Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 11. marta 2024. godine
Br. ref.: RK 2394/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI69/23
Podnosilac
Erlis Xërxa
Ocena ustavnosti rešenja [PN. br. 1350/22] Apelacionog suda od
29. decembra 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
U sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednice
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sutkinja
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Erlis Xërxa (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Meshari Selimaj, advokat iz Đakovice.
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost rešenja [PN. br. 1350/22] Apelacionog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 29. decembra 2022. godine u vezi sa naredbom [UGJK. br. 161/22] Osnovnog suda u Peći-Odeljenje za teška krivična dela (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 7. novembra 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti rešenja [PN. br. 1350/22] Apelacionog suda od 29. decembra 2022. godine, kojim su, prema navodima podnosioca zahteva, povređena njegova prava zagarantovana članom 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 (Zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu br. 01/2023 Ustavnog suda Republike Kosovo je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na slučajeve koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 27. marta 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 31. marta 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR. KI69/23] imenovala sutkinju Selvetu Gërxhaliu-Krasniqi za sutkinju izvestiteljku i Veće za razmatranje sastavljeno od sudija: Radomir Laban (predsedavajući), Remzije Istrefi-Peci i Enver Peci (članovi).
Dana 24. maja 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i poslao kopiju zahteva Apelacionom sudu.
Dana 19. jula 2023. godine, Sud je tražio od zastupnika podnosioca zahteva da ga obavesti o tome da li ima bilo kakvih procesnih dešavanja u vezi sa oduzetom imovinom podnosioca zahteva.
Dana 24. jula 2023. godine, zastupnik podnosioca zahteva je obavestio Sud da u ovom slučaju ima novih procesnih dešavanja u vezi sa oduzetim objektom u svojini podnosioca zahteva.
U kontekstu odgovora zastupnika podnosioca zahteva od 24. jula 2023. godine, Sud primećuje da je zastupnik podnosioca zahteva izjavio da Sud treba da nastavi sa ustavnom ocenom zahteva KI69/23 bez obzira na gore pomenutu naredbu Osnovnog suda za oslobađanje oduzetog objekta u svojini podnosioca zahteva.
Zastupnik podnosioca zahteva je u dopisu od 24. jula 2023. godine, izjavio: „Obaveštavam Vas da je Osnovni sud u Peći - Odeljenje za teška krivična dela, naredbom UGJK. br. 161/22 od 06.07.2023. godine, odbacio, kao neblagovremen, zahtev Osnovnog tužilaštva u Uroševcu - Odeljenje za teška krivična dela PP/L br. 138120 i PP IL br. 58/2022 od 15.06.2023. godine za privremenu meru radi obezbeđenja oduzete imovine i naredbu za oslobađanje imovine ovde podnosioca zahteva. Takođe, kako smo saznali, Osnovno tužilaštvo u Uroševcu je iskoristilo pravo žalbe na gore navedenu naredbu i da je sada na Apelacionom sudu Kosova da oceni zakonitost ili osnovanost naredbe izdate od strane Osnovnog suda u Peći i u ovom kontekstu, odluka prvostepenog suda još uvek nije pravosnažna naredba pošto drugostepeni sud još uvek nije odlučio. U svakom slučaju, mi i dalje ostajemo pri našem zahtevu podnetom Ustavnom sudu pod brojem K169/23 i želimo da Sud nastavi sa ustavnom ocenom ovog zahteva“.
Dana 31. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sutkinje izvestiteljke i jednoglasno/većinom glasova iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Krivični postupak
Dana 7. novembra 2022. godine, Osnovni sud je naredbom [UGJK. br. 161/22] odlučio da privremeno oduzme građevinske objekte u zoni II Nacionalnog parka „Šari“ na Brezovici, opština Štrpce, na osnovu zahteva Osnovnog tužilaštva u Uroševcu PP/I. br. 138/20 i PP/I. br. 58/22 od 14.10.2022. godine, uključujući i imovinu-vilu podnosioca zahteva identifikovanu pod br. 06976-12.
