Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 13. februara.2023 godine
Br.ref.:RK 2127/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI33/22
Podnosilac
Selim Raqi
Ocena ustavnosti presude Rev. br. 84/2021 od 11. oktobra 2021. godine Vrhovnog suda
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Selim Raqi (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Isa Salihi, advokat iz Prištine.
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [Rev. br. 84/2021] od 11. oktobra 2021. godine Vrhovnog suda u vezi sa presudom [Ac. br. 3442/18] od 27. jula 2020. godine Apelacionog suda Kosova, presudom [C. br. 407/2017] Osnovnog suda u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 8. maja 2018. godine, presudom Apelacionog suda [Ac. br. 813/2014] od 6. februara 2017. godine i presudom Osnovnog suda [C. br. 784/09] od 5. avgusta 2013. godine.
Podnosilac zahteva je osporenu odluku primio 10. novembra 2021. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti presude [Rev. br. 84/2021] od 11. oktobra 2021. godine Vrhovnog suda, kojom su, prema navodima podnosioca zahteva, povređena prava zagarantovana članovima 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članovima 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) i 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 9. marta 2022. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: sud).
Dana 16. marta 2022. godine, predsednica Suda je, odlukom br. GJR. KI33/22, imenovala sudiju Safeta Hoxhu za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Remzije Istrefi-Peci i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 18. marta 2022. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva uz savet da popuni zvanični formular zahteva. Istog datuma, kopija zahteva je poslata Vrhovnom sudu i Osnovnom sudu i od poslednje navedenog je zatraženo da dostave dokaz (priznanicu) iz kojeg se vidi datum kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.
Dana 16. decembra 2022. godine, Sud se obratio Sudskom savetu Kosova sa zahtevom da dostave dokaze koji pokazuju datum prijema osporene odluke od strane podnosioca zahteva.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 19. decembra 2022. godine, Sudski savet Kosova je podneo gore navedeni dokument Sudu.
Dana 25. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva bio radnik Energetske korporacije Kosova (u daljem tekstu: EKK) raspoređen na poslovima i zadacima „elektromontera“ u Odeljenju mreže-Okrug u Prištini od 80-ih godina, ali mu je prema obaveštenju br. 62 od 26.3.2009. godine i odluci br. 78 od 2.4.2009. godine prekinut radni odnos zbog grubog nedoličnog ponašanja (1) krađe, uništenja, oštećenja ili neovlašćenog korišćenja imovine poslodavca, (2) ponašanja izuzetno teške prirode nakon kojeg bi bilo neopravdano očekivati nastavak radnog odnosa - propisanog članom 11.3 (b) i (d) Uredbe UNMIK-a br. 2001/27 o osnovnom zakonu o radu na Kosovu i ozbiljnim povredama - krađe neke imovine na poslu ili u vlasništvu EKK-a.
Podnosilac zahteva je tužbom tražio ukidanje gore navedenih odluka i vraćanje na posao sa svim pravima iz radnog odnosa, smatrajući da mu je tužena EKK nezakonito prekinula radni odnos, jer njegovi postupci nisu u vezi sa obavljanjem njegovih radnih zadataka. S druge strane, tužena EKK je osporila u celosti tužbeni zahtev podnosioca, kao neosnovan, predlažući da se isti odbije.
Dana 5. avgusta 2013. godine, Osnovni sud je, presudom [C. br. 784/09], odlučio: (i) USVAJA se, kao osnovana, tužba i tužbeni zahtev podnosioca; (ii) POTVRĐUJE se da su obaveštenje br. 62 od 26.03.2009. godine i odluka br. 78 od 02.04.2009. godine, kojim je podnosilac zahteva obavešten od strane tužene EKK o prekidu radnog odnosa, odnosno odbijen je prigovor podnosioca zahteva, NEZAKONITI; (iii) DUŽNA je tužena EKK da podnosioca zahteva vrati na radno mesto elektromontera sa svim pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i da mu nadoknadi lične dohotke za vreme dok je bio sprečen da radi i to od 27.03.2009. godine do dana vraćanja na posao kod tužene, sve to sa godišnjom kamatom od 3,5%; (iv) DUŽNA je tužena EKK da plati troškove postupka u iznosu od 202 evra, sve u roku od 8 dana od datuma prijema ove presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Tužena EKK je izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se osporena presuda preinači u korist njenih žalbenih navoda, odbijajući, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca. Podnosilac zahteva je odgovorio da je žalba tužene EKK potpuno neosnovana, dok žalbeni navodi tužene EKK nisu ničim potkrepljeni, sa predlogom da se ista odbije, a osporena presuda potvrdi.
