Objavljene odluke tokom septembra 2023. godine

06.10.2023

Tokom septembra 2023. godine, u Ustavnom sudu:

• Razmotreno je tri (3.) slučaja;
• doneta je odluka za jedan (1) slučaj (čiji postupak objavljivanja dalje podleže odredbama Zakona o Ustavnom sudu i Poslovnika o radu);

Tokom ovog perioda, dvadeset šest (26) odluka je objavljeno na veb stranici Suda, odnosno (i) šest (6) presuda; (ii) petnaest (15) rešenja o neprihvatljivosti; (iii) jedna (1) odluka za privremenu meru; (iv) jedna (1) odluku o odbacivanju zahteva; kao i (v) tri (3) odluke o odbijanju zahteva.

Presude
_________________________________________

1. KI122/21
Podnosilac: Lekë Bytyqi
Objavljeno dana: 5. septembar 2023. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja Vrhovnog suda [CPP. br. 1/2021], od 10. marta 2021. godine

Sud je ocenio ustavnost rešenja Vrhovnog suda [CPP. br. 1/2021], od 10. marta 2021. godine, koji se odnosi na odlučivanje Vrhovnog suda koji je usvojio kao osnovan predlog zainteresovanih strana N.B., Sh.B. i A.B za ponavljanje postupka. Docnji je počeo sa tužbom podnosioca zahteva za utvrđivanje prava svojine, uključujući i zahtev za određivanje mere obezbeđenja, kojom je tražio da se licima N.B, Sh.B. i A.B. zabrani da otuđe ili opterete sporni objekat do konačnog rešavanja navedenog spora. Dok je predmet u vezi sa tužbom čekao na ponovno odlučivanje, kao rezultat odlučivanja Vrhovnog suda iz 2016. godine koji je vratio na ponovno suđenje pitanje povlačenja/ nepovlačenja tužbe na ponovno odlučivanje u Apelacionom sudu, 2021. godine, zainteresovane strane N.B., Sh.B. i A.B., podnele su predlog za ponavljanje postupka u Vrhovnom sudu, navodeći nove činjenice koje se odnose na odlučivanje Vrhovnog suda 2016. godine. Vrhovni sud je usvojio kao osnovan predlog zainteresovanih strana za ponavljanje postupka, te odbio, odnosno odbacio, kao nedozvoljenu reviziju podnosioca zahteva podnetu 2015. godine. Podnosilac zahteva u suštini pred Sudom navodi povredu prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, između ostalog, kao rezultat povrede načela (i) res judicata; i (ii) jednakosti oružja i kontradiktornosti. U kontekstu okolnosti slučaja i na osnovu utvrđenih načela sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava koji se odnosi na jednakost oružja i kontradiktornost, Sud je ocenio da je Vrhovni sud, protivno ustavnim garancijama o jednakosti oružja, doneo osporenu odluku pre isteka roka od petnaest (15) dana za odgovor na predlog o ponavljanju postupka, shodno stavu 2. člana 237. Zakona o parničnom postupku, kršeći stav 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i stavu 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud smatra da se ishod za podnosioca zahteva ne bi izmenio i ako bi Sud vratio slučaj na ponovno odlučivanje, i kao posledica toga, konstatacija Suda ovom presudom, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava je deklarativne prirode za podnosioca zahteva. Štaviše, Sud je objasnio da presuda Suda u ovom slučaju nikako ne prejudicira navode podnosioca zahteva koji se odnose na njegovo pravo i svojinu, koji mogu biti predmet razmatranje u drugim sudskim postupcima.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde
Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosovo i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

2. KI206/21
Podnosilac: Ukë Salihi
Objavljeno dana: 5. septembar 2023. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude [Rev. br. 584/2020] Vrhovnog suda Republike Kosova od 22. aprila 2021. godine

