi, propisano članom 432. (Donošenje protivzakonitih sudskih odluka) Krivičnog zakonika Republike Kosovo (u daljem tekstu: prethodni KZRK) Br. 04/L-082. koji je bio na snazi do 2015. godine, kada je doneto osporeno obaveštenje​​ državnog tužioca, kao i krivična dela propisana članovima 422. (Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja) i 208. (Sprečavanje upotrebe prava na pravne lekove) istog zakonika, gde je za sva ova tri krivična dela konstatovao da se vrše direktnom voljom.​​ 

• Kao zaključak, državni tužilac je​​ našao​​ da nije bilo elemenata krivičnih dela o kojima je reč i da ukoliko bi ih bilo, predmet bi bio obuhvaćen zastarevanjem krivičnog gonjenja kao zakonske prepreke koja onemogućava preduzimanje krivičnog gonjenja. Isti je takođe istakao da​​ su slične sumnje protiv iste tužiteljke L.P. zajedno sa nekoliko drugih službenih lica, tretirane i u krivičnom predmeti PPP.br. 44/2021 u krivičnoj prijavi koja je odbačena 21. maja 2021. godine​​ zbog nedostatka sumnje u izvršenje krivičnih dela.​​ 

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva navodi​​ da je Obaveštenjem Državnog tužioca [KLMC. Br. 59/15] od 23. juna 2015. godine i Rešenjem Specijalnog tužioca​​ [PPS. Br. 62/2022] od 30. septembra 2022. godine,​​ povređeno njegovo pravo koje je zagarantovano​​ članom​​ 31​​ [Pravno na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.​​ 

• U vezi sa obaveštenjem Kancelarije državnog tužioca [KMLC.br.59/15] od 23. juna 2015. godine, podnosilac zahteva navodi da je državna tužiteljka L.P. pogrešno izračunala rok za podnošenje predloga za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti, odbijajući njegov predlog obaveštenjem o kojem je reč, u kojem je konstatovala da je podnosilac zahteva podneo predlog o kojem je reč 4. maja 2015. godine, a poslednji datum za njegovo podnošenje je bio 29. april 2015. godine. Isti podvlači da je svoj predlog podneo putem preporučene pošte 29. aprila 2015. godine, stoga, u tom smislu, njegov zahtev nije neblagovremen, kako je konstatovano obaveštenjem o kojem je reč.​​ 

• štaviše, podnosilac zahteva ističe da:​​ „Obaveštenjem Državnog tužilaštva Kosova – tužiteljke [L.P.] KMPLC.br. 59/15 od 23.06.2015. godine doveden sam u nejednak položaj, negirajući mi ostvarivanje prava da se predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti​​ inicira od strane Državnog tužilaštva kako bi Vrhovni sud Kosova​​ isti razmotrio i doneo odluku o zakonskim​​ povredama​​ koje su načinila Osnovni i Apelacioni sud, koji su odlučivali po mojoj tužbi.“​​ 

• S tim u vezi, podnosilac zahteva​​ kaže sledeće:​​ „Iz pružanih dokaza bez sumnje se konstatuje da mi je negirano pravo na objektivno razmatranje mog zahteva i nepravično mi je negirano pravo razmatranja zahteva kao vanrednog pravnog leka od strane nadležnog suda (Vrhovni sud).“​​ 

• Podnosilac zahteva u svom zahtevu takođe ističe da​​ ke zbog nemogućnosti podnošenja nekog pravnog sredstva za ostvarivanje njegovih prava, podneo krivičnu prijavu protiv nekoliko sudija i tužiteljke L.P., koji su bili obuhvaćeni u njegovu stvar, jer prema njegovom mišljenju isti su:​​ „[…] kao službena lica povredili član 245. Krivičnog zakonika Kosova donošenjem protivzakonitih sudskih odluka, nanoseći mi štetu​​ koja je precizirana po tužbi iniciranoj pred Osnovnim sudom u Prištini, C.br. 403/12“,​​ kao i da je ponovio krivičnu prijavu protiv tužiteljke L.P., jer je samo protiv iste​​ „[…] imao uverljive dokaze da potvrdi povredu zakona […].“