Osnovni sud je obrazložio, kao u nastavku: (i) Osnovno tužilaštvo je podnelo zahtev za privremeno oduzimanje građevinskih objekata u zoni II Nacionalnog parka „Šari“ na Brezovici, opština Štrpce, koji su rezultat krivičnih dela za koja se sprovodi istraga protiv nekolicine okrivljenih zbog osnovane sumnje da su izvršili krivična dela kažnjiva relevantnim odredbama KZRK-a; (ii) Osnovni sud je nakon uvida i ocene spisa predmeta našao da su ispunjeni zakonski uslovi za privremeno oduzimanje jer se sumnja da su gore navedeni objekti izgrađeni u suprotnosti sa Zakonom br. 04/L-087 o Nacionalnom parku „Šari“, a za koje objekte se sumnja da su rezultat krivičnih dela za koja se sprovodi istraga; (iii) u skladu sa članom 112.9 ZKPRK-a, privremeno oduzeti predmeti i imovina su pod nadzorom i kontrolom državnog tužioca; (iv) protiv ove naredbe može se podneti prigovor u roku od 48 sati od trenutka prijema, upućen vanpretresnom veću tog suda.
Dana 18. novembra 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo prigovor sa predlogom da se poništi naredba [UGJK. br. 161/22] Osnovnog suda od 7. novembra 2022. godine.
Dana 25. novembra 2022. godine, Osnovni sud je rešenjem [PK. br. 389/22] odbio, kao neosnovan, prigovor koji je podnosilac zahteva podneo protiv naredbe [UGJK. br. 161/22] Osnovnog suda od 7. novembra 2022. godine.
Osnovni sud je obrazložio, kao u nastavku: (i) vanpretresno veće tog suda je ocenilo da su u konkretnom slučaju gore navedeni prigovori neosnovani jer se ova pravna stvar nalazi u fazi istrage; (ii) prema naredbi za oduzimanje sudije za prethodni postupak, privremeno su oduzete stvari koje mogu biti dokaz tokom ovog krivičnog postupka ili koje su omogućile izvršenje krivičnog dela ili koje se mogu smatrati imovinskom dobiti stečenom izvršenjem krivičnog dela; (iii) i vanpretresno veće ovog suda smatra da je naredba sudije za prethodni postupak izdata u skladu sa zakonskim odredbama KZRK-a i da je u potpunosti osnovana; (iv) u konkretnom slučaju, istraga je u toku i radi se o privremenom oduzimanju u toku krivičnog postupka; (v) imajući u vidu da je u konkretnom slučaju potrebno hitno preduzeti radnje kako bi se pribavili potrebni dokazi i izbegla mogućnost nestanka ovih dokaza koji će biti razjašnjeni u kasnijim fazama postupka u kojima će biti odlučeno o njihovom trajnom oduzimanju ili oslobađanju; (vi) takođe, u skladu sa članom 267.4 ZKPRK-a, državni tužilac je dužan da traži privremenu meru obezbeđenja imovine iz člana 268. ZKPRK-a.
Osnovni sud je dao pravnu pouku da je u skladu sa članom 24.6 ZKPRK-a protiv tog rešenja dozvoljena žalba u roku od 5 dana od trenutka prijema tog rešenja, te da se žalba upućuje Apelacionom sudu, a preko tog suda.
Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu zbog povrede zakona, sa predlogom da Apelacioni sud usvoji žalbu i vrati predmet na ponovno odlučivanje ili da preinači ožalbeno rešenje.
Dana 29. decembra 2022. godine, Apelacioni sud je rešenjem [PN. br. 1350/22] odbacio, kao nedozvoljenu, žalbu podnosioca zahteva izjavljenu protiv rešenja [PK. br. 389/22] Osnovnog suda od 25. novembra 2022. godine.
