USTAVNI SUD

Priština,​​ dana 8. maja​​ 2022. godine

Br. ref.:RK 2163/23

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br.​​ KI215/22

Podnosilac

Preduzeće​​ "DPT Nike“

Ocena ustavnosti

rešenja​​ E.Rv.br.82/2021​​ Vrhovnog suda Kosova​​ 

od​​ 10 januara 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci,​​ sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podnelo Preduzeće „DPT Nike“, sa sedištem u​​ opštini Uroševac, koje zastupa vlasnik Miftar Zymberi, sa prebivalištem u​​ opštini Uroševac (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).​​ 

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava rešenje [E.Rv.br.82/2021], Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud),​​ od 10. januara 2022. godine,​​ u vezi sa odlukom [Ae.br.113/2019] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud)​​ od 2. novembra 2020. godine, i presudu​​ [III.EK.br.596/2020] Osnovnog suda u Prištini​​ od 24. juna 2021. godine, Odeljenje za​​ privredna pitanja.​​ 

• Podnosilac zahteva je primio osporeno rešenje 25. januara 2022. godine.​​ 

Predmetna stvar​​ 

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenog rešenja, kojim​​ su podnosiocu navodno povređena njegova​​ osnovna prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Ustav),​​ u vezi sa članom 6.​​ (Pravo na​​ pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP).

Pravni osnov

• ​​ Zahtev se zasniva na​​ stav 4. člana 21.​​ [Opšta načela]​​ i na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka]​​ i​​ 47. (Individualni zahtevi) Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon), kao i na pravilu 32. (Podnošenje podnesaka i odgovora)​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana 29. decembra 2022. godine, podnosilac​​ zahteva​​ je podneo svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

• Dana​​ 30.​​ decembra​​ 2022. godine,​​ predsednica Suda je odlukom​​ [Br.GJR.KI.215/22]​​ imenovala sudiju​​ Enver Peci​​ za sudiju izvestioca, dok je odlukom​​ [Br.KSH.KI.215/22]​​ imenovala Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Gresa Caka-Nimani​​ (predsedavajuća),​​ Bajram Ljatifi​​ i​​ Remzije Istrefi-Peci​​ (članovi).

• Dana​​ 25. januara​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio​​ podnosioca​​ zahteva​​ o registraciji zahteva. Istog dana, kopija zahteva je poslata Vrhovnom sudu.​​ 

• Istog dana, Sud je od podnosioca​​ zahteva​​ zatražio​​ da u roku od 15 (petnaest) dana od dana prijema​​ spisa​​ dostavi ovlašćenje za zastupanje preduzeća „DPT Nike“ kao​​ pravnog​​ zastupnika.

• Dana​​ 7. februara 2023. godine, podnosilac zahteva je dostavio Sudu traženo ovlašćenje.​​ 

• Dana 15. februara 2023. godine,​​ Osnovni sud je obavestio Privredni sud u Prištini (u daljem tekstu: Privredni sud) o registraciji zahteva i zatražio da Sudu dostavi​​ povratnicu​​ koja​​ dokazuje kada je podnosilac​​ zahteva​​ primio​​ osporenu odluku.

• Dana​​ 21. februara 2023. godine,​​ Privredni sud je dostavio Sudu traženu povratnicu​​ kojom se dokazuje da je podnosilac zahteva​​ primio​​ osporeno rešenje 25. januara 2022. godine.

• Dana​​ 12. aprila​​ 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno​​ je​​ iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica

• Iz spisa predmeta proizilazi da su 14. marta 2004. godine nepoznata lica​​ između 21.00 i​​ 08.00 časova​​ obila i pokrala lokal podnosioca zahteva. Podnosilac​​ zahteva​​ je imao ugovor sa​​ Kompanijom za fizičko osiguranje „Skyfterat“, sa sedištem u Uroševcu (u daljem tekstu:​​ Kompanija za fizičko osiguranje​​ „Skyfterat”)​​ za obezbeđenje​​ prodavnice, prema kojem je​​ kompanija​​ bila​​ u obavezi da obezbedi prodavnicu u periodu od 22.00 do 06.00 časova a u slučaju​​ počinjene​​ štete​​ od neodgovornih lica tokom tog radnog vremena, kompanija bi morala da​​ nadoknadi štetu podnosiocu zahteva u iznosu od 100%.