Dana 6. februara 2017. godine, Apelacioni sud je, rešenjem [Ac. br. 813/2014], odlučio: (i) USVAJA se žalba tužene EKK, i (ii) UKIDA se presuda Osnovnog suda [C. br. 784/09] od 5. avgusta 2013. godine, tako da se predmet vraća prvostepenom sudu na presuđivanje.
Apelacioni sud je obrazložio: (i) odluka prvostepenog suda se ne može smatrati pravičnom, jer nije u potpunosti utvrđeno činjenično stanje, što je za posledicu imalo i pogrešnu primenu materijalnog prava; (ii) bitna povreda osporenih odredaba se sastoji u činjenici da je izreka osporene presude nerazumljiva, kontradiktorna sama sa sobom i razlozima presude; (iii) prvostepeni sud je samo proglasio nezakonitim obaveštenje i odluku o prekidu radnog odnosa, ali ih nije ukinuo; (iv) prvostepeni sud je naložio nadoknadu neisplaćenih ličnih dohodaka, ali se ne razumeju eventualni iznosi koji bi pripadali podnosiocu zahteva; (v) prvostepeni sud nije ubedljiv nalazom da u slučaju podnosioca zahteva nije vođen disciplinski postupak, jer je tužena EKK obavestila podnosioca zahteva o nameri da mu prekine radni odnos, što je kasnije potvrđeno odlukom i u prisustvu predstavnika radničkog sindikata; (vi) tužena EKK je potvrdila da je podnosilac zahteva bio priključen električnim kablom direktno sa električnog stuba potrošača, bez prolaska kroz električno brojilo, tako da utrošena električna energija uopšte nije evidentirana i uopšte nije postojalo električno brojilo čime je tuženoj EKK naneta šteta; (vii) za ove postupke, podnosilac zahteva je oglašen krivim krivičnom presudom Opštinskog suda u Prištini P. br. 2136/2008 od 12.11.2010. godine, pravosnažnom od 23.3.2011. godine, za krivično delo krađa iz člana 252, stav 1 KZK-a i osuđen na novčanu kaznu.
Dana 8. maja 2018. godine, Osnovni sud je, presudom [C. br. 407/2017], odlučio: (i) ODBIJA se, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca, kojim je tražio da se ukinu kao nezakoniti obaveštenje br. 62 od 26.03.2009. godine i odluka br. 78 od 02.04.2009. godine tužene EKK; (ii) DUŽNA je tužena EKK da vrati podnosioca zahteva na njegovo radno mesto elektromonter sa svim pravima i obavezama iz radnog odnosa i da mu nadoknadi lične dohotke za vreme kada nije mogao da ih ostvari i to počev od 27.03.2009. godine do dana povratka na posao kod tužene, sve to sa godišnjom kamatom od 3.5%.
Podnosilac zahteva je uložio žalbu, navodeći bitnu povredu odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da drugostepeni sud preinači ožalbenu presudu kao u predlogu žalbe ili da se ista presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na presuđivanje. Tužena EKK je odgovorila tako što je predložila da se žalba podnosioca zahteva odbije, kao neosnovana, a da se ožalbena presuda prvostepenog suda potvrdi.
Dana 27. jula 2020. godine, Apelacioni sud je, presudom [Ac. br. 3442/18], odlučio: (i) ODBIJA se žalba podnosioca zahteva; (ii) POTVRĐUJE se presuda Osnovnog suda [C. br. 407/2017] od 8. maja 2018. godine.