Apelacioni sud je obrazložio, kao u nastavku: (i) Apelacioni sud je nakon razmatranja spisa predmeta i ožalbenog rešenja došao do zaključka da ne može da razmotri žalbu podnosioca zahteva zbog procesnih smetnji formalne prirode; (ii) Apelacioni sud nalazi da uprkos tome što je data pravna pouka sa pravom žalbe Apelacionom sudu; (iii) u konkretnom slučaju protiv rešenja Osnovnog suda nije dozvoljena posebna žalba; (iv) članom 417.5 ZKPRK-a je predviđeno: „Rešenje o prigovoru vanpretresnog veća preispituje Apelacioni sud samo na žalbu presude osnovnog suda, ukoliko nije drugačije predviđeno ovim zakonikom“; (v) dakle, s obzirom da je vanpretresno veće pri prvostepenom sudu odlučilo o prigovoru na naredbu sudije za prethodni postupak za privremeno oduzimanje, na ovo rešenje se ne može uložiti posebna žalba Apelacionom sudu.
Iz spisa predmeta proizilazi da je na osnovu zahteva Osnovnog tužilaštva u Uroševcu [PP/. br. 138/20 i PP/. br. 58/22] od 15.06.2023. godine, Osnovni sud, naredbom [UGJK. br. 161/22] od 6. jula 2023. godine, odlučio sledeće: ODBACUJE SE kao neblagovremen zahtev Osnovnog tužilaštva u Uroševcu-Odeljenje za teška krivična dela PP/I. br. 138/20 i PP/I. br. 58/22 od 15.06.2023. godine za privremenu meru obezbeđenja oduzete imovine, NALAŽE SE oslobađanje objekta podnosioca zahteva.
U kontekstu odgovora zastupnika podnosioca zahteva od 24. jula 2023. godine, Sud primećuje da je zastupnik podnosioca zahteva izjavio da Sud treba da nastavi sa ustavnom ocenom zahteva KI69/23 bez obzira na gore navedenu naredbu Osnovnog suda za oslobađanje oduzetog objekta u svojini podnosioca zahteva.
Zastupnik podnosioca zahteva je u dopisu od 24. jula 2023. godine, izjavio: „Obaveštavam Vas da je Osnovni sud u Peći - Odeljenje za teška krivična dela, naredbom UGJK. br. 161/22 od 06.07.2023. godine, odbacio, kao neblagovremen, zahtev Osnovnog tužilaštva u Uroševcu - Odeljenje za teška krivična dela PP/L br. 138120 i PP IL br. 58/2022 od 15.06.2023. godine za privremenu meru radi obezbeđenja oduzete imovine i naredba za oslobađanje imovine ovde podnosioca zahteva. Takođe, kako smo saznali, Osnovno tužilaštvo u Uroševcu je iskoristilo pravo žalbe na gore navedenu naredbu i da je sada na Apelacionom sudu Kosova da oceni zakonitost ili osnovanost naredbe izdate od strane Osnovnog suda u Peći i u ovom kontekstu, odluka prvostepenog suda još uvek nije pravosnažna naredba pošto drugostepeni sud još uvek nije odlučio. U svakom slučaju, mi i dalje ostajemo pri našem zahtevu podnetom Ustavnom sudu pod brojem K169/23 i želimo da Sud nastavi sa ustavnom ocenom ovog zahteva“.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi povredu člana 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 (Zaštita imovine) EKLJP.
Podnosilac zahteva navodi: „Ovim odlukama koje je doneo državni tužilac i koje je odobrio sudija za prethodni postupak izdavanjem naredbe za privremeno oduzimanje, ozbiljno je povređen član 55. Ustava Republike Kosovo, koji je u stavu 2. ovog člana utvrdio da se Prava i osnovne slobode garantovane ovim Ustavom, mogu ograničiti samo do onih mera koje su neizbežne, kako bi se u otvorenom i demokratskom društvu ispunio cilj, radi kojeg je dozvoljeno ograničenje“.