Sud je ocenio ustavnost presude [Rev. br. 584/2020] Vrhovnog suda Republike Kosova od 22. aprila 2021. godine i presudu [Ac. br. 2046/17] Apelacionog suda Kosova od 9. jula 2020. godine. Gorepomenute presude se vežu za tužbu podnosioca zahteva protiv Policije Kosova, jer je docnja odbila zahtev za nivelaciju njegove plate, i klasifikaciju radnog mesta, povodom vršenja funkcija od 2010. godine do 2015. godine kao zamenik predsednika interne disciplinske komisije. Osnovni sud u Prištini je usvojio tužbu podnosioca zahteva, kao osnovanu, ali je Apelacioni sud preinačio presudu Osnovnog suda i odbacio zahtev podnosioca zahteva kao neosnovan. Uprkos činjenici da je podnosilac zahteva podneo odgovor Apelacionom sudu nad žalbom suprotne strane, isti nije razmotren od strane Apelacionog suda. Zahtevom za reviziju, podnosilac zahteva je pokrenuo, između ostalog, ovaj navod u Vrhovnom sudu, ali je docnji odbio isti kao neosnovan. Podnosilac zahteva je pred Sudom naveo povredu njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih (i) članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], (ii) članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] i (iii) članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; u suštini, zbog: (i) nerazmatranja njegovog odgovora na žalbu suprotne strane od strane Apelacionog suda i, kao posledica toga, povrede načela „jednakosti oružja“; (ii) pogrešne primene zakona; kao i (iii) nedostatka obrazložene sudske odluke. S tim u vezi, Sud je, nakon razrade opštih načela u vezi sa načelom „jednakosti oružja“ i načela proceduralne „kontradiktornosti“, zagarantovanih stavom 1. člana 31. Ustava, u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i relevantnom sudskom praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razjasnio da, kao rezultat nerazmatranja odgovora na žalbu suprotne strane, podnosilac zahteva je postavljen u znatno nepovoljnijoj situaciji u odnosu na suprotnu stranu, i kao rezultat toga, onemogućeno mu je da se realno i na suštinski način suoči sa argumentima i navodima suprotne strane, u suprotnosti sa utvrđenim garancijama iz stava 1. člana 31. Ustava, u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde
Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosovo i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

3. KO134/21
Podnosilac: Ramush Haradinaj i 9. (devet) drugih poslanika Skupštine Republike Kosovo
Objavljeno dana: 6. septembar 2023. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti odluke [br. 08-V-036] Skupštine Republike Kosovo, od 8. jula 2021. godine

Sud je ocenio odluku [br.08-V-036] Skupštine Republike Kosovo, od 8. jula 2021. godine za razrešenje osam (8) članova Odbora Radio-televizije Kosova (u daljem tekstu: Odbor RTK-a), kojem je prethodilo razmatranje godišnjeg izveštaja RTK-a za 2020. godinu u Komisiji za javnu upravu, lokalnu samoupravu, medije i regionalni razvoj i u Komisiji za budžet, rad i transfere, koji su nakon razmatranja istog, preporučili Skupštini da (i) odbije usvajanje godišnjeg izveštaja RTK-a za 2020. godinu; i (ii) na osnovu „profesionalne nesposobnosti“ razreši sve članove Odbora RTK-a. Skupština Republike Kosovo je na istoj sednici, odnosno onoj od 8. jula 2021. godine, odbila usvajanje godišnjeg izveštaja RTK-a i razrešila sve članove Odbora RTK-a. Suština slučaja se odnosi na (i) ustavnu nadležnost Skupštine Republike Kosovo da nadgleda rad javnih institucija, uključujući Radio-televiziju Kosova, koje, na osnovu Ustava i zakona, izveštavaju Skupštini, i relevantna ograničenja na osnovu Zakona o Radio-televiziji Kosova; (ii) nezavisnost i autonomiju javnog emitera ne samo na osnovu Zakona o Radio-televiziju Kosova, već i na relevantnim međunarodnim instrumentima, uključujući one koji su direktno primenljivi u ustavnom poretku Republike Kosovo s jedne strane i obavezu javnog emitera za transparentnost i odgovornost prema organu nadzora i javnosti sa druge strane; i (iii) pozitivne obaveze države, u ovom slučaju Skupštine, da vrši ovlašćenje nadzora na osnovu načela koja proizilaze iz Ustava, Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugih međunarodnih instrumenata, uključujući Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope, da garantuju nezavisnost javnih emitera i slobodu i pluralizam medija. Sud, kako bi ocenio zahtev podnosilaca zahteva, prvo je razradio opšta načela koji proizilaze iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, u kontekstu člana 10. (Sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (ii) odgovore dobijene od ustavnih sudova i/ ili odgovarajućih ekvivalentnih članova Foruma Venecijanske komisije u vezi sa statusom/ nezavisnošću, ali i načinom razrešenja članova odbora/ nadzornih struktura javnih emitera, kao i (iii) ostala načela koja proizilaze iz preporuka i mišljenja međunarodnih institucija, listiranih u presudi. Sud, nakon što je razradio gore pomenuta načela, našao je da (i) odluka [br. 08-V-036] Skupštine Republike Kosovo od 8. jula 2021. godine, o razrešenju svih članova Odbora RTK-a, nije u skladu sa stavom 1. člana 7. [Vrednosti] i stavom 9. člana 65. [Nadležnosti Skupštine], Ustava, jer je za kolektivno razrešenje Odbora javnog emitera zbog „profesionalne nesposobnosti“, utvrđene razmatranjem gore pomenutog godišnjeg izveštaja, Skupština postupila bez pravnog osnova u kontekstu razrešenja Odbora u celini, kao rezultat odbijanja godišnjeg izveštaja i shodno tome, u suprotnosti je sa odredbama Zakona o Radio-televiziji Kosova. Kao rezultat toga, Sud je konstatovao da je donošenjem osporene odluke Skupština prekoračila nadzorne nadležnosti utvrđene stavom 8. člana 65. [Nadležnosti Skupštine] Ustava i, štaviše, povredila nezavisnost javnog emitera, čija je uloga od suštinskog značaja za slobodu i pluralizam medija u demokratskom društvu, u suprotnosti sa vrednostima utvrđenim u stavu 1. člana 7. [Vrednosti] Ustava Republike Kosovo. Sud je objasnio da presuda nema retroaktivno dejstvo i ne utiče na stečena prava trećih lica.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde
Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosovo i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

