Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 18. maja 2023. godine
Ref.br.:RK 2182/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI183/22
Podnosilac
Rexhep Kastrati
Ocena ustavnosti presude ARJ.UZVP. BR. 46/22 od 15. juna 2022. godine Vrhovnog suda Kosova
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica,
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika,
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija,
Safet Hoxha, sudija,
Radomir Laban, sudija,
Remzije Istrefi-Peci, sudija,
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Rexhep Kastrati, sa prebivalištem u opštini Priština (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava presudu [ARJ.UZVP. BR. 46/22] od 15. juna 2022. godine Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) u vezi sa presudom [AA. br. 714/2020] od 21. marta 2022. godine Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) i presudom [A. br. 1925/17] od 21. oktobra 2020. godine Osnovnog suda u Prištini, Departman za upravljanje (u daljem tekstu: Osnovni sud).
Podnosilac zahteva je osporenu odluku primio 28. jula 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude, kojom se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) i članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 22. novembra 2022. godine, podnosilac je podneo zahtev preko pošte, koji je Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) primio 24. novembra 2022. godine.
Dana 5. decembra 2022. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR.KSH183/22], imenovala sudiju Selvetu Gërxhaliu-Krasniqi za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Safet Hoxha (članovi).
Dana 9. decembra 2022. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva. Istog dana, kopija zahteva je dostavljena Vrhovnom sudu.
Sud je takođe, istog dana, obavestio Osnovni sud o registraciji zahteva i tražio da podnesu Sudu priznanicu koja dokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku. Osnovni sud je istog dana podneo Sudu traženu priznanicu koja dokazuje da je podnosilac zahteva primio osporenu odluku 28. jula 2022. godine.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosova, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 27. aprila 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je odlukom [2017-YR-865] Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Policije Kosova – Uprava za migracije i strance (u daljem tekstu: Ministarstvo unutrašnjih poslova) od 17. novembra 2017. godine, podnosiocu zahteva izrečena novčana kazna u iznosu od 4.000 (četiri hiljade) evra, zbog smeštaja stranog državljanina [E.B.], u suprotnosti sa članom 36. Zakona br. 04/L-219 o strancima (u daljem tekstu: Zakon o strancima).
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je Osnovnom sudu podneo tužbu za upravni spor protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, kojom je tražio ukidanje odluke [br. 2017-YR-865] od 7. novembra 2017. godine Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dana 21. oktobra 2020. godine, Osnovni sud je, presudom [A. br. 1925/17], odbio tužbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, sa sledećim obrazloženjem:
“Sud, na osnovu dokaza koji su izvedeni na glavnoj raspravi, pozivajući se na zapisnik od 07.11.2017. godine, policijski izveštaj od 02.10.2017. godine i 03.10.2017. godine, primećuje da je tužilac postupao u suprotnosti sa zakonskim odredbama Zakona o strancima. Sud je cenio i navode tužioca iznete u tužbi i u toku sudskog preispitivanja, ali je iste ocenio kao neosnovane, jer tužilac nije ni jednim dokazom potkrepio iste navode. U tom smislu, sud ocenjuje da je osporena odluka tužene pravična i zasnovana na zakonu i da je tuženi organ pravilno primenio zakonske odredbe, pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo. Po ovim osnovama nije usvojio tužbeni zahtev tužioca, jer ocenjuje da zakon nije povređen na njegovu štetu”.
Dana 9. novembra 2020. godine, podnosilac zahteva je Apelacionom sudu uložio žalbu protiv presude [A. br. 1925/17] od 21. oktobra 2020. godine Osnovnog suda zbog: (i) povrede pravila parničnog postupka; (ii) pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja; i (iii) pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se ukine, kao neosnovana, gore navedena odluka Osnovnog suda i predmet vrati prvostepenom sudu na preispitivanje. U uloženoj žalbi, podnosilac zahteva je istakao: “U obrazloženju se ne navode sve odlučne činjenice u vezi sa predmetnim slučajem i ne opravdavaju izreku ovog rešenja“ i u vezi sa smeštajem stranog državljanina isti ističe: „Hronologija obaveštenja za slučaj stranog državljanina je kontinuirano nastavljena u policiji. Pored saopštenja, pismenim putem sam se obratio i Tužilaštvu i Savetu za ljudska prava u Prištini”.