• Dana 22. juna 2004. godine, podnosilac​​ zahteva​​ je podneo tužbu Opštinskom sudu u Uroševcu (u daljem tekstu: Opštinski sud), protiv Kompanije za fizičko obezbeđenje „Skyfterat“ za naknadu štete, sa predlogom da Opštinski sud presudi, kao u nastavku: (i)​​ da tuženi​​ isplati štetu koju je pretrpeo podnosilac​​ zahteva​​ u iznosu od 5.489,00 (pet hiljada četiri stotine osamdeset devet) evra; (ii) da mu isplati izgubljenu dobit (lucrum cesans) koju je pretrpeo od dana podnošenja tužbe;​​ kao i (iii) da mu nadoknadi troškove spora u roku od 15 (petnaest) dana nakon pravosnažnosti​​ presude uz pretnju prinudnog izvršenja.

• Kompanija za fizičko osiguranje „Skyfterat“ je neutvrđenog datuma dostavilo odgovor na tužbu Opštinskom sudu kojim​​ je​​ u​​ celosti osporio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, u kom slučaju je naglašeno da je​​ Kompanija​​ bila​​ u obavezi da pruža​​ odgovarajuće usluge u vremenskom periodu od 22.00 do 06.00 časova, dok je podnosilac zahteva​​ prijavio​​ slučaj krađe​​ ne utvrdivši vreme​​ kada je krađa nastupila,​​ stoga, kompanija​​ nije imala obavezu​​ na osnovu ugovora​​ da se stara van radnog vremena predviđenog ugovorom.

• Dana 6. oktobra 2005. godine, Opštinski sud je rešenjem [Pm.br.42/04], obustavio krivični postupak protiv osumnjičenih za krađu zbog odustajanja tužioca od predloga.

• Dana 19. februara 2015. godine, Osnovni sud u Uroševcu, Opšti departman,​​ Civilno​​ odeljenje, rešenjem [C.br.168/06]​​ proglasilo je sebe​​ nenadležnim u ovoj pravnoj stvari i​​ proglasio je​​ Osnovni sud u Prištini, Odeljenje za privredna​​ pitanja​​ (u daljem tekstu: Osnovni sud) kao nadležnog suda za odlučivanje u predmetu iz razloga što parnične stranke u ovom pravno-građanskom odnosu imaju privredni subjektivitet, pošto je podnosilac zahteva registrovan kao​​ individualni biznis, a tužena kompanija kao​​ pravno lice​​ koji pruža usluge fizičkog obezbeđenja ljudi i objekata.

• Dana 29. januara 2019. godine,​​ Osnovni sud je presudom [III.EK.br.45/17] u potpunosti usvojio tužbeni zahtev​​ podnosioca zahteva​​ kao osnovan i:

• obavezao​​ tuženog da podnosiocu​​ zahteva, na ime naknade štete, isplati ukupan iznos od 5.489,00 (pet hiljada četiri stotine osamdeset devet) evra, sa zakonskom kamatom koju plaćaju lokalne banke na sredstva deponovana​​ na štednju na rok duži od 1.​​ (jedne) godine, bez određenog odredišta, računajući od 22.​​ juna​​ 2004.​​ godine do konačne isplate, a sve to u​​ paritivnom​​ roku od 7.​​ (sedam) dana, računajući od dana​​ primanja​​ ove presude pod pretnjom izvršenja,

• odbio ostali deo​​ tužbenog zahteva podnosioca​​ zahteva​​ na ime izgubljene dobiti u iznosu od 4.242,55 (četiri hiljade dvesta četrdeset dva​​ i pedeset pet) evra, i

• obavezao​​ tuženog da podnosiocu​​ zahteva​​ naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 770,00 (sedamsto sedamdeset) evra, u roku od 7.​​ (sedam) dana pod pretnjom izvršenja.

