USTAVNI SUD

Priština, 4. marta 2024. godine

Br. ref.: RK 2387/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI​​ 

u

slučajevima KI110/23 i 111/23

Podnosioci

Nora Grajçevci-Mehmeti i Besnik Berisha

Ocena ustavnosti​​ 

rešenja [PN.S.br. 57/2022] Apelacionog suda, od 6. decembra 2022. godine

U sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica,​​ 

Bajram Ljatifi, zamenik predsednice,​​ 

Selvete​​ Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sutkinja

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosioci zahteva​​ 

• Zahtevi su podneti od strane Nora Grajçevci-Mehmeti, advokatica u Prištini (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23), i Besnik Berisha koga zastupa Florian Petani, advokat u Prištini (u daljem tekstu: podnosilac zahteva u slučaju KI111/23).

Osporena odluka​​ 

• Podnosioci zahteva osporavaju rešenje [PN.S.br. 57/2022] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 7. novembra 2022. godine u vezi rešenja [PKR.br.​​ 193/18] Osnovnog suda u Prištini, Specijalno odeljenje (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 7. novembra 2022. godine.

• Podnosioci zahteva su osporeno rešenje Apelacionog suda primili 26. januara 2023. godine.

Predmetna stvar​​ 

•  ​​​​ Predmetna stvar u slučaju KI110/23 je ocena ustavnosti osporenog rešenja, kojom su podnositeljki zahteva navodno povređena njena osnovna prava i slobode zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP); i članovima 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije], 54. [Sudska zaštita prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava. Ista navodi i povredu prava iz člana 111. [Advokatura] Ustava.

• ​​ Predmetna stvar u slučaju KI111/23 je ocena ustavnosti osporenog rešenja, kojim su podnosiocu zahteva navodno povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovana članovima: 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava u vezi sa članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP-a; i članovima 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije], 54. [Sudska zaštita prava] Ustava. Isti navodi i povredu prava iz člana 111. [Advokatura] Ustava.​​ 

Pravni osnov

• Zahtevi su zasnovani na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka), i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) pravilu 25. (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik).​​ 

• Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15. dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, i dalje će se primenjivati u predmetima registrovanim u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ako su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.

Postupak pred sudom​​ 

• Dana 31. maja 2023. godine, podnosioci zahteva su predali zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

• Dana 8. juna 2023. godine, u slučaju KI110/23, predsednica Suda je odlukama [Br.GJR.KI110/23]​​ i​​ [br.​​ KSH.KI110/23] imenovala sudiju Nexhmi Rexhepija za sudiju izvestioca, i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, (predsedavajuća), Safet Hoxha i Remzije Istrefi-Peci, (članovi).​​ 

• Dana 8. juna 2023. godine, u slučaju KI111/23,​​ predsednica Suda je odlukama [br.GJR.KI111/23]​​ i​​ [br. KSH. KI111/23] imenovala sudiju Envera Pecija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje u sastavu sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Radomir Laban (članovi).

• Dana 16. juna 2023. godine, u skladu sa stavom 1. pravila 40. (Spajanje i razdvajanje podnesaka) Poslovnika o radu, predsednica Suda je naložila spajanje zahteva KI111/23 sa zahtevom KI110/23. Shodno stavu 3. gore pomenutog pravila, sudija izvestilac i sastav Veća ostaju u​​ utgvrđenom​​ sastavu za prvi podneti zahtev, odnosno zahtev u slučaju KI110/23.​​ 

• Dana 26. juna 2023. godine, Sud je obavestio podnosioce zahteva o registraciji zahteva i o spajanju zahteva KI111/24, sa zahtevom KI110/23. Istog dana, Sud je obavestio Apelacioni sud o registrovanju zahteva i spajanju zahteva KI110/23 sa zahtevom KI111/23.

• Dana 26. juna 2023. godine, Sud je zatražio od Osnovnog suda da dostavi povratnicu kojom se dokazuje kada su podnosioci zahteva primili rešenje [PN.S.br. 57/2022] Apelacionog suda.​​ 

• Dana 29. juna 2023. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu povratnicu kojom se dokazuje da su podnosioci zahteva primili rešenje [PN.S.br. 57/2022] Apelacionog suda dana 26. januara 2023. godine.

• Dana​​ 23. januara 2024.​​ godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva u slučaju KI111/23 bio branilac F.M. protiv koga je 12. decembra 2013. godine Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo podiglo optužnicu zbog osnovane sumnje da je izvršio dva krivična dela prema Krivičnom zakoniku Republike Kosovo koji je na snazi. Kao rezultat ovoga, protiv optuženog i još jednog drugog optuženog se vodi krivični postupak pred redovnim sudovima, odnosno pred Osnovnim sudom u Prištini.

• U okviru krivičnog postupka protiv gore navedenih optuženih, dana 14. septembra 2022. Godine, Osnovni sud je zakazao ročište, koje nije održano iz procesnih razloga, a sporazumom stranaka isto je zakazano za datum 18. oktobra 2022. godine.​​ 

• Dana 18. oktobra 2022. godine, na ročištu u Osnovnom sudu učestvovali su: državni tužilac iz Specijalnog tužilaštva; optuženi F.M.; podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23, koja je bila ovlašćena kao advokatica zamenica, od strane podnosioca zahteva u slučaju KI111/23 u svojstvu advokata F.M.; advokat drugog optuženog u krivičnom postupku, kao i dva svedoka.