Dana 21. marta 2022. godine, Apelacioni sud je, presudom [AA. br. 714/2020], odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, i potvrdio presudu [A. br. 1925/17] od 21. oktobra 2020. godine Osnovnog suda. Apelacioni sud je, između ostalog, istakao: “[...] prema oceni veća ovog suda, ožalbena presuda prvostepenog suda je jasna i razumljiva, a u obrazloženju su dati dovoljni razlozi za odlučne činjenice, koje usvaja i ovaj sud. Stoga, veće ovog suda ocenjuje da je materijalno pravo pravilno primenjeno i da nije povređeno materijalno pravo na štetu tužioca”.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je Vrhovnom sudu podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, odnosno presude [AA. br. 714/2020] od 21. marta 2022. godine Apelacionog suda, koju je osporio zbog (i) povrede pravila upravnog postupka, i (ii) pogrešne primene materijalnog prava.
Dana 15. juna 2022. godine, Vrhovni sud je, presudom [ARJ.UZVP. br. 46/2022], odbio, kao neosnovan, zahtev za vanredno preispitivanje podnosioca zahteva podnet protiv presude [AA. br. 714/2020] od 21. marta 2022. godine Apelacionog suda, sa sledećim obrazloženjem:
“[...] Neosnovani su navodi u zahtevu tužioca [podnosioca] za vanredno sudsko preispitivanje, jer nisu od uticaja na drugačije utvrđivanje činjeničnog stanja od onog koje je utvrdio drugostepeni sud. Po oceni ovog suda, osporena presuda drugostepenog suda je jasna i razumljiva. U obrazloženju osporene presude su dati brojni razlozi o odlučnim činjenicama koje usvaja i ovaj sud. Sud ocenjuje da je materijalno pravo pravilno primenjeno i da nije povređen zakon na štetu tužioca [podnosioca zahteva.]”.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da je osporena presuda Vrhovnog suda doneta uz povredu osnovnih prava i sloboda zagarantovana članovima: 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava.
Podnosilac u svom zahtevu, u delu sažetog opisa činjenica, ističe sledeće: “[Podnosilac zahteva] je protiv odluka redovnih sudova uložio žalbu Apelacionom sudu, zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke i odgovor na žalbu”, dok je u delu obrazloženja zahteva i navodnih povreda Ustava istekao: “Odluke redovnih sudova u Republici Kosovo su u suprotnosti sa članom 32. Ustava Republike Kosovo. Devojka koja se zvala [E.B.] došla je spontano u moj stan, nisam je poznavao, bilo je HLADNO, bila je bosa. Pozvao sam policijsku stanicu broj jedan (1). Došao je policajac – policajac po imenu [A.H.] koji mi je rekao: „Može li da ostane kod tebe VEČERAS“, a mi ćemo doći i udomiti osobu, ali pomenuti nikada nije došao. Dokaz: zahtev za vanredno preispitivanje, žalba i odgovor na žalbu”.
Na kraju, podnosilac, u delu svog zahteva koji se odnosi na traženo rešenje, traži: “[...] da se ukinu odluke redovnih sudova u Rep. Kosovo, kao neosnovane, na Ustavu (članu 31)”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
[...]
Član 32
[Pravo na pravno sredstvo]
“Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način”.
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.
[...]”
ZAKON Br. 06/L-036 O IZMENI I DOPUNI ZAKONA Br. 04/L-219 O STRANCIMA
Član 36
Zabrana o davanju nezakonite pomoći strancima
“Nijedan stranac ne može se pomoći u ilegalnom prelasku državne granice, za tranzit kroz teritoriju gde je stranac ušao ilegalno u Republici Kosovo i da boravi nezakonito”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo treba da razmotri da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud se poziva i na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.
Član 48
[Tačnost podneska]
"Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku”.
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud smatra da (i) je podnosilac zahteva ovlašćena strana; (ii) osporava presudu [ARJ.UZVP. BR. 46/22] od 15. juna 2022. godine Vrhovnog suda Kosova; (iii) naglasio je ustavne odredbe za koje navodi da su povređene u njegovom slučaju; (iv) iscrpeo je sva pravna sredstva propisana zakonom (v) i podneo je zahtev u skladu sa rokom koji je propisan zakonom.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 39 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Stav 2 pravila 39 Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Tačka d i stav 1 i stav 2 pravila 39 Poslovnika posebno propisuje:
“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[...]
(d) ako zahtev tačno razjašnjava i, adekvatno iznosi činjenice i navode da su prava ili odredbe ustava povređene.
[...]
(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navod koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao „očigledno neosnovan“, i specifičnosti gore navedene četiri kategorije navoda koji se kvalifikuju kao „očigledno neosnovani“ razvijeni kroz sudsku praksu ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj sudskoj praksi uključujući, ali ne ograničavajući se na slučajeve: KI40/20, podnosilac zahteva: Sadik Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac zahteva: Kujtim Lleshi, rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; KI21/21, podnosilac zahteva: Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine, KI107/21, podnosilac zahteva: Ramiz Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine).
U tom smislu, i na početku, Sud podseća da su okolnosti konkretnog slučaja povezane sa činjenicom da je podnosilac zahteva odlukom [2017-YR-865] Ministarstva unutrašnjih poslova od 17. novembra 2017. godine osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 4.000 (četiri hiljade) evra zbog smeštaja stranog državljanina [E.B.] u suprotnosti sa članom 36. Zakona o strancima. Protiv ove odluke, podnosilac zahteva je podneo tužbu zbog upravnog spora, koju je Osnovni sud 21. oktobra 2020. godine, presudom [A. br. 1925/17], odbio, kao neosnovanu. Dana 21. marta 2022. godine, Apelacioni sud je presudom [AA. br. 714/2020] odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda, sa obrazloženjem da je ožalbena presuda prvostepenog suda jasna i razumljiva, a da su u obrazloženju dati dovoljni razlozi o odlučnim činjenicama. Podnosilac je takođe podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, odnosno presude Apelacionog suda, pred Vrhovnim sudom, gde je poslednje navedeni njegov zahtev odbio, kao neosnovan.
Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da su mu osporenom presudom Vrhovnog suda povređena prava zagarantovana članovima 31. i 32. Ustava. Međutim, Sud ističe da podnosilac zahteva nije precizirao kako su ta prava povređena u njegovom slučaju niti je izneo relevantno obrazloženje u vezi sa njihovom povredom. Isti samo ističe: “Odluke redovnih sudova u Republici Kosovo su u suprotnosti sa članom 32. Ustava Republike Kosovo. [...] i traži “[...] da se ukinu odluke redovnih sudova u Rep. Kosovo, kao neosnovane, na Ustavu (članu 31)”.
Sud u tom smislu ističe da je na osnovu člana 48. Zakona i stavova (1) (d) i (2) pravila 39 Poslovnika i svoje sudske prakse, dosledno naglašavao: (i) da su strane dužne da tačno razjasne i adekvatno iznesu činjenice i navode, i takođe (ii) da u dovoljnoj meri dokažu i potkrepe svoje tvrdnje o povredi ustavnih prava ili odredbi (vidi, slučajeve Suda: KI163/18, podnosilac zahteva: Kujtim Lleshi, gore citiran, stav 85, i KI124/20 podnosilac zahteva: Muhamed Ali Ceysűlmedine, rešenje o nepprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine, stav 42).
Sud takođe podseća da je naglašavao da samo pominjanje člana Ustava, bez jasnog i adekvatnog obrazloženja kako je to pravo povređeno, nije dovoljno kao argument da se aktivira zaštitna mašinerija koju pruža Ustav i Sud, kao institucija koja se stara o poštovanju ljudskih prava i sloboda (vidi, u tom smislu, slučajeve Suda: KI02/18, podnosilac zahteva: Vlada Republike Kosova [Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja], rešenje o neprihvatljivosti od 20. juna 2019. godine, stav 36; i KI95/19, podnosilac zahteva: Ruzhdi Bejta, rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, stavovi 30-31).
U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva navodi povredu članova 31. i 32. Ustava, bez obrazloženja i nepotkrepljujući povredu istih kroz osporenu presudu Vrhovnog suda.
Stoga, navodi podnosioca zahteva o povredi članova 31. i 32. Ustava su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi, i shodno tome, neprihvatljivi, kao očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u članu 48. Zakona i pravilu 39. (1) (d) i (2) Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20, 47 i 48. Zakona i u skladu sa pravilima 39 (1) (d) i (2) i 59 (2) Poslovnika, dana 27. aprila 2023. godine, jednoglasno:
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi Gresa Caka-Nimani
Rexhep Kastrati
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Upravni