Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 24. decembra 2024. godine
Ref.br.: RK2598/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju KI 126/23
Podnosilac
Sh. P.
Ocena ustavnosti presude Pml. br. 57/2023 od 6. aprila 2023. godine
Vrhovnog suda Republike Kosovo
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Safet Hoxha, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Bajram Ljatifi, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija, i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Sh. P, sa prebivalištem u Dečanima (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Podnosilac zahteva je tražio da se njegov identitet ne otkrije, sa sledećim obrazloženjem: „Zbog nastalih odnosa, jer je optuženi N.P., koji je sada na slobodi, blizak sa podnosiocem zahteva i zbog komplikacije daljih odnosa, tražim da se identitet podnosioca zahteva ne objavi, jer bi to objavljivanje dodatno pogoršalo porodične odnose”.
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [Pml. br. 57/2023] od 6. aprila 2023. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud).
Osporena presuda je dostavljena podnosiocu zahteva 10. maja 2023. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti osporene presude, navodeći da je ista doneta kršeći članove: 3. i 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje), 13. (Pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 9. juna 2023. godine, Sud je primio zahtev podnosioca koji je podneo preko pošte 7. maja 2023. godine.
Dana 15. juna 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom GJR.KI.126/23, imenovala sudiju Envera Pecija za sudiju izvestioca i odlukom KSH.KI126/23 imenovala članove Veća za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Radomir Laban (članovi).
Dana 22. juna 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva. Istog datuma, kopija zahteva je dostavljena Vrhovnom sudu.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 15. septembra 2024. godine, sudija Enver Peci je na osnovu tačke 3, stava 1, člana 18. (Isključivanje sudije) Zakona i tačke 1, pravila 38 (Postupak za izuzeće sudija) Poslovnika tražio izuzeće sa odlučivanja za slučaj KI126/23.
Dana 10. septembra 2024. godine, predsednica Suda je, odlukom KK.553/24, usvojila zahtev sudije Envera Pecija za njegovo izuzeće sa odlučivanja za slučaj K126/23.
Dana 11. septembra 2024. godine, predsednica Suda je odlukom GJR.KI126/23 imenovala sudiju Safeta Hoxhu za sudiju izvestioca za slučaj KI126/23.
Dana 26. novembra 2024. godine, odlučivanje o slučaju je odloženo radi dodatnih dopuna.
Dana 10. decembra 2024. godine, sudija Safet Hoxha je izabran za zamenika predsednika Suda i od ovog datuma je počeo njegov mandat kao zamenik predsednika Suda.
Dana 19. decembra 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica slučaja
Podnosilac zahteva je brat pokojne D.P. koja je 9. novembra 2015. godine lišena života iz vatrenog oružja. Na osnovu spisa predmeta proizilazi da je 9. novembra 2015. godine pokojna D.P. napustila svoj dom oko 13:40 časova, uputivši se na svoje radno mesto, u prodavnicu Liridoni u Peći. Istog dana je potvrđen njen nestanak, da bi je kasnije, 17. decembra 2015. godine, pronašli neki prolaznici bez znakova života u mestu zvanom „Kroni i Lajthisë“. Prema navodima istražnih organa, za ubistvo pokojne D.P., se sumnjalo da je N.P, kome je iz ovog razloga 22. decembra 2015. godine određen pritvor.
Dana 8. juna 2017. godine, Osnovno tužilaštvo u Peći – Departman za teška krivična dela (u daljem tekstu: Tužilaštvo) je podiglo optužnicu [PP/I. br. 372/2015] protiv optuženog N.P, zbog sumnje da je izvršio krivično delo „teško ubistvo“ iz tačke 1.4 i 1.12 stava 1. člana 179. Krivičnog zakonika Republike Kosovo (u daljem tekstu: KZRK), i krivično delo „neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja“ iz stava 1, člana 374. KZRK-a.
Dana 6. marta 2018. godine, Osnovni sud u Peći – Departman za teška krivična dela je doneo presudu [PKR. br. 59/2017], kojom je: (i) oslobodio optuženog N.P. od optužbe za krivično delo „teško ubistvo“ i (ii) oglasio krivim za krivično delo „neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja“, izricanjem jedinstvene kazne zatvora u vremenskom trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca. Osnovni sud je za predmetni slučaj izveo: (i) svedočenja svedoka; (ii) obdukcioni izveštaj koji je izvršio veštak sudske medicine; (iii) izveštaj FBI laboratorijske analize; (iv) balističko ispitivanje koje je obezbedio Institut za sudsku medicinu; (v) izveštaje o analizi listinga; (vi) kartografiju koju je obezbedio PTK-Vala; (vii) sve istražne izveštaje o slučaju; (viii) analizu sigurnosnih kamera; (ix) laboratorijsku ekspertizu urađenu u Kriminalističkoj laboratoriji NKS u Ankari, Turska.
Konkretno, Osnovni sud je obrazložio: “Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sud je zaključio da nije dokazano da je optuženi N.P izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 179. stav 1. i 1.12. KZ-a, kako se optužuje, pa je u smislu člana 364 stav 1 tačka 1.3 ZKP-a oslobođen od optužbe. [...]...] Pored toga što se optuženi u svim fazama postupka, ali i naglavnom pretresu, izjasnio o krivici za krivična dela, neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja iz člana 374. stav 1. KZ-a”.