• U ovom ročištu u Osnovnom sudu, dana 18. oktobra 2022.godine, optuženi F.M je izjavio sledeće:​​ „Pošto nije prisutan branilac adv. Besnik Berisha [podnosilac zahteva u slučaju KI111/23], o kome sam danas obavešten da ne može da prisustvuje ovom ročištu jer je angažovan u Osnovnom sudu u Peći i pošto će se saslušati svedoci koji su prisutni, isti je tražio da prisustvuje njegov branilac adv. Besnik Berisha tokom ispitivanja ovih svedoka, dodajući da nije bio upoznat da će ga za ovu sednicu zastupati po ovlašćenju zamenica adv. Nora​​ Grajçevci​​ Mehmeti [podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23]. Pre ove sednice razgovarao sam sa svojim braniocem adv. Besnik Berisha i on mi je rekao da će razgovarati sa Sudom da usaglasi datum.​​ Isti je tražio da ga advokat zastupa od početka do kraja, čak i tokom saslušanja svedoka, a nije pristao da ga zastupa neko drugi po ovlašćenju za zamenu, kao ni adv. Nora​​ Grajçevci​​ Mehmeti.“

• Kao rezultat neprihvatanja njegovog zastupanja od strane podnositeljke zahteva u slučaju KI110/23 kao advokatica zamenica, na istom ročištu od 18. oktobra 2022. godine, ista je zatražila od Suda da odloži ročište.​​ 

• Dana 7. novembra 2022. godine, Osnovni sud je rešenjem [PKR.br. 193/18] obavezao oba podnosioca zahteva da solidarno plate troškove postupka kao ​​ rezultat odlaganja ročišta od 18. oktobra 2022. godine, odnosno da plate troškove branioca drugog optuženog u postupku, određenog po službenoj dužnosti,​​ „kao i troškove sudskog paušala u iznosu od 100 evra, sve to u roku od 15. dana od pravosnažnosti ovog rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.“

• Osnovni sud je svoje rešenje zasnovao na članu 452. (Plaćanje troškova na osnovu krivice lica koje je ih uzrokovao) Zakonika br. 04/L-123 o krivičnom postupku Republike Kosovo (u daljem tekstu: ZKPRK).

• ​​ Osnovni sud je svoje rešenje obrazložio, kao u nastavku:​​ 

„Sud je došao do zaključka da je ročište od 18. oktobra 2022. godine odloženo krivicom gore navedenih branilaca, odnosno zbog nedostatka dobre koordinacije između njih u pogledu zastupanja optuženog F.M. u ovom ročištu, tako da se ispostavlja da je krivica ovlašćenog branioca, advokata Besnika Berishe [podnosilac zahteva u slučaju KI111/23], ta da je on poslao da brani optuženog, prema ovlašćenju za zamenu, advokaticu Noru​​ Grajçevci-Mehmeti [podnositeljka zahteva u slučaju KI110 /23] bez pribavljanja saglasnosti optuženog, bez prethodne koordinacije sa njim. Dok se ispostavlja da je krivica braniteljke, advokatice Nore​​ Grajçevci​​ Mehmeti, ta da se ona pojavila na sednici pred sudom bez dobre koordinacije sa braniocem Besnikom Berishom, gde je došla da zastupa optuženog bez njegove prethodne saglasnosti, i takođe bez prethodne koordinacije sa optuženim F.M“.

„Sud za organizaciju i tok sednice od 18. oktobra 2022. godine, koja je odložena krivicom branilaca, stvorio je troškove gde je za zastupanje [drugog] optuženog po službenoj dužnosti određen adv. [F.P.] koji je nadoknađen za zastupanje ovog optuženog u iznosu od 127,50€, i koji je stvorio i druge paušalne troškove izdavanjem naloga Policijskim stanicama za prinudno dovođenje svedoka i naloga za dostavljanje poziva svedocima koji su trebali da budu procesuirani tokom ove sednice, o kojim radnjama su obaveštene sve stranke još od ročišta dana 14. septembra 2022. godine.“

• Dana 17. novembra 2022. godine, podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23 protiv rešenja [PKR.br. 193/18] Osnovnog suda, podnela je žalbu Apelacionom sudu zbog (i) povrede odredaba krivičnog postupka, odnosno člana 451. (Odlučivanje o troškovima krivičnog postupka) i člana 452. (Plaćanje troškova na osnovu krivice lica koje je ih uzrokovao) ZKPRK i (ii) pogrešne i nepotpune procene činjeničnog stanja.​​ 

• Prvo, podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23, tvrdila je da je Osnovni sud zakazao ročište za 18. oktobar 2022. godine bez prethodnog konsultovanja sa advokatom optuženog F.M [podnosioca zahteva u slučaju KI111/23] i kao rezultat njegove nemogućnosti da prisustvuje ovoj sednici, kao rezultat zakazivanja druge sednice koje je zakazano za isti dan u Osnovnom sudu u Peći, ovaj zadnji ju je ovlastio da ga zameni na ovoj sednici. Drugo, u svojoj žalbi je istakla da je 14. septembra 2022. godine, u istom​​ postupku, zamenila podnosioca zahteva u slučaju KI111/23, advokata optuženog F.M., pri čemu isti nije izrazio protivljenje njenoj odbrani u postupku u svojstvu zamenice. Treće, podnositeljka zahteva je izjavila da je 18. oktobra 2022. godine:​​ „[...] nakon početka ročišta, kada je Sud počeo da konstatuje prisustvo stranaka u postupku, F.M. nakon što je video da će istražni policajac biti saslušan kao svedok [...], koji je po njegovoj oceni glavni svedok u krivičnom predmetu koji se protiv njega vodi, a imajući u vidu da je ovaj krivični predmet ponovljen po treći put, proizilazi da je isti ocenio da je za ispitivanje ovog svedoka trebao da bude prisutan advokat kojeg je on izabrao, g. Besnik Berisha i izjavio je da se ne slaže da ga brani neko drugi osim advokata Besnika Berishe. Suočen sa ovakvom situacijom, pošto je zahtev klijenta bio imperativ da ga brani samo advokat Besnik Berisha, tražila sam odlaganje sednice za drugi datum, pošto je suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata da se postupi suprotno volja klijente. Štaviše, pravo okrivljenog da ima branioca po svom izboru je neotuđivo ustavno pravo predviđeno članom 30. Ustava Republike Kosovo“.​​ Na kraju svoje žalbe, ona je naglasila da je obaveza plaćanja troškova postupka neopoziva šteta koja ugrožava obavljanje profesije advokata.​​ 

