Ocena ustavnoti presude Vrhovnog suda KosovaA.A. br. 5/2022, od 19. aprila 2022. godine

Rešenje o neprohvatljivosti

br. predmeta KI107/22

podnosiocu: Valdet Avdiu

Preuzimanje:

Shqip
Srpski

Përmbledhje Vendimi tekst

Priština, 10. februara 2023. godine

Br. ref.:RK 2125/23

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

slučaju br. KI107/22

Podnosilac

Valdet Avdiu

Ocena ustavnoti Presude Vrhovnog suda Kosova

A.A. br. 5/2022, od 19. aprila 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija, i

Nexhmi Rexhepi, sudija

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

Zahtev je podneo Valdet Avdiu iz Prištine (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka

Podnosilac zahteva osporava ustavnost Presude Vrhovnog suda Kosova A.A. br. 5/2022 od 19. aprila 2022. godine u vezi sa Odlukom Tužilačkog Saveta Kosova KPK/br. 413/2022, od 22. marta 2022. godine (u daljem tekstu: TSK).

Predmetna stvar

Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude, kojom su, po navodima podnosioca zahteva, povređena njegova prava koja su zagarantovana članovima 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 109 [Državni Tužilac] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima (u daljem tekstu: EKLjP).

Pravni osnov

Zahtev se zasniva na članu 113 (7) [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 22. (Procesuiranje podnesaka) i članu 47. (Individualni zahtevi) Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).

Postupak pred Ustavnim Sudom

Dana 20. jula 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Ustavnim Sudom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

Dana 25. jula 2022. godine, Predsednica Suda je imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Nexhmi Rexhepi (članovi).

Dana 26. jula 2022. godine, podnosilac zahteva je bio obavešten u vezi sa registracijom zahteva i po jedna kopija je poslata i Vrhovnom Sudu i TSK-u.

Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je započeo njegov mandat u Sudu.

Dana 18. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.

Pregled činjenica

Iz spisa predmeta proizlazi da je dana 28. oktobra 2021. godine, TSK primio od strane nadležnog organa (Kancelarije Glavnog državnog tužioca) predlog za početak istražnog postupka protiv podnosioca zahteva, tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Uroševcu, sa predlogom da se istom izrekne disciplinska mera privremeno smanjenje plate do 50% u trajanju od godinu dana.

Dana 2. novembra 2021. godine, TSK je osnovao Istražno veće za istragu disciplinskog slučaja protiv podnosioca zahteva.

Dana 30. decembra 2021. godine, Istražno veće je podneo izveštaj TSK-u sa nalazima da je podnosilac zahteva delovao u suprotnosti sa članom 6 stav 2 tačka 2.10 Zakona br. 06/L-057 o Disciplinskoj odgovornosti Sudija i Tužilaca (u daljem tekstu: ZDOST). U izveštaju Istražnog veća je konstatovano da je u krivičnom predmetu PP.I.br.117/21 u vezi sa saobraćajnom nezgodom u kojoj su učestvovala dva vozila u kojoj je poginulo pet lica, među kojima je i jedno bilo maloletno, podnosilac zahteva kao tužilac na tom predmetu, je zamenio meru pritvora kućnim pritvorom i takođe je podigao optužnicu bez sprovođenja istrage.

Dana 12. januara 2022. godine, TSK je u odluci KPK/br.174/2022, odlučio da: (i) USVAJA se kao osnovan izveštaj Istražnog veća, AD, br. 09/2021 od 30. decembra 2021. godine, u disciplinskom slučaju protiv podnosioca zahteva, tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Uroševcu; (ii) POTVRĐUJE se da je podnosilac zahteva odgovoran za disciplinsku povredu navedenu u članu 6 stav 2 tačka 2.1 ZDOST; (iii) Podnosiocu zahteva se izriče disciplinska mera “Trajni premeštaj u Osnovnom tužilaštvu u Đakovici.”

TSK je objasnio da je podnosilac zahteva delovao u suprotnosti sa zakonskim odredbama koje su na snazi, gde je u krivičnom postupku, PP.I.nr.117/21, u vezi sa saobraćajnom nezgodom u kojoj su učestvovala dva vozila u kojoj je poginulo pet lica, među kojima je i jedno bilo maloletno, podnosilac zahteva kao tužilac na tom predmetu, je zamenio meru pritvora kućnim pritvorom i takođe je podigao optužnicu bez sprovođenja istrage.