• U​​ vezi​​ sa rešenjem [PPS.br. 62/22] od 30. septembra 2022. godine STRK-a,​​ podnosilac zahteva navodi da:​​ „[…]​​ obaveštenjem datim od državne tužiteljke [L.P.] KMLC.Br. 59/15 od 23.06.2015. godine i rešenjem o odbacivanju krivične prijave specijalnog tužioca Državnog tužilaštva [M.K.] PPS.br. 62/22 od 30.09.2022. godine, doveden sam u nejednak položaj pred Vrhovnim sudom Kosova​​ kao i kod organa nadležnog Tužilaštva o iniciranju istražnog postupka što je dokazano da je obaveštenjem KLMC.br. 59/15 izvršena povreda zakona koja je uticala na to da mi se negiraju moja prava, kako pred Sudom, tako i kod Tužilaštva iniciranjem krivičnog postupka pred​​ nadležnim sudom protiv tužiteljke [L.P.].“

• Na kraju, podnosilac zahteva traži da se oceni ustavnost obaveštenja državnog tužioca [KMLC.br. 59/15] od 23. juna 2015. godine i rešenja​​ specijalnog tužioca [PPS.br. 62/22] od 30. septembra 2022. godine o odbacivanju krivične prijave, jer ovo poslednje ne pojašnjava koji državni organ može doneti odluku o vraćanju u pređašnje stanje slučaja, odnosno predloga za iniciranje postupka za zaštitu zakonitosti, koji je, prema njegovom mišljenju iniciran u zakonskom roku.​​ 

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

USTAV REPUBLIKE KOSOVO

Član 31.

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

„1. Svakome se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.​​ 

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.”

​​ 

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA​​ 

Član 6.

(Pravo na pravično suđenje)

„1.​​ Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se mora​​ izreći​​ javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, neophodno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

  ​​ ​​ ​​​​ ​​ [...]”

ZAKONIK Br. 04/L-123​​ O KRIVIČNOM POSTUPKU

Član 82.​​ 

(Odbacivanje policijske krivične prijave)

„1. Državni tužilac donosi odluku kojom odbacuje policijsku krivičnu prijavu ili krivičnu prijavu drugih lica u roku od trideset (30) dana ako je iz prijave očigledno da:​​ 

1.1. ne postoji razumna sumnja da je izvršeno krivično delo;

1.2. period zastarevanja za to krivično delo je istekao;​​ 

1.3. krivično delo je obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem;​​ 

1.4. osumnjičeno lice štiti imunitet, a odricanje nije moguće ili ga odgovarajući organ nije izvršio; ili​​ 

1.5. postoje druge okolnosti koje isključuju gonjenje.​​ 

2. Državni tužilac će odmah poslati policiji kopiju presude, prema stavu 1 ovog člana.​​ 

3. Državni tužilac u roku od osam (8) dana od odbijanja prijave obaveštava oštećeno lice o odbacivanju krivične prijave i o razlozima za to

KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO ​​ Br.​​ 04/L-082​​ 

Član 208.

Sprečavanje upotrebe prava na pravne lekove​​ 

„1. Svako lice koje nezakonito spreči drugo lice u korišćenju svog prava na pritužbu, krivičnu prijavu, tužbu, žalbu, prigovor ili da koristi bilo koji drugi pravni lek, kazniće se novčano ili kaznom zatvora u trajanju do godinu dana.

2. Kada je delo predviđeno stavom 1. ovog člana izvršeno od strane ovlašćenog lica, zloupotrebljavajući svoju poziciju ili ovlašćenja, izvršilac će se kazniti kaznom zatvora u trajanju od tri (3) meseca do tri (3) godine.”

Član 422.

Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja

„1. Ovlašćeno lice koje, koristeći se svojim položajem ili ovlašćenjima, prekorači granice svojih ovlašćenja ili ne sprovede svoje dužnosti, sa namerom da stekne korist za sebe ili drugoga, ili da izazove štetu ili ozbiljnu povredu prava drugoga, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.

[...]”

Član 432.​​ 

(Donošenje protivzakonitih sudskih odluka)

​​ „Sudija ili porotnik, ili sudija suda za prekršaje koji, sa namerom da za sebe ili drugoga stekne nezakonitu bilo kakvu korist ili da našteti drugom licu, donese nezakonitu presudu, kazniće se novčano i kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.”

KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO BR.​​ 06/L-074​​ 

Neni 425

(Donošenje nezakonitih sudskih odluka)

„Sudija koji u nameri da za sebe ili drugog protivpravno pribavi bilo kakvu korist ili da nanese štetu drugom licu donese nezakonitu odluku, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.”