Apelacioni sud je obrazložio: (i) odluka prvostepenog suda je pravična i zakonita, jer nije zahvaćena povredom procesnih odredaba i materijalno pravo je pravično primenjeno; (ii) prvostepeni sud je potpuno utvrdio činjenično stanje, jer je obrazložio sve važne okolnosti, počev od krivične odgovornosti podnosioca zahteva, postupaka sprovedenih kod tužene EKK-a i obaveštenja i odluke o prekidu radnog odnosa; (iii) postupci tužene EKK o prekidu radnog odnosa podnosioca zahteva su postupci koji su potpuno zakoniti u skladu sa članom 11 stav 1 tačka c) Uredbe UNMIK-a br. 2001/27 o osnovnom zakonu o radu na Kosovu u vezi sa članom 11 stav 3 tačka b), koji se odnosi na ozbiljne povrede radnih zadataka zbog krađe, uništavanja, oštećenja ili neovlašćenog korišćenja imovine poslodavca; (iv) Apelacioni sud ocenjuje da je mera koju je izrekao poslodavac, u ovom slučaju tužena EKK, srazmerna prirodi povrede i shodno tome, ista je zakonita; (v) u konkretnom slučaju, na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u ovom postupku, proizilazi da je podnosilac zahteva bio obavešten o prekidu radnog odnosa uredno i na zakonit način, stoga, (vi) stav i pravni zaključak prvostepenog suda o neosnovanost tužbenog zakona podnosioca je pravičan i argumentovan.
Podnosilac zahteva je izjavio reviziju Vrhovnom sudu, navodeći bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji reviziju, kao osnovanu, preinači nižestepene presude i usvoji tužbeni zahtev podnosioca ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na presuđivanje. Tužena EKK je predložila da se revizija podnosioca zahteva odbije, kao neosnovana.
Dana 11. oktobra 2021. godine, Vrhovni sud je, presudom [Rev. br. 84/2021], odlučio da odbije, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva podnetu protiv presude Apelacionog suda [Ac. br. 3442/18] od 27. jula 2020. godine.
Vrhovni sud je obrazložio: (i) Vrhovni sud je, polazeći od takvog stanja slučaja, uvažio kao pravičan i zakonit stav drugostepenog suda, budući da presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka niti pogrešnom primenom materijalnog prava; (ii) prema oceni Vrhovnog suda, za utvrđivanje neosnovanosti tužbenog zahteva, kako je obrazložio drugostepeni sud, je činjenica da je tokom provere od strane tužene EKK-a utvrđeno da se podnosilac zahteva povezao sa kablom direktno sa strujnog stuba potrošača, bez ulaska kroz električno brojilo tako da utrošena električna energija uopšte nije evidentirana, pošto uopšte nije bilo električnog brojila, čime je oštećena tužena EKK; (iii) zbog toga je pokrenut postupak i podnosilac zahteva je pozvan na sastanak 23.3.2009. godine gde mu je izdato obaveštenje o prekidu ugovora o radu; (iv) na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da je materijalno pravo primenjeno na pravičan i zakonit način od strane drugostepenog suda, u ovom slučaju pozivajući se na odredbu člana 11 Uredbe UNMIK-a br. 2001/27 o osnovnom zakonu o radu na Kosovu; (v) zapisnik sa sastanka takođe dokazuje prisustvo podnosioca zahteva na sastanku kao i predstavnika sindikata I.P.; (vi) pored napred navedenog, usvojena je i ocena da postupci podnosioca zahteva koji su utvrđeni u postupku kontrole od strane tužene EKK sadrže elemente ozbiljne povrede radnih obaveza, u ovom slučaju kvalifikovane kao povreda zbog krađe, uništenja, oštećenja ili neovlašćenog korišćenja imovine poslodavca, stoga se i izrečena mera smatra srazmernom povredom.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva navodi povredu članova 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava u vezi sa članovima 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) i 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva navodi da je u njegovom slučaju povređen član 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava u vezi sa članovima 10, 11, 17, 55.1, 67, 70 i 71.1.3 Zakona o radu i da odluke redovnih sudova nisu obrazložene u skladu sa članovima 3,4,5 i 255 ZPP-a.