Dana 16. februara 2022. godine, Vrhovni sud je u rešenju A.A. br.1/2022: (i) USVOJIO žalbu podnosioca zahteva, tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Uroševcu, (ii) PONIŠTIO je odluku TSK-a br. 174/2022 od 12. januara 2022. godine; i, (iii) PREDMET vratio na ponovno razmatranje u TSK. Vrhovni sud je ustanovio da: (i) TSK je u tački I izreke osporenog rešenja usvojio izveštaj Istražnog veća, gde se ističe da je podnosilac zahteva počinio povredu člana 6. stav 2. tačka 2.10 ZDOST; (ii) a, u tački II izreke osporene odluke pogrešno je navedeno da je podnosilac zahteva počinio povredu člana 6. stav 2. tačka 2.1 ZDOST; (iii) i stoga, na ponovnom razmatranju, TSK treba da ukloni ove nejasnoće.

Dana 16. marta 2022. godine, TSK je u odluci KPK/br.413/2022, utvrdio da: (i) USVAJA se izveštaj sa nalazima Istražnog veće AD. br. 09/2021 od 30. decembra 2021. godine u disciplinskom slučaju protiv podnosioca zahteva, tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Uroševcu; (ii) POTVRĐUJE se da je podnosilac zahteva delovao u suprotnosti sa članom 6 stav 2 tačka 2.10 ZDOST-a i u suprotnosti sa opštim načelima Etičkog kodeksa i profesionalnog ponašanja za tužioce; (iii) Podnosiocu zahteva se izriče disciplinska sankcija, “Trajni premeštaj u Osnovnom tužilaštvu u Đakovici”, u opštem odeljenju, prema članu 7 stav 1 tačka 1.4 ZDOST-a.

TSK je obrazložio: (i) podnosilac zahteva je pokazao veliki nemar jer nije pokazao profesionalnu pažnju, polazeći od činjenice da je bilo pet (5) žrtava i da su postojali uslovi za pritvor; (ii) podnosilac zahteva nije prihvatio izveštaj telefonskog pregleda, sudsko-medicinsko veštačenje pete žrtve i podigao je optužnicu, a da nije u potpunosti i precizno dokazao činjenice od značaja za donošenje zakonite odluke; (iii) Kancelarija glavnog državnog tužioca je utvrdila ozbiljne propuste i preporučila pokretanje disciplinskog postupka; (iv) podnosilac zahteva je okrivljenog teretio za krivično delo „ugrožavanje javnog saobraćaja“ iz člana 370.5 KZRK-a, za koje je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina, i ovom činjenicom se podrazumeva da će zamenom mere pritvora u meru kućnog pritvora to predstavljati priliku da okrivljeni izbegne tešku krivičnu kaznu; (v) TSK je saslušao izveštaj predsedavajućeg Istražnog veća, koji je razradio sve činjenice i dokaze prikupljene tokom istražnog postupka, i TSK je ostao pri nalazima Istražnog veća; (vi) podnosilac zahteva je počinio povredu člana 6. stav 2. tačka 2.10 ZDOST-a, jer je isti, time Što je podneo zahtev za zamenu mere pritvora u kućni pritvor, pri tom još uvek ne osiguravajući sve materijalne dokaze koje ima, narušio poverenje javnosti u nepristrasnost; (vii) podnosilac zahteva je žurno zamenio meru pritvora kućnim pritvorom a nakon sedam (7) dana od zamene mere podigao je optužnicu bez okončanja istrage; (viii) disciplinska sankcija “Trajni premeštaj u Osnovnom tužilaštvu u Đakovici, u Opšte odeljenje”, je u skladu sa povredama koje su utvrđene u izveštaju Istražnog veća.

Podnosilac zahteva se žalio pred Vrhovnim sudom tvrdeći da je došlo do pogrešne primene materijalnog prava, povrede zakonskog postupka i činjeničnih grešaka što je uticalo na postupak kao i na donošenje odluke u vezi sa disciplinskom merom sa predlogom da se žalba usvoji i da se izmeni napadnuta odluka time što e se podnosilac zahteva osloboditi disciplinske odgovornosti ili da se izmeni izrečena disciplinska mera nekom blažom merom koja je u skladu sa utvrđenom povredom.

U odgovoru na žalbu podnosioca predstavke, TSK je tvrdio da je žalba podnosioca zahteva neosnovana i da žalbene tvrdnje ne stoje i zbog činjenice da u radnjama podnosioca zahteva postoje elementi disciplinskog prestupa iz člana 6. stav 2. tačka 2.10. ZDOST-a.