• Dana 17. novembra 2022. godine, podnosilac zahteva u slučaju KI111/23 protiv rešenja [PKR.br. 193/18] Osnovnog suda, podneo je žalbu Apelacionom sudu zbog povreda odredaba krivičnog postupka. Podnosilac zahteva je naveo sledeće:​​ „pobijana odluka, kojom smo prinuđeni da platimo troškove postupka nastalog u slučaju neuspeha sednice od 18. oktobra 2022. godine, pravno je nedozvoljena jer je preuranjena, jer takva odluka za troškove krivičnog postupka, bez obzira na to što je posebne prirode, može se ostvariti tek po okončanju krivičnog postupka.“​​ Prema njegovim rečima, Osnovni sud ga nije konsultovao o održavanju ročišta 18. oktobra 2022. godine, na kom ročištu nije mogao da učestvuje zbog učešća na drugom sudskom ročištu istog dana, unapred zakazanom. Podnosilac zahteva je u svojoj žalbi obrazložio da, prema zakonskim odredbama, u slučajevima zamene nije potrebno pribavljanje saglasnosti klijenta, a Sud je mogao da ne usvoji predlog za odlaganje ročišta, već da nastavi održavanje sudskog ročišta uprkos protivljenju od strane optuženog F.M.​​ 

• Dana 6. decembra 2022. godine Apelacioni sud je rešenjem [PN.S.br. 57/2022] odbio kao neosnovane žalbe podnosilaca zahteva.​​ 

• Apelacioni sud je u svom rešenju, pozivajući se na činjenične okolnosti dokazane od strane Osnovnog suda obrazložio da su dva podnosilaca zahteva dana 14. septembra 2023. godine obavešteni o održavanju sednice od 18. oktobra 2023. godine, a kao rezultat nekoordinisanja između njih u svojstvu branilaca optuženog F.M., ovom poslednjem nisu ponudili​​ „efektivnu zaštitu.“

• U nastavku, u vezi sa navodom podnosioca zahteva u slučaju KI111/23 da se troškovi postupka prema ovom ožalbenom rešenju trebaju doneti nakon okončanja krivičnog postupka, kako je utvrđeno stavom 1. člana 450. ZKPRK-a, Apelacioni sud je obrazložio da je ovaj navod neodrživ iz razloga jer se po okončanju krivičnog postupka troškovi određuju strankama u postupku. ​​ 

Navodi podnosilaca zahteva

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ A. Navodi podnositeljke zahteva u slučaju KI110/23

• Podnositeljka zahteva navodi da su rešenjem Apelacionog suda povređena njena osnovna prava i slobode zagarantovana članovima 31, 32, 49. i 54. Ustava u vezi sa članovima 6. i 13. EKLJP-a. U nastavku, podnositeljka zahteva takođe navodi povredu člana 111. [Advokatura] Ustava.

(i) Navodi o​​ povredi člana 31. Ustava​​ 

• Podnositeljka zahteva, u pogledu svojeg navoda o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, tvrdi nedostatak obrazloženja u sudskoj odluci, odnosno da njeni zahtevi koje je istakla u svojoj žalbi Apelacionom sudu nisu bili adresirani. U tom smislu, ona navodi sledeće:​​ „Apelacioni sud je zanemario i ignorisao značajan broj naših konkretnih navoda o bitnim povredama člana 452. ZKPRK-a, iznetih u podnetoj žalbi protiv odluke Prvostepenog suda, ne dajući nijedan konkretan odgovor u vezi navodnih povreda u vezi sa pogrešnom primenom člana 252. ZKPRK-a u pogledu utvrđivanja moje krivice-odgovornosti za propust na sednici od 18. oktobra 2022. godine.“​​ 

• U tom smislu ona precizira da:​​ „Kao rezultat suštinskih nedostataka na nivou obrazloženja sudske odluke, ostaje potpuno nejasan i ne elaboriran činjenični stav Apelacionog suda o odlučnim činjenicama opširno elaboriran u žalbi, kojima je dokazano odsustvo krivice/ odgovornosti za odlaganje sednice od 18. oktobra 2022. godine.“​​ Prema njenim rečima, u ovlašćenju za zaštitu se nigde ne traži saglasnost zaštićenog lica za slanje zamene za advokata i da optuženi​​ F.M. na dva prethodna ročišta od 13. septembra 2022. i 14. septembra 2022. ​​ nije osporio odbranu u svojstvu advokatice zamenice. S tim u vezi, precizira da bi se ročište 18. oktobra 2022. godine „moglo nastaviti direktnim ispitivanjem svedoka [...].“

• Podnositeljka zahteva navodi da:​​ „U praksi suda, ali i u duhu odredaba krivičnog postupka, advokat može biti kažnjen na ime troškova postupka zbog opravdanog „nedolaska“, ali ni na koji način nije predviđeno da će advokat biti kažnjen uprkos nastojanjima da se slučaj ne odugovlači slanjem zamene advokata koji je upoznat sa predmetom i strategijom odbrane. Nalaz Apelacionog suda da advokati „nisu stvorili uslove za efikasnu zaštitu“ predstavlja proizvoljan i potpuno neosnovan zaključak, ne obrazlažući o kojim činjenicama i iz kog razloga je doneo takav zaključak.“

• U nastavku, podnositeljka zahteva navodi da osporeno rešenje Apelacionog suda:​​ „[...] odražava kazneni pristup i logiku bez presedana, koji istovremeno narušavaju ne samo nezavisnost advokata, već i suštinu ustavnog prava na efikasnu i sadržajnu zaštitu, koje se garantuje svakom okrivljenom, u skladu sa članom 31. Ustava Republike Kosovo i članom 6.3. EKLJP-a“.​​ Prema njenim rečima,​​ „redovni sudovi smatraju/ kvalifikuju kao krivicu branioca volju i pravo klijenta da nastavi sa braniocem po svom izboru, kažnjavajući ovog poslednjeg nadoknadom troškova krivičnog postupka.“

• ​​ U vezi sa navodima o povredi ustavnih garancija članova 32, 54. i 111 Ustava, podnositeljka zahteva nije pružila konkretna obrazloženja.

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ B. Navodi podnosioca zahteva u slučaju KI111/23

• Podnosilac zahteva navodi da je rešenje Apelacionog suda povredilo njegova osnovna prava i slobode zagarantovana članovima 31, 32, 49. i 54. Ustava. Sud će u nastavku da iznese navode podnosioca zahteva prema hronologiji njegovih pokrenutih navoda pred Sudom.