Protiv ove presude, porodica pokojne je uložila žalbu Apelacionom sudu, navodeći pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, bitnu povredu odredaba postupka i krivičnog zakona.
Dana 10. septembra 2018. godine, Apelacioni sud je, odlučujući po žalbi, rešenjem, [PAKR. br. 271/18], ukinuo presudu prvog stepena i vratio stvar istom na preispitivanje.
Dana 23. aprila 2019. godine, Osnovni sud je u ponovljenom postupku doneo presudu PKR. br. 83/18, kojom je N.P. oglasio krivim za krivično delo „teško ubistvo“ iz podstavova 1.4. i 1.12. stava 1 člana 179. KZRK-a i za krivično delo „neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja“ iz stava 1 člana 374 KZRK-a i izrekao mu kaznu doživotnog zatvora, uzimajući u obzir vreme provedeno u pritvoru od 22. decembra 2015. godine do 6. marta 2018. godine, kao i od 25. marta 2019. godine pa nadalje.
Protiv presude od 23. aprila 2019. godine Osnovnog suda, N.P. je u zakonskom roku uložio žalbu Apelacionom sudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba krivičnog postupka i krivičnog zakona.
Dana 20. juna 2019. godine, Apelacioni sud je, odlučujući po žalbi N.P., doneo presudu PAKR. br. 272/19, kojom je: (i) odbio, kao neosnovanu, njegovu žalbu, i (ii) potvrdio presudu [PKR. br. 83/18] od 23. aprila 2019. godine Osnovnog suda. U obrazloženju presude, Apelacioni sud je obrazložio: “Apelacioni sud je pažljivo razmotrio prvostepenu presudu, žalbu branioca optuženog i spise predmeta i ocenio da presuda osporena žalbom nije zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, niti drugim povredama koje je ovaj sud po službenoj dužnosti dužan da ispita. Ovo zbog činjenice da je sud dao razloge za odlučne činjenice, obrazložio svaki dokaz posebno tako što ih je međusobno povezao i utvrdio pravično i pravno činjenično stanje. Ovo činjenično stanje je utvrđeno na osnovu materijalnih i nematerijalnih dokaza i saslušani su oštećeni [...]”.
Protiv presude od 20. juna 2019. godine Apelacionog suda, N.P. je u zakonskom roku podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, navodeći bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i krivičnog zakona, sa predlogom da se stvar vrati na preispitivanje i presuđivanje.
Dana 14. oktobra 2019. godine, Vrhovni sud je doneo rešenje PA-II-br. 4/2019,kojim je: (i) ukinuo presudu od 23. aprila 2019. godine Osnovnog suda i presudu od20. juna 2019. godine Apelacionog suda, vraćajući stvar na presuđivanje prvostepenom sudu.
Dana 10. januara 2020. godine, Apelacioni sud je doneo rešenje PN. br. 1419/2019, kojim je krivičnu stvar uputio na odlučivanje Osnovnom sudu u Uroševcu.
Dana 12. jula 2021. godine, Osnovni sud u Uroševcu je doneo presudu PKR. br. 9/20, kojom je: (i) okrivljenog N.P. oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela „teško ubistvo“ iz tačke 1.4 i 1.12, stava 1, člana 179. KZRK-a, osuđujući ga dozivnom kaznom zatvora; i (ii) izvršenje krivičnog dela “neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja” iz stava 1, člana 374. KZRK-a, osuđujući ga na kaznu zatvora od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci.
Protiv presude od 12. jula 2021. godine, N.P. je uložio žalbu Apelacionom sudu, navodeći pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i krivičnog zakona.
Dana 29. oktobra 2021. godine, Apelacioni sud je doneo rešenje PAKR. br. 366/21, kojim je odlučio da vrati krivičnu stvar na preispitivanje i presuđivanje Osnovnom sudu u Uroševcu za potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Dana 28. jula 2022. godine, Osnovni sud u Uroševcu je u postupku ponovljenog suđenja doneo presudu [br:2019:078275], kojom je (i) okrivljenog N.P oglasio krivim za krivično delo “teško ubistvo” iz podstavova 1.4 i 1.12 stava 1 člana 179. KZRK-a i krivim(ii) za krivično delo ne ovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja iz stava 1 člana 374. KZRK-a, izničući mu jedinstvenu kaznu doživotnog zatvora. U obrazloženju presude od 28. jula 2022. godine, Osnovni sud u Uroševcu je istakao da je N.P: “Kriv, jer je 09.11.2015. godine, u vremenskom intervalu od 14:44 do 15:19 časova, u Brdima Streoca, O. Dečani, upravo na mestu zvanom „Kroni i Lajthisë“ sa umišljajem, na lukav način i iz niskih motiva,lišio života žrtvu, sada pokojnu D.P. iz sela Donji Streoc, na način da dok je kritičnog dana pokojna odlazila na posao pešice seoskim putem u pravcu sela Gornji Streoc i kada se približila kući N.J., prišao je optuženi N.P. sa svojim plavo-crnim džipom Sheroke, i zaustavio se, povezao je žrtvu i zatim nastavio u pravcu brda Streoc; kada stižu do mesta zvanog „Kroni i Lajthisë“ oduzeo joj je život na način da joj je iz nepoznatog oružja dva puta pucao u glavu i napustio lice mesta, dok su telo pokojne pronašli 17.12.2015 slučajni prolaznici“. [...] Na osnovu ovih okolnosti, sudsko veće je optuženom izrekao kaznu doživotnog zatvora na osnovu člana 44. stav 1. KZRK-a, uz uverenje da je izrečena kazna u skladu i sa težinom krivičnog dela, krivičnom odgovornošću optuženog, intenzitetom ugrožavanja zaštićenih vrednosti – u konkretnom slučaju nečijeg života, da će takva kazna služiti posebnoj prevenciji tako što će uticati na optuženog da ga spreči u vršenju krivičnih dela, a istovremeno će služiti i generalnoj prevenciji uticajući na druga lica da se uzdržavaju od vršenja krivičnih dela“. Roditelji pokojne i podnosilac zahteva su upućeni na građanski spor da ostvare imovinskopravni zahtev.