Dana 19. aprila 2022. godine, Vrhovni sud je u Presudi A.A. br. 5/2022 odredio da: (i) usvaja se kao delimično osnovana žalba podnosioca zahteva, tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Uroševcu, Menja se odluka TSK-a br. 413/2022, od 22. marta 2022. godine i to u tački III izreke odluke u vezi sa disciplinskom sankcijom, tako da se podnosiocu zahteva izriče mera “privremeno smanjenje plate od 50, u periodu od 6 (šest) meseci”; (ii) U preostalom delu, žalba podnosioca zahteva, podneta protiv odluke TSK-a se odbija kao neosnovana.

Vrhovni sud je obrazložio: (i) polazeći od stanja stvari, Vrhovni sud prihvata kao osnovan zaključak i pravni stav TSK-a da u delovanju podnosioca zahteva postoje svi elementi disciplinskog prestupa iz člana 6 stav 2 tačka 2.10 ZDOST-a; (ii) podnosilac zahteva je podnošenjem zahteva za zamenu mere pritvora kućnim pritvorom, a bez osiguravanja svih materijalnih dokaza, narušio poverenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet državnog tužilaštva; (iii) sprovedenim dokazima je dokazano da je podnosilac počinio disciplinske radnje i da ga nemar ne oslobađa disciplinske odgovornosti; (iv) disciplinska mera koju je izrekao TSK nije u skladu sa principom srazmernosti, kao i uzimajući u obzir okolnosti u kojima je disciplinski prestup počinjen, te opšte i prethodno ponašanje podnosioca zahteva; (v) menja se odluka TSK-a kao u izreci ove presude, kao srazmerna i adekvatna mera u odnosu na učinjeni disciplinski prekršaj i da će ista služiti za disciplinsko kažnjavanje podnosioca zahteva ali i drugih; (vi) dakle, izricanjem disciplinske sankcije, smanjenjem plate od 50% za 6 meseci, može se ostvariti svrha izricanja disciplinske sankcije.

Navodi podnosioca zahteva

Podnosilac zahteva tvrdi da je osporenom presudom došlo do povrede njegovih prava koja su zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 109 [Državni tužilac] Ustava u vezi sa članom 6 (1) [Pravo na pravično suđenje] EKLjP-a.

Podnosilac zahteva tvrdi da je povređen član 31 Ustava zato što: “Ovaj član je povređen od strane TSK-a jer me prilikom ponovnog odlučivanja nije pozvao da učestvujem na sednici a na osnovu člana 12 stav 11 ZDOST-a, odredbe Zakona o krivičnom postupku se primenjuju mutatis mutandis u postupku prikupljanja dokaza i prava lica koja su pod istragom, i pošto je Vrhovni Sud Republike Kosova pitanje vratio na ponovno odlučivanje, i samim tim i u ovoj situaciji važe odredbe člana 14 stav 1 i 2 ZDOST-a, a koji članovi obavezuju TSK da pozovu strane u postupku da učestvuju na sednicama Saveta, što i predstavlja povredu člana 31 Ustava Republike Kosovo i člana 6 EKLjP-a (Pravo na pravično suđenje), zbog toga što su povređene ustavne garancije na fer, pravično i nepristrasno suđenje, što me je onemogućilo da pozovem svedoke radi postavljanja pitanja, i da bi razjasnio slučaj i izneo svoju odbranu preko advokata zato što na prvom ročištu na kojem sam učestvovao nisam imao dovoljno vremena da pripremim odbranu, jer sam imao samo dva dana vremena, gde sam i tokom ta dva dana bio na sednicama, i takođe zbog toga što sam se sa TSK-om povezao putem video-linka, i bilo mi je nemoguće da imam advokata.”

Podnosilac zahteva takođe tvrdi da je i Vrhovni sud povredio član 31 Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLjP-a zbog toga što ga nije pozvao da učestvuje na sednici u vezi sa njegovim slučajem.

S tim u vezi, podnosilac zahteva dodaje: “[...] zbog toga što samo nepozivanje ni je onemogućilo da predstavim moje tvrdnje, pred sudskim telom a koje sam predstavio u žalbi, ali koje tvrdnje Vrhovni Sud Kosova uopšte nije cenio.”

Podnosilac zahteva tvrdi da je povređeno njegovo diskreciono pravo i nezavisnost kao tužioca u krivičnom predmetu kako je to i zagarantovano članom 109. Ustava [Državni tužilac].

U tom pravcu, a u vezi sa povredom člana 109 Ustava, podnosilac zahteva navodi da: “Protivzakonito je i protivno Ustavu za bilo koje fizičko i pravno lice da se meša, ometa, utiče ili da pokušava da se meša, ometa i utiče na Državnog tužioca tokom vršenja tužilačkih funkcija u vezi sa bilo kojom istragom, postupkom ili individualnim predmetom [...] Tužioci uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanskih tužbi i razrešenja sa funkcije zbog preduzetih radnji, donesenih odluka ili izraženih mišljenja koja su u okviru njihovih nadležnosti.”

U vezi sa tumačenjem člana 6, stav 2, tačka 2.10 ZDOST-a, podnosilac zahteva navodi da: “Tumačenje člana 6 stav 2 tačka 2.10 ZDOST-a, od strane TSK-a i od strane Vrhovnog Suda, ne samo što se uopšte i ne odnosi na moju situaciju, zato što navedena tačka navodi Povredu dužnosti tužioca, prema ovom zakonu, uključuje sledeće radnje, ukoliko ih tužilac izvrši namerno ili iz nemara i ponaša se, bilo tokom vršenja dužnosti ili privatno, na taj način da narušava ugled državnog tužioca ili čime može ugroziti poverenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet državnog tužioca e, isti je u suprotnosti sa članom 31, članom 109 Ustava, kao i sa članom 5 EKLjP-a, jer na osnovu odluke TSK-a i presude Vrhovnog suda Kosova, odredbe koje se tiču prava na slobodu i sigurnost, tumače se u korist ostajanja u pritvoru.”

Na kraju, podnosilac zahteva traži: (i) da se zahtev proglasi prihvatljivim; (ii) da se utvrdi da je došlo do povrede članova 31 i 109 Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLjP-a; (iii) da se proglasi nevažećom Presuda Vrhovnog suda, A.A. br. 5/2020, od 19. aprila 2022. godine kao i odluka TSK-a, KPK/nr.413/2022 od 22. marta 2022. godine.

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

USTAV REPUBLIKE KOSOVO

Član 31

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

“1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.”

Član 53 [Tumačenje Odredbi Ljudskih Prava]

“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava.”

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

Član 6

(Pravo na pravično suđenje)

“1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.”

[...]

ZAKON Br. 06/L - 057 O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI SUDIJA I TUŽILACA

Član 6

[Disciplinski prekršaji tužilaca]

“[...]

2. Povreda dužnosti tužioca, prema ovom zakonu, uključuje dole navedene radnje, ukoliko ih tužilac izvrši namerno ili iz nemara:

[...]

2.10. ponaša se, bilo tokom vršenja dužnosti ili privatno, na taj način da narušava ugled državnog tužioca ili čime može ugroziti poverenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet državnog tužioca.”

Član 7

[Disciplinske sankcije]

“1. Za disciplinske prekršaje, odgovarajući saveti mogu sudijama odnosno tužiocima izreći jednu ili više od dole navedenih disciplinskih sankcija:

1.1. ne javnu pisanu opomenu;

1.2. javnu pismenu opomenu;

1.3. privremeno smanjenje zarade do pedeset procenata (50%) za period od jedne (1) godine;

1.4. privremeni ili trajni premeštaj u niži sud odnosno tužilaštvo;

1.5. predlog za razrešenje.

2. Disciplinske mere se izriču samo u skladu sa principom proporcionalnosti i uzimajući u obzir:

2.1. broj i težinu disciplinskih prekršaja koje je počinio sudija ili tužilac;

2.2. posledice disciplinskog prekršaja;

2.3. okolnosti pot kojima je počinjen disciplinski prekršaj;

2.4. rad i opšte ponašanje sudije ili tužioca;

2.5. ponašanje i nivo saradnje sudije ili tužioca tokom disciplinskog postupka”

Član 12

[Istražni postupak]

“[...]

11. Odredbe Zakona o krivičnom postupku sprovode se mutatis mutandis u skladu sa postupkom za prikupljanje dokaza i pravima lica pod istragom.”

Član 14

[Disciplinski postupak]

“1. Po prijemu pismenog izveštaja o istrazi sudije ili tužioca ili sporazuma na osnovu člana 13 ovog zakona, odgovarajući savet će održati ročište u periodu od trideset (30) dana. Savet može odlučiti o održavanju dodatnog ročišta ako isto zahteva složenost predmeta. Strane u postupku će biti pozvane da prisustvuju ročištima.

2. Sudija ili tužilac protiv kojeg se vodi istražni postupak, ima pravo zastupati sebe ili angažovati advokata odbrane. Savet se obavezuje da omogući uvid u sve dokaze kao i dosije predmeta.

3. Savet odlučuje da li je navodni disciplinski prekršaj izvršen. Ukoliko savet zaključi da je sudija ili tužilac odgovoran za navodni disciplinski prekršaj, odrediće disciplinsku kaznu u skladu sa odredbama ovog zakona.

4. Kvorum tokom disciplinskog postupka čini će devet (9) članova saveta. Odluke saveta se donose prostom većinom glasova prisutnih članova.

5. Odluka saveta treba da bude u pismenom obliku, da sadrži razloge donošenja odluke i pravni lek. Primerak odluke dostavlja se nadležnom organu, koji je tražio pokretanje istrage i sudiji ili tužiocu, a u situacijama predviđenim članom 12 stav 3 ovog zakona, i ombudsmanu. Prvostepena odluka će se objaviti na internet stranici saveta nakon što postane konačna.

6. Savet donosi odluku u roku od dva (2) meseca od prijema izveštaja istražne komisije.”

Član 15

[Žalba na disciplinske odluke]

“1. Stranke imaju pravo žalbe na odlukama disciplinskog saveta, direktno Vrhovnom Sudu Kosova, u roku od petnaest (15) dana od dana prijema odluke. Ostali sudovi Kosova nisu nadležni da razmatraju i odlučuju u vezi disciplinske procedure prema sudijama i tužiocima.

2. Žalba na odluku Saveta ima efekat suspenzije i sprečava sprovođenje te odluke, dok se ne razmotri žalba.

3. Ako Savet ne odluči u skladu sa članom 14 stav 6, sudija ili tužilac i nadležni organ koji je tražio pokretanje istrage, kao i u situacijama predviđenim članom 12 stav 3 ovog zakona i ombudsman, može podneti žalbu Vrhovnom sudu zbog propusta odgovarajućeg saveta.

4. Žalba se može podneti pod sledećim okolnostima:

4.1. u slučaju pogrešne primene zakona;

4.2. u slučaju kršenja postupka utvrđenog zakonom;

4.3. u slučaju faktičke ili očigledne činjenične greške koja utiče na osnovna prava stranke ukoliko ozbiljno utiče na nepristrasnost i integritet postupka;

5. Vrhovni sud, u tročlanom telu, koje je izabrao predsednik Vrhovnog suda, u roku od trideset (30) dana, razmatra žalbu i donosi odluku. Ukoliko je predsednik Vrhovnog suda subjekt odluke saveta, onda izbor članova vrši najstariji sudija Vrhovnog suda.

6. Nakon razmatranja žalbe, Vrhovni sud može potvrditi izmeniti ili vratiti odluku savetu na ponovno razmatranje.

7. Ukoliko Vrhovni sud odluči da predmet vrati savetu na ponovno razmatranje, savet odlučuje u roku od trideset (30) dana od dana prijema rešenja, na osnovu odluke suda, kao i o tome obaveštava sud u pisanom obliku.

8. Ako Vrhovni sud u roku od trideset (30) dana od vraćanja predmeta na razmatranje, kao što je predviđeno stavom 6, ne dobije informaciju o ponovnom razmatranju, onda Vrhovni sud odlučuje o slučaju u roku od petnaest (15) dana.

9. Odluka Vrhovnog suda je konačna.

10. Sastav sudskog veća pri Vrhovnom sudu, prema stavu 5 ovog člana i istražnog panela prema članu 12, stav 5 ne treba da bude sastavljen od članova koji su subjekat disciplinskih procedura.”

Ocena prihvatljivosti zahteva

Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o radu.

Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

Član 47

[Individualni zahtevi]

“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

“Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član 48

[Tačnost podneska]

“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.

Član 49

[Rokovi]

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku...”

U proceni ispunjenja uslova o prihvatljivosti, kako su i navedeni iznad, Sud primećuje da je podnosilac zahteva precizirao da osporava jedan akt nekog javnog organa, odnosno Presudu Vrhovnog suda [AA. br. 5/2022] od 19. aprila 2022. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređena u skladu sa uslovima člana 48. Zakona i podneo je zahtev u skladu sa rokovima propisanim u članu 49. Zakona.

Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su predviđeni u pravilu 39. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Pravilo 39 (2) Poslovnika utvrđuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmatra zahtev, uključujući i uslov da zahtev nije očigledno neosnovan. Pravilo 39 (2) precizira:

“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.

Sud podseća da gore navedeno pravilo, zasnovano kako na sudskoj praksi ESLJP-a, tako i na sudskoj praksi Suda, omogućava poslednje navedenom da proglasi zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može da proglasi zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti smatra da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je propisano u stavu (2) pravila 39. Poslovnika (vidi slučaj KI04/21, podnositeljka Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi, takođe, slučaj KI175/20, podnositeljka Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).

Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazvati ih “očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi; i na kraju, (iv) “haotični ili nategnuti” navodi (vidi, tačnije, za koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao “očigledno neosnovan” i specifičnosti četiri gore pomenute kategorije navoda kvalifikovanih kao “očigledno neosnovani”, Praktični vodič ESLJP-a o kriterijumima prihvatljivosti od 31. avgusta 2019. godine; Deo III. Neprihvatljivost zasnovana na meritumu; A. Očigledno neosnovani navodi, stavovi 255 do 284, vidi, takođe, slučaj KI04/21, gore citiran, stav 27, kao i slučaj KI175/20, gore citiran, stav 38).

U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno pri oceni da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanog u ovom zahtevu i odgovarajuće navode podnosioca zahteva, pri čijoj oceni će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojom je on, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom (vidi slučaj KI04/21, gore citiran, stav 28).

Sud primećuje da je suština ovog slučaja povezana sa činjenicom da je TSK primio od nadležnog organa (Kancelarije Glavnog državnog tužioca) predlog za pokretanje istražnog postupka protiv podnosioca zahteva, sa predlogom da se istom izrekne disciplinska mera, privremeno umanjenje zarade do 50% na godinu dana. TSK je osnovao Istražno veće da istraži disciplinski slučaj protiv podnosioca zahteva. Istražno veće je podnelo izveštaj TSK-u sa nalazom da je podnosilac zahteva delovao u suprotnosti sa članom 6 stav 2 tačka 2.10 ZDOST-a. U izveštaju Istražnog veća je konstatovano da je u krivičnom predmetu PP.I.br.117/21 u vezi sa saobraćajnom nezgodom u kojoj su učestvovala dva vozila u kojoj je poginulo pet lica, među kojima i jedno maloletno lice, podnosilac zahteva u svojstvu tužioca u tom predmetu je zamenio meru pritvora kućnim pritvorom i takođe je podigao optužnicu bez sprovođenja istrage. TSK je preko usvojio kao osnovan izveštaj Istražnog veća, u disciplinskom predmetu protiv podnosioca zahteva i potvrdio disciplinski prekršaj podnosioca zahteva i izrekao mu je disciplinsku meru Trajni premeštaj u Osnovno tužilaštvo u Đakovici. Vrhovni sud je odobrio žalbu podnosioca zahteva i vratio je predmet TSK-u na ponovno razmatranje. Podnosilac zahteva je ponovo uložio žalbu Vrhovnom sudu, navodeći pogrešnu primenu materijalnog prava, povrede postupka i činjenične greške koje su uticale na postupak i odlučivanje u vezi sa disciplinskom merom sa predlogom da se žalba usvoji i izmeni napadnuto rešenje gde će se podnosilac zahteva osloboditi disciplinske odgovornosti ili da se promeni izrečena disciplinska mera, nekom blažom merom u skladu sa utvrđenom povredom. Vrhovni sud je delimično usvojio kao osnovanu Žalbu podnosioca zahteva i izmenio je odluku TSK-a u vezi sa disciplinskom sankcijom, gde je podnosiocu zahteva izrečena mera “privremeno smanjenje plate od 50 %, za period od 6 (šest) meseci.”

Sud podseća da podnosilac zahteva navodi tvrdnje o povredi specifičnih garancija iz člana 31 Ustava i člana 6 (1) EKLjP-a a koje su povezane sa ne pozivanjem podnosioca zahteva na sednicu koja je održana pred Vrhovnim Sudom. Podnosilac zahteva takođe tvrdi i povredu nezavisnosti prilikom izvršenja njegovih dužnosti kao tužioca na predmetu, kako je to zagarantovano članom 109 Ustava.

S tim u vezi, Sud želi da naglasi zaključke TSK-a: (i) podnosilac zahteva je pokazao veliki nemar jer nije pokazao profesionalnu pažnju, polazeći od činjenice da je bilo pet (5) žrtava i da su postojali uslovi za pritvor; (ii) podnosilac zahteva nije prihvatio izveštaj telefonskog pregleda, sudsko-medicinsko veštačenje pete žrtve i podigao je optužnicu, a da nije u potpunosti i precizno dokazao činjenice od značaja za donošenje zakonite odluke; (iii) Kancelarija glavnog državnog tužioca je utvrdila ozbiljne propuste i preporučila pokretanje disciplinskog postupka; (iv) podnosilac zahteva je okrivljenog teretio za krivično delo „ugrožavanje javnog saobraćaja“ iz člana 370.5 KZRK-a, za koje je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina, i ovom činjenicom se podrazumeva da će zamenom mere pritvora u meru kućnog pritvora to predstavljati priliku da okrivljeni izbegne tešku krivičnu kaznu; (v) TSK je saslušao izveštaj predsedavajućeg Istražnog veća, koji je razradio sve činjenice i dokaze prikupljene tokom istražnog postupka, i TSK je ostao pri nalazima Istražnog veća; (vi) podnosilac zahteva je počinio povredu člana 6. stav 2. tačka 2.10 ZDOST-a, jer je isti, time Što je podneo zahtev za zamenu mere pritvora u kućni pritvor, pri tom još uvek ne osiguravajući sve materijalne dokaze koje ima, narušio poverenje javnosti u nepristrasnost; (vii) podnosilac zahteva je žurno zamenio meru pritvora kućnim pritvorom a nakon sedam (7) dana od zamene mere podigao je optužnicu bez okončanja istrage; (viii) disciplinska sankcija “Trajni premeštaj u Osnovnom tužilaštvu u Đakovici, u Opšte odeljenje”, je u skladu sa povredama koje su utvrđene u izveštaju Istražnog veća.

Sud takođe želi da naglasi zaključke Vrhovnog Suda: (i) polazeći od stanja stvari, Vrhovni sud prihvata kao osnovan zaključak i pravni stav TSK-a da u delovanju podnosioca zahteva postoje svi elementi disciplinskog prestupa iz člana 6 stav 2 tačka 2.10 Zakona o Disciplinskoj Odgovornosti Sudija i Tužilaca; (ii) podnosilac zahteva je podnošenjem zahteva za zamenu mere pritvora kućnim pritvorom, a bez osiguravanja svih materijalnih dokaza, narušio poverenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet državnog tužilaštva; (iii) sprovedenim dokazima je dokazano da je podnosilac počinio disciplinske radnje i da ga nemar ne oslobađa disciplinske odgovornosti; (iv) disciplinska mera koju je izrekao TSK nije u skladu sa principom srazmernosti, kao i uzimajući u obzir okolnosti u kojima je disciplinski prestup počinjen, te opšte i prethodno ponašanje podnosioca zahteva; (v) menja se odluka TSK-a kao u izreci ove presude, kao srazmerna i adekvatna mera u odnosu na učinjeni disciplinski prekršaj i da će ista služiti za disciplinsko kažnjavanje podnosioca zahteva ali i drugih; (vi) dakle, izricanjem disciplinske sankcije, smanjenjem plate od 50% za 6 meseci, može se ostvariti svrha izricanja disciplinske sankcije.

Što se tiče tvrdnje podnosioca zahteva da mu je bilo povređeno pravo da bude saslušan, Sud ponavlja da se korektnost postupaka uvek ceni razmatrajući celinu istih i da jedna izolovana nepravilnost ne može biti dovoljna da bi se postupci u celini ocenili kao nepravični (vidi slučaj ESLjP-a Mirolubovs protiv Letonije, br. 798/05, Presuda od 15. septembra 2009. godine, stav 103).

S tim u vezi, Sud primećuje da je i sam podnosilac zahteva priznao da je putem “video linka” učestvovao na sednici koju je održao TSK. Sud ocenjuje da se izostanak sednice na drugom ili trećem stepenu može opravdati posebnostima predmetnog postupka, pod uslovom da je sednica saslušanja održana u prvom stepenu (vidi slučaj ESLjP-a, Salomonsson protiv Švedske , br. 38978/97, Presuda od 12. novembra 2002. godine, stav 36).

Sud ocenjuje da je Vrhovni Sud: (i) dva puta ispravio odluke TSK-a; (ii) prvi put je slučaj podnosioca zahteva vraćen u TSK zbog preciziranja pravnih osnova u vezi sa disciplinskom sankcijom; (iii) drugi put je promenio i zamenio disciplinsku sankciju od “ Trajni premeštaj u Osnovnom tužilaštvu u Đakovici, u Opšte Odeljenje” disciplinskom sankcijom “smanjenje plate od 50 % za 6 meseci.”

Na osnovu gore navedenog, Sud zaključuje da su sprovedeni postupci u celini bili pravični zato što je: (i) TSK preko “video linka” dao mogućnost podnosiocu zahteva da predstavi svoje argumente; (ii) Vrhovni sud je u skladu sa principom proporcionalnosti primenio i zamenio strožu disciplinsku sankciju sa blažom disciplinskom sankcijom, a na osnovu zahteva samog podnosioca zahteva.

U vezi sa tvrdnjama podnosioca zahteva o pogrešnoj primeni ZDOST, Sud naglašava da podnosilac zahteva pored navoda o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a kao rezultat pogrešnog tumačenja činjenica i pogrešne primene zakona, ne potkrepljuje u dovoljnoj meri niti argumentuje pred Sudom kako je ovo tumačenje primenjivog zakona od strane redovnih sudova moglo da bude „očigledno pogrešno“, što je rezultiralo „proizvoljnim zaključcima“ ili „očigledno neobrazloženim“ za podnosioca zahteva ili kako postupci pred Vrhovnim sudom i TSK-om, u celosti, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni. Pored toga, Sud ocenjuje da je Vrhovni sud uzeo u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, navode podnosilaca zahteva i obrazložili su jasno iste (Vidi: u tom smislu, slučaj Suda KI64/20, podnosilac zahteva: Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 03. avgusta 2020. godine, stav 41; i KI37/21 Podnosilac zahteva Isa Tusha, Naser Tusha i Miradije Tusha, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. septembra 2021. godine, stav 67).

Sud ponavlja da je u ovom slučaju ocenio ispravnost postupka u celini i ne može da spekuliše da li je disciplinska sankcija protiv podnosioca predstavke pravična ili ne. Da bi se ocenila korektnost disciplinske sankcije, Sudu su potrebni „razlozi sa težinom” (weighty reasons), što nedostaje u okolnostima ovog konkretnog slučaja.

Nasuprot tvrdnjama podnosioca zahteva i ceneći u celini postupke koji su sprovedeni pred Vrhovnim sudom, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva imao pogodnosti kontradiktornog postupka i da je imao mogućnost da u raznim fazama postupka iznese tvrdnje i dokaze koje je smatrao bitnim za svoj predmet; da je imao priliku da delotvorno pobija tvrdnje i dokaze koje je iznela protivna strana; Vrhovni sud je saslušao i ispitao sve njegove tvrdnje, koje su, objektivno gledano, bile bitne za rešenje predmeta; da su činjenični i pravni razlozi za pobijanu odluku detaljno izneti i da su postupci, gledano u celini, bili pravični (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a; Garcia Ruiz protiv Španije, gore citiran, stavovi 29 i 30; vidi, takođe, slučaj Suda br. KI22/19, podnosilac zahteva Sabit Ilazi, rešenje o neprihvatljivosti od 7. juna 2019. godine, stav 42).

Dakle, Sud zaključuje da tvrdnje podnosioca zahteva o povredi prava na pravo i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31 Ustava i članom 6 EKLjP-a zbog toga što nije pozvan na sednicu pred Vrhovnim Sudom i pogrešnog tumačenja i primene zakona na snazi su (i) tvrdnje koje se kvalifikuju kao “ nepotkrepljene ili neobrazložene” tvrdnje, i kao takve, ove tvrdnje podnosioca zahteva su očigledno neosnovane po ustavni osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.

Što se tiče tvrdnji podnosioca zahteva u vezi sa povredama člana 109 Ustava kao i adekvatne odbrane u osporenim postupcima, Sud ocenjuje da ove tvrdnje neće biti predmet ocene ustavnosti zbog toga što ne otvaraju neka nova pitanja koja nisu ranije razmotrena u okviru člana 31 Ustava u kombinaciji sa članom 6 EKLjP-a. (vidi slučaj Suda br. KI215/21, podnosilac zahteva Arbër Shkreli i drugi, Rešenje o neprihvatljivosti od 15. februara 2022. godine, paragrafi 93 i tu spomenute reference).

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud u skladu sa članom 113. 7 Ustava, članovima 20 i 47 Zakona i u skladu sa pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o radu, dana 18. januara 2023. godine, jednoglasno

ODLUČUJE

DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda

Radomir Laban Gresa Caka-Nimani

podnosiocu:

Valdet Avdiu

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Upravni