USTAVNI SUD

KI110/23 i KI111/23, Podnosioci zahteva Nora Grajçevci-Mehmeti i Besnik Berisha, ocena ustavnosti rešenja PN.S.br 57/2022 Apelacionog suda Kosova, od 6. decembra 2022. godine

KI110/23 i KI111/23, rešenje o neprihvatljivosti od 23. januara 2024. godine, objavljeno dana 5. marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na zaštitu, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev 

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na rešenje [PKR.br. 193/18] Osnovnog suda u Prištini od 7. novembra 2022. godine, kojim su podnosioci zahteva, u svojstvu branioca odnosno zamenica advokatica, bili obavezni da plate troškove postupka zbog odlaganja pretresnog ročišta u okviru krivičnog postupka. Na pretresnom ročištu, optuženi, koga je u krivičnom postupku zastupao podnosilac zahteva u slučaju KI111/23, odbio je da je brani podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23 kao advokatica zamenica. Polazeći od toga, advokat optuženog u krivičnom postupku [podnosilac zahteva u slučaju KI111/23] zbog nemogućnosti da prisustvuje pretresu od 18. oktobra 2022. godine, ovlastio je advokaticu zamenicu [podnositeljku zahteva u slučaju KI110/23] da zastupa njegovog klijentu na ovom ročištu. Kao rezultat zahteva optuženog da ga zastupa samo izabrani advokat, odnosno, podnosilac zahteva u slučaju KI111/23, Osnovni sud je odlučio da odloži ovo ročište.

Protiv pomenutog rešenja Osnovnog suda, oba podnosioca zahteva su posebno podneli žalbe Apelacionom sudu. Ovaj poslednji je rešenjem [PN.S.br. 57/2022] od 6. decembra 2022. godine odbio kao neosnovane žalbe podnosilaca zahteva, potvrđujući nalaz Osnovnog suda u Prištini.

Podnosioci zahteva u zahtevima podnetim Sudu navode povredu člana 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, zbog nepostojanja obrazložene sudske odluke i njihovog prava na pravno sredstvo. Pored toga, podnosioci zahteva takođe navode i povredu članova 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 111. [Advokatura] Ustava.

Sud je tužbeni navod podnosilaca zahteva za nepostojanje obrazložene sudske odluke tretirao u smislu njihovog prava zagarantovanog članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, i s tim u vezi je osporio da presude sudova nisu obuhvaćene nedostatkom sudskog obrazloženja. Shodno tome, Sud je utvrdio da je ovaj navod očigledno neosnovan na ustavnoj osnovi zbog nedostatka evidentne ili očigledne povrede, kako je utvrđeno pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.

Dalje, u vezi sa tužbenim zahtevom podnosilaca za povredu obavljanja advokatske profesije, po njima zagarantovanog članovima 49. i 111. Ustava, Sud je ocenio da pošto je sednica od 18. oktobra 2022. godine odložena kao rezultat konkretnog zahteva optuženog, da ga na ročištu zastupa izabrani advokat, odnosno podnosilac zahteva u slučaju KI111/23, prava okrivljenih u krivičnom postupku da budu zastupljeni od zastupnika ili branioca po sopstvenom izboru su zagarantovana članom 30. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a. S tim u vezi, Sud je ocenio da pobijanim rešenjima podnosiocima zahteva nije zabranjeno ili ograničeno na bilo koji način da obavljaju profesiju zastupanja klijenta pred sudom.

Konačno, Sud je utvrdio da zahtevi podnosilaca zahteva treba biti proglašeni neprihvatljivim, jer su navodi o povredi njihovih prava precizirani u zahtevima i zagarantovani Ustavom očigledno neosnovani zahtevi na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika o radu.