• U obrazloženju navedene presude,​​ Osnovni sud je našao da je proces krađe spornog lokala​​ trajao više od sat vremena, pa se u svakom slučaju uračunava i period pokriven osiguranjem. Po ovom osnovu, Osnovni sud je ocenio da je postojala obaveza tužene da nadoknadi štetu, jer je slučaj nastao unutar​​ osiguranog​​ perioda​​ za koji je tuženi odgovarao.​​ Dalje, Osnovni sud je istakao da je odbio ostali deo​​ tužbenog zahteva podnosioca​​ zahteva​​ u vezi sa​​ izgubljenom​​ dobiti, jer isti u konkretnom slučaju nije dokumentovao pretrpljenu štetu i njenu visinu.​​ 

• Dana 12. februara 2019. godine, Kompanija za fizičko osiguranje​​ „Skyfterat“ je podnela​​ žalbu Apelacionom sudu na presudu Osnovnog suda [III.EK.br.45/17] od 29. januara 2019. godine, zbog:​​ (i) bitnih povreda​​ odredaba parničnog postupka; (ii)​​ pogrešnog​​ i nepotpunog​​ utvrđivanja​​ činjeničnog stanja; kao i (iii)​​ pogrešne​​ primene​​ materijalnih odredbi, sa predlogom da​​ isti​​ usvoji kao osnovanu​​ žalbu​​ tuženog i poništi presudu​​ Osnovnog suda, kao i da se predmet vrati istom​​ Sudu​​ na​​ ponovno razmatranje i​​ odlučivanje.​​ 

• Dana 2. novembra 2020. godine, Apelacioni sud je presudom [Ae.br.113/2019]: (i) usvojio žalbu​​ Kompanije za fizičko osiguranje​​ „Skyfterat“; (ii)​​ poništio​​ presudu [III.EK.br.54/2017] od 29. januara 2019. godine; i (iii) vratio predmet istom sudu na ponovno suđenje i​​ odlučivanje​​ na osnovu​​ obrazloženja​​ da​​ je presuda osporena žalbom​​ obuhvaćena​​ suštinskim​​ povredama​​ odredaba​​ parničnog postupka,​​ jer: „[...]​​ ima nedostataka​​ zbog kojih se ne može ispitati. Izreka​​ presude je nerazumljiva​​ i protivrečna​​ sama​​ po​​ sebi i​​ sa​​ razlozima presude. Razlozi odlučnih činjenica nisu prikazani, odnosno navedeni razlozi su nejasni. Postoje protivrečnosti​​ o​​ odlučujućim​​ činjenicama​​ između onoga što je navedeno u obrazloženju presude i dokaza koji se nalaze u spisima predmeta“.​​ 

• Dana​​ 24. juna 2021. godine,​​ Osnovni sud je​​ u postupku​​ ponovnog suđenja, presudom [III.EK.br.596/20] u celosti odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca​​ zahteva​​ kojim je tražio da tužena​​ Kompanija za fizičko osiguranje „Skyfterat“ isplati naknadu štete i izgubljenu dobit u iznosu navedenom u tužbenom zahtevu.

• U obrazloženju navedene presude, Osnovni sud je​​ utvrdio​​ da je za dokazivanje stanja otuđene robe​​ kako​​ u količinskom​​ tako​​ i u finansijskom pogledu potrebno dostaviti podatke o​​ ulasku i izlasku​​ robe (kupovina i prodaja) do momenta krađe, zatim u trenutku krađe roba treba da se registruje u​​ lokalu, gde bi se konstatovala razlika ukradene robe, kako u kvantitativnom tako i​​ u finansijskom smislu. S tim u vezi, Osnovni sud je naglasio da u nedostatku dokumenta koji omogućava proveru knjigovodstvenog stanja ne može dokazati visinu potraživane štete, te je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan jer​​ se​​ visina​​ štete​​ ocenjuje​​ samo kao pretpostavka,​​ bez potkrepljenja dokazima.

• Neutvrđenog dana,​​ podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda [III.EK.br.596/2020] od 24. juna 2021. godine, zbog:​​ (i)​​ pogrešnog​​ i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja;​​ (ii) pogrešne​​ primene​​ materijalnog i procesnog prava; i (iii) bitnih​​ povreda​​ parničnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud​​ poništi​​ presudu Osnovnog suda i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno​​ razmatranje i​​ odlučivanje, tako da se tužbeni zahtev tužioca usvoji​​ u​​ celini kao osnovan i sa svim troškovima​​ postupka.