4. KO216/22 i KO220/22
Podnosilac: KO216/22, sa podnosiocem zahteva: Isak Shabani i 10 (deset) drugih poslanika Skupštine i KO220/22, podnosilac zahteva: Arben Gashi i 9 (devet) drugih poslanika Skupštine Republike Kosovo
Objavljeno dana: 13. septembar 2023. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti članova 9, 12, 46. i 99. Zakona br. 08/L-197 o javnim službenicima

Ustavni sud je u svojoj presudi u slučajevima KO216/22 i KO220/22, ocenio ustavnost sprovedenog postupka za usvajanje Zakona br. 08/L-197 o javnim službenicima (u daljem tekstu: Osporeni zakon), kao i sadržaj njegovih određenih članova, prema navodima podnosilaca zahteva. Presuda početno razjašnjava da podnosioci zahteva, u suštini navode da (i) je postupak koji je vođen za usvajanje osporenog Zakona u suprotnosti sa članovima 77. [Komisije] i [Komisija za prava i interese zajednica] Ustava; i (ii) da su članovi: 9. (Opšti kriterijumi za prijem na dužnost javnog/e službenika/ce), 12. (Vlada Republike Kosovo), 46. (Imenovanje i mandat na radna mesta niže i srednje rukovodeće kategorije) i 99. (Prelazne odredbe) osporenog zakona u suprotnosti, između ostalog, sa članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 4. [Oblik vladanja i podela vlasti], 7. [Vrednosti], 16. [Premoć Ustava], 19. [Sprovođenje međunarodnog prava], 46. [Zaštita imovine] i 101. [Civilna služba] Ustava. U suštini, podnosioci zahteva navode da je osporeni Zakon (i) kroz „podobnost“ kao dodatni kriterijum za zapošljavanje, u suprotnosti sa načelom pravne bezbednosti i predvidljivosti; (ii) krši ustavna načela koja se odnose na civilnu službu/ javnu upravu, sa akcentom na nezavisnost nezavisnih ustavnih institucija kroz intervenciju i nadzor izvršne vlasti; i (iii) krši osnovna prava i slobode javnih službenika, sa naglaskom, u kategoriji nižeg i srednjeg rukovodećeg nivoa, između ostalog, kroz pretvaranje položaja ove kategorije službenika sa stalnog na privremeni mandat, uključujući i retroaktivno dejstvo na njihova stečena prava, rezultirajući, između ostalog, čak i odsustvom stabilnosti i političkim mešanjem u javnoj upravi, suprotno obavezama Republike Kosovo u vezi sa reformom javne uprave kroz ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Navode podnosilaca zahteva, u principu, podržava i ombudsman, dok ih protivargumentuju premijer Republike Kosovo i poslanička grupa Lëvizja VETËVENDOSJE!. Svi argumenti i protivargumenti strana pred Sudom su detaljno prikazani u presudi Suda. Svi argumenti i protivargumenti strana pred Sudom su detaljno prikazani u presudi Suda. U presudi se dalje pojašnjava da je Sud: (i) ograničio ocenu ustavnosti osporenog zakona na delokrug odredbi koje su podnosioci zahteva osporili i odredbi povezanih sa njim; i (ii) tokom ove ocene, između ostalog, razradio je i primenio opšta načela utvrđena od strane Suda, sa naglaskom na presudu Suda u slučaju KO203/19 u vezi sa ocenom Zakona br. 06/L-114 o javnim službenicima, sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava, relevantnim mišljenjima i izveštajima Venecijanske komisije, uključujući doprinos ustavnih sudova i/ ili ekvivalentnih članova Foruma Venecijanske komisije, kao i osnovnim principima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD/SIGMA) za javnu upravu. U presudi Suda, gore navedena načela su primenjena u razmatranju svakog ocenjenog člana osporenog zakona. Sud je razmotrio navode podnosilaca zahteva u vezi sa osporenim odredbama i onih koji se nadovezuju sa ovim poslednjim, i konstatovao je sledeće: (i) stavovi 2 i 5 člana 9. (Opšti kriterijumi za prijem javnog službenika u radni odnos) osporenog Zakona nisu u saglasnosti sa stavom 1 člana 3. [Jednakost pred Zakonom] i stavom 1 člana 7. [Vrednosti] Ustava; (ii) formulacija „i nadgleda njihovo sprovođenje“ u podstavu 1.1 stava 1 i stav 2 člana 12. (Vlada Republike Kosovo) i podstavovi 1.1, 1.2, 1.5 i 1.9 stava 1 i stavovi 3, 4 i 5 člana 13. (Resorno Ministarstvo javne uprave) osporenog Zakona nisu u saglasnosti sa stavom 1 člana 4. [Oblik Vladanja i Podela Vlasti] i stavom 2 člana 101. [Civilna Služba] Ustava; (iii) formulacija “u slučajevima predviđenim ovim zakonom” u stavu 3 člana 27. (Pravo na obaveštenost o radnom odnosu i pravo žalbe); (iv) stav 6 člana 27. (Pravo na obaveštenost o radnom odnosu i pravo žalbe) i stavovi 3 i 4 člana 88. (Pravo žalbe službenika/ce javne službe) osporenog Zakona nisu u saglasnosti sa članom 32. [Pravo na Pravno Sredstvo] i članom 54. [Sudska Zaštita Prava] Ustava; (v) stav 6 člana 27. (Pravo na obaveštenost o radnom odnosu i pravo žalbe) i stavovi 3 i 4 člana 88. (Pravo žalbe službenika/ce javne službe) osporenog Zakona nije u saglasnosti sa članom 1 stava 4. [Oblik vladanja i podela vlasti], članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] i članom 54. [Sudska Zaštita Prava] Ustava; (vi) stav 6 člana 67. (Lista čekanja) osporenog Zakona nije u saglasnosti sa stavom 1 člana 3. [Jednakost pred Zakonom] i stavom 1 člana 7. [Vrednosti] Ustava; (vii) stavovi 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7 člana 99. (Prelazne odredbe) osporenog Zakona nisu u saglasnosti sa stavovima 1 i 2 člana 46. [Zaštita Imovine] Ustava u vezi sa stavom 1 člana 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (vii) stav 2 člana 104. (Prestanak važenja) osporenog Zakona nije u saglasnosti sa stavom 1 člana 3. [Jednakost pred Zakonom], stavom 1 člana 4. [Oblik Vladanja i Podela Vlasti] i stavom 1 člana 7. [Vrednosti] Ustava; prema datim objašnjenjima u objavljenoj presudi. S druge strane, sud je konstatovao: (i) da postupak sproveden za usvajanje Zakona br. 08/L-197 o javnim službenicima nije u suprotnosti sa članovima 77. [Komisije] i 78. [Komisija za prava i interese zajednica i povratak] Ustava kao i da (ii) 46. (Imenovanje i mandat na radna mesta kategorije nižeg i srednjeg rukovodstva) Zakona br. 08/L-197 o javnim službenicima nije u suprotnosti sa stavom 2 člana 19. [Sprovođenje Međunarodnog Prava] i članom 101. [Civilna Služba] Ustava.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde
Dok, celi tekst i sažetak na dva službena jezika Republike Kosovo, na engleskom i francuskom, možete pročitati klikom ovde

5. KI64/23
Podnosilac: Mejrem Qehaja Rexha
Objavljeno dana: 28. septembar 2023. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti odugovlačenja sudskog postupka u Osnovnom sudu u Đakovici u vezi sa predmetom [C. br. 546/18]

Sud je ocenio ustavnost odugovlačenja sudskog postupka u Osnovnom sudu u Đakovici u vezi sa predmetom [C.br. 546/18]. Suština zahteva se odnosi na imovinski spor, u kom slučaju je podnositeljka zahteva od 2008. godine podnela tužbu u Osnovnom sudu u Đakovici, za utvrđivanje prava svojine. Od 2008. godine Opštinski sud, odnosno Osnovni sud nisu odlučivali o tužbenom zahtevu podnositeljke zahteva. Tokom četrnaest (14) godina, navedeni sud je održao ukupno sedamnaest (17) sudskih ročišta, uglavnom pripremnog karaktera, dok se sudski proces kontinuirano odlagao, uglavnom zbog neučešća tuženih u odgovarajućim postupcima. Sud je ocenio navode podnositeljke zahteva u vezi sa povredom člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u smislu navoda da po njenom predmetu nije suđeno u razumnom roku. Sud, nakon što je razradio opšta načela u pogledu odugovlačenja sudskog postupka, razjasnio je da razumnost trajanja postupka treba oceniti u svetlu okolnosti slučaja, na osnovu: (i) složenosti predmeta; (ii) ponašanja strana u postupku; (iii) ponašanja nadležnog suda ili drugih javnih organa; kao i (iv) važnost onoga šta podnosilac zahteva rizikuje u relevantnom sporu. Tokom primene razrađenih načela iznad, Sud je ocenio da (i) isti ne odražava da je predmet visoke složenosti; (ii) podnositeljka zahteva je aktivna tokom celog sudskog postupka; i (iii) Osnovni sud, uprkos činjenici da je održao sedamnaest (17) pripremnih ročišta, nije uspeo da odluči o osnovanosti tužbe podnositeljke zahteva. Kao rezultat toga, Sud je utvrdio da trajanje postupka od oko četrnaest (14) godina u vezi sa tužbom podnositeljke zahteva tokom kojih nije doneta nikakva odluka, predstavlja povredu prava na donošenje sudske odluke u razumnom roku, i u suprotnosti je sa ustavnim garancijama i onim utvrđenim kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde
Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosovo i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

6. KI21/23
Podnosilac: Kelkos Energy” sh.p.k.
Objavljeno dana: 29. septembar 2023. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude [ARJ.UZVP. br. 119/22] Vrhovnog suda Republike Kosovo, od 16. decembra 2022. godine

Sud je ocenio ustavnost presude [ARJ. UZVP. br. 119/22] Vrhovnog suda, od 16 decembra 2022. godine. Suština zahteva je u vezi sa odlaganjem izvršenja osporenih odluka Ministarstva ekonomije i životne sredine i Regulatornog ureda za energetiku, za izdavanje vodnih i ekoloških dozvola, koje su omogućile podnosiocu zahteva proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, odnosno u vezi sa određivanjem mere bezbednosti/ privremene mere do meritornog rešavanja slučaja, koji proces je podlegao odlučivanju i ponovnom odlučivanju u redovnim sudovima, uključujući po dva puta u Osnovnom sudu, Apelacionom i Vrhovnom sudu. Dana 10. novembra 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev Ustavnom sudu koji je registrovan sa brojem KI202/21, kojim je osporio prvu odluku Vrhovnog suda sa navodom da su mu povređena osnovna prava i slobode, garantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i člana 46. [Zaštita imovine] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. Protokola br. 1. (Zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima, između ostalog, kao rezultat nedostatka obrazložene sudske odluke. Ustavni sud je presudom KI202/21, sa podnosiocem zahteva „Kelkos Energy“ d.o.o., odlučio da je osporena presuda Vrhovnog suda doneta uz povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, u suštini, kao rezultat povrede prava na obrazloženu sudsku odluku. Nakon odluke Ustavnog suda, Vrhovni sud je, delujući u ponovnom odlučivanju, doneo novu odluku, kojom je ponovio nalaze svoje prethodne odluke. Podnosilac zahteva je istu odluku Vrhovnog suda ponovo osporio pred Ustavnim sudom, između ostalog, kao rezultat nedostatka obrazložene sudske odluke i pogrešnog tumačenja zakona, kao i tvrdnjom o povredi prava na imovinu. Sud, nakon što je razradio opšta načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa obrazloženjem sudskih odluka i pogrešnim i proizvoljnim tumačenjem zakona, iste je primenio na okolnosti konkretnog slučaja i konstatovao da je Vrhovni sud, pored opisa zakonskih odredbi, ni u svojoj novoj odluci nije dao dovoljno obrazloženja u pogledu kriterijuma koji moraju biti ispunjeni da bi se odlučilo o suspenziji odluka, odnosno uvođenja mera bezbednosti/privremene mere. Štaviše, i uprkos činjenici da se u sudskim instancama stalno isticao nedostatak tretiranja važećih odredbi Zakona o upravnom sporu, Vrhovni sud je jednostavno odobrio stav Osnovnog suda i Apelacionog suda, ne razmatrajući suštinske argumente podnosioca zahteva, uključujući i one koji se odnose na aktivnu legitimnost dotičnih strana za pokretanje upravnog spora u skladu sa odredbama važećeg zakona. Kao rezultat toga, Sud je zaključio da je osporena presuda, doneta u suprotnosti sa procesnim garancijama utvrđenih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog nepostojanja obrazložene sudske odluke i proizvoljnog tumačenja i primene zakona, vrativši predmet na ponovno razmatranje Vrhovnom sudu.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde
Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosovo i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

Rešenja o neprihvatljivosti
_________________________________________

I.
U jednom (1) rešenju o neprihvatljivosti koju je objavio Sud, konstatovao je da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv na osnovu stava 8 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 51. (Tačnost podneska), 52. (Postupak pred sudom) i 53. (Odluka) Zakona, tačka (b) stava (1) pravila 48. (Odluke suda) i 75. (Zahtev u skladu sa stavom 8 člana 113. Ustava i članovima 51, 52. i 53. Zakona) Poslovnika o radu.

7. KO147/22
Podnosilac: Vrhovni sud Republike Kosovo
Objavljeno dana: 27. septembar 2023. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti člana 177, tačka 1.6, Statuta Univerziteta u Prištini

U rešenju o neprihvatljivosti u slučaju KO147/22 objavljenom od strane Suda, docnji je ocenio ustavnost člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini, koji predviđa da za zvanje docenta kandidat koji se prvi put bira ne sme biti stariji od 50. godina. Što se tiče uslova prihvatljivosti utvrđenih u stavu 8. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, Sud je ocenio da je Vrhovni sud ovlašćena strana za podnošenje takvog zahteva. S druge strane, Sud je analizirao navod Vrhovnog suda, koji je izazvao sumnju u ustavnost tačke 1.6 člana 177. Statuta Univerziteta u Prištini, kao odredbe za koju smatra da bi mogla biti u suprotnosti sa Ustavom. U svojoj oceni, Sud je prvo razjasnio da u pogledu ispunjavanja uslova za prihvatljivost zahteva u ustavnom postupku utvrđenom u stavu 8. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, predmet ocene ustavnosti može biti samo zakon kao pravni akt koji je usvojila Skupština, a ne drugi akti. Sud utvrđuje da uslov prihvatljivosti prema kojem se redovni sudovi mogu obratiti Ustavnom sudu za pitanja ustavne usklađenosti zakona, nije ispunjen u okolnostima konkretnog slučaja, jer Statut UP-a nije „zakon“. Shodno tome, Sud je konstatovao da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv, na osnovu stava 8. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 51. (Tačnost podneska), 52. (Postupak pred sudom) i 53. (Odluka) Zakona, tačka (b) stava (1) pravila 48. (Odluke suda) i 75. (Zahtev u skladu sa stavom 8 člana 113. Ustava i članovima 51, 52. i 53. Zakona) Poslovnika o radu, jer na osnovu gore pomenutih odredaba predmet ustavne procene može biti samo zakon kao pravni akt usvojen od Skupštine, a ne drugi akti.