Protiv presude od 28. jula 2022. godine, branilac okrivljenog N.P. je uložio žalbu Apelacionom sudu zbog (i) pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, (ii) bitne povrede odredaba krivičnog postupka, i (iii) krivičnog zakona.
Dana 21. oktobra 2022. godine, Apelacioni sud je doneo rešenje [PAKR. br. 477/2022], kojim je: (i) delimično usvojio žalbu branioca N.P., i prema službenoj dužnosti (ii) preinačio presudu od 28. jula 2022. godine Osnovnog suda u Uroševcu, tako što je prekvalifikovao kaznu za krivično delo teško ubistvo iz podstavova 1.4 i 1.12, stava 1, člana 173. KZRK-a kao krivično delo teško ubistvo iz podstavova 1.12, stava 1, člana 173. KZRK-a, izrekavši mu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 35 (trideset pet) godina i potvrđujući kaznu za krivično delo “neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja”.
Protiv presude od 21. oktobra 2022. godine, okrivljeni N.P, je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i krivičnog zakona.
Dana 14. februara 2023. godine, Kancelarija glavnog državnog tužioca Kosova je, dopisom KMLP.II. br. 39/2023, predložila da se zahtev branioca osuđenog odbije, kao neosnovan.
Dana 6. aprila 2023. godine, Vrhovni sud je doneo presudu Pml. br. 57/2023, kojom je: (i) oslobodio od optužbe osuđenog N.P. u vezi sa krivičnim delom “teško ubistvo” iz podstava 1.12, stava 1 člana 173. KZRK-a, dok ga je smatrao krivim za (ii) krivično delo “neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja”, osuđujući ga jedinstvenom kaznom zatvora u vremenskom trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca. U zaključku presude se ističe da je “... presuda prvostepenog suda zahvaćena povredama krivičnog zakona koje nisu otklonjene od strane drugostepenog suda koji je odlučio prema redovnom pravnom sredstvu i iz tog razloga je odlučeno da se u skladu sa članom 438 st. 1 tačka 1. ZKP-a osporene presude preinače kao u izreci ove presude”.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva navodi da su mu presudom [Pml. br. 57/2023] od 6. aprila 2023. godine Vrhovnog suda povređena prava i osnovne slobode, zagarantovane članovima 3. i 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvoran pravni lek) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva za slučaj njegove pokojne sestre navodi da su u istražnom postupku dokazani i potvrđeni brojni dokazi kojima se tereti okrivljeni N.P. da je izvršio krivično delo „teško ubistvo“ iz podstavova 1.4. i 1.12 stava 1 člana 179, KZPK-a, naglašavajući da je postojala potpuna nedoslednost u načinu izvođenja dokaza, gde su različite presude donete više puta za iste dokaze. S tim u vezi, podnosilac zahteva navodi da u sudskom postupku, konkretno u osporenoj presudi Vrhovnog suda, nisu obuhvaćeni svi kvalitativni dokazi koji bi, prema njemu, rasvetlili slučaj ubistva njegove pokojne sestre, navodeći da aspekt skrivanja revolvera optuženog N.P., može biti upravo ono oružje koje je lišilo života pokojnu D.P. U ovom slučaju, isti se poziva na presudu [PAKR. br. 277/2019] od 20. juna 2019. godine Osnovnog suda u Peći, gde se ističe: „Nije pronađeno oružje kojem je žrtvi oduzet život, nije dokazana vrsta oružja osim što je dokazano da je oružje bilo kalibra 7,65 x 17 mm“. ... i da „oružje koje je pronađeno i oduzeto od optuženog nije dokazano da je povezano sa ovim ubistvom, ali za revolver se dalje nije razmatralo da se dokaže gde se nalazi, da li je izgubljen kada je prijavljen, itd.”.
Povodom navoda o povredi članova 3. i 24. Ustava, podnosilac zahteva ističe da je ovo načelo povredilo tužilaštvo stvari, iz razloga što poslednje navedeno nije detaljno obrazložilo da se oružju kojim je optuženi N.P. viđen kako puca na porodičnoj zabavi, izgubio svaki trag. Kao posledica toga, podnosilac zahteva dalje dodaje: „U presudi prvostepenog suda u Peći je pomenuta vrsta oružja kojim je ubijena D.P.;u drugim kasnijim presudama je navedeno da je ubijena nepoznatom vrstom oružja;to su kontradiktornosti koje dovode u sumnju da slučaj ubistva D.P [...] nije istražen i tužilaštvo nije dalo jake razloge za ovo ubistvo”.
Podnosilac zahteva štaviše navodi da Državni tužilac nije podneo odgovor na zahtev za zaštitu zakonitosti, naglašavajući: “Ovaj spis je nakon presude Vrhovnog suda okončan i dalje se ne razmatra”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 3
[Jednakost pred Zakonom]
1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija.
2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.
Član 24
[Jednakost Pred Zakonom]
1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
2. Niko se ne smije diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, vjeroispovijesti, političkog ili nekog drugog uvjerenja, nacionalnog ili društvenog porijekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredjeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.
3. Načelo jednakosti pred zakonom ne spriječava sprovođenje i usvajanje privremenih mjera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nijesu jednake. Takve mjere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.
Član 31
[Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje]
1. Svakome se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloljetnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.
4. Svako ko je optužen za krivično djelo ima pravo da ispituje prisutne svjedoke i da zahtijeva obavezno pojavljivanje svjedoka, vještaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.
5. Svako ko je optužen za krivično delo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.
6. Besplatna pravna pomoć će se omogućiti svim licima koja za to nemaju dovoljno sredstava, ako je takva pomoć neophodna za obezbjeđivanje efikasnog pristupa pravdi.
7. Sudski postupci koji se odnose na maloljetnike se regulišu zakonom, poštujući posebne uredbe i procedure za maloljetnike.
Član 54
[Sudska Zaštita Prava]
„Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno.“
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se mora izreći javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, neophodno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.
[…]“
Član 13
Pravo na delotvorni pravni lek
„Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred domaćim vlastima, bez obzira na to da li su povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.“
ZAKONIK Br. 04/L-082 KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVE
Član 80
Kažnjavanje krivičnih dela u sticaju
“1. Ukoliko izvršilac, jednim ili više dela, izvrši više krivičnih dela za koja mu se sudi u isto vreme, sud će prvo izreći kaznu za svako pojedinačno delo, a onda izreći zbirnu kaznu za sva krivična dela.
2. Sud će izreći zbirnu kaznu u skladu sa sledećim pravilima:
2.1. ukoliko je sud izrekao kaznu doživotnog zatvora za bilo koje od ovih dela, izreći će samo ovu kaznu;
2.2. ukoliko je sud izrekao kaznu zatvora za svako pojedinačno delo, zbirna kazna mora biti viša od svake pojedinačne kazne, ali zbirna kazna ne može biti jednaka zbiru svih kazni niti veća od dvadeset i pet (25) godina;
2.3. ukoliko je sud izrekao kazne do tri (3) godine za svako pojedinalno delo, zbirna kazna zatvora ne može trajati duže od osam (8) godina;
2.4. ukoliko je sud izrekao novčanu kaznu za svako krivično delo, zbirna kazna je zbir svih kazni, ali ne može biti veća od dvadeset i pet hiljada (25.000) Evra, ili, ukoliko je jedno ili više dela izvršeno sa ciljem sticanja imovinske koristi, ne može biti veća od petsto hiljada (500.000) Evra;
2.5. ukoliko je sud izrekao kaznu zatvora za neka krivična dela, dok je za druge izrekao novčanu kaznu, sud će zbirnu kaznu zatvora i novčane kazne izreći u skladu sa podstavovima 2.1. do 2.4 ovog stava.
[…]“
Član 179
Teško ubistvo
„1. Kazna zatvora od najmanje deset (10) godina ili kazna doživotnog zatvora izreći će se izvršiocu koji:
[…]
1.4. liši života drugo lice na svirep i podmukao način;
[…]
1.12. liši drugo lice života, a prethodno je bio osuđen za ubistvo, sem u slučajevima prediđenim članovima 180 i 182 ovog zakonika.“
Član 374
Neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja
1. Svako lice koje ima u vlasništvu, kontroli ili posedu, oružje u suprotnosti sa zakonima koji se odnose na to oružje, kazniće se novčano u visini do sedam hiljada i petsto (7.500) Evra, ili kaznom zatvora u trajanju do pet (5) godina.
2. Kada delo iz stava 1. ovog člana uključuje više od četiri (4) komada oružja, ili više od četristo (400) metaka, izvršilac će se kazniti kaznom zatvora u trajanju od dve (2) do deset (10) godina.
3. Oružje koje je u vlasništvu, kontroli ili posedu, iz ovog člana, će se zapleniti.
ZAKONIK Br. 04/L-123 O KRIVIČNOM POSTUPKU (2012)
Član 3
Pretpostavka nevinosti okrivljenog i in dubio pro reo
1. Svako lice osumnjičeno ili optuženo da je izvršilo krivično delo smatraće se nevinim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
2. Sumnje u pogledu postojanja činjenica koje su od značaja za slučaj ili o kojima zavisi primena neke odredbe krivičnog zakona tumači se na način koji je povoljniji za okrivljenog i njegova prava prema ovom zakoniku i u skladu sa Ustavom Republike Kosova.
Član 365
Osuđujuća presuda
1. U presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim sud će navesti:
1.1. za koje se delo oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja izvršenog krivičnog dela, kao i činjenice i okolnosti od kojih zavisi primena određenih odredaba krivičnog zakona;
1.2. zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe zakona primenjene prilikom izricanja presude;
1.3. na kakvu se kaznu osuđuje optuženo lice, uključujući alternativnu kaznu shodno Krivičnom zakoniku ili se oslobađa od kazne;
1.4. naredba da se naredi obavezno rehabilitaciono lečenje izvršioca koji su zavisni od alkohola ili droga ili da se oduzme imovina koja je predmet zaplene;
1.5. odluku da se uključi vreme povedeno u sudskom pritvoru ili ranija kazna u iznos kazne; i
1.6. odluku o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravni zahtev i da li pravosnažna presuda treba da bude objavljena u štampi, na radiju ili televiziji.
2. Ako je optuženo lice kažnjeno novčanom kaznom, u presudi će se navesti rok u kome se novčana kazna ima platiti kao i način zamene ove kazne u slučaju da novčana kazna se ne može prinudno naplatiti.
GLAVA XXV
IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV
Član 458
Imovinskopravni zahtevi
1. Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela raspraviće se na predlog ovlašćenih lica u krivičnom postupku, ako se time ne bi znatno odugovlačio ovaj postupak.
2. Imovinskopravni zahtev može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.
Član 459
Ovlašćena lica za podnošenje predloga za realizaciju imovinsko pravnog zahteva
1. Imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku.
2. Ako je usled krivičnog dela oštećena javna, državna ili privatna svojina, organ koji je zakonom ili drugim propisom ovlašćen da se stara o zaštiti te svojine može u krivičnom postupku učestvovati u skladu sa ovlašćenjima koja ima na osnovu zakona.
Član 460
Podnošenje imovinskopravnog zahteva
1. Imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku se podnosi nadležnom organu kome je podnesena krivična prijava ili sudu pred kojim se vodi postupak.
2. Imovinskopravni zahtev se može podneti najkasnije do završetka glavnog pretresa pred osnovnim sudom.
3. Lice ovlašćeno da podnese zahtev mora da navede korektno svoje potraživanje i priloži dokaze.
4. Ako ovlašćeno lice nije podnelo imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku do podizanja optužbe, obavestiće se da ga može podneti do završetka glavnog pretresa. Ako su usled krivičnog dela oštećena svojina u javnom, državnom ili društvenom vlasništvu, a imovinskopravni zahtev nije postavljen, sud će o tome obavestiti telo ili nadležni organ iz člana 459. stava 2. ovog zakonika.
Prihvatljivost zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, stav 1 člana 47 (Individualni zahtevi) i pravilo 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) stav (1) (a) Poslovnika o radu, koji propisuju:
Član 113
[Jurisdikcija i ovlašćene strane]
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
[…]
Član 47
(Individualni zahtevi)
1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
[…]
Pravilo 34.
Kriterijumi prihvatljivosti
(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
(a) Ako je zahtev podnela ovlašćena strana;
[…]
Kao što je gore objašnjeno, na osnovu stavova 1 i 7 člana 113. Ustava, stava 1. člana 47. Zakona , kao i pravila 34 (1) (a) Poslovnika o radu, pojedinci su ovlašćeni da iznesu navode Sudu o povredi „njihovih” prava i sloboda od strane javnih organa. Uslovljavanje da se pojedinci obraćaju Sudu samo u vezi sa povredom ličnih prava i sloboda znači da pred Sudom moraju imati status žrtve.
Sud podseća da je podnosilac zahteva u konkretnom slučaju brat pokojne D.P., koja je lišena života vatrenim oružjem. Krivični postupak je vođen protiv N.P., protiv kojeg je Tužilaštvo podiglo optužnicu, između ostalog, zbog sumnje da je počinio krivično delo teško ubistvo. Nakon toga, Osnovni sud je oglasio N.P krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo i krivičnog dela vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja, predviđena važećim Krivičnim zakonikom Republike Kosovo. U ponovljenom postupku, nalaze Osnovnog suda je potvrdio i Apelacioni sud. Sud takođe ističe da su podnosilac zahteva i njegovi roditelji u krivičnom postupku kao oštećeni bili upućeni u građanski spor. Međutim, po zahtevu za zaštitu zakonitosti, podnetom Vrhovnom sudu, poslednje navedeni je N.P. oslobodio od optužbe da je počinio krivično delo teško ubistvo i za isto potvrdio izvršenje krivičnog dela vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja, dok je poučio zastupnika pokojne da ostvari imovinskopravni zahtev u građanskom sporu.
U smislu okolnosti zahteva, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava osporenu presudu Vrhovnog suda, kojom je okrivljeni N.P. oslobođen od optužbe teškog ubistva pokojne D.P., odnosno ubistva njegove sestre.
U tom kontekstu, sud u nastavku mora da oceni da li je podnosilac zahteva ovlašćena strana za podnošenje navoda o ustavnoj povredi, u skladu sa zahtevima iz stava 7 člana 113. Ustava, zahtevima iz stava 1 člana 47. [Individualni zahtevi] Zakona, i zahtevima pravila 34 (1) (a) Poslovnika o radu.
U tom kontekstu, Sud je priznao svojstvo „ovlašćenog lica“ pred Sudom i članovima porodice (oštećenim) koji su podneli zahteve u ime preminulih lica u pogledu „indirektnog ili posrednog statusa žrtve“. Takva su dva (2) slučaja Suda u vezi sa navodima o povredi pozitivnih obaveza države da zaštiti pravo na život, zagarantovano članom 25. [Pravo na život] Ustava i članom 2. (Pravo na život) EKLJP, odnosno (i) roditeljima u vezi sa zahtevom podnetim u ime njihove pokojne ćerke D.K., (vidi slučaj Suda KI41/12, sa podnosiocima zahteva Gëzim i Makfire Kastrati, presuda od 26. februara 2013. godine, stavovi 41-45); i (ii) ćerke u vezi sa zahtevom podnetim u ime njene majke, odnosno pokojne S.M., (vidi slučaj Suda KI129/21, sa podnositeljkom zahteva: Velerda Sopi, presuda od 7. marta 2023. godine, stavovi 102-109). Štaviše, u kontekstu navoda za povredu prava na privatni i porodični život, zagarantovanog članom 36. [Pravo na privatnost] Ustava i članom 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) EKLJP, Sud je priznao svojstvo ovlašćenog lica roditelju u zahtevu podnetom u ime njegovog pokojnog sina (vidi slučaj Suda KI56/18, sa podnosiocem zahteva: Ahmet Frangu, presuda od 22. jula 2020. godine, stavovi 56-67).
U tom kontekstu, Sud je, kroz svoju sudsku praksu i na osnovu prakse ESLJP, razjasnio od slučaja do slučaja da je status indirektne ili posredne žrtve takođe povezan sa prirodom prava koja se osporavaju pred Sudom, odnosno da li se odgovarajuća prava mogu kvalifikovati kao "prenosiva" prava ili ne. Prema pojašnjenjima koja su data kroz sudsku praksu Suda, prava koja se odnose na član 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, u principu, ali sa izuzecima, kvalifikuju se kao „neprenosiva“ prava (vidi slučaj ESLJP: Biç i drugi protiv Turske, br. 55955/00, presuda od 2. februara 2006. godine, stav 22, i vidi slučaj Suda KI149/18, KI150/18, KI151/18, KI152/18, KI153/18, rešenje o neprihvatljivosti od 19. jula 2018. godine stavovi 68-73).
U ovom kontekstu, Sud nije priznao status indirektne ili posredne žrtve (i) sina dotičnog pokojnika, kada su odluke redovnih sudova osporene pred Sudom navodima o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, tokom kojeg je strana u postupku bio otac podnosioca zahteva (vidi slučajeve Suda KI149/18, KI150/18, KI151/18, KI152/18, KI153/18, gore citiran, stav 74); i (ii) sestre dotične pokojne, kada su odluke redovnih sudova osporene pred Sudom uz navode o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, tokom kojeg je pokojna sestra relevantne podnositeljke zahteva bila strana u postupku (vidi, slučaj Suda KI11/20, sa podnositeljkom zahteva Fllanza Pozhegu, rešenje o neprihvatljivosti od 11. novembra 2020. godine, stav 56). Na isti način, Sud je postupio u okolnostima slučaja KI67/18, kada je pred Sudom osporena uredba predsednika Republike Kosovo, po kojoj je pomilovana kazna licu koje je ubilo oca podnositeljke zahteva, uz pojašnjenje da osporeni akt nije uticao na njena osnovna prava i slobode i, shodno tome, nepriznavanje statusa indirektne ili posredne žrtve (vidi slučaj Suda KI67/18, sa podnositeljkom zahteva Arbenita Arifi, rešenje o neprihvatljivosti od 14. maja 2019. godine, stavovi 40-49).
U kontekstu okolnosti konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva u svojstvu brata pokojne D.P., u čijim okolnostima je sproveden istražni postupak i glavni pretres u krivičnom postupku, koji je rezultirao oslobađanjem od optužbe N.P. za krivično delo teško ubistvo, navodi povredu prava: na jednakost pred zakonom, zagarantovano članovima 3. i 24. Ustava; na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, a u vezi sa krivičnim aspektom ovog prava; sudska zaštita prava zagarantovana članom 54. Ustava i članom 13. EKLJP.
U pogledu navoda o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud, na osnovu sudske prakse ESLJP, ističe da ovo pravo garantuje procesna prava stranaka u parničnom postupku i prava okrivljenog u krivičnom postupku. U principu, druge strane u postupku nisu stranke ovlašćene da iznose navode u smislu člana 6. EKLJP (vidi slučaj ESLJP, Mihova protiv Italije, br. 25000/07, odluka od 30. marta 2010. godine). U pogledu statusa indirektne žrtve, ESLJP je precizirao da se ovaj status može dodeliti podnosiocima zahteva pred njim za zahteve u vezi sa navodima o povredi člana 6. EKLJP u slučajevima kada je lice umrlo tokom krivičnog postupka, kada je on/ona bio u svojstvu optužene strane ili kada je smrt nastupila u okolnostima u kojima je bila uključena državna odgovornost (vidi slučaj ESLJP, Magnitskiy i drugi protiv Rusije, br. 32631/09 i 53799/12, presuda od 27. avgusta 2019. godine, stavovi 278-279). Sud u nastavku takođe primećuje da su podnosilac zahteva i njegovi roditelji u krivičnom postupku imali status oštećene strane, te su zbog toga, osporenom presudom Vrhovnog suda, upućeni na građanski spor.
Nakon napred navedene razrade, a u smislu tvrdnji podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud smatra da isti u smislu stava 7. člana 113. Ustava, stava 1 člana 47 Zakona i pravila 34 (1) (a) Poslovnika o radu nije ovlašćena strana da iznosi navode o povredi „njegovog“ prava na pravično i nepristrasno suđenje u odnosu na krivični sudski postupak protiv okrivljenog N.P., vođen u Vrhovnom sudu. U tom smislu, Sud ističe da je podnosilac zahteva izneo i navode o povredi prava na jednakost pred zakonom i sudsku zaštitu prava, ne precizirajući i ne dajući nikakvo objašnjenje o tome kako je isti žrtva povrede ovih prava, zagarantovana Ustavom.
Sud u nastavku ističe da pitanje ubistva članova porodice može pokrenuti pitanja člana 25. [Pravo na život] Ustava i člana 2. (Pravo na život) EKLJP. Međutim, podnosilac zahteva nije naveo povredu ovog prava, odnosno njegovog procesnog aspekta. Sud podseća da je podnosilac zahteva u svom zahtevu precizirao da su u istražnom postupku koji se vodio protiv okrivljenog N.P. utvrđeni dokazi koji su rezultirali podizanjem optužnice od strane Tužilaštva.
Prema podnosiocu zahteva, iz osporene presude Vrhovnog suda proizilazi da ovaj sud nije obuhvatio sve kvalitativne dokaze, koji bi po njemu rasvetlili slučaj ubistva njegove pokojne sestre. Nakon napred navedenog, Sud podseća na obrazloženje Vrhovnog suda u kome je precizirano „Vrhovni sud Kosova je istakao produženje ovog sudskog procesa za oko osam godina što nesumnjivo treba pripisati i Državnom tužilaštvu, koje je vodilo istražnu fazu u ovom krivičnom predmetu, a čini se da nisu sprovedene potpune i sveobuhvatne istrage. To se najbolje ogleda u činjenici da je ovaj krivični predmet nekoliko puta vraćan na ponovno suđenje da bi se dobili novi dokazi i to je rezultiralo prijemom novih dokaza od strane prvostepenih sudova i koji su primljeni radi rasvetljavanja ovog krivičnog predmeta. Osim toga, na osnovu spisa predmeta, primećuje se da Državno tužilaštvo nije iscrpelo sve moguće pravce istrage o ubistvu sada pokojne, dok mnogi važni podaci iz istražne faze uopšte nisu pokrenuti ili oni koji su započeti nisu nastavljeni, a posebno prve sumnje koje su deo spisa predmeta i podataka koje su izneli članovi porodice pokojne kroz svoje iskaze [...]“.
U smislu napred navedene razrade, Sud ističe da član 2. (Pravo na život) EKLJP-a sadrži procesne obaveze za sprovođenje efikasne istrage (vidi, slučaj ESLJP Armani da Silva protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 5878/08, presuda od 30. marta 2016. godine, stav 229).
Kao rezultat toga, ESLJP je utvrdio da procesna obaveza za efikasnu istragu proizilazi iz zahteva da pravo na život bude zaštićeno zakonom i da je takva istraga od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da prava zagarantovana članom 2 EKLJP-a nisu iluzorna, već delotvorna. U tom kontekstu, ESLJP je uspostavio nekoliko glavnih kriterijuma za efikasnu istragu, koji uključuju: (i) nezavisnost; (ii) adekvatnu istragu; (iii) brzinu i efikasnost; i (iv) transparentnost i uključenost srodnika žrtve (vidi, između ostalog, slučajeve ESLJP. Prvo, u vezi sa kriterijumom nezavisnosti, naglašeno je da istraga mora biti nezavisna, kako institucionalno tako i u praksi (vide slučaj ESLJP: Armani da Silva protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 5878/08, presuda od 30. marta 2016. godine, stav 222). Drugo, što se tiče adekvatne istrage, naglašeno je da istraga treba da bude u stanju da dovede do utvrđivanja okolnosti smrti i identifikacije odgovornih lica. U nekim slučajevima, ESLJP je utvrdio da su sprovedene neadekvatne istrage, uključujući slučajeve propuštanja da se intervjuišu ključni svedoci ili ne uzimajući u obzir važne dokaze (vidi slučaj ESLJP: Ramsahai i drugi protiv Holandije, br. 52391/99, presuda od 15. maja 2007. godine, stav 347); nepreduzimanje važnih mera za prikupljanje i čuvanje dokaza koji bi mogli da pomognu u razjašnjavanju okolnosti slučaja (vidi slučaj ESLJP: Anguelova protiv Bugarske, br. 38361/97, presuda od 13. juna 2002. godine, stav 144) i fokusiranje istrage u samo jednom pravcu bez razmatranja drugih optužbi (vidi slučaj ESLJP: Mazepa i drugi protiv Rusije, br. 15086/07, presuda od 17. jula 2018. godine, st. 77-79). Treće, u pogledu brzine i efikasnost istraga, ESLJP je precizirao da istraga mora biti sprovedena bez nepotrebnog odlaganja i sa dužnom efikasnošću kako bi se obezbedilo da se sve okolnosti slučaja otkriju na vreme (vidi slučaj ESLJP: Anguelova protiv Bugarske, gore citiran, stav 139). Na kraju, u pogledu transparentnosti i uključenosti srodnika žrtve, ESLJP je precizirao da je učešće članova porodice žrtve takođe bitan aspekt za obezbeđivanje transparentnosti (vidi slučajeve ESLJP: Jordan protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 24746/94, presuda od 4. maja 2001. godine i Anguelova protiv Bugarske, gore citiran, stav 140).
Sud primećuje da su u odnosu na N.P. državni organi preduzeli potrebne radnje, uključujući sprovođenje istrage, koje su rezultirale podizanjem optužnice protiv njega i vođenjem krivičnog postupka koji je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog suda kojom je utvrđeno da protiv istog nije utvrđeno van razumne sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo pokojne D.P.
Međutim, Sud podseća i ponavlja da podnosilac zahteva u svom zahtevu iznosi konkretne tvrdnje u vezi sa postupkom koji se vodio pred Vrhovnim sudom, a ne navodi niti iznosi tvrdnje koje se odnose na efektivnu istragu, kao jednu od komponente proceduralnog aspekta člana 25. Ustava u vezi sa članom 2. EKLJP. Kao rezultat toga, iako bi se u ovakvim okolnostima podnosilac zahteva mogao oceniti kao indirektna žrtva u odnosu na ovo pravo, Sud ne može da razmotri niti da oceni da li je istražni postupak sproveden u celini, jer usaglašenost sa kriterijumima definisanim ESLJP, koji se moraju oceniti u smislu proceduralnog aspekta člana 25 u vezi sa članom 2. EKLJP, nisu pokrenuta pred drugim instancama, pre nego što je podnosilac zahteva podneo zahtev Sudu, već isti nisu navedeni ni u njegovom zahtevu podnetom Sudu.
S tim u vezi, Sud ističe da podnosilac zahteva, na osnovu raspoloživih pravnih sredstava, može zahtevati razvoj adekvatnog istražnog postupka koji bi mogao da dovede do rasvetljavanja okolnosti ubistva pokojne, kao i da zahteva ocenu odgovornost relevantnih organa, nadležnih za razvoj istražnog i krivičnog postupka, kao sastavni deo procesnog aspekta člana 25. Ustava u vezi sa članom 2. EKLJP.
Shodno tome, Sud utvrđuje da zahtev podnosioca zahteva treba da se proglasi neprihvatljivim, jer isti nije ovlašćena strana kao što je propisano u stavu 7, člana 113. Ustava, stav 1 člana 47 Zakona, kao i pravilu 34 (1) (a) Poslovnika o radu.
Zahtev za neobjavljivanje identiteta stranaka
Sud podseća da je podnosilac zahteva tražio da se njegov identitet ne objavi zbog porodičnih odnosa koji postoje između njega i oslobođenog od optužbe N.P., sa sledećim obrazloženjem: „...zbog komplikovanja budućih odnosa, zahtevam da se ne objavi identitet podnosioca zahteva jer bi objavljivanje istog još više pogoršalo porodične odnose."
S tim u vezi, Sud se poziva na odredbe pravila 24 (Neobjavljivanje identiteta stranaka) Poslovnika, kojima se utvrđuje: "(1) U bilo koje vreme u toku postupka razmatranja individualnog zahteva iz stava 7. člana 113. Ustava pa do objavljivanja konačne odluke, stranke mogu tražiti da se njihov identitet ne objavljuje javno. Zahtev mora biti obrazložen. (2) Sud o zahtevu stranke za neobjavljivanje identiteta odlučuje usvajanjem od strane većine sudija. Sud, usvajanjem od strane većine sudija, može odlučiti ex officio o neobjavljivanju identiteta stranke. (4) U slučaju neobjavljivanja identiteta, stranka se identifikuje samo inicijalima, skraćenicama ili samo jednim (1) slovom.
Sud je razmotrio zahtev podnosioca zahteva i zbog osetljivosti predmeta, u skladu sa odredbama pravila 24. (Neobjavljivanje identiteta stranaka) Poslovnika, jednoglasno odlučio da ne objavi identitet stranaka.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa stavovima 1 i 7, člana 113. Ustava, u skladu sa stavom 1. člana 47. Zakona, i u skladu sa pravilima 24, 34 (1) (a), kao i 48 (1) (b) Poslovnika o radu, na svojoj sednici održanoj 19. decembra 2024. godine, jednoglasno:
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA USVOJI zahtev za zaštitu identiteta;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa stavom 4, člana 20. Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5 člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Safet Hoxha Gresa Caka-Nimani
Sh.P.
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev nije podnela ovlašćena strana
Krivični