Podnosilac zahteva tvrdi: „U ovom slučaju se radi o proizvoljnoj odluci kojom su nezakonito ograničena osnovna prava i slobode građana Republike Kosovo, koji su zakonito od nadležnih organa opštine Štrpce, osim što su kupili imovinu od fizičkih lica, takođe izgradili kuće uz odobrenu dozvolu tih organa, tako da, ne želeći da se upuštamo u glavnu stvar, lišavanje prava da vlasnik u ovom slučaju treće lice ima u posedu i korišćenju svoju imovinu jer je okrivljeno nekoliko lica koja nemaju nikakvu interferenciju ili vezu sa trećim licem i njegovom kućom, to predstavlja krajnju apsurdnost i nezakonitost“.
Podnosilac zahteva tvrdi da je naredba za privremeno oduzimanje građevinskog objekta u suprotnosti sa procesnim i materijalnim odredbama ZKPRK-a, a posebno sa članom 270.3 ZKPRK-a.
Podnosilac zahteva tvrdi: „Treće lice, ovde Erlis Xërxa, u smislu člana 270. stav 3. podstav 3.1 ZKPRK-a, imao je pravo svojine na nepokretnosti i svojoj vili 6 meseci pre privremenog oduzimanja imovine, takođe je isti uknjižio imovinu u katastarske knjige opštine Štrpce, na dan 17.12.2018. godine i od tada je, pored toga što bio vlasnik bio i faktički posednik nepokretnosti br. 06976-12. Takođe, u smislu člana 270. stav 3. podstav 3.2 ZKPRK-a, on je kupio nepokretnost za koju je zaključio ugovor kod Javnobeležničke kancelarije H.A. u Štrpcu, pod brojem ugovora LPR. br. 1270/2018, Ref. br. 601/2018 sa prodavcem M.S., u ukupnoj kupoprodajnoj ceni od 34.389 evra“.
Podnosilac zahteva tvrdi sledeći: „Pozivajući se ponovo na član 270. stav 3. podstav 3.3 ZKPRK-a, treće lice Erlis Xërxa nije znao i ne zna ili nije mogao da zna da li je bilo koja radnja u vezi sa izdavanjem građevinske dozvole za izgradnju njegove vile bila zasnovana na nekom krivičnom delu. Isti se pridržavao redovnog postupka za podnošenje zahteva za dobijanje građevinske dozvole, isti je ispunio sve zakonske kriterijume koje je upravni organ, u ovom slučaju Direkcija za urbanizam u opštini Štrpce, imala kao zakonski uslov za izdavanje građevinske dozvole, a koji uslovi su utvrđeni na osnovu Zakona br. 04/L-110 o izgradnji, Zakona br. 05/L-031 o upravnom postupku“.
Podnosilac zahteva tvrdi da između oduzete imovine i okrivljenih ne postoji nikakva veza i dodaje: „Isto kao i u gore navedenom obrazloženju, izdata naredba za privremeno oduzimanje je nezakonita u ovom slučaju i to u smislu člana 270. stav 3. podstav 3.4 ZKPRK-a, jer okrivljeni u ovom slučaju ne mogu da koriste, razmene ili na bilo koji drugi način osiguraju pristup nepokretnosti ovde protivne strane Erlis Xërxa jer je on legitimni vlasnik i u potpunoj saglasnosti sa članom 36. Zakona br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, i članom 4. tačka (C) Zakona br. 04/L-009 o izmenama i dopunama Zakona br. 2002/5 o osnivanju registra za prava na nepokretnu imovinu“.
U ovom kontekstu, podnosilac zahteva navodi: „Okrivljeni nikada nisu imali predmetnu parcelu u svojini ili posedu, nemaju nikakav pristup korišćenju, razmeni ili bilo kom drugom obliku interesa na vili evidentiranoj na parceli broj 06976-12, tako da nema nikakvog smisla da se čak i po ovom osnovu opravdava oduzimanje jer između okrivljenih i nepokretnosti ne postoji nikakva veza“.
Podnosilac zahteva naglašava će, s obzirom da se radi o „kolosalnom ulaganju“ kapitala stečenog radom i posvećenošću tokom celog života, prvo za kupovinu katastarske parcele, a zatim za izgradnju vile, koje dostiže novčani iznos od 200.000 evra (dvesta hiljada evra), naredbom za privremeno oduzimanje će se neopravdano ugroziti njegova prava.
Podnosilac zahteva tvrdi da je Osnovni sud povredio član 46. Ustava jer je oduzeo njegovu imovinu iako on nije subjekat krivičnog gonjenja od strane državnog tužioca kao okrivljeni, optuženi ili osumnjičeni, već samo zbog činjenice da je dobio građevinsku dozvolu na imovini u njegovoj svojini od subjekta, opštine Štrpce.
Podnosilac zahteva na kraju navodi da je njemu, na osnovu prethodno izloženog, povređeno pravo na zaštitu imovine, zagarantovano članom 46. Ustava, članom 1. Protokola br. 1 EKLJP i članom 17. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
„1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda“.
Član 46.
[Zaštita imovine]
Garantuje se pravo na imovinu.
Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.
3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.
4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.
5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom.
Član 53.
[Tumačenje odredbi ljudskih prava]
„Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava“.
Član 54.
[Sudska zaštita prava]
„Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno“.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde“.
[...]
Član 1. Protokola br. 1
(Zaštita imovine)
„Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni“.
ZAKONIK BR. 04/L-123 O KRIVIČNOM POSTUPKU (objavljen u Službenom listu 28. decembra 2012. godine, a naknadno stavljen van snage Zakonikom br. 08/L-032 o krivičnom postupku, objavljenim u Službenom listu 17. avgusta 2022. godine)
Član 112.
Privremena sekvestracija
„9. Privremeno oduzeti predmeti stavljaju se pod nadzor i kontrolu državnog tužioca. Državni tužilac može da dodeli čuvanje i kontrolu ovlašćenom policijskom službeniku nad privremeno oduzetim predmetima u imovinom shodno stavova 5. 6 i 8 ovog člana“.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud na početku razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom.
Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom“.
U nastavku, Sud, takođe, razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Zakonom i Poslovnikom. S tim u vezi, Sud se prvo poziva na član 47. (Individualni zahtevi) i tačku (b) stava (1) pravila 34. Poslovnika, kojima je propisano:
Član 47.
(Individualni zahtevi)
„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva“.
Pravilo 34.
(Kriterijumi prihvatljivosti)
„1. Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[…]
(b) ako su iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva utvrđena zakonom protiv osporenog akta“.
Sud podseća da pravilo o iscrpljivanju pravnih sredstava prema stavu 7. člana 113. Ustava, članu 47. Zakona i pravilu 34 (1) (b) Poslovnika, obavezuje one koji žele da iznesu svoj slučaj pred Ustavni sud, moraju prvo da iskoriste delotvorna pravna sredstva koja su na raspolaganju u skladu sa zakonom protiv osporene presude ili odluke.
Sud primećuje da je suština ovog slučaja povezana sa naredbom [UGJK. br. 161/22] koju je izdao Osnovni sud za potrebe privremenog oduzimanja građevinskih objekata u zoni II Nacionalnog parka „Šari“ na Brezovici, opština Štrpce, na osnovu zahteva Osnovnog tužilaštva u Uroševcu PP/I. br. 138/20 i PP/I. br. 58/22 od 14.10.2022. godine, uključujući i vilu podnosioca zahteva identifikovanu pod brojem 06976-12. Osnovni sud je nakon uvida i ocene spisa predmeta utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi za privremeno oduzimanje jer se sumnja da su predmetni objekti izgrađeni u suprotnosti sa Zakonom br. 04/L-087 o Nacionalnom parku „Šari“, a za koje objekte se sumnja da su rezultat krivičnih dela za koja se sprovodi istraga. Podnosilac zahteva je podneo prigovor sa predlogom da se poništi naredba [UGJK. br. 161/22] Osnovnog suda od 7. novembra 2022. godine. Osnovni sud je odbio, kao neosnovan, prigovor koji je podnosilac zahteva podneo protiv naredbe [UGJK. br. 161/22] Osnovnog suda od 7. novembra 2022. godine. Osnovni sud je istakao da je u konkretnom slučaju istraga u toku i da se radi o privremenom oduzimanju i da je u toku krivični postupak imajući u vidu da je u konkretnom slučaju potrebno hitno preduzeti radnje kako bi se pribavili potrebni dokazi i izbegla mogućnost nestanka ovih dokaza. Osnovni sud je dao pravnu pouku podnosiocu zahteva u skladu sa članom 24.6 ZKPRK-a da je protiv tog rešenja dozvoljena žalba Apelacionom sudu. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu zbog povreda zakona sa predlogom da Apelacioni sud usvoji žalbu i vrati predmet na ponovno odlučivanje ili da preinači ožalbeno rešenje i ostavi na snazi naredbu za oduzimanje. Apelacioni sud je odbacio kao nedozvoljenu žalbu podnosioca zahteva izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda. U međuvremenu, Osnovni sud je, dana 15. jula 2023. godine, u ponovljenom postupku pokrenutom od strane Osnovnog tužilaštva u Uroševcu, odlučio da je njegov zahtev za privremeno oduzimanje imovine podnosioca zahteva neblagovremen i naložio oslobađanje oduzetog objekta u svojini podnosioca zahteva. Međutim, zastupnik podnosioca zahteva je obavestio Sud da želi da se nastavi sa ustavnom ocenom zahteva podnosioca zahteva.
Sud podseća da podnosilac zahteva u suštini tvrdi da su redovni sudovi, kada su usvojili naredbu osnovnog tužioca za privremeno oduzimanje objekta u svojini podnosioca zahteva, povredili ustavne garancije iz člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.
Sud, u nastavku i u smislu ocene obaveze iscrpljivanja svih „delotvornih“ pravnih sredstava, podseća da je ocena da li je ova obaveza ispunjena, dobro utvrđena u sudskoj praksi ESLJP-a, u skladu sa kojom je Sud, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom. Ista načela su razrađena i primenjena u konsolidovanoj praksi Suda, koja obuhvataju razmotrene zahteve u parničnom, krivičnom i upravnom postupku.
Kao što je razjašnjeno kroz sudsku praksu ESLJP-a, afirmisanu i kroz sudsku praksu Suda, na osnovu načela supsidijarnosti, svrha i opravdanost obaveze iscrpljivanja pravnih sredstava ili pravilo iscrpljivanja, jeste da pruži relevantnim organima, pre svega redovnim sudovima, mogućnost da spreče ili isprave navodne povrede Ustava. Ova obaveza je zasnovana na pretpostavci sadržanoj u članu 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava i članu 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP, da pravni poredak Republike Kosovo obezbeđuje delotvorna sredstva za zaštitu Ustavom zagarantovanih prava i osnovnih sloboda. Ovo je važan aspekt supsidijarnog karaktera mehanizma ustavne pravde (vidi slučajeve Suda KI35/22, podnosilac zahteva Xheladin Beka, rešenje o neprihvatljivosti od 13. oktobra 2022. godine, stav 28, KI106/21, podnosilac Bujar Shehu i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2022. godine; KI43/20, podnositeljka zahteva Fitore Sadikaj, rešenje o neprihvatljivosti od 31. avgusta 2020. godine, stav 37; i KI42/20, podnosilac zahteva Armend Hamiti, rešenje o neprihvatljivosti od 31. avgusta 2020. godine, stav 44; i vidi, takođe, predmete ESLJP-a Vernillo protiv Francuske, br. 11889/85, presuda od 20. februara 1991. godine, stav 27; Selmouni protiv Francuske, br. 25803/94, presuda od 28. jula 1999. godine; Kudła protiv Poljske [VV], br. 30210/96, presuda od 26. oktobra 2000. godine, stav 152, Andrášik i drugi protiv Slovačke, br. 57984/00 i 6 drugih predstavki, odluka od 22. oktobra 2022. godine).