Ocena prihvatljivosti zahteva​​ 

• Sud prvo razmatra da li zahtev ispunjava kriterijume prihvatljivosti​​ propisane Ustavom, određene Zakonom i dalje specifikovane Poslovnikom o radu.​​ 

• U tom pravcu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju da:​​ 

„ 1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnijele sudu na zakonit način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.”

• Sud se takođe poziva na stav 4. člana 21. [Opšta načela] Ustava, koji propisuje da:

„4. Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica,onoliko koliko su izvodljiva.“

• Sud se takođe poziva na član 47.​​ [Individualni zahtevi],​​ član 48.​​ [Tačnost podneska]​​ i član 49.​​ [Rokovi]​​ zakona, koji propisuju:

Član 47.

[Individualni zakoni]

„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.”​​ 

Član 48.

[Tačnost podneska]

„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”​​ 

Član 49.

[Rokovi]

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac​​ primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta.“

• Sud prvo primećuje da u skladu sa stavom 4. člana 21. Ustava podnosilac zahteva ima pravo da podnese ustavnu žalbu, pozivajući se na navodne porede njegovih osnovnih prava i sloboda, koje važe za pojedince i pravna lica (vidi slučaj Ustavnog suda br.​​ KI41/09,​​ podnosilac zahteva Univerzitet AAB – RIINVEST ​​ DOO, rešenje o neprihvatljivosti od 3. februara 2010. godine, stav 14; i​​ KI35/18, podnosilac “Bayerische Versicherungsverbrand”, presuda od 11. decembra 2019. godine, stav 40).​​ 

• Sud takođe konstatuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana koja osporava akte javnih organa, odnosno (i) obaveštenje Kancelarije državnog tužioca [KMLC. br. 59/15] od 23. juna 2015. godine i (ii) Rešenje STRK-a [PPS.br.62/2022] od 30. septembra 2022. godine, čiju će prihvatljivost u nastavku oceniti odvojeno. Sud takođe primećuje da je podnosilac zahteva iskoristio sva pravna sredstva propisana zakonom.​​ 

(i)​​ Ocena prihvatljivosti u vezi sa obaveštenjem​​ Kancelarije državnog tužioca​​ [KMLC.br. 59/15]​​ od 23. juna 2015. godine​​ 

• Sud prvo podseća da je podnosilac zahteva pred Sudom izričito osporio obaveštenje Kancelarije državnog tužioca [KMLC. br. 59/15]​​ kojim, kako podnosilac zahteva navodi, su mu povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje].​​ 

• Pre nego što​​ razmotri​​ navode podnosioca zahteva, Sud će razmotriti kriterijum blagovremenosti njegovog zahteva u vezi sa obaveštenjem kancelarije državnog tužioca [KMLC.br.59/15] od 23. juna 2015. godine.

• Prvenstveno, Sud podseća da sudska praksa Suda prepoznaje druge slučajeve u kojima je ocenjena ustavnost obaveštenja Državnog tužioca (vidi, s tim u vezi, slučajeve Suda u kojima je, inter alia, ocenjena ustavnost obaveštenja državnog tužioca kojim nije usvojen zahtev strana da se zahtev za zaštitu zakonitosti podigne u njihovu korist: KI139/13, podnositeljka zahteva: Zorica Dokic, rešenje o neprihvatljivosti od 24. marta 2014. godine; KI107/14, podnositeljka zahteva: Xufe Rracaj, rešenje o neprihvatljivosti od 7. novembra 2014. godine; KI54/14, podnosilac zahteva: Baton Morina, rešenje o neprihvatljivosti od 10. avgusta 2015. godine; KI111/16, podnosilac zahteva: Asllan Zenuni, rešenje o neprihvatljivosti od 22. maja 2017. godine; i KI51/18, podnosilac zahteva: Sahit Musa, rešenje o neprihvatljivosti od 11. juna 2018. godine, KI42/18, podnositeljka zahteva: Asija Muslija, rešenje o neprihvatljivosti od 11. marta 2020. godine; i KI201/22, podnosilac zahteva Nazmi Uka, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2023. godine).