(i) Navodi o​​ povredi člana 31. Ustava

• Podnosilac zahteva navodi da mu je povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava, usled neobrazloženja sudske odluke od strane Apelacionog suda. S tim u vezi, naglašava sledeće:​​ „Iz celine rešenja Apelacionog suda proizilazi da je ona automatski ponovila pravne stavove Prvostepenog suda, čak i koristeći istu tekstualnu formulaciju koju je predmetni Sud koristio u pobijanom rešenju. Obrazloženje dato u rešenju Apelacionog suda ne odražava pažljivo​​ razmatranje i ocenu pravne i činjenične osnovanosti konkretnih pitanja, pokrenutih u žalbi od 17. novembra 2022. godine, koja su i danas ostala nerešena i bez konkretnog odgovora Apelacionog suda, iz čega proizilazi da su predmetna pitanja zanemarena i ignorisana od strane Apelacionog suda, čiji pravni i činjenični stav po ovim konkretnim pitanjima i dalje ostaje nejasan i nerazjašnjen.“

• Podnosilac zahteva navodi da je obrazloženje Apelacionog suda pravno nestabilno, jer se prema njemu stavom 1. člana 450. ZKPRK-a, utvrđuje:​​ „priroda i vrsta troškova postupka, ali ne i trenutak njihovog utvrđivanja.“ S tim u vezi, podnosilac zahteva ističe da je, na osnovu iste odredbe, jasno utvrđeno da su „troškovi krivičnog postupka troškovi počinjeni u toku krivičnog postupka i troškovi nastali u vezi sa njim, a koji se utvrđuju na kraju krivičnog postupka [...].“

• Podnosilac zahteva dalje navodi da kao rezultat njegovog neprisustva na sednici od 14. septembra 2023. godine, na kojoj je bilo zakazano održavanje sednice od 18. oktobra 2023. godine, on nije konsultovan u vezi sa održavanjem ove sednice. Nemogućnost njegovog učešća na sednici od 18. oktobra 2023. godine, podnosilac zahteva opravdava činjenicom da je bio prisutan na drugoj sednici, u drugom Sudu, koja je ranije određena. Podnosilac zahteva, shodno ovome, opravdava ovlašćenje advokatice zamenice da učestvuje na sednici od 18. oktobra 2023. godine, sa konstruktivnim ciljem da se ne odugovlači sudski postupak protiv njegovog klijenta F.M. i činjenicu da ovaj nije odbio odbranu podnositeljke zahteva u slučaju KI110/23, u svojstvu advokatice zamenice dana od 14. septembra 2023. godine.

• Podnosilac zahteva navodi da:​​ „Predlog branioca nije obavezujući za Sud i da je na kraju sudsko veće to koje odlučuje da usvoji ili odbije predlog odbrane, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da je svedok [...]“​​ predložilo je Specijalno tužilaštvo, Sud nije imao objektivnu prepreku da odbije predlog za odlaganje ročišta, kao i da dozvoli bar direktno ispitivanje svedoka od strane Specijalnog tužilaštva.

• Podnosilac zahteva navodi da​​ zaključak Osnovnog suda, u potpunosti podržan od strane Apelacionog suda „da su navodno nastali i drugi paušalni troškovi, izdajući naloge policijskim stanicama za prinudno dovođenje svedoka i naloge za dostavljanje poziva svedocima koji bi trebali da budu saslušani na sednici od 18. oktobra 2022.godine, na osnovu koje je Sud obračunao sudski paušal u iznosu od 100 evra, primoravajući nas da ga solidarno platimo, potpuno je neodrživ, jer su ove procesne radnje preduzete pre datuma 18. oktobra 2022. Godine i nastali su kao posledica neposlušnosti i neopravdanog izostanka svedoka [....] i nikako nisu rezultat neodržavanja sednice od 18. oktobra 2022. godine.

(ii) Navodi o​​ povredi člana 49. Ustava

• Podnosilac zahteva takođe navodi da:​​ „U konkretnom slučaju, s obzirom na to da je ovo treće ponovljeno suđenje u ovom krivičnom predmetu, trebalo je da sam Sud bude taj koji bi trebalo da vodi računa o zahtevima optuženog, kako bi se obezbedila efikasna i sadržajna odbrana od strane advokata, po njegovom slobodnom izboru.“

(iii) Navodi o povredi članova 32. i 54. Ustava

• Podnosilac zahteva navod za povredu člana 32. i člana 54. veže sa neadresiranjem njegovih suštinskih navoda, iznetih u svojoj tužbi pred Apelacionim sudom. ​​ 

• Podnosilac zahteva takođe naglašava da​​ „ako podnosilac pravnog leka ne dobije konkretan odgovor u vezi sa svojim navodima ustavne prirode, povređuje se ne samo​​ pravo na pristup u smislu člana 32. Ustava Kosova, već i pravo na žalbu u materijalnom smislu.“

• Podnosilac zahteva na kraju rezimira da kao rezultat povrede načela na obrazloženu pravnu odluku, njemu je povređeno pravo na pravno sredstvo i pravo optuženog da bude branjen od pravnog zastupnika po slobodnom izboru i​​ „nezavisnost profesije advokata, kao ustavna kategorija, regulisana članom 111. Ustava Republike Kosovo.“

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

Ustav Republike Kosovo

Član 30​​ 

[Prava Optuženog]​​ 

Svako ko je optužen za krivično djelo uživa sljedeća minimalna prava:

[...]

(5) ​​ pravo na branioca kojeg odabere, da slobodno komunicira sa istim i, ako nema dovoljno sredstava, ovu pomoć dobije besplatno;

[...]

Član 31.​​ 

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

„1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.“

Član 32.

​​ [Pravo na pravno sredstvo]​​ 

Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/ njegova prava ili interese, na zakonom propisan način.

Član 54.

[Sudska Zaštita Prava]​​ 

„Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno.“

Član 49.

[Pravo na rad i obavljanje profesije]

1. Garantuje se pravo na rad.​​ 

2. Svako lice ima pravo da slobodno izabere svoju profesiju i radno mesto.

Član 111.

[Advokatura]

1. Advokatura je nezavisna profesija, koja pruža usluge u saglasnosti sa zakonom.​​ 

2. Način dobijanja prava za sprovođenje advokatske profesije, kao i oduzimanje iste, se reguliše zakonom.

Evropska konvencija o ljudskim pravima

Član 6.

(Pravo na pravično suđenje)

„1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se mora izreći javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, neophodno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.“

[...]

3. Svako ko je optužen za krivično delo, ima sledeća minimalna prava:​​ 

[...]

c) da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, besplatno dobije branioca po službenoj dužnosti kada interesi pravde to zahtevaju;

[...]