Sud primećuje da je zastupnik podnosioca zahteva tražio da Sud nastavi sa ustavnom ocenom ovog zahteva bez obzira na činjenicu da je Osnovni sud naložio oslobađanje oduzetog objekta podnosioca zahteva. Zastupnik podnosioca zahteva naglašava da ovo pitanje još uvek nije rešeno jer je osnovni tužilac podneo žalbu Apelacionom sudu protiv naredbe Osnovnog suda za oslobađanje oduzetog objekta u svojini podnosioca zahteva. Prema rečima zastupnika podnosioca zahteva činjenica da je osnovni tužilac podneo žalbu Apelacionom sudu podrazumeva da je epilog ovog zahteva još uvek nerešen.
U tom kontekstu, Sud ukazuje na ustavnu obavezu, utvrđenu stavom 3. člana 102. [Opšta načela sudskog sistema] Ustava da sudovi sude na osnovu Ustava i zakona. Sledstveno tome, Sud, takođe, naglašava da obaveza tumačenja ljudskih prava u skladu sa sudskom praksom ESLJP-a, utvrđena članom 53. Ustava, važi i za redovno sudstvo. Sud stoga ocenjuje da redovni sudovi, u skladu sa načelom supsidijarnosti, moraju da primenjuju načela i standarde razvijene sudskom praksom ovog Suda i ESLJP-a, koja se odnose na garancije utvrđene članom 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.
Sud ocenjuje da je slučaj podnosioca zahteva u ovoj fazi u toku u postupku pred Apelacionim sudom povodom žalbe Osnovnog tužilaštva protiv naredbe [UGJK. br. 161/22] Osnovnog suda od 6. jula 2023. godine, koji je naložio oslobađanje oduzete imovine podnosioca zahteva.
Sa svega napred navedenog, proizilazi da je davanje prednosti sudskoj zaštiti prava pred redovnim sudovima i pravu na delotvorna pravna sredstva veoma važan aspekt zaštite ljudskih prava koji moraju uzeti u obzir redovni sudovi, a koje uzima u obzir i Ustavni sud ako mu takav slučaj podnesu strane koje su ovlašćene i nakon što ispune kriterijume prihvatljivosti, uključujući i iscrpljivanje pravnih sredstava.
U svetlu napred navedenog, Sud, uzimajući u obzir činjenicu da je postupak oduzimanja objekta u svojini podnosioca zahteva u toku, a na osnovu dobro utvrđenog načela da se postupci moraju ceniti u celini, podnosilac zahteva svoje navode koji se odnose na oduzimanje objekta u njegovoj svojini: (i) može da iznese u postupku sudskog razmatranja pred Apelacionim sudom; (ii) pozivajući se na garancije utvrđene članom 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP; i (iii) načela i standarde utvrđene sudskom praksom Suda i ESLJP-a, u skladu sa kojima su sudovi, na osnovu člana 53. Ustava, dužni da tumače osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
Sud je u svojoj sudskoj praksi već utvrdio da ako su postupci u toku pred redovnim sudovima tada se zahtev podnosilaca zahteva smatra preuranjenim (vidi slučaj Suda KI108/18, podnosilac Blerta Morina, rešenje o neprihvatljivosti od 5. septembra 2019. godine, stav 190 i tu pomenute reference).
Shodno tome, u smislu poštovanja načela supsidijarnosti, Sud ocenjuje da je zahtev podnosioca zahteva u ovoj fazi postupka preuranjen.
Sud naglašava da ovo utvrđenje Suda ne sprečava podnosioca zahteva da ubuduće ponovo podnese ustavni zahtev u zakonskom roku nakon okončanja postupka za oduzimanje objekta u njegovoj svojini i iscrpljivanja svih delotvornih pravnih sredstava utvrđenih važećim zakonodavstvom.
U zaključku, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca zahteva preuranjen i da se na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 34 (1) (b) Poslovnika mora odbiti kao neprihvatljiv.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7, članovima 20. i 47. Zakona i pravilima 34 (2) i 48 (1) (b) Poslovnika, na sednici održanoj dana 31. januara 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi Gresa Caka-Nimani
Erlis Xërxa
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Nisu iscrpljena pravna sredstva
Krivični