Podnosilac zahteva navodi da mu je tužena EKK jednostrano prekinula ugovor o radu i da su redovni sudovi pogrešno utvrdili postupke EKK-a: „Načinom jednostranog prekida ugovora o radnom odnosu od strane poslodavca – Energetske korporacije Kosova (EKK) podnosiocu zahteva je uskraćeno zakonsko pravo od strane redovnih sudova nezakonitom presudom, nesprovođenjem postupka koji je utvrđen važećim Zakonom o radu i ugovorom o radu između poslodavca i zaposlenog”.
Podnosilac zahteva navodi da je tužena EKK trebalo da izrekne neku blažu meru, a ne prekid radnog odnosa: „Nije se poštovalo pitanje opomene i zakonskih rokova u disciplinskom postupku, kao što je upozorenje, izricanje eventualne usmene primedbe, ukora ili neke druge mere u disciplinskoj komisiji, već je tužiocu odmah prekinut radni odnos nakon 29 godina radnog staža kod tužene, kao da je bio radnik sa ugovorom na određeno vreme; nije sporno da tužilac radi kod tužene; da od 1980. godine radi kod tužene i nije mu izrečena nijedna primedba u njegovom svakodnevnom i dostojanstvenom radu”.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da utvrdi: (i) da se zahtev proglasi prihvatljivim; (ii) da su povređeni članovi 29. i 31. Ustava u vezi sa članovima 5. i 6. EKLJP-a, jer se nije ispoštovao zakonski postupak o prekidu radnog odnosa; (iii) da utvrdi da propust da se obezbedi pravično suđenje predstavlja povredu individualnih prava podnosioca zahteva zagarantovanih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a; (iv) da utvrdi bilo koje pravo i odgovornosti koje Sud oceni razumnim i pravno zasnovanim.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
Član 53 [Tumačenje odredbi ljudskih prava]
“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde”.
[...]
UREDBA BR. 2001/27 O OSNOVNOM ZAKONU O RADU NA KOSOVU
Član 11
[Prestanak ugovora o radu]
“11.1 Ugovor o radu prestaje:
(a) smrću zaposlenog;
(b) pisanim sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
(c) ako zaposleni ozbiljno povredi obaveze iz radnog odnosa;
(d) ako zaposleni ne izvršava svoje obaveze na zadovoljavajući način;
(e) nakon isteka vremena na koje je ugovor sklopljen, i
(f) po sili zakona.
11.2 Ugovor o radu poslodavac raskida ako zaposleni ozbiljno povredi obaveze iz radnog odnosa ili ako zaposleni ne izvršava svoje obaveze na zadovoljavajući način.
11.3 U ozbiljne povrede obaveza iz radnog odnosa spadaju:
(a) neopravdano odbijanje ispunjavanja obaveza navedenih u ugovoru o radu;
(b) krađa, uništenje, oštećenje ili neovlašćeno korišćenje imovine poslodavca;
(c) otkrivanje poslovnih tajni;
(d) konzumacija droge ili alkohola na radnom mestu; i
(e) ponašanje tako ozbiljne prirode da bi bilo nerazumno očekivati da se radni odnos nastavi.
11.4 U nezadovoljavajuće izvršavanje obaveza spada:
(a) neopravdano izostajanje sa posla; i
(b) ponovljene greške, koje same po sebi ne opravdavaju otpuštanje, ali koje zbog svog ponavljanja i ozbiljnosti ometaju normalan tok radnog odnosa.
11.5 U slučajevima u koji se primenjuje Član 11.2:
(a) poslodavac pismenim putem obaveštava zaposlenog da namerava da raskine ugovor o radu. To obaveštenje mora sadržavati razloge zbog kojij se ugovor raskida; i
(b) održava se sastanak između poslodavca i zaposlenog i na tom sastanku poslodavac zaposlenom daje usmeno objašnjenje o razlogu za raskid ugovora. Ako je zaposleni član sindikata, on ima pravo da predstavnik sindikata prisustvuje tom sastanku.