Član 13.

(Pravo na delotvorni pravni lek)

„Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred domaćim vlastima, bez obzira na to da li su povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.“

Zakonik Br. 04/L-123 o krivičnom postupku Republike Kosovo

Član 450.

Vrsta troškova krivične procedure

1. Troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni tokom krivičnog postupka i zbog tog postupka.

​​ 2. Troškovi krivičnog postupka obuhvataju:

​​ 2.1. troškove za svedoke, veštake, prevodioce i tumače, stručna lica, stenografe i tehnička snimanja kao i troškove inspekcije lokaliteta;​​ 

2.2. troškove prevoza okrivljenog lica;​​ 

2.3. izdatke za dovođenje okrivljenog lica ili lica u sudskom pritvoru;​​ 

2.4. transport i putne troškove službenih lica;

​​ 2.5. troškove lečenja okrivljenog lica za vreme dok se nalazi u sudskom pritvoru ili medicinskoj ustanovi u skladu sa odlukom suda kao i troškove porođaja;

​​ 2.6. paušalni iznos;​​ 

2.7. nagradu i nužne troškovi branioca, i​​ 

2.8. nužne troškovi oštećenog lica i njegovog odnosno njenog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog ili njenog punomoćnika;

Član 452.

Plaćanje troškova na osnovu krivice lica koje je ih uzrokovao

1. Okrivljeno lice, oštećeno lice, branilac, zakonski zastupnik, svedok, veštak, prevodilac odnosno tumač, stručno lice bez obzira na ishod krivičnog postupka, snose troškove svog obaveznog dolaska, odlaganja dokazne radnje i druge troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa.

​​ 2. O troškovima iz stava 1. ovog člana donosi se posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snosi okrivljeno lice rešava u odluci o glavnoj stvari.

ZAKON Br. 04/L-193 O ADVOKATURI

Član 20.​​ 

Zamena advokata

1. Advokata može zameniti samo pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji, ili neki drugi advokat u skladu sa ovim zakonom

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i predviđeni specifikovani Zakonom i predviđeni Poslovnikom.​​ 

• S tim u vezi, Sud se prvobitno poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Nadležnost i ovlašćene strane] Ustava, u vezi sa stavom 4. člana 21. [Opšta načela] Ustava, koji utvrđuju:​​ 

Član 113.

[Jurisdikcija i Ovlašćene Strane]

„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.“

[...]

• Sud u nastavku razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti, utvrđene dalje u Zakonu, odnosno u članovima 47, 48. i 49. Zakona, koji utvrđuju:​​ 

Član 47.

[Individualni zahtevi]

„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

2. Osoba može da podnese pokrenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva“.

Član 48.

[Tačnost podneska]

„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.“

Član 49.

[Rokovi]

„Podnesak se podnosi u roku od četiri (4.) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. ​​ U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta...“

• U pogledu ispunjenosti gore navedenih kriterijuma, Sud ocenjuje da su podnosioci zahteva ovlašćena lica, u smislu člana 113.7. Ustava; osporavaju ustavnost akta javne vlasti, odnosno rešenje [PN.S.br. 57/2022] Apelacionog suda od 6. decembra 2022. godine; jer su iscrpeli sva raspoloživa pravna sredstva, shodno članu 113.7 Ustava i članu 47.2 Zakona; da su precizirali Ustavom zagarantovana prava za koja tvrde da su povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48. Zakona; i da su podneli zahtev u zakonskom roku od 4. (četiri) meseca, kako je predviđeno članom 49. Zakona.

• Pored toga, Sud razmatra da li su podnosioci zahteva ispunili kriterijume prihvatljivosti utvrđene u stavu (2) pravila 34. [Kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika o radu.​​ Stav 2. pravila 34. Poslovnika utvrđuje kriterijume na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući kriterijum da zahtev nije očigledno neosnovan. Konkretno,. stav 2. pravila 34. Poslovnika o radu utvrđuje sledeće:​​ 

Pravilo 34.

[Kriterijum o prihvatljivosti]

(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan, kada podnosilac/ praktična zahteva nije dovoljno dokazao/ la i potkrepio/ la svoju tvrdnju.​​ 

• Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao​​ „očigledno neosnovanim“​​ u celini ili samo u vezi sa određenim navodom koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazvati ih​​ „očigledno neosnovanim navodima“. Ove poslednje, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu se kategorisati u četiri odvojene grupe: (i) navodi koji su kvalifikovani kao zahtevi​​ „četvrtog stepena“; (ii) navodi ​​ koji su kategorizovani sa​​ „očiglednim ili evidentnim nedostatkom kršenja prava“; (iii)​​ „nepotkrepljeni ili neopravdani“​​ navodi, i na kraju, (iv)​​ „zbunjujući i nejasni“​​ navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva koji je ocenjen kao​​ „očigledno neosnovan“, kao i specifičnosti četiri gore navedenih kategorija navoda koje su kvalifikovane kao​​ „očigledno neosnovane“​​ razvijene kroz sudsku praksu ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj praksi, uključujući ali ne ograničavajući se na slučajeve KI40/20, podnosilac zahteva​​ Sadik Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac zahteva​​ Kujtim Lleshi, rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; KI21/21, podnosilac zahteva​​ Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine, KI107/21, podnosilac zahteva​​ Ramiz Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine).

• U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno u proceni da li je isti očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na suštinu predmeta koju ovaj zahtev sadrži i relevantne navode podnosilaca zahteva, u kojoj će oceni Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovana Ustavom.​​ 