• Dana​​ 25. oktobra 2021. godine,​​ Apelacioni sud je​​ presudom [Ae.br.208/21] odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu i potvrdio presudu​​ Osnovnog suda​​ [III.EK.br.596/2020] od 24.06.2021.​​ godine, sa obrazloženjem da je zaključak i pravni stav prvostepenog suda pravičan i zakonit. Takođe, Osnovni sud je naglasio da su u obrazloženju presude​​ pobijane​​ ​​ žalbom​​ dati dovoljni i ubedljivi razlozi za sve odlučne činjenice koje je prvostepeni sud ocenio, a prema kojima je odlučeno o osnovanosti​​ tužbenog zahteva.​​ 

• Dana​​ 23. novembra 2021. godine,​​ Podnosilac zahteva je podneo​​ reviziju protiv presude Apelacionog suda, zbog: (i) bitne povrede odredaba postupka; i (ii) pogrešne​​ primene​​ materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud pobijanu presudu revizijom poništi i​​ stvar vrati na ponovno​​ razmatranje i​​ odlučivanje, ili da se tužbeni zahtev​​ podnosioca zahteva​​ usvoji u celini kao osnovan.

• Dana 10. januara 2022. godine,​​ rešenjem​​ [E.Rv.br.82/2021], Vrhovni sud je odbacio​​ kao nedozvoljenu reviziju podnosioca​​ zahteva​​ podnetu protiv presude​​ Apelacionog suda​​ [Ae.br.209/2021] od 25. oktobra 2021. godine, na osnovu člana 221. Zakona br. 03/L-0006 o​​ parničnom​​ postupku (u daljem tekstu: ZPP), iz razloga što se radi o sporu između privrednih subjekata sa​​ novčanim​​ potraživanjem koja ne prelazi iznos od 10.000 (deset hiljada) evra, kako nalaže​​ član 508.​​ ZPP-a.

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva tvrdi da je presuda Osnovnog suda [III.EK.br.596/2020] od 24. juna 2021. godine u vezi sa presudom Apelacionog suda [Ae.br.113/2019] od 02.11.2020.​​ godine​​ i​​ rešenje Vrhovnog suda​​ [E. Rv.br.82/2021] od 10. januara 2022. godine, doneti​​ kršenjem njegovih ustavnih prava i sloboda, konkretno člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6.​​ (Pravo na​​ pravično suđenje) EKLJP-a.

• Podnosilac​​ zahteva, kao glavni tužbeni​​ navod​​ pred Ustavnim sudom ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku, ističući da​​ isti traži​​ pravdu za pričinjenu štetu​​ još​​ od 2004. godine.

• Podnosilac​​ zahteva​​ ističe da su mu​​ odugovlačenjem​​ sudskog postupka preko redovnih sudova za 17 (sedamnaest) godina povređena prava i slobode zagarantovane članom 6. EKLJP-a. Konkretno, podnosilac​​ zahteva​​ smatra da su​​ se​​ u​​ povredu uključili​​ redovni sudovi kada su tražili dokaz koji se ne može naći jer je prošlo više od 17 (sedamnaest) godina, a zakonski,​​ vlasnik​​ je​​ bio dužan da​​ ga čuva samo 10 (deset) godina. Podnosilac​​ zahteva​​ smatra da je ovaj gubitak dokaza posledica​​ odugovlačenja​​ sudskog postupka za 17 (sedamnaest) godina.

• Dalje, podnosilac zahteva dodaje sledeće:​​ „Sud je odbio tužbeni zahtev na osnovu toga što nije dokazano stanje zaliha u vreme krađe i nije evidentirao robu u poslovnom prostoru i samim tim nije dokazao iznos štete. Ovo je nepravično pošto je visina štete dokazana, a u slučaju bilo kakvog spora oko štete, tužena strana je trebalo da dokaže njen iznos​​ kada bi za nju​​ to bilo neprihvatljivo, zbog činjenice​​ jer​​ bi​​ bio obavezan po ugovoru​​ pod br.​​ 326, član 5.​​ gde ovaj član podrazumeva da je tužilac​​ imao​​ obavezu da prijavi gubitke, a to nije učinio“.

• Podnosilac​​ zahteva​​ navodi da je upoznat da je zahtev podneo posle​​ isteka​​ roka, ali smatra da je prema njemu nepravedno postupljeno, te da:​​ „[...] predmet nisam podneo u roku od 4.​​ meseca​​ pošto živim na zapad i nisam bio obavešten do sada o toku ovog predmeta, kao sada“.​​ 

• Na kraju, podnosilac zahteva od ovog Suda da utvrdi ustavnu povredu.

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika o radu

Zakon​​ 

Član​​ 49

(Rokovi)

Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog​​ objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teće od dana stupanja na snagu istog.

Poslovnik o radu​​ 

Pravilo​​ 39.​​ 

(Kriterijum o prihvatljivosti)

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

[…]

c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i​​ 

[…].”

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo razmatra da li zahtev ispunjava​​ uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom.​​ U tom smislu, shodno stavu 1. člana 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava,​​ Sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele​​ Sudu na zakonit način.​​ Dok, prema stavu 7. istog člana Ustava, Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.

• Sud se dalje poziva na kriterijume prihvatljivosti, kako je dalje navedeno u Zakonu. S tim u vezi, prema stavu 1. člana 47. (Individualni zahtevi),​​ svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ Prema stavu 2. istog člana,​​ osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.

• Kada je reč o ispunjenosti ovih kriterijuma, Sud nalazi da je podnosilac zahteva ovlašćena strana koja osporava akt organa javne vlasti, odnosno rešenje​​ Vrhovnog suda​​ [E.Rv.br.82/2021],​​ od​​ 10.​​ januara​​ 2022. godine,​​ pošto je iscrpela sva pravna sredstva utvrđena zakonom.​​ 

• Međutim, Sud takođe ističe da se prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od četiri (4.) meseca. Rok počinje da teče od dana dostavljanja sudske odluke podnosiocu zahteva. Ovaj zahtev je definisan i kroz tačku (c) stava (1) pravila 39.​​ (Kriterijum​​ o prihvatljivosti) Poslovnika o radu, kojim je​​ utvrđeno​​ da se zahtev podnosi u roku od četiri (4) meseca​​ od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

• U tom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava presudu Osnovnog suda [III.EK.br.596/2020] od 24. juna 2021. godine, dok je poslednja odluka u postupku pred redovnim sudovima rešenje Vrhovnog suda [E.Rev.br.82/2021] od 10. januara 2022. godine. Povratnica koju je Osnovni sud dostavio Sudu potvrđuje da je podnosilac​​ primio​​ osporeni akt 25. januara 2022. godine. Podnosilac​​ zahteva​​ je podneo svoj zahtev Sudu 29. decembra 2022. godine, više od 11 (jedanaest) meseci nakon​​ primanja​​ osporenog akta,​​ navodeći​​ da mu je poznato da je zahtev podneo po isteku zakonskog roka od 4 (četiri) meseca iz razloga:​​ „[...]​​ jer​​ živim na zapadu i do sada nisam obavešten o napretku​​ ovog slučaja“.​​ Shodno tome, Sud nalazi da je zahtev​​ podnosioca​​ zahteva​​ podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca​​ utvrđenog u​​ Zakonu​​ i Poslovniku o​​ radu, te je stoga neprihvatljiv za​​ razmatranje.​​ 

• U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu se automatski dostavi kopija konačne odluke lokalnih pravosudnih organa, svrsi i nameri člana 49. Zakona najbolje bi koristilo kada bi se rok od četiri meseca računao od datuma kada je kopija te odluke dostavljena (vidi, između ostalog, predmet ESLJP-a,​​ Worm​​ protiv​​ Austrije,​​ br. 83/1996/702/894, presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav 33).

• Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i prema pravilu 39. (1) (c) Poslovnika o radu, promovisati pravnu sigurnost, osiguravajući da slučajeve​​ koji​​ se odnose na ustavna pitanja treba rešavati u razumnom roku i​​ da prethodne​​ odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalog, slučajeve Suda​​ KI48/21, sa podnosiocem​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti, od 30. juna 2021. godine, stav 44;​​ i​​ KI45/21, sa podnosiocem​​ Samedin Bytyqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti, od 20. maja 2021. godine, stav 35;​​ vidi takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a,​​ Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09,45886/07​​ i​​ 32431/08,​​ rešenje od 17. septembra 2014. godine, stav​​ 258.).​​ 

• Kao zaključak, iz prethodno razrađenih razloga, Sud nalazi da zahtev nije podnet u zakonskom roku utvrđenom u članu 49. Zakona i pravilu 39. stav​​ (1)​​ tačka​​ (c) Poslovnika o radu i​​ sledstveno​​ tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno​​ da li su​​ osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca​​ zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članovima 21.4 i 113.7 Ustava, članom​​ 48. Zakona i u skladu sa pravilom​​ 39.​​ (1) (c)​​ i​​ 59.​​ (2)​​ Poslovnika o radu, dana​​ 12. aprila​​ 2023. godine, jednoglasno:

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​    ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  Predsednica Ustavnog suda

Enver Peci      Gresa Caka-Nimani