11.6 Ugovor o radu raskida se po sili zakona kada poslodavac utvrdi da zaposleni iz zdravstvenih razloga više nije u mogućnosti sa obavlja rad ili službu za koje je on/ona zaposlen i ako ne postoji alternativan posao koji bi on/ona bio u mogućnosti da obavlja. Poslodavac će zaposlenog obavestiti o raskidu ugovora mesec dana pre raskida.
11.7 Poslodavac može da raskine ugovor o radu zbog privrednih, tehnoloških ili organizacionih promena u preduzeću.
11.8 U slučaju raskida ugovora o radu, poslodavac će zaposlenom na njegov zahtev da izda potvrdu na kojoj je naznačeno ime zaposlenog, priroda ili vrsta rada ili službe za koju je on/ona bio zaposlen, trajanje radnog odnosa, osnovna plata/nadnica i svi dodaci i prihodi i procena njegovog/njenog obavljanja radnih obaveza u vreme trajanja radnog odnosa.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na član 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
„Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48
[Tačnost podneska]
"Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.
Prilikom ocene ispunjenja uslova prihvatljivosti kao što su gore navedeni, Sud primećuje da je podnosilac zahteva naglasio da osporava akt javnog organa, odnosno presudu [Rev. br. 84/2021] od 11. oktobra 2021. godine Vrhovnog suda, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređene, u skladu sa uslovima člana 48. Zakona i podneo je zahtev u skladu sa rokovima propisanim u članu 49. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 39 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Pravilo 39 (2) Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Pravilo 39 (2) propisuje:
“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.
Sud podseća da gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika (vidi, slučaj: KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi, takođe, slučaj: KI175/20, podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi (vidi, tačnije, koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao „očigledno neosnovan“, i specifičnosti gore navedene četiri kategorije navoda kvalifikovani kao „očigledno neosnovani“, Praktični vodič ESLJP-a o kriterijumima prihvatljivosti od 31. avgusta 2019. godine; deo III. Neprihvatljivost zasnovana na meritumu; A. Očigledno neosnovani zahtevi, stavovi 255 do 284, vidi, takođe, slučaj: KI04/21, gore citiran, stav 27, i slučaj: KI175/20, gore citiran, stav 38).
U smislu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, ocenjujući da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će se prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanu u ovom zahtevu i na relevantne navode podnosioca zahteva, pri čijoj oceni će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom (vidi, slučaj: KI04/21, gore citiran, stav 28).
Sud primećuje da se suština ovog slučaja odnosi na tužbu koju je podnosilac zahteva podneo Osnovnom sudu protiv tužene EKK-a zbog prekidanja radnog odnosa podnosioca zahteva. EKK je prekinuo radni odnos podnosiocu zahteva, jer je isti uključio priključak za struju bez postavljanja brojila, pri čemu utrošena električna energija nije registrovana, čime je naneta finansijska šteta poslodavcu EKK-u. Osnovni sud je utvrdio da je tužba podnosioca zahteva osnovana i utvrdio je da su obaveštenje i odluka o prekidu radnog odnosa nezakoniti i naložio tuženoj EKK da vrati podnosioca zahteva na radno mesto i nadoknadi mu neisplaćene lične dohotke do dana povratka podnosioca zahteva na radno mesto. Tužena EKK je izjavila žalbu Apelacionom sudu, osporavajući presudu Osnovnog suda zbog bitnih povreda odredaba postupka, nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Apelacioni sud je usvojio žalbu tužene EKK-a, ukinuo presudu Osnovnog suda i stvar vratio poslednje navedenom na presuđivanje. U međuvremenu, podnosilac zahteva i tužena EKK, kao parničari u ovom sporu iz prava na rad, uložili su žalbe, revizije i odgovore na iste u postupku koji se vodio u Apelacionom sudu i koji je okončan odlukom Vrhovnog suda u korist tužene EKK.
Sud primećuje da iako podnosilac zahteva nominalno pominje članove 29, 31. i 49. Ustava u vezi sa članovima 5. i 6. EKLJP-a, navodi istog su uglavnom pravne prirode i ne spadaju u delokrug ustavnog postupka i garancija. Sud takođe primećuje da podnosilac zahteva u suštini navodi da mu je radni odnos prekinut bez poštovanja zakonskih odredbi.
U tom smislu, Sud ističe zaključke Apelacionog suda: (i) odluka prvostepenog suda je pravična i zakonita, jer nije zahvaćena povredom procesnih odredaba i materijalno pravo je pravično primenjeno; (ii) prvostepeni sud je potpuno utvrdio činjenično stanje, jer je obrazložio sve važne okolnosti, počev od krivične odgovornosti podnosioca zahteva, postupaka sprovedenih kod tužene EKK-a i obaveštenja i odluke o prekidu radnog odnosa; (iii) postupci tužene EKK o prekidu radnog odnosa podnosioca zahteva su postupci koji su potpuno zakoniti u skladu sa članom 11 stav 1 tačka c) Uredbe UNMIK-a br. 2001/27 o osnovnom zakonu o radu na Kosovu u vezi sa članom 11 stav 3 tačka b), koji se odnosi na ozbiljne povrede radnih zadataka zbog krađe, uništavanja, oštećenja ili neovlašćenog korišćenja imovine poslodavca; (iv) Apelacioni sud ocenjuje da je mera koju je izrekao poslodavac, u ovom slučaju tužena EKK, srazmerna prirodi povrede i shodno tome, ista je zakonita; (v) u konkretnom slučaju, na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u ovom postupku, proizilazi da je podnosilac zahteva bio obavešten o prekidu radnog odnosa uredno i na zakonit način, stoga, (vi) stav i pravni zaključak prvostepenog suda o neosnovanost tužbenog zakona podnosioca je pravičan i argumentovan.
Sud takođe ističe zaključke Vrhovnog suda: (i) Vrhovni sud je, polazeći od takvog stanja slučaja, uvažio kao pravičan i zakonit stav drugostepenog suda, budući da presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka niti pogrešnom primenom materijalnog prava; (ii) prema oceni Vrhovnog suda, za utvrđivanje neosnovanosti tužbenog zahteva, kako je obrazložio drugostepeni sud, je činjenica da je tokom provere od strane tužene EKK-a utvrđeno da se podnosilac zahteva povezao sa kablom direktno sa strujnog stuba potrošača, bez ulaska kroz električno brojilo tako da utrošena električna energija uopšte nije evidentirana, pošto uopšte nije bilo električnog brojila, čime je oštećena tužena EKK; (iii) zbog toga je pokrenut postupak i podnosilac zahteva je pozvan na sastanak 23.3.2009. godine gde mu je izdato obaveštenje o prekidu ugovora o radu; (iv) na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da je materijalno pravo primenjeno na pravičan i zakonit način od strane drugostepenog suda, u ovom slučaju pozivajući se na odredbu člana 11 Uredbe UNMIK-a br. 2001/27 o osnovnom zakonu o radu na Kosovu; (v) zapisnik sa sastanka takođe dokazuje prisustvo podnosioca zahteva na sastanku kao i predstavnika sindikata I.P.; (vi) pored napred navedenog, usvojena je i ocena da postupci podnosioca zahteva koji su utvrđeni u postupku kontrole od strane tužene EKK sadrže elemente ozbiljne povrede radnih obaveza, u ovom slučaju kvalifikovane kao povreda zbog krađe, uništenja, oštećenja ili neovlašćenog korišćenja imovine poslodavca, stoga se i izrečena mera smatra srazmernom povredom.