• S​​ tim u vezi, Sud još jednom ističe navod podnosioca zahteva u vezi sa obaveštenjem Kancelarije državnog tužioca [KMLC. br. 59/15] da je državna tužiteljka L.P., pogrešno izračunala rok za podnošenje predloga za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti, odbijajući njegov predlog obaveštenjem [KMLC.br.59/15] od 23. juna 2015. godine, kao neblagovremen, budući da je konstatovala da je predlog o kojem je reč predat 4. maja 2015. godine. Isti podvlači da je svoj predlog podneo putem preporučene pošte 29. aprila 2015. godine, s toga, u tom smislu njegov zahtev nije neblagovremen, kako je konstatovano obaveštenjem o kojem je reč.

• S tim u vezi, Sud ocenjuje da se „konačna odluka“, u skladu sa članom 49. Zakona, u vezi sa tvrdnjama podnosioca zahteva da nije pravilno izračunat rok za podnošenje predloga​​ za zaštitu zakonitosti od strane državnog tužioca, smatra Obaveštenje Državnog tužioca [KMLC. br. 59/15], od 23. juna 2015. godine, kojim je odbijen predlog zahteva za zaštitu zakonitosti.​​ 

• Nakon toga, u vezi sa daljim ispunjenjem kriterijuma blagovremenosti,​​ Sud ističe da se u skladu sa članom 49. (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od četiri (4) meseca. Rok počinje da teče od dana kada je podnosiocu zahteva predata sudska odluka. Ovaj zahtev propisan je i tačkom (c), stava (1) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika o radu, koji propisuje da se zahtev podnosi u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka poslednjeg efikasnog pravnog sredstva predata podnosiocu zahteva.​​ 

• Vraćajući se na okolnosti konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava obaveštenje Kancelarije državnog tužioca [KMLC. br. 59/15] od 23. juna 2015. godine. Sud iz spisa predmeta primećuje da je podnosilac zahteva 22. februara 2022. godine podneo krivičnu prijavu, između ostalog, i protiv tužiteljke L.P., koja je donela gorepomenuto obaveštenje​​ uz navod da je ista povredila zakonsku odredbu kada je odbila njegov predlog za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti, što podrazumeva da je podnosilac zahteva obaveštenje Kancelarije državnog tužioca [KMLC. br. 59/15] od 23. juna 2015. godine primio pre gorepomenutog datuma, a zahtev je Sudu predao 23. januara 2023. godine. Shodno tome, Sud konstatuje da je zahtev podnosioca zahteva predat nakon isteka zakonskog roka od četiri (4) meseca koji je propisan Zakonom i Poslovnikom o radu, i shodno tome je neprihvatljiv za razmatranje.​​ 

• U slučajevima kada podnosilac ima pravo da mu se kopija pravosnažne odluke domaćih sudskih organa​​ preda automatski, nameri i svrsi člana 49. Zakona najbolje bi poslužilo ukoliko bi se rok od četiri meseca računao od dana kada je predata kopija te odluke (vidi, između ostalog, slučaj ESLJP-a​​ Worm​​ protiv​​ Austrije, br. 83/1996/702/894,​​ presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav 33).​​ ​​ 

• Sud podseća da je svrha zakonskog roka od četiri (4) meseca, u skladu sa članom 49. Zakona i prema pravilu 34. (1) (c) Poslovnika o radu da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da​​ slučajevi​​ koji se odnose na ustavna pitanja budu tretirana u razložnom periodu i da ranije odluke ne budu konstantno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalog slučajeve suda KI48/21, podnosilac​​ Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; iKI45/21, podnosilac​​ Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav ​​ 35;​​ takođe vidi, između ostalog, slučaj ESLJP-a,​​ Mocanu di​​ drugi protiv Rumunije,​​ br. 10865/09,45886/07​​ i​​ 32431/08,​​ presuda od 17. septembra 2014. godine,​​ stav​​ 258).​​ 

• Kao zaključak, iz gore razrađenih razloga, Sud konstatuje da zahtev podnosioca u vezi sa obaveštenjem Kancelarije državnog tužioca [KMLC. br. 59/15] od 23. juna 2015. godine nije predat u zakonskom roku propisanom članom 49. Zakona i pravilom 34. (1) (c) Poslovnika o radu i shodno tome Sud ne može da razmotri meritum slučaja, odnosno, da li su osporenim obaveštenjem povređena ustavna prava podnosioca zahteva.​​ 

(ii)​​ Ocena prihvatljivosti u vezi sa rešenjem STRK-a​​ [PPS.br.62/2022]​​ od 30. septembra 2022. godine​​ 

• Sud podseća da podnosilac zahteva pred Sudom izričito osporava rešenje STRK-a [PPS.​​ br.​​ 62/2022] od 30. septembra 2022. godine, kojim su mu, kako navodi podnosilac zahteva, povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje].​​ 

• Što se tiče kriterijuma pravovremenosti, Sud​​ ponovo ističe da​​ osporeno rešenje STRK-a​​ nosi datum od 30. septembra 2022. godine, a da je podnosilac zahteva predao svoj zahtev​​ Sudu 23. januara 2923. godine, odnosno 3 (tri) meseca i 23 (dvadeset i tri) dana nakon prijema osporenog akta. Shodno tome, Sud konstatuje da je zahtev podnosioca zahteva predat u zakonskom roku od 4 (četiri) meseca​​ koji je propisan Zakonom i Poslovnikom o radu.

• Sa druge strane, što se tiče kriterijuma iscrpljivanja pravnih sredstava, Sud se poziva na stavove 2 i 3 člana 82 (Odbacivanje policijske krivične prijave) ZKPRK koji propisuju da „ 2. Državni tužilac će odmah poslati policiji kopiju presude, prema stavu 1 ovog člana” ​​ i 3. “Državni tužilac u roku od osam (8) dana od odbijanja prijave obaveštava oštećeno lice o odbacivanju krivične prijave i o razlozima za to“, gde se ne precizira da je dozvoljena žalba protiv rešenja državnog tužioca za odbacivanje krivične prijave. Takođe, Sud naglašava pravni savet u osporenom Rešenju STRK-a, kojim je podnosilac zahteva upućen da: „Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena“. Samim tim, Sud zaključuje da zahtev podnosioca zahteva ispunjava i uslov iscrpljenja efektivnih sredstava, propisanih Zakonom i Poslovnikom o Radu. ​​ ​​ 

• Pored toga, sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti propisane pravilom 34. [kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika o radu. Stav 2., pravila 34. Poslovnika o radu propisuje​​ kriterijume na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući i kriterijum da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Specifičnije, tačka d, stava 1. i stav 2. pravila 34. Poslovnika o radu propisuju da:​​ 

„(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

[...]

(d) Ako zahtev tacno razjašnjava i adekvatno iznosi​​ činjenice i navode 0 povredi ustavnih prava ili odredbi.​​ 

[...]

(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju.”

• Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na neki konkretan navod koji zahtev može da sadrži. U tom smislu, bilo bi tačnije kada bi se 0 istima govorilo kao 0 „očigledno neosnovanim navodima“. Ovi poslednje pomenuti se na osnovu sudske prakse ESLJP-a mogu svrstati u četiri posebne grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi koje karakteriše „jasno ili očigledno odsustvo povrede“; (iii) „nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi“, kao i (iv) „haotični ili nejasni navodi.“ Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva koji je ocenjen kao „očigledno neosnovan“, ​​ kao i specifikacije četiri gorepomenute kategorije navoda kvalifikovane kao „očigledno neosnovane“ razvijene sudskom praksom ESLJP-a, Sud je prisvojio i u svojoj sudskoj praksi, uključujući, ali ne ograničavajući se na slučajeve KI40/20, podnosilac​​ Sadik Gashi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac​​ Kujtim Lleshi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; KI21/21, podnosilac​​ Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine; KI107/21, podnosilac​​ Ramiz Hoti,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine.

• U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno u oceni da li je isti očigledno neosnovan po ustavnom osnovu, Sud će prvo podsetiti​​ na srž slučaja i navode podnosioca zahteva u vezi sa rešenjem STRK-a [PPS.br.62/2022] od 30. septembra 2020. godine o odbacivanju krivične prijave protiv tužiteljke L.P., u čijoj će oceni Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a u​​ skladu sa kojom je, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, on obavezan da tumači osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom.​​ 

• U tom smislu i na početku Sud podseća da srž ovog slučaja koja je povezana sa činjenicom da je podnosilac zahteva podneo tužbi protiv opštine Glogovac, kojom je tražio izmirenje obaveze, a koji je postupak​​ okončan presudom Apelacionog suda [Ae.br.29/14] od 23. decembra 2014. godine​​ gde je isti odbio​​ žalbu​​ podnosioca zahteva​​ kao neosnovanu.​​ Zbog toga, podnosilac zahteva se obratio Kancelariji glavnog državnog tužioca​​ s predlogom da podnose zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu protiv presude Apelacionog suda [Ae.br.29/14] o d23. decembra 2014. godine, zahtev koji je tužiteljka L.P. obaveštenjem [KMLC. Br. 59/15] od 23. juna 2015. godine odbila kao neblagovremen.​​ Uz navod da su tužiteljka o kojoj je reč i sudije koje su rešavale njegov slučaj izvršili krivično delo​​ „Donošenje nezakonitih sudskih odluka“​​ koje je propisano članom 432. prethodnog ZKRK-a, 22. februara 2021. godine podnosilac zahteva je podneo krivičnu prijavu, koju je STRK odbacilo​​ 21. maja 2021. godine. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je 12. avgusta 2022. godine ponovio krivičnu prijavu samo protiv tužiteljke L.P. koju je STRK takođe odbacilo 30. septembra 2022. godine rešenjem [PPS.br.62/2022] uz obrazloženje da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičena izvršila krivično delo kao u krivičnoj prijavi​​ niti neko drugo krivično delo​​ koje se goni​​ po službenoj dužnosti.​​ 

• S tim u vezi, Sud​​ podseća da podnosilac zahteva navodi da:​​ „[…]​​ obaveštenjem datim od državne tužiteljke [L.P.] KMLC.Br. 59/15 od 23.06.2015. godine i rešenjem o odbacivanju krivične prijave specijalnog tužioca Državnog tužilaštva [M.K.] PPS.br. 62/22 od 30.09.2022. godine, doveden sam u nejednak položaj pred Vrhovnim sudom Kosova kao i kod organa nadležnog​​ Tužilaštva za​​ iniciranje​​ istražnog postupka​​ da se dokaže​​ da je obaveštenjem KLMC.br. 59/15 izvršena povreda zakona koja je uticala na to da mi se negiraju moja prava, kako pred Sudom, tako i kod Tužilaštva iniciranjem krivičnog postupka pred nadležnim sudom protiv tužiteljke [L.P.].“​​ Štaviše, u ovom kontekstu, Sud ističe da je podnosilac zahteva u svom zahtevu pomenuo da je zbog nemogućnosti podnošenja nekog drugog pravnog sredstva radi ostvarivanja​​ njegovih prava, podneo krivičnu prijavu protiv nekoliko sudija i tužiteljke L.P., jer su prema mišljenju istih:​​ „[…] kao službena lica povredili član 245. Krivičnog zakonika Kosova donošenjem protivzakonitih sudskih odluka, nanoseći mi štetu koja je precizirana po tužbi iniciranoj pred Osnovnim sudom u Prištini, C.br. 403/12“,​​ kao i da je ponovio krivičnu prijavu protiv tužiteljke L.P., jer je samo protiv iste​​ „[…] imao uverljive dokaze da potvrdi povredu zakona […].“

• Međutim, sud ističe da podnosilac zahteva u svom zahtevu nije specifikovao kako je njegovo pravo zagarantovano članom 31. Ustava povređeno u njegovom slučaju niti pruža neko dotično obrazloženje u vezi sa njegovom povredom. Tačnije, Sud primećuje da podnosilac zahteva nije uopšte elaborirao​​ kako je osporeno rešenje STRK-a o odbacivanju krivične prijave prema tužilji L.P. povredilo njegovo gorepomenuto​​ pravo.​​ 

• Štaviše, Sud se poziva i na stav 1., člana 82. (Odbacivanje policijske krivične prijave)​​ ZKPRK-a koji specifično propisuje kriterijume na osnovu kojih državni tužilac rešenjem odbacuje krivičnu prijavu koju je primio od policije ili drugih izvora u roku od trideset (30) dana. U okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća​​ na obrazloženje osporenog rešenja​​ STRK-a o odbacivanju krivične prijave, gde je konstatovano da (i) nema elemenata krivičnih dela i da ukoliko bi ih bilo (ii) predmet bi bio obuhvaćen​​ zastarevanjem krivičnog gonjenja kao pravne prepreke koja onemogućava preduzimanje krivičnog gonjenja, kao i (iii)​​ da su slične sumnje protiv iste tužiteljke L.P. zajedno sa još nekoliko drugih službenih lica, bili tretirani u jednom drugom krivičnom predmetu, krivina prijava koja je odbačena 21. maja 2021. godine zbog nedostatka sumnje u izvršenje krivičnih dela. Shodno tome, Sud konstatuje da osporeno rešenje STRK-a sadrži dovoljno obrazloženja u vezi sa ispunjenjem​​ uslova za odbacivanje krivične prijave.​​ 

• Sud, u tom kontekstu ističe da, na osnovu člana 48. Zakona i stava (1) (d) u (2) pravila 34. Poslovnika o radu i​​ njegovoj sudskoj praksi, on je konstantno isticao da:​​ (i) stranke su obavezne da tačno pojasne i da adekvatno podnesu činjenice i navode; i takođe (ii) da dokažu i da dovoljno potkrepe njihove navode o povredama prava i ustavnih odredbi (vidi slučajeve Suda KI163/18, podnosilac​​ Kujtim Lleshi,​​ iznad citiran, stav 85 i​​ KI124/20,​​ podnosilac​​ MuhamedAli Ceysűlmedine, rešenje o neprihvatljivosti, od 20. januara 2021. godine, stav 42).​​ 

• Sud takođe podseća da je i on konstantno isticao​​ da samo pominjanje nekog ustavnog člana, bez jasnog i adekvatnog objašnjenja kako je povređeno to pravo, nije dovoljno kao argument​​ za pokretanje mehanizma zaštite koji​​ pružaju Ustav i Sud, kao institucija koja se stara o poštovanju ljudskih prava i sloboda (vidi u tok kontekstu slučajeve Suda​​ KI02/18,​​ podnosilac​​ Vlada Republike Kosovo [ministarstvo​​ životne sredine i prostornog planiranja],​​ rešenje o neprihvatljivosti od 20. juna 2019. godine, stav 36; i​​ KI95/19,​​ podnosilac​​ Ruzhdi Bejta,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, stavovi 30-31).​​ 

• U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva​​ navodi povredu člana 31. Ustava, bez obrazlaganja i potkrepljivanja povredu istih osporenim rešenjem STRK-a.​​ 

• Stoga, navod podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa rešenjem STRK-a [PPS.br.62/2022] od 30. septembra 2022. godine je​​ „nepotkrepljen​​ ili neobrazložen“​​ i shodno tome neprihvatljiv kao očigledno neosnovan po ustavnom osnovu, kako je propisano članom 48. Zakona i pravilom 34 (1) (d) i (2) Poslovnika o radu.​​ 

Zaključak​​ 

• Shodno tome i konačno, Sud konstatuje da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv:​​ 

• U vezi s navodima koji se odnose na obaveštenje Kancelarije državnog tužioca​​ [KMLC.br. 59/15]​​ od 23. juna 2015. godine, kao neblagovremeni, u skladu sa kriterijumom propisanim članom 49. Zakona i pravilom​​ 34 (1) (c)​​ Poslovnika o radu;

• U vezi sa navodima podnosioca zahteva koji se odnose na rešenje STRK-a​​ [PPS.br.62/2022]​​ od 30. septembra 2022. godine kao očigledno neosnovani u kategoriji​​ „nepotkrepljenih i neobrazloženih“​​ navoda, kako je propisano pravilom​​ 34 (1) (d)​​ i​​ (2)​​ Poslovnika o radu.

IZ TIH​​ RAZLOGA​​ 

Ustavni sud, u skladu sa članovima​​ 21.​​ (4)​​ i​​ 113.​​ (1)​​ i​​ (7)​​ i116.​​ (2)​​ Ustava,​​ sa članovima​​ 20., 47.,​​ 48.​​ i​​ 49. Zakona, i u skladu sa pravilima​​ ​​ 34.​​ (1) (c)​​ i​​ (d)​​ i​​ (2),​​ kao i​​ 48.​​ (1) (b)​​ Poslovnika o radu,​​ 31. januara​​ 2024. godine,​​ jednoglasno:

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI​​ ovo rešenje u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 4., člana 20. Zakona; i​​ 

• DA KONSTATUJE​​ da ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.​​ 

Sudija izvestilac    ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Predsednica Ustavnog suda

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi   ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Gresa Caka-Nimani​​