• U ovom aspektu, i u početku, Sud podseća da se okolnosti konkretnog slučaja vežu sa odlukom Osnovnog suda o obavezi plaćanja troškova postupka od strane dva podnosioca zahteva, kao rezultat odgađanja sudskog razmatranja od 18. oktobra 2022. godine u okviru krivičnog postupka. Podnosilac zahteva u slučaju KI111/23, u svojstvu​​ branioca optuženog F.M u krivičnom postupku, zbog nemogućnosti učešća na sednici zakazanoj za​​ 18. oktobar 2022. godine, ovlastio je podnositeljku zahteva u slučaju KI110/23 da učestvuje na ovoj sednici kao zamenica advokata. Međutim, tokom sudskog razmatranja, optuženi F.M. je odbio odbranu podnositeljke zahteva u slučaju KI110/23, kao advokaticu zamenicu, ističući da na ovoj sednici i za ispitivanje dva svedoka pozvana na ovu sednicu traži odbranu od strane njegovog advokata, podnosioca zahteva u slučaju KI111/23. Na osnovu zahteva optuženog F.M., podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23 zatražila je odlaganje sednice sudskog razmatranja za drugi datum i kao rezultat toga je rešenjem Suda isti odložen za drugi datum. Nakon ovoga, Osnovni sud je rešenjem [PKR.br. 193/18] od 07. novembra 2022. godine odlučio da podnosioci zahteva solidarno plate troškove postupka nastalih usled odlaganja sednice od 18. oktobra 2022. godine. Protiv ovog rešenja Osnovnog suda, oba podnosioca zahteva su posebno podneli žalbe Apelacionom sudu, a isti je rešenjem [PN.S.br. 57/2022] od 6. decembra 2022. godine odbio žalbe podnosilaca zahteva kao neosnovane.

• Sud najpre ističe da su predmet ocene zahteva dva (2) rešenja redovnih sudova koji se vežu sa obavezom plaćanja troškova postupka solidarno od strane podnosilaca zahteva, u svojstvu branioca optuženog F.M. odnosno advokatice zamenice, kao rezultat odlaganja sednice sudskog razmatranja od 18. oktobra 2022. godine.​​ 

• U nastavku, Sud podseća da podnosioci zahteva u suštini navode povredu njihovog prava na pravično i nepristrasno suđenje kao rezultat ne obrazloženja sudske odluke i ne adresiranja njihovih navoda, iznetih u njihovoj tužbi pred Apelacionim sudom. Kao rezultat ne obrazloženja sudske odluke, isti navode i povredu njihovih prava, zagarantovanih članovima 32. i 54. Ustava.​​ 

• Drugo, podnosioci zahteva takođe navode da kao rezultat osporenog rešenja Apelacionog suda, njime je povređeno pravo na obavljanje profesije advokata, nadovezavši ovaj navod sa povredom članova 49. i 111. Ustava.​​ 

• ​​ Povodom navoda za obrazloženje sudske odluke

• Sud prvo ističe da podnosioci zahteva u pogledu njihovih navoda o nedostatku obrazloženja odluke Apelacionog suda navode povredu članova 32. i 54. Ustava. Međutim, Sud će razmotriti njihov zahtev za povredu prava na obrazloženu sudsku odluku u smislu njihovog prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a kroz koje je predviđena i obaveza na obrazloženu sudsku odluku.

• U principu, Sud ponovo ističe da garancije oličene u članu 31. Ustava i članu 6. EKLJP-a, obuhvataju obavezu da sudovi daju dovoljne razloge o svojim odlukama (vidi slučaj ESLJP-a,​​ H. Protiv Belgije, presuda od 30. novembra 1987. godine, stav 53.; kao i vidi slučaj Suda KI230/19, sa podnosiocem zahteva​​ Albert Rakipi,​​ citiran iznad, stav 139. i slučaj KI87/18, podnosilac zahteva​​ IF Skadiforsikring, citiran iznad, stav 44).​​ 

• Sud takođe ističe da na osnovu svoje sudske prakse prilikom ocenjivanja principa koji se odnosi na pravilno izvođenje pravde, odluke sudova moraju da sadrže obrazloženje na koje se oni zasnivaju. Stepen do kojeg se primenjuje obaveza davanja razloga može varirati u zavisnosti od prirode odluke i mora se odrediti u svetlu okolnosti konkretnog slučaja. Moraju se razmotriti suštinski argumenti podnosilaca zahteva i dati razlozi moraju biti zasnovani na važećem zakonu (vidi slične slučajeve ESLJP-a​​ Garcia Ruiz protiv Španije, citiran iznad, stav 29.; ​​ Hiro Balani​​ protiv Španije,​​ citiran iznad, stav 27. i​​ Higgins i drugi protiv Francuske, citiran iznad, stav 42.; vidi takođe slučaj Suda​​ KI97/16, podnosilac zahteva IKK Classic, citiran iznad, stav 48, i slučaj​​ KI87/18 IF​​ Skadeforsikring, citiran iznad, stav 48.). Ne zahtevajući detaljan odgovor na svaku žalbu podnosioca zahteva, ova obaveza podrazumeva da stranke u sudskom postupku mogu očekivati da dobiju konkretan i izričit odgovor na svoje navode koje su odlučujuće za ishod postupka (vidi slučaj​​ Moreira Ferreira protiv Portugalije, presuda od 5. jula 2011. godine, stav 84. i sve reference koje se u njemu koriste, kao i slučajeve Suda​​ KI230/20, podnosilac zahteva​​ Albert Rakipi,​​ presuda od 9. decembra 2020. ​​ godine, stav 137, KI107/21 sa podnosiocem zahteva​​ Ramiz Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 22. oktobra 2021. godine, stav 69.).

• Sud prvo ističe da na osnovu rešenja Osnovnog suda, podnosioci zahteva su bili obavezni da solidarno plate troškove postupka kao rezultat odlaganja ročišta od 18. oktobra 2022. godine, odnosno da plate troškove branioca drugog optuženog u postupku, određenog po službenoj dužnosti,​​ „kao i troškove sudskog paušala u iznosu od 100 evra, sve to u roku od 15. Dana od pravosnažnosti ovog rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.“​​ Sud podseća da je Osnovni sud zasnovao ovo rešenje na osnovu člana 452. (Plaćanje troškova na osnovu krivice lica koje je ih uzrokovao) ZKPRK-a, nakon što je zaključio da je ročište odloženo zbog nedostatka koordinacije dva podnosilaca zahteva sa optuženim F.M. koji je tokom ročišta od 18. oktobra 2022. godine tražio da ga zastupa izabrani advokat, podnosilac zahteva u slučaju KI111/23.

• Podnosioci zahteva navode da Apelacioni sud nije adresirao njihove navode iznete u žalbi pred ovim sudom. S tim u vezi, Sud podseća da su oba podnosilaca zahteva u svojim žalbama u suštini naveli: (i) rešenje Osnovnog suda je​​ „pravno nedozvoljeno“ jer je preuranjeno i takva odluka za troškove krivičnog postupka, bez obzira na to što je posebne prirode, može se ostvariti tek po okončanju krivičnog postupka.“​​ (ii) Osnovni sud nije prethodno konsultovao podnosioca zahteva u slučaju KI111/23 o održavanju ročišta od 18. oktobra 2022. godine, na kom ročištu nije mogao da učestvuje zbog učešća na drugom sudskom ročištu istog dana, unapred zakazanom. Sud takođe ističe i navod podnosioca zahteva u slučaju KI111/23 koji je u svojoj žalbi obrazložio da, prema zakonskim odredbama, u slučajevima zamene nije potrebno pribavljanje saglasnosti klijenta, a sudsko veće je moglo da ne usvoji predlog za odlaganje ročišta, već da nastavi održavanje sudskog ročišta uprkos protivljenju od strane optuženog F.M. i ispitivanje svedoka od Specijalnog tužilaštva. Dok je podnositeljka zahteva u slučaju KI111/23, s druge strane, u svojoj žalbi pred Apelacionim sudom istakla sledeće:​​ „pošto je zahtev klijenta bio imperativ da ga brani samo [podnosilac zahteva u slučaju KI111/23], tražila sam odlaganje sednice za drugi datum, pošto je suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata da se postupi suprotno volji klijente.“​​ Prema njenim rečima, pravo optuženog da ima branioca po svom izboru je zagarantovano i članom 30. Ustava.

• U nastavku se Sud poziva i na rešenje Apelacionog suda kojim je, na osnovu utvrđivanja činjeničnog stanja od strane Osnovnog suda, zaključio da su (i) dva podnosioca zahteva dana 14. septembra 2023. godine obavešteni o održavanju sednice od 18. oktobra 2023. godine, a kao rezultat nekoordinisanja između njih u svojstvu branilaca optuženog F.M., ovom poslednjem nisu ponudili „efektivnu zaštitu“ i (ii) kao odgovor na konkretan navod podnosioca zahteva u slučaju KI111/23 da se troškovi postupka trebaju doneti nakon okončanja krivičnog postupka, zaključio je da je ovaj navod neodrživ iz razloga jer se po okončanju krivičnog postupka troškovi određuju strankama u postupku. ​​ 

• Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, Sud takođe ističe da su sudovi dužni da razmotre i daju konkretan i jasan odgovor u vezi sa (i) glavnim navodima i argumentima stranke (vidi, slučajeve ESLJP-a,​​ Buzescu protiv Rumunije,​​ citiran iznad, stav 67., i​​ Donadze protiv Gruzije, presuda od 3. marta 2006. godine, stav 35.); (ii) navode i argumente koji su odlučujući za ishod postupka (vidi slučajeve ESLJP-a:​​ Ruiz Torija protiv Španije, presuda od 9. decembra 1994. godine, stav 30.; i​​ Hiro Balani protiv Španije, citiran​​ iznad, stav 28.); i (iii) navode u vezi sa pravima i slobodama zagarantovanim EKLJP-om i njenim protokolima (vidi slučaj Suda, KI40/21, podnosilac zahteva​​ Sadik Gashi, citiran iznad, stav 50.).

• U tom kontekstu, Sud takođe podseća da u slučajevima kada Sud, koji potvrđuje odluku nižeg suda – njegova obaveza da opravda donošenje odluke razlikuje se od slučajeva kada Sud menja odluku nižeg suda. U konkretnom slučaju, Apelacioni sud nije preinačio odluku Osnovnog suda kojom su podnosioci zahteva obavezani da plate troškove postupka kao rezultat odlaganja ročišta suda za 18. oktobar 2022. godine (vidi slično, predmet Suda KI194/18, sa podnosiocima zahteva​​ Kadri Muriqi i Zenun Muriqi, rešenje o neprihvatljivosti, od 5. februara 2020. godine, stav 106.).

• U ovom aspektu, Sud smatra da, iako Apelacioni sud možda nije odgovorio na svaku moguću tačku koju su podnosioci zahteva pokrenuli u svojim žalbama, on je adresirao suštinske argumente koji se odnose na primenu procesnog prava i utvrđivanje činjeničnog stanja (vidi,​​ mutatis mutandis, slučajeve ESLJP-a:​​ Van de Hurk protiv Holandije, stav 61.,​​ Buzescu protiv Rumunije, citiran iznad, stav 63. i​​ Pronina protiv Ukrajine, citiran iznad, stav 25., vidi slučaj Suda KI194/18 , podnosioci zahteva​​ Kadri Muriqi i Zenun Muriqi, rešenje o neprihvatljivosti, 5. februar 2020. godine, stav 107.).

• Sud, na osnovu gore navedenih pojašnjenja, a posebno uzimajući u obzir navode i činjenice koje su podnosioci zahteva izneli, kao i detaljno razrađenog obrazloženja redovnih sudova gore, smatra da se osporeno rešenje Apelacionog suda ne karakteriše nedostatkom obrazložene sudske odluke. Kao rezultat toga, navod podnosilaca zahteva u vezi sa nedostatkom obrazložene sudske odluke, u smislu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, očigledno je neosnovan na ustavnim osnovama u​​ „očiglednom ili evidentnom nedostatku povrede“​​ kako je utvrđeno pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.

• Sud u nastavku i u pogledu navode podnosioca zahteva za povredu članova 32. i 54. Ustava, kao rezultat neosnovanosti sudske odluke, ističe da je takav navod očigledno neosnovan i nepotkrepljen iz razloga što u smislu članova 32. i 54. Ustava, data im je mogućnost da podnesu pravne lekove, odnosno da podnesu žalbu Apelacionom sudu u skladu sa važećim zakonskim odredbama. Dok podnositeljka zahteva u slučaju KI110/23 nije dala obrazloženje kako su povređena njena prava zagarantovana članovima 32. i 54. Ustava.

• ​​ Povodom navoda o povredi obavljanja profesije advokata

• Podnositeljka zahteva u slučaju KI111/23 navodi da osporeno rešenje Apelacionog suda:​​ „[...] odražava kazneni pristup i logiku bez presedana, koji istovremeno narušavaju ne samo nezavisnost advokata, već i suštinu ustavnog prava na efikasnu i sadržajnu zaštitu, koje se garantuje svakom okrivljenom, u skladu sa članom 31. Ustava Republike Kosovo i članom 6.3. EKLJP-a“.​​ Prema njenim rečima,​​ „redovni sudovi smatraju/ kvalifikuju kao krivicu branioca volju i pravo klijenta da nastavi sa braniocem po svom izboru, kažnjavajući ovog poslednjeg nadoknadom troškova krivičnog postupka.“

• Dok, podnosilac zahteva u slučaju KI110/23 navodi sledeće:​​ „U konkretnom slučaju, s obzirom na to da je ovo treće ponovljeno suđenje u ovom krivičnom predmetu, trebalo je da sam Sud bude taj koji bi trebao da vodi računa o zahtevima optuženog, kako bi se obezbedila efikasna i sadržajna odbrana od strane advokata, po njegovom slobodnom izboru.“

• ​​ Ovaj navod podnosioci zahteva vežu i sa njihovim pravom zagarantovanim u članu 49. ustava, u vezi sa članom 111. [Advokatura] Ustava.

• ​​ U​​ vezi​​ sa ovim poslednjim, Sud ističe da član 111. Ustava, deo poglavlja VII [Pravosudni sistem] Ustava, propisuje sledeće:

​​ „1. Advokatura je nezavisna profesija, koja pruža usluge u saglasnosti sa zakonom.

​​ 2. Način dobijanja prava za sprovođenje advokatske profesije, kao i oduzimanje iste, se reguliše zakonom.“​​ 

• U​​ nastavku​​ Sud ističe da na osnovu člana 113. stav 7. Ustava, pojedinci imaju pravo da osporavaju odluke organa javne vlasti zbog povrede svojih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, odnosno prava zagarantovanih Poglavljem II.​​ 

• U nastavku navedenih tvrdnji podnosilaca zahteva, Sud, na osnovu spisa predmeta, podseća da je sednica od 18. oktobra 2022. godine odložena zbog konkretnog zahteva optuženog F.M. da ga na ovoj sednici zastupa svoj izabrani advokat, odbijajući zastupanje podnositeljke zahteva u slučaju KI110/23, u svojstvu advokatice zamenice. S tim u vezi, Sud ističe da su prava okrivljenih u krivičnom postupku da ih zastupa zastupnik ili branilac po njihovom izboru zagarantovana članom 30. Ustava i članom 6. EKLJP-a. U tom smislu, Sud takođe ističe da je sudska praksa ESLJP-a dosledno potvrđivala ovo pravo. U smislu tačke c, stava 3. člana 6. EKLJP-a, EKLJP je u principu naglasio da:​​ „Lice optuženo za krivično delo koje ne želi da se lično brani mora imati pristup pravnoj pomoći prema njegovom izboru još od početnih faza postupka i generalno, međunarodni standardi ljudskih prava prepoznati su kao mehanizam za obezbeđivanje efikasne zaštite optuženog“​​ (vidi u tom aspektu slučaj ESLJP-a​​ Dvorski protiv Hrvatske​​ [DHM], zahtev br. 25703/11, presuda od 20. oktobra 2015. god., stav 78. i​​ Martin protiv Estonije, zahtev br. 35985/09, presuda od 30. maja 2013. godine, stavovi 90.-93.). Štaviše, prema ESLJP-u, ovo pravo je primenljivo u svim fazama krivičnog postupka, uključujući i u glavnoj raspravi (vidi slučaj​​ Elif Nazan Seker protiv Turske, zahtev br. 41954/10, presuda od 8. marta 2022. godine, stav 50.).

• Shodno​​ navedenom, Sud na osnovu činjenice da je krivični postupak još u toku pred redovnim sudovima, ne može prejudicirati pitanja prava na odbranu optuženih. Ovo iz razloga što je predmet ocene pred ovim Sudom samo odluka koja se odnosi na obavezu plaćanja troškova postupka kao rezultat odlaganja ročišta po zahtevu optuženog F.M. da ga brani njegov izabrani advokat, te je usled takvog zahteva zatraženo i odobreno odlaganje ročišta. Stoga, Sud ocenjuje da je zahtev optuženog F.M. u kontekstu njegovog prava na izbor branioca po svom izboru dovelo do odlaganja glavnog ročišta, dok su redovni sudovi propust održavanja ročišta kao posledica nedostatka koordinacije između podnosilaca zahteva pripisali isključivo podnosiocima zahteva u svojstvu branioca optuženog u ovom postupku, odnosno advokatici zamenici.

• ​​ Što se tiče pitanja navoda u vezi sa povredom obavljanja profesije advokata, Sud podseća da su podnosioci zahteva osporenim rešenjem bili obavezni da plate troškove postupka kao rezultat zaključka redovnih sudova zbog nedostatka koordinacije sa njihovim klijentom F.M. Sud ocenjuje da osporeno rešenje ni na koji način nije zabranilo ili ograničilo podnosioce zahteva da obavljaju profesiju zastupanja klijenta pred Sudom. S obzirom na navedeno, Sud ocenjuje da je Osnovni sud svoju odluku zasnovao na relevantnim odredbama krivičnog postupka.

• Stoga,​​ Sud​​ smatra da podnosioci zahteva nisu izneli činjenice koje govore da su postupci pred redovnim sudovima, na bilo koji način, rezultirali kršenjem njihovog prava zagarantovanog članom 49. Ustava. Shodno tome, Sud dolazi do zaključka da je ovaj navod podnosioca zahteva očigledno neosnovan po ustavnim osnovama zbog​​ „očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede“, kako je utvrđeno pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.​​ 

• Kao​​ zaključak, Sud smatra da se navodi podnosilaca zahteva za povredu članova 31, 32, 49. i 54. Ustava smatraju kao očigledno neosnovani navodi po ustavnim osnovama, i kao rezultat toga, njihov zahtev se treba proglasiti neprihvatljivim, kako je utvrđeno pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa stavom 7 člana 113. Ustava, članovima 20. i 47. Zakona, i u skladu sa pravilima 34. (2) i 48. (1) (b) Poslovnika o radu, dana​​ 23. januara 2024.​​ godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahteve KI110/23 i KI111/23 neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI, ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI , ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa stavom 4. člana 20. Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.

Sudija izvestilac​​      Predsednica Ustavnog suda

Nexhmi Rexhepi​​      Gresa Caka-Nimani​​