Na osnovu napred navedenog, Sud primećuje da su Vrhovni sud i Apelacioni sud: (i) dali sveobuhvatno obrazloženje svih glavnih pitanja podnosioca zahteva, što implicira da je podnosilac zahteva mogao da iznese argumente protiv tužioca; (ii) Vrhovni sud i Apelacioni sud su utvrdili pravni osnov, dajući dovoljna i logična objašnjenja za razloge za prekid radnog odnosa podnosioca zahteva; (iii) ispoštovana je zakonska procedura za prekid radnog odnosa, jer je podnosilac zahteva pozvan na sastanak u prisustvu predstavnika sindikata radnika I.P., a kasnije mu je prekinut radni odnos; (iv) Vrhovni sud i Apelacioni sud su objasnili imovinsku štetu koju je podnosilac zahteva naneo poslodavcu EKK-u u vezi sa utroškom električne energije, a da je nije evidentirao na brojilu električne energije; (iv) Vrhovni sud i Apelacioni sud su obrazložili da je za ove postupke podnosilac zahteva i oglašen krivim krivičnom presudom za krivično delo krađa iz člana 252, stav 1 KZK-a i osuđen novčanom kaznom; i, konačno, (v) Vrhovni sud i Apelacioni sud su utvrdili da je mera prekida radnog odnosa srazmerna krivičnom delu i šteti koju je podnosilac zahteva pričinio na štetu tužene EKK-a.
Sud i ESLJP su u svojim sudskim praksama istakli da član 31. Ustava, odnosno član 6, stav 1 EKLJP-a, obavezuju sudove da daju razloge za svoje odluke, oni su takođe utvrdili da se to ne mora shvatiti kao zahtev za detaljan odgovor na svaki argument (vidi, slučajeve Suda br. KI174/21 podnosilac zahteva: Bashkim Makiqi, rešenje o nerihvatljivosti od 16. februara 2022. godine, stav 57 i br. KI97/16 podnosilac zahteva: IKK Classic, presuda od 4. decembra 2017. godine, stav 49 i vidi takođe slučajeve ESLJP-a: Van de Hurk protiv Holandije, br. 16034/90, presuda od 19. aprila 1994. godine, stav 61; Higgins i drugi protiv Francuske, br. 20124/92, presuda od 19. februara 1998. godine, stav 42).
Sud ponovo ističe da su osporene odluke redovnih sudova obrazložene i sadrže utvrđene činjenice, relevantne zakonske odredbe i logičan odnos među njima (vidi, slučajeve Suda br. KI174/21 podnosilac zahteva: Bashkim Makiqi, gore citiran, stav 58 i br. KI72/12, podnosilac zahteva: Veton Berisha i Ilfete Haziri, presuda od 17. decembra 2012. godine, stav 61, i br. KI135/14, podnosilac zahteva: IKK Classic, presuda od 9. februara 2016. godine, stav 58).
Sud je više puta potvrđivao da nije uloga ovog Suda da preispituje zaključke redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može da ocenjuje same činjenice koje su dovele redovni sud dotle da donese jednu umesto neke druge odluke. U suprotnom, Sud bi delovao kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo nepoštovanjem granica utvrđenih u njegovoj nadležnosti (vidi, u tom smislu, slučaj ESLJP-a: García Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i tu korišćene reference; i, vidi, takođe, slučajeve Suda: KI128/18 podnosilac zahteva: Limak Kosovo International Airport A.D.. “Adem Jashari”, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, stav 56; i KI62/19 podnosilac zahteva: Gani Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2019. godine, stav 58).
Ocenjujući postupke koji su u celini sprovedeni u redovnim sudovima, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva imao koristi od kontradiktornog postupka i da je bio u mogućnosti da u različitim fazama postupka iznese navode i dokaze koje je smatrao važnim za svoj slučaj; imao je priliku da efektivno odbije navode i dokaze koje je iznela suprotna strana; redovni sudovi su saslušali i razmotrili sve njegove navode, koje su, objektivno gledano, bili važni za rešavanje slučaja; činjenični i pravni razlozi za osporenu odluku su detaljno dati i postupci su, sagledani u celini, bili pravični (vidi, mutatis mutandis, slučaj ESLJP-a: Garcia Ruiz protiv Španije, gore citiran, stavovi 29 i 30, vidi, takođe, slučaj Suda br. KI22/19, podnosilac zahteva: Sabit Ilazi, rešenje o neprihvatljivosti od 7. juna 2019. godine, stav 42).
Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva posmatrani u celini kategorisani kao navodi četvrtog stepena i da se moraju odbiti, kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 59 (2) Poslovnika, dana 25. januara 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Safet Hoxha Gresa Caka-Nimani
Selim Raqi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan