Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 20. februara 2024. godine
Br. Ref.: RK 2339/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
predmetu br. KI40/23
Podnosilac
Amrush Maxhuni
Ocena ustavnosti presuda Vrhovnog suda Republike Kosovo [ARJ. br. 71/2022] od 27. septembra 2022. godine i [ARJ-UZVP. br. 97/2022] od 20. oktobra 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Amrush Maxhuni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), kojeg zastupa Ali Latifi, advokat iz Prištine (u daljem tekstu: zastupnik podnosioca zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost Presuda Vrhovnog suda Kosova [ARJ. br. 71/2022] od 27. septembra 2022. godine i [ARJ-UZVP. br. 97/2022] od 20. oktobra 2022. godine (u daljem tekstu: Vrhovni sud).
Presuda Vrhovnog suda [ARJ. br. 71/2022] od 27. septembra 2022. godine je podnosiocu zahteva bila uručena dana 24. oktobra 2022. godine, dok je Presuda [ARJ-UZVP. br. 97/2022] od 20. oktobra 2022. godine uručena podnosiocu zahteva dana 15. decembra 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti Presuda Vrhovnog suda [ARJ. br. 71/2022] od 27. septembra 2022. godine i [ARJ-UZVP. br. 97/2022] od 20. oktobra 2022. godine, za koje se po navodima tvrdi da su povredile prava i osnovne slobode podnosioca zahteva koje su zagarantovane članovima 21 [Opšta načela], 23 [Ljudsko dostojanstvo], 24 [Jednakost pred zakonom] 32 [Pravo na pravno sredstvo] i 34 [Pravo Lica da mu se ne Sudi dva Puta za Isto Krivično Delo] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, na članu 22. (Procesuiranje podnesaka) i članu 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) kao i pravilu 25 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedene Uredbe, kojom je ukinut Pravilnik o radu Ustavnog suda br. 01/2018. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Pravilnika o radu br. 01/2023, izuzetno će se i dalje primenjivati pojedine odredbe Pravilnika o radu br. 01/2018 u slučajevima registrovanim u Sudu pred ukidanje, samo ako i u meri u kojoj su povoljniji za stranke.
Postupak pred sudom
Dana 14. februara 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Ustavnim Sudom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 16. februara 2023. godine, Predsednica Suda je odlukom [Br. GJR.KI40/23], imenovala sudiju Selvete Gërxhaliu Krasniqi za sudiju izvestioca i odlukom [Br. KSH.KI40/23] imenovala je Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Radomir Laban (predsedavajući), Remzije Istrefi Peci i Enver Peci, članovi.
Dana 28. februara 2023. godine, Sud je: (i) obavestio zastupnika podnosioca zahteva o registraciji zahteva ; i (ii) poslao je Vrhovnom sudu jednu kopiju zahteva.
Dana 31. avgusta 2023. godine, Sud je poslao dopis Osnovnom sudu, od kojeg je tražio da podnese povratnicu koja potvrđuje dan kada je podnosilac zahteva primio presudu Vrhovnog Suda Kosova [ARJ-UZVP. br. 97/2022] od 20. oktobra 2022. godine.
Istog tog dana, Osnovni sud je podneo povratnicu u kojoj je potvrđen dan kada je podnosilac zahteva primio Presudu Vrhovnog suda [ARJ-UZVP. br. 97/2022] od 20. oktobra.
Dana 30.januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno preporučilo sudu neprihvatljivost zahteva.
Pregled činjenica slučaja
Prvenstveno, iz spisa predmeta, Sud primećuje da se suština slučaja koji je sproveden u sudskim postupcima pred redovnim sudovima tiče spora koji je podnosilac zahteva imao protiv odluke Ministarstva Rada i Socijalne Zaštite – Odeljenja za Penzije u Prištini (u daljem tekstu: MRSZ) u vezi sa nepriznavanjem prava penzije za kategoriju osoba sa visokom profesionalnom kvalifikacijom.
Dana 25. novembra 2016. godine, MRSZ - DAP je u Odluci [br. 285861] odbilo zahtev podnosioca zahteva za priznavanje prava iz kategorije starosnih penzija za doprinosioce, sa obrazloženjem da nije podneo dovoljno dokaza za 15 godina radnog iskustva doprinosioca i dovoljno dokaza o nivou školske spreme.
Dana 21. decembra 2016. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu u Žalbenom veću pri MRSZ, na odluku [br. 285861] za nepriznavanje školske spreme, na osnovu toga što je dana 18. avgusta 2016. godine u MRSZ, podneo dokumentaciju koja je bila zatražena od strane ministarstva.
Dana 2. februara 2017. godine, Drugostepeni organ je odbio žalbu tužioca, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni opšti uslovi i kriterijumi i nisu priloženi relevantni dokazi o stepenu školske spreme.
Dana 15. maja 2017. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini – Odeljenje za upravne poslove (u daljem tekstu: Osnovni sud), protiv rešenja MRSZ-a od 02. februara 2017. godine gde je tražio da (i) se predmet vrati na ponovno razmatranje i ponovno odlučivanje u MRSZ i (ii) da mu se prizna pravo na kategorizaciju lica sa visokom kvalifikacijom, pošto je isti tvrdio da ima zvanje „kuvar” na osnovu diplome izdat u Novom Sadu br. 286/25 1973. godine.
Dana 12. aprila 2018. godine, MRSZ je podnelo odgovor na tužbu, gde je u potpunosti osporilo tužbeni zahteva podnosioca zahteva kao neosnovan i gde je predložilo da se njegova odluka potvrdi.
Dana 5. septembra 2018. godine, Osnovni sud je u Presudi [A. br. 827/17], (i) usvojio jao osnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva i (ii) poništio je odluku MRSZ-a od 2. februara 2017. godine, vraćajući predmet na ponovno razmatranja i ponovno odlučivanje u MRSZ, sa obrazloženjem da “odluke tuženog su pravno nejasne i protivrečne same sebi i njihovom obrazloženju. U obrazloženju pobijane odluke se ističe da nisu priloženi podaci za 15 godina radnog staža kao i relevantni dokazi o stepenu školske spreme, ali to tužilac dokazuje diplomom od 30.10.1973. godine koja je izdata od Republike Srbije – Ugostiteljska škola za visokokvalifikovane radnike u Novom Sadu, kao i u obrazloženju odluke od 25.11.2016. godine, ističe se da je izneto dovoljno dokaza za 15 godina radnog staža doprinosa. Na osnovu gore navedenog, sud smatra da je osporeno rešenje neosnovano i istim nije na pravilan način dokazano činjenično stanje.”
Dana 28. januara 2019. godine, MRSZ je ponovo odbilo zahtev podnosioca zahteva za prepoznavanje njegovo prava za kategorizaciju o III grupu penzionera sa visokom školskom spremom.
Podnosilac zahteva je podneo tužbu pred Osnovnim sudom protiv MRSZ, tražeći da se obaveže MRSZ da mu isplati penziju prema kategoriji u visini od 186 € kao i razliku koju, prema njegovim navodima, MRSZ nije sprovelo na osnovu Presude Osnovnog suda [A. br. 827/17] od 5. septembra 2018. godine sa kamatom od 8%, od dana odlaska u penziju, za jedan mesec 28 €, kao i kamatu za svaki mesec 2.24 € kao i sve sudske i administrativne troškove.
Dana 16. septembra 2019. godine, podnosilac zahteva je ponovo podneo tužbu pred Osnovnim sudom protiv MRSZ, zbog administrativne ćutnje, jer, po njegovim navodima, MRSZ nije sprovelo Presudu Osnovnog suda [A. br.827/17] od 5. septembra 2018. godine i nije odgovorilo na tri (3) podneska koje je podnosilac zahteva poslao u MRSZ.
Iz hronološkog toka činjeničnog stanja, Sud je uvideo da je podnosilac zahteva inicirao u isto vreme dva sudska postupka pred Osnovnim Sudom : (i) u vezi sa tužbom protiv odluka MRSZ – DPA od 28. januara 2019. godine koja se tiče odbijanja njegovog zahteva za prepoznavanje prava na kategorizaciju o III grupu penzionera sa visokom školskom spremom ; i (ii) u vezi sa tužbom protiv MRSZ, zbog administrativnog ćutanja. U nastavku, Sud će posebno sažeti ova dva sudska postupka.
Sudski postupak koji je sproveden u vezi sa tužbom protiv odluke MRSZ – DPA od 28. januara 2019. godine
Dana 15. aprila 2021. godine, Osnovni sud je Rešenjem [A. br.25/19] zatražio od podnosioca zahteva da podnese precizirani tužbeni zahtev kao i da pridruži dokaze navedene u tužbi, dokaze o iscrpljenosti pravnih sredstava kod administrativnog organa kao i ovlašćenje za zastupanje.
Dana 9. avgusta 2021. godine, Osnovni sud je u Presudi [A. br.25/19], (i) odbio tužbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i (ii) odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, na osnovu toga što diploma koju je podneo podnosilac zahteva nije dovoljan dokaz u smislu člana 5. stav 3. u vezi sa stavom 5. Administrativnog uputstva br. 09/2015 o kategorizaciji doprinosa-uplatnika doprinosa prema kvalifikacionoj strukturi i trajanju uplate doprinosa-penzionerski staž, dodajući da “ni pred ovim sudom tužilac nije priložio nijedan dokaz da je u smislu člana 5. stav 3. Administrativnog uputstva (...) u cilju toga da mu se prizna njegovo pravo kao korisnika doprinosne penzije sa visokom školskom spremom, isti je priložio dokaze koji su sprovedeni u ovom sudskom razmatranju i koji se pominju u rešenjima koja se odnose na radni odnos u vezi sa tužiocem sa visokom stručnom spremom, ali isti nisu dokazi u smislu dokaza o završenom visokom obrazovanju kako je to propisano u zakonskim odredbama AU iz člana 5 stav 3.”
U vezi sa tužbenim zahtevom za neizvršenje presude Osnovnog suda [A. br.827/17] od 05.09.2018. godine, kojom je poništeno rešenje MRSZ-a od 02.02.2017. godine i predmet vraćen MRSZ-u na ponovno odlučivanje, Osnovni sud je naglasio da se MRSZ pozvalo na navedenu presudu prilikom donošenja odluke u odluci od 28.01.2019. godine, kada je odbilo prigovor podnosioca zahteva, dodajući da “(...) sud je tužbene zahteve tužioca ocenio neosnovanim, jer su u suprotnosti sa činjeničnim stanjem koje je dokazano od strane tuženog organa i od strane prvostepeni organ i suprotni su dokazima koji se nalaze u spisima predmeta. Tužilac ne dokazuje svoje tvrdnje, a iznete činjenice nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom upravnom predmetu)”.
Jednog neodređenog dana, podnosilac zahteva je uložio žalbu pred Apelacionim sudom Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) protiv Presude Osnovnog suda [A. br.25/19] od 9. avgusta 2021. godine, zbog bitnih povredi proceduralnih odredbi, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kao i zbog pogrešne primene odredbi materijalnog prava.
Dana 16. juna 2022. godine, Apelacioni sud je u Presudi [AA. br.827/2021], (i) odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva; i (ii) potvrdio je Presudu Osnovnog suda [A. br.25/19] od 9. avgusta 2021. godine. Apelacioni sud se saglasio sa pravnim stavom Osnovnog suda, ocenivši ga kao pravilan i zasnovan na dokazima i zakonu, i zaključio da ožalbena presuda nema bitne povrede odredaba Zakona o upravnim sukobima, sa obrazloženjem da “tužilac svoje tvrdnje ne dokazuje nikakvim dokazima, dok izvedeni dokazi nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke u ovom upravno pravnom predmetu” kao i “potvrđuje se da je u ovom pravnom upravnom predmetu tužioca pravično ocenjena zakonitost konačnog upravnog akta u upravnom postupku i da nije povređen zakon na njegovu štetu”.
Podnosilac zahteva je neutvrđenog dana podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke protiv presude Apelacionog suda [AA. br.827/2021] od 16. juna 2022. godine, zbog bitnih povreda materijalnog i procesnog prava, neprimene zakona koji favorizuje lice kome je priznato pravo, dok se novim zakonom isto ne priznaje kao i neuplate razlike u uplatama za svaki mesec od 18. avgusta 2016. godine od 30,24 € do donošenja presude o kojoj je odlučio Apelacioni sud. U zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke, on je tražio od Vrhovnog suda da (i) usvoji njegov zahtev kao osnovan i prinudi MRSZ da mu isplati punu penziju prema III kategoriji ili da predmet da bude vraćen na ponovno suđenje.
Dana 27. septembra 2022. godine, Vrhovni Sud je doneo Presudu [ARJ. br. 71/2022], kojom je odbio kao neosnovan zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke protiv Presude Apelacionog suda [AA. br. 827/2021] od 16. juna 2022. godine.
U obrazloženju Presude [ARJ. br. 71/2022], Vrhovni sud je, između ostalog, naglasio da:
“Odlučujući o zahtevu za vanredno preispitivanje, Vrhovni sud je, ocenivši pobijanu presudu i ispitavši navode iz zahteva, našao da je drugostepeni sud pravilno i na zakonskom osnovu postupio tako što je tužbu tužioca odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Pravni stav Apelacionog, ali i prvostepenog suda, ovaj sud u celini usvaja, s obzirom da osporene presude nisu obuhvaćene povredama na koje se tužilac poziva u zahtevu. Osporene presude sadrže dovoljne i ubedljive razloge za sve činjenice, važeće za pravično suđenje u ovom predmetu, koje i ovaj sud potvrđuje..”
[...]
“Ne stoji tvrdnja da od strane tuženog MRSZ nije sprovedena presuda A.br. 827 od.05.09.2018. godine, jer je u sprovođenju iste na osnovu napomena i predloga koji su dati, doneta i Odluka koja je osporena u tužbi tužioca od 28.01.2019. godine, kojom je i odbijena žalba tužioca.”
ii) Sudski postupak koji je sproveden u vezi sa tužbom protiv MRSZ-a o administrativnoj ćutnji
Dana 13. decembra 2019. godine, Osnovni sud je vratio na dopunu tužbu podnosioca zahteva od 16. septembra 2019. godine Odlukom [A. br.2164/19], u kojoj je zatraženo da se Sudu podnese ovlašćenje zastupnika podnosioca zahteva.
Dana 18. maja 2022. godine, Osnovni sud je u Rešenju [A. br.2164/19] odbacio tužbu podnosioca zahteva zato što je postojala sudska zavisnost (litispendencija), sa obrazloženjem da: “ (...) iz spisa predmeta proizilazi da je za ovu istu upravnu stvar odlučeno po presudi ovog suda A. br.25/19 od 09.08.2021.godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca, za poništaj rešenje ovde tuženog od 28.01.2019.godine, odluka koja je doneta u ponovnom postupku od strane tuženog, a po presudi ovog suda A.br.827/17 od 05.09.2018. godine.”
Jednog neodređenog dana, Podnosilac zahteva je podneo žalbu pred Apelacionim sudom protiv rešenja Osnovnog suda [A. br.2164/19] od 18. maja 2022. godine, zbog bitnih povreda materijalnog prava, neizvršenja presude Osnovnog suda [A. br. 827/17] od 05.09.2018. godine i zbog neuplate izmene razlike u uplati za svaki mesec od 18.08.2016. godine u iznosu od 30,24 €, predlažući da Apelacioni sud prinudi MRSZ da podnosiocu zahteva isplati punu penziju po III kategoriji u iznosu od 186€ i neisplaćenu razliku prema gore navedenoj presudi sa kamatom od 8%
Dana 25. jula 2022. godine, Apelacioni sud je doneo Rešenje [AA. br.486/2022], kojim je (i) odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i (ii) potvrdio je Rešenje [A. br.2164/19] od 18. maja 2022. godine, sa obrazloženjem da je Osnovni sud pravilno i zakonito odlučio kada je odbacio tužbu, jer u ovom konkretnom slučaju postoji sudska zavisnost (litispedencija).
Jednog neodređenog dana, Podnosilac zahteva je podneo zahtev za vanredno razmatranje sudske odluke protiv Rešenja Apelacionog suda [AA. br.486/2022] od 25. jula 2022. godine, zbog bitnih povreda materijalnih i odredbi postupka, predlažeći da se njegov zahtev usvoji kao i da se izmeni osporeno rešenje, gde će se njegov tužbeni zahtev usvojiti.
Dana 20. oktobra 2022. godine, Vrhovni sud je u Presudi [ARJ-UZVP. br. 97/2022] odbacio kao neosnovan zahtev podnosioca zahteva za vanredno razmatranje sudske odluke protiv Rešenja Apelacionog suda [AA. br.486/2022] od 25. jula 2022. godine, sa obrazloženjem da je Apelacioni sud pravilno primenio odredbe upravnog postupka u momentu kada je odbacio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i kada je prvostepeno rešenje; i usvojio je u potpunosti pravni stav Apelacionog suda.
Na kraju, podnosilac zahteva pred Sudom osporava oba sudska postupka koja su sprovedena pred redovim sudovima, odnosno Presudu Vrhovnog suda [ARJ. br. 71/2022] i Presudu [ARJ-UZVP. br. 97/2022].
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva u zahtevu koji je podneo pred Sudom tvrdi da je Vrhovni Sud doneo osporenepresude u oba sudska postupka uz povredu prava podnosioca zahteva koja su zagarantovana članom 21 [Opšta načela], članom 23 [Ljudsko dostojanstvo], članom 24 [Jednakost pred zakonom], članom 32 [Pravo na pravno sredstvo] i članom 34 [Pravo Lica da mu se ne Sudi dva Puta za Isto Krivično Delo] Ustava.
Što se tiče navoda o povredi člana 24 Ustava, podnosilac zahteva naglašava da “ Ne priznaje mi se visoka stručna sperma III kategorizacije, iako sam školovanje završio u Vojvodini, u Novom Sadu.”
Sa druge strane, što se tiče navoda o povredi članova 21, 23, 32 i 34 Ustava, podnosilac zahteva nije pružio nikakvo pojašnjenje ili argumente u vezi sa tvrdnjama o povredi prava i sloboda koje su zagarantovane navedenim članovima. Pored toga, podnosilac zahteva samo pominje navedene članove, ali u njegovom zahteva ne navodi nikakvo objašnjenje kako je došlo do eventualnih povreda nekog prava koje je zagarantovano Ustavom od strane Vrhovnog suda prilikom donošenja odluka u osporenim presudama, izuzev opisa gore navedenih članova.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda sledeće: “ Da se primeni zakon koji garantuje radniku Amrushu Maxhuniju da je kvalifikovani radnik sa visokom stručnom spremom kao i da mu se u penziji treba priznati kategorija III penzija, jer mu je već jednom priznata, a nakon toga je to stavljeno van snage”.
Relevantne Ustavne odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 21
[Opšta načela]
“Ljudska prava i osnovne slobode su neodvojiva, neotuđiva i neosporiva i čine osnov pravnog reda Republike Kosovo.
Republika Kosovo štiti i garantuje ljudska prava i osnovne slobode, predviđene ovim Ustavom.
Svi su dužni da poštuju prava i osnovne slobode ostalih.
Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica, onoliko koliko su izvodljiva.”
Član 23
[Ljudsko dostojanstvo]
“Ljudsko dostojanstvo je neosporivo i predstavlja osnov svih ljudskih prava i osnovnih sloboda.”
Član 24
[Jednakost pred Zakonom]
“Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.
Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.”
Član 32
[Pravo na pravno sredstvo]
“Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način.”
Član 34
[Pravo Lica da mu se ne Sudi dva Puta za Isto Krivično Delo]
“Niko se ne može kazniti više od jednog puta za isto krivično delo.”
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi o prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o Radu.
U tom smislu, Sud se prvenstveno poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju da:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Pored gore navedenih kriterijuma, Sud se takođe poziva i na uslove o prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. S tim u vezi, Sud se poziva na članove 47 (Individualni zahtevi), 48 (Tačnost podneska) i 49 (Rokovi) Zakona, koji propisuju:
Član 47
(Individualni zahtevi)
“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.”
Član 48
(Tačnost podneska)
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
(Rokovi)
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog.”
U vezi sa ispunjenjem gore navedenih kriterijuma, Sud ocenjuje da je podnosilac zahteva: (i) Ovlašćena strana; (ii) osporava jedan akt nekog javnog organa, odnosno Presude Vrhovnog suda [ARJ. br.71/2022] od 27. septembra 2022. godine i [ARJ-UZVP. br. 97/2022] od 20. oktobra 2022. godine; (iii) iscrpeo je sva pravna sredstva koja su mu bila dostupna u skladu sa zakonom; (iv) jasno je objasnio prava i slobode za koje on smatra da su mu povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48 Zakona; kao i (v) Podneo je zahtev u skladu sa zakonskim rokom koji je propisan u članu 49 Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika o Radu. Pravilo 34 (2) Poslovnika o Radu propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri neki zahtev, uključujući i uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan, gde se precizira da:
“(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju.”
Gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i na osnovu prakse Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o Radu. (vidi slučajeve Suda KI04/21, podnositeljka zahteva Nexhmije Makolli, Rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; i KI175/20, podnosilac zahteva Kosovska Agencija za Privatizaciju, Rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može da sadrži. S tim u vezi, bilo bi tačnije kada bi se o istima govorilo kao o “očigledno neosnovanim navodima”. Poslednje pomenuti se na osnovu sudske prakse ESLJP-a mogu svrstati u četiri posebne grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi; i na kraju, (iv) “ konfuzni i nejasni ” navodi.
U tom kontekstu i u daljem tekstu, kako bi ocenio prihvatljivost zahteva, odnosno kako bi u okolnostima konkretnog slučaja ocenio da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanog u ovom zahtevu i relevantne navode podnosioca zahteva. Tokom procene navoda podnosioca zahteva Sud će primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojom je on, na osnovu člana 54. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
U okolnostima ovog konkretnog slučaja, podnosilac zahteva je, nakon prijema odluke MRSZ od 28. januara 2019. godine, kojom mu je po drugi put odbijen zahtev za prepoznavanje diplome koju je podneo i da se kategorizuje o grupu III penzija sa visokom stručnom spremom, pokrenuo dva sudska postupka pred redovnim sudovima, koja su završila sa istim rezultatom, odnosno sa odbijanjem tužbenog zahteva podnosioca zahteva.
U tom pravcu, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava zaključke obe osporene presude Vrhovnog suda u oba sudska postupka, tvrdeći da je došlo do povrede člana 21 [Opšta načela], člana 23 [Ljudsko dostojanstvo], člana 24 [Jednakost pred zakonom], člana 32 [Pravo na pravno sredstvo] i člana 34 [Pravo Lica da mu se ne Sudi dva Puta za Isto Krivično Delo] Ustava.
Međutim, na osnovu spisa predmeta, Sud nalazi da podnosilac u svom zahtevu nije dao nikakvu detaljnu analizu u vezi sa tvrdnjama o povredi prava zagarantovanih navedenim članovima Ustava ili obrazloženja o prihvatljivosti i merituma zahteva. Uz to, podnosilac zahteva je pomenuo nekoliko članova Ustava i dao je sažetak činjenica u svom predmetu, ali nije razjasnio kako su sudski postupci koji su se sproveli pred redovnim sudovima, ili tačnije kako su osporene presude, rezultirale povredom prava i sloboda koje su zagarantovane navedenim članovima Ustava.
Takođe, podnosilac zahteva je u vezi sa navodima o povredi člana 24 naglasio da “Ne priznaje mi se visoka stručna sperma III kategorizacije, iako sam školovanje završio u Vojvodini, u Novom Sadu”, a u vezi sa navodima o povredi članova 21, 23, 32 i 34 nije pružio nikakvo objašnjenje izuzev toga što je opisao neke relevantne odredbe.
Pored toga, Sud ocenjuje da je podnosilac zahteva, u postupku pred Ustavnim Sudom, bio zastupljen od strane advokata, od kojeg se očekuje da ima saznanja u vezi sa proceduralnim kriterijumima koji se trebaju ispuniti prilikom podnošenja nekog zahteva pred Ustavnim sudom a koji se tiču prihvatljivosti istog.
U smislu ovoga, Sud podseća da na osnovu ustaljene prakse ovog Suda ali i sudske prakse ESLjP-a, Sud proglašava zahtev neprihvatljivim kao očigledno neosnovan kada su navodi “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navoda, ili kada se ispuni jedan od dva karakteristična uslova, odnosno:
kada podnosilac zahteva samo citira jednu ili više odredbi Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući kako su one povređene, osim ako je to jasno očigledno na osnovu činjenica i okolnosti slučaja (vidi, s tim u vezi, slučaj ESLJP-a: Trofimchuk protiv Ukrajine, br. 4241/03, odluka od 31. maja 2005. godine; i Baillard protiv Francuske, br. 6032/04, Odluka od 25. septembra 2008. godine);
kada podnosilac zahteva ne iznese ili odbije da iznese materijalne dokaze u prilog svojih navoda (ovo se posebno odnosi na odluke sudova ili drugih unutrašnjih organa), osim kada postoje izuzetne okolnosti koje su van kontrole koje ga sprečavaju u tome (na primer, ako zatvorske vlasti odbiju da sudu dostave dokumente iz spisa predmetnog zatvorenika) ili ako sam sud ne odluči drugačije (vidi, slučaj Suda: KI166/20, podnosilac zahteva Ministarstvo Rada i socijalne zaštite, rešenje o neprihvatljivosti od 5. januara 2021. godine, stav 42).
U ovom konkretnom slučaju, podnosilac zahteva tvrdi da je osporenim odlukama došlo do povrede prava i sloboda koje su zagarantovane gore navedenim članovima, ali ne razrađuje dodatno kako i zašto je došlo do povrede ovih relevantnih članova. S tim u vezi, Sud podseća da je on dosledno isticao da samo pozivanje na članove Ustava i EKLJP i njihovo pominjanje nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva treba da osiguraju obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi, slučajeve Ustavnog suda.: KI175/20, podnosilac zahteva Kosovska Agencija za Privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 22. aprila 2021. godine, stav 81; KI166/20, citirano iznad, stav 52; i KI04/21, podnositeljka zahteva Nexhmije Makolli, citirano iznad, stavovi 38-39).
Stoga, Sud zaključuje da podnosilac zahteva u nijednom od svojih navoda o povredi prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima 21, 23, 24, 32 i 34 Ustava nije ispunio zahteve iz stava (2) pravila 34 Poslovnika o Radu u vezi sa obrazloženjem i detaljnim argumentima u vezi sa prihvatljivošću i meritumom njegovog zahteva.
Zaključak
Na kraju, Sud zaključuje da se navodi podnosioca zahteva u vezi sa povredama članova 21, 23, 24, 32 i 34 Ustava kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena” i isti su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama, stoga se zahtev u celini oglašava neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o Radu.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i u skladu sa pravilima 34 (2) (g) i 48 (1) (b) Poslovnika o Radu , na sednici održanoj dana 30.januara 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona; i
Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gërxhaliu - Krasniqi Gresa Caka-Nimani
Amrush Maxhuni
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni