Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 23. februara 2024
Br. Ref.: RK 2355/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI148/23
Podnosilac
Kumrije Ajeti
Ocena ustavnosti rešenja AC-I-21-0858-A0001 od 27. aprila 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnela Kumrije Ajeti (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva), koju zastupa Shefqet Xhelili, advokat iz Gnjilana.
Osporena odluka
Podnositeljka zahteva osporava ustavnost rešenja [AC-I-21-0858-A0001] od 27. aprila 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda (u daljem tekstu: Žalbeno veće PKVS-a).
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti rešenja [AC-I-21-0858-A0001] od 27. aprila 2023. godine Žalbenog veća PKVS-a, kojim su, prema navodima podnositeljke zahteva, povređena prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnosenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 30. juna 2023. godine, podnositeljka zahteva je preko pošte podnela zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 13. jula 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR. KI148/23], imenovala sudiju Bajrama Ljatifija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci (članovi).
Dana 3. avgusta 2023. godine, Sud je obavestio podnositeljku o registraciji zahteva i kopiju zahteva poslao Apelacionom sudu.
Dana 19. septembra 2023. godine, Sud je tražio od PKVS-a da podnese dokaz da je zastupnik podnositeljke zahteva primio obaveštenje o uplati sudske takse.
Dana 25. septembra 2023. godine, PKVS je podneo gore navedeni dokument.
Dana 30. januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnositeljka zahteva radila u Društvenom preduzeću Duvanska industrija u Gnjilanu, nazvanom nakon privatizacije kao DP „IDGJ Tobaco“. Podnositeljki zahteva, kao i svim drugim radnicima, poslodavac nije isplaćivao lične dohotke za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine. Nakon prestanka radnog odnosa, podnositeljka zahteva je dopisom od 15. avgusta 2006. godine obaveštena da će „iznosi-lični dohoci“, koje duguje poslodavac prema ugovoru o radu, ostati u nadležnosti poslodavca. Takvi zahtevi će se razmatrati u skladu sa postupcima likvidacije i biće kontaktirana kada ti postupci počnu. Nakon početka postupka likvidacije DP „IDGJ Tobaco“, Kosovska poverenička agencija (u daljem tekstu: KPA) je putem sredstava informisanja pozvala sve radnike da se u vezi sa bilo kojim zahtevom obrate ovoj instituciji za ostvarivanje svojih prava. U međuvremenu, podnositeljka zahteva je podnela dokumentaciju za ostvarivanje svojih prava u vezi sa neisplaćenim ličnih dohocima za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine.
Dana 10. marta 2014. godine, Organ za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju (u daljem tekstu: Organ za likvidaciju KAP-a) je odbio, kao nevažeći, zahtev podnositeljke za nadoknadu neisplaćenih ličnih dohodaka za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine. Organ za likvidaciju KAP-a je utvrdio da je zahtev podnositeljke zastareo na osnovu člana 36.2.1 Aneksa Zakona br. 04/1-034 o Kosovskoj agenciji za privatizaciju (SL, br. 19/2021, 21. septembar 2011. godine, u daljem tekstu: Zakon o KAP-u) i člana 608. Zakona o udruženom radu (objavljen u Službenom listu br. 53 iz 1976. godine), koji se primenjuje prema članu 1 Uredbe UNMIK-a 1999/24, koji predviđa da „isplata iznosa plate ili nadnica, ili bilo koje drugo potraživanje radnika iz radnog odnosa zastareva za tri godine“. Organ za likvidaciju KAP-a je takođe naglasio: „Na osnovu gore navedenih odredbi, zahtev se morao podneti sudu ili bilo kom nadležnom organu u roku od tri godine od trenutka kada se navodi da DP nije u potpunosti ili delimično ispunilo svoje obaveze prema podnosiocu zahteva koje proizilaze iz radnog odnosa. Znači, tri godine od avgusta 2003. godine, kada podnositeljka zahteva nije primala mesečni lični dohodak od preduzeća”.
Dana 4. aprila 2014. godine, zastupnik podnositeljke zahteva je uložio žalbu PKVS-u, tražeći da se podnositeljki zahteva nadoknade neisplaćeni lični dohoci u iznosu od 1.614. 48 evra. Zastupnik podnositeljke zahteva je naglasio da je odluka Organa za likvidaciju KAP-a neosnovana i nezakonita, jer - prema zakonu na snazi - zahtevi za nadoknadu neisplaćenih ličnih dohodaka protiv DP-a u postupku likvidacije moraju biti upućeni Organu za likvidaciju KAP-a, a ne nekom drugom sudu, pa stoga, zahtev za naknadu ne može biti zastareo.
Dana 9. juna 2021. godine, PKVS je poslao obaveštenje zastupniku podnositeljke zahteva o uplati sudske takse. PKVS je istakao da se iz spisa predmeta utvrđuje da je zastupnik podnositeljke zahteva 14. juna 2021. godine primio ovo obaveštenje, ali isti nije platio sudsku taksu i nije tražio da bude oslobođen od ovog plaćanja.
Dana 7. decembra 2021. godine, PKVS je, rešenjem [C-1V-14-2657], odlučio da se zahtev podnositeljke smatra povučenim zbog neplaćanja sudske takse. PKVS je obrazložio: „Posebna komora Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju je, pozivajući se na spisa predmeta, utvrdila da ovlašćeni zastupnik podnositeljke zahteva, uprkos činjenici da je primio obaveštenje o uplati sudske takse 14.06.2021. godine, nije platio sudsku taksu u roku od 15 dana. Stoga, sud je, pozivajući se na odredbu člana 253, stav 5, ZPP-a, odlučio kao što je propisano u izreci ovog rešenja”.
Dana 29. decembra 2021. godine, zastupnik podnositeljke zahteva je uložio žalbu Žalbenom veću PKVS-a, kojom je osporio ožalbeno rešenje zbog svih žalbenih razloga. U žalbi je navedeno da nije tačan zaključak PKVS-a da je zastupnik podnositeljke zahteva primio obaveštenje 14. juna 2021. godine, jer nije primio nikakvo obaveštenje u vezi sa uplatom sudske takse na ime podnositeljke zahteva. Zastupnik podnositeljke zahteva je naglasio da je tog dana primio obaveštenje o uplati sudske takse za bivše radnike DP “IDGJ Tobaco” i da je ta uplata u iznosu od 20 evra isplaćena, ali u tom obaveštenju nije bila podnositeljka zahteva Kumrije Ajeti. Zastupnik podnositeljke zahteva je naglasio da nije u redu da se podnositeljki zahteva zbog takse od 20 evra uskrati ostvarivanje prava na koje čeka od 2006. godine kada je udaljena sa posla, odnosno od 2014. godine kada je podnela tužbu PKVS-u. Zastupnik podnositeljke zahteva je dalje istakao da se na osnovu dokaza podnetnih ovom sudu utvrđuje da podnositeljka zahteva nije primila obaveštenje i samim tim nije imala mogućnost da iskoristi svoje pravo da bude oslobođena od takse, ukoliko je imala takvu mogućnost. On predlaže da se uvaži žalba podnositeljke zahteva i da se prvostepeni sud obaveže da podnositeljki zahteva uputi još jedno obaveštenje o uplati takse.
Dana 21. novembra 2022. godine, Žalbeno veće PKVS-a je žalbu podnositeljke zahteva dostavilo tuženom KAP-u na odgovor. U odgovoru od 6. decembra 2022. godine, tuženi KAP je istakao da je žalba neosnovana i nije potkrepljena i kao takva treba da se odbije i potvrdi ožalbeno rešenje.
Dana 27. aprila 2023. godine, Žalbeno veće PKVS-a je, rešenjem [AC-I-21-0858-A0001], odlučilo: (i) Žalba tuženog se odbija, kao neosnovana; (ii) Potvrđuje se rešenje prvog stepena PKVS-a [C-1V-14-2657] od 7. decembra 2021. godine; (iii) Ne određuje se sudska taksa za ovaj žalbeni postupak.
Žalbeno veće PKVS-a je obrazložilo: “Iako zastupnik tužilje navodi da nije primio obaveštenje o uplati sudske takse, to se demantuje originalnim dokazom koji se nalazi u spisima predmeta, gde se dokazuje da je to obaveštenje primljeno na ime advokata 14. juna 2021. godine. Dokazi koje je podneo advokat takođe dokazuju da je na ime advokata podneto nekoliko dopisa preko pošte u Gnjilanu 14. juna 202. godine, iako on pokušava da negira tako nešto, pokušavajući da krivicu prebaci na druge. Na osnovu ovog utvrđenog činjeničnog stanja, jasno se dokazuje da je advokat primio obaveštenje, ali nije platio sudsku taksu, niti je podneo zahtev za oslobađanje od te uplate, stoga je prvi stepen PKVS-a s pravom smatrao žalbu kao povučenu. Iz tih razloga, žalba tužilje se odbija i shodno tome, potvrđuje se ožalbeno rešenje prvog stepena kao pravično i zasnovano na zakonu”.
Navodi podnosioca
Podnositeljka zahteva navodi povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.
Podnositeljka zahteva ističe da joj je uskraćeno razmatranje slučaja u meritumu i pravo na ročište. U tom smislu, podnositeljka zahteva navodi: “Presude prvog i drugog stepena su donete u suprotnosti sa odredbama Zakona o parničnom postupku, jer strani nezakonitom radnjom nije data mogućnost za razmatranje slučaja pred sudom. Što se tiče ovog slučaja, sud je trebao da održi sudsku raspravu i da u prisustvu zastupnika strane Kumrije Ajeti, advokata Shefqeta Xhelilija, predstavi otpremnicu o uručenju obaveštenja o uplati sudske takse 14.06.2021. godine”.
U smislu prava na razmatranje slučaja u meritumu i prava na ročište, podnositeljka zahteva ističe da je njen zastupnik-koji je zastupao i druge radnike-od PKVS-a primio dopis od 14.06.2021. godine i obaveštenje o uplati sudske takse, međutim, među njima nije bilo ime podnositeljke zahteva Kumrije Ajeti. Podnositeljka zahteva navodi: “To zbog činjenice jer je zastupnik strane, advokat Shefqet Xhelili, 14.06.2021. godine, od Posebne komore Vrhovnog suda primio nekoliko obaveštenja o uplati takse, dok među njima nije bilo obaveštenje za stranu Kumrije Ajeti”.
Podnositeljka zahteva u suštini navodi da je odluka PKVS-a da tužbu smatra povučenom nesrazmerna mera, jer je ista mogla da bude zamenjena nekom blažom merom od povlačenja tužbe. U tom smislu, podnosilteljka zahteva ističe: “Prvostepeni sud PKVS-a je mogao da u skladu sa Administrativnim uputstvom br. 01/2017 o izjednačavanju sudskih taksi naplati strani dodatnu taksu od 10 evra, kao kamatnu taksu, a ne da donese rešenje kojim je smatrao tužbu-zahtev povučenim“.
Podnositeljka zahteva navodi: “Ističemo da kao advokat, pred PKVS-om zastupam preko 200 predmeta bivših radnika Duvanske industrije u Gnjilanu i do sada mi se nije desilo da zbog jedne takse od 20,00 evra strana izgubi svoje pravo”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
Član 53 [Tumačenje odredbi ljudskih prava]
“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde”.
[...]
ZAKON Br. 03/L- 006 O PARNIČNOM POSTUPKU
Član 253
(Sadržina tužbe)
“253.1 Tužba može da sadrži:
a) određenu zahtevi u pogledu glavne stvari i sporedne zahteve;
b) činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev;
c) dokaze sa kojima se potvrđuju takve;
d) činjenice;
e) vrednost spora;
f) pravnu osnovu ostale podatke koje treba da sadrži prestavka ( član 99).
253.2 Sud nije povezan po pravnoj osnovi sa tužbenim zahtevom.
253.3 Sud će postupiti prema tužbi i kada tužilac nije naveo pravnu osnovu tužbenog zahteva.
253.4 Tužitelj ima zadatak da uz tužbu priloži potvrdu o plaćenoj sudskoj taksi.
253.5 5 Ukoliko tužitelj ne plati propisanu sudsku taksu o tužbi i nakon od suda upućene primedbe iako ne postoje uslovi za oslobađanje od plaćanja sudske takse, smatraće se da je tužba povučena”.
ZAKON Br. 04/L-033 O SPECIJALNOJ KOMORI VRHOVNOG SUDA KOSOVA O PITANJIMA KOJA SE ODNOSE NA KOSOVSKU AGENCIJU ZA PRIVATIZACIJU
Član 10
(Presude, odluke i žalbe)
“[...]
9. Kada žalbeno veće prima žalbu, prvo utvrđuje da li žalba ispunjava osnovanost za preispitivanje. Ako žalbeno veće odluči da žalba ne ispunjava uslove da bude preispitana donosi i uručuje stranama svoju pismenu presudu kojom odbija žalbu i detaljno obrazlaže pravno opravdanje za odbacivanje žalbe, u tom slučaju, presuda ili odluka koja je predmet žalbe postaje konačna i na nju se ne može uložiti žalba, izuzev kako je predviđeno u stavu 15. ovog člana.
[...]”
ANEKS O ZAKONU Br. 04/L-033 O POSEBNOJ KOMORI VRHOVNOG SUDA KOSOVA ZA PITANJA KOJA SE ODNOSE NA KOSOVSKU AGENCIJU ZA PRIVATIZACIJU
Član 60
(Sadržaj žalbe)
“[...]
2. U roku od deset (10) dana od prijema žalbe, Žalbeno veće donosi rešenje predviđeno stavom 9, član 10 Zakona o specijalnoj komori. Ukoliko Žalbeno veće odluči da žalba ne zaslužuje da bude preispitana, isti odbacuje žalbu izdavanjem i uručivanjem Odluke koja to i predviđa a koja je u skladu sa zahtevima predviđenim stavom 9, člana 10 Zakona o Specijalnoj komori. U slučaju donošenja date Odluke, prekida se žalbeni postupak. Ukoliko Žalbeno veće utvrdi da žalba zaslužuje da se preispita, ono donosi i uručuje strankama Odluku koja to i predviđa.
[...]”.
Član 64
(Usmeni žalbeni postupak)
“1. Žalbeno veće, na svoju inicijativu ili po dobijanju pismenog zahteva stranke, odlučuje o tome da li da održi jedno ili više usmenih rasprava povodom odnosne žalbe. Žalbeno veće uzima u obzir bilo koji zahtev za održavanje usmenog postupka koji je podnet od strane jedne od stranaka i koji predočava razloge za zahtevanje usmenih postupaka. Dati zahtev mora se podneti pre zaključivanja pismenih žalbenih postupaka”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud takođe razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, koji propisuju:
Član 47
(Individualni zahtevi)
“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
„Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48
(Tačnost podneska)
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
(Rokovi)
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.
Prilikom ocene ispunjenja gore navedenih uslova prihvatljivosti, Sud primećuje da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana, da je navela da osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [AC-I-21-0858-A0001] Žalbenog veća PKVS-a od 27. aprila 2023. godine, nakon što je iscrpela sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnositeljka zahteva je takođe naglasila osnovna prava i slobode za koje navodi da su joj povređene, u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona i podnela je zahtev u skladu sa rokovima propisanim u članu 49. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika. Pravilo 34 (2) Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Pravilo 34 (2) propisuje:
“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju”.
Sud podseća da gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika (vidi, slučaj KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatjivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi takođe slučaj KI175/20, podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi (vidi, slučaj KI04/21, gore citiran, stav 27, kao i slučaj KI175/20, gore citiran, stav 38).
U smislu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, ocenjujući da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će se prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanu u ovom zahtevu i na relevantne navode podnositeljke zahteva, pri čijoj oceni će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom (vidi, slučaj KI04/21, gore citiran, stav 28).
Sud primećuje da se suština ovog slučaja odnosi na činjenicu da je podnositeljka zahteva radila u Društvenom preduzeću Duvanska industrija u Gnjilanu, nazvana nakon privatizacije kao DP „IDGJ Tobaco“. Podnositeljki zahteva poslodavac nije isplatio lične dohotke za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine. Nakon prestanka radnog odnosa, podnositeljka zahteva je obaveštena da joj „iznosi-lični dohoci”, koje prema ugovoru o radu duguje poslodavac, ostaje nadležnost poslodavca. Zahtev podnositeljke će biti razmotren nakon postupaka likvidacije i da će ona biti kontaktirana kada ti postupci počnu. Nakon početka postupka likvidacije DP „IDGJ Tobaco“, KPA je putem sredstava informisanja pozvao podnositeljku zahteva da se u vezi sa bilo kojim zahtevom obrati ovoj instituciji za ostvarivanje svojih prava. U međuvremenu, podnositeljka zahteva je podnela dokumentaciju za ostvarivanje svojih prava u vezi sa neisplaćenim ličnim dohocima za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine. Organ za likvidaciju Kosovske agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Organ za likvidaciju KAP-a) je odbio kao ništav zahtev podnositeljke za naknadu neisplaćenih ličnih dohodaka za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine. Organ za likvidaciju KAP-a je utvrdio da je zahtev podnositeljke zastareo na osnovu zakona na snazi. Zastupnik podnositeljke zahteva je uložio žalbu PKVS-u, naglašavajući da je odluka Organa za likvidaciju KAP-a bila neosnovana i nezakonita, jer - prema zakonu na snazi - zahtevi za nadoknadu neisplaćenih ličnih dohodaka protiv DP-a u postupku likvidacije moraju biti upućeni Organu za likvidaciju KAP-a, a ne nekom drugom sudu, stoga zahtev za naknadu štete ne može biti zastareo. PKVS je podnositeljki zahteva poslao obaveštenje o uplati sudske takse. PKVS je naglasio da iz spisa predmeta proizilazi da je zastupnik podnositeljke zahteva primio to obaveštenje 14. juna 2021. godine, ali isti nije platio sudsku taksu i nije podneo zahtev za oslobađanje od te uplate. Zastupnik podnositeljke zahteva je uložio žalbu Žalbenom veću PKVS-a, kojom je osporio ožalbeno rešenje zbog svih žalbenih razloga. U žalbi je navedeno da nije tačan zaključak PKVS-a da je zastupnik podnositeljke zahteva primio obaveštenje 14. juna 2021. godine, jer nije primio nikakvo obaveštenje u vezi sa uplatom takse na ime podnosteljke zahteva. Žalbeno veće PKVS-a je odbilo kao neosnovanu žalbu podnositeljke zahteva i potvrdio rešenje prvog stepena PKVS-a. Žalbeno veće PKVS-a je utvrdilo da je zastupnik podnositeljke zahteva primio to obaveštenje 14. juna 2021. godine, ali isti nije platio sudsku taksu i nije podneo zahtev za oslobađanje od ove uplate.
Sud podseća da podnositeljka zahteva navodi povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLJP-a, jer PKVS nije održao ročište kako bi se njenom zastupniku i njoj samoj dala mogućnost da argumentuju u vezi sa obaveštenjem o uplati sudske takse.
U tom smislu, Sud ističe zaključke prvog stepena PKVS-a: “Posebna komora Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju je, pozivajući se na spise predmeta, zaključila da ovlašćeni zastupnik podnositeljke zahteva uprkos činjenici da je primio obaveštenje o uplati sudske takse 14.06.2021. godine, nije platio sudsku taksu u roku od 15 dana. Stoga, sud je, pozivajući se na odredbu člana 253, stav 5 ZPP-a, odlučio kao što je propisano u izreci ovog rešenja”.
Sud takođe ističe zaključak Žalbenog veća PKVS-a: “Iako zastupnik tužilje navodi da nije primio obaveštenje o uplati sudske takse, to se demantuje originalnim dokazom koji se nalazi u spisima predmeta, gde se dokazuje da je to obaveštenje primljeno na ime advokata 14. juna 2021. godine. Dokazi koje je podneo advokat takođe dokazuju da je na ime advokata podneto nekoliko dopisa preko pošte u Gnjilanu 14. juna 202. godine, iako on pokušava da negira tako nešto, pokušavajući da krivicu prebaci na druge. Na osnovu ovog utvrđenog činjeničnog stanja, jasno se dokazuje da je advokat primio obaveštenje, ali nije platio sudsku taksu, niti je podneo zahtev za oslobađanje od te uplate, stoga je prvi stepen PKVS-a s pravom smatrao žalbu kao povučenu. Iz tih razloga, žalba tužilje se odbija i shodno tome, potvrđuje se ožalbeno rešenje prvog stepena kao pravično i zasnovano na zakonu”.
Sud se poziva i na sadržaj obaveštenja o uplati sudske takse od 14. juna 2021. godine PKVS-a, koje je upućeno zastupniku podnositeljke zahteva: “Obaveštavamo vas da ste u roku od 15 dana, od dana prijema ovog obaveštenja i uplatnica, dužni da platite sudsku taksu za žalbu propisanu članom 13.7 i 13.9 Administrativnog uputstva br. 01/2017 o izjednačavanju sudskih taksi (AU br. 01/2017). Ako ne poštujete ovaj rok, naplatiće vam se i dodatna taksa od 10 evra (kao kaznena taksa): Za plaćanje dodatne takse treba da dođete u sud da dobijete uplatnice. Ako se te takse (početna taksa i dodatna taksa) ne plate u roku od 15 dana, žalba će se smatrati povučenom (član 253.4, 253.5 ZPP-a i član 5.5.1,5.5.2 AU-a br. 01/2017). Možete podneti zahtev za oslobađanje od sudskih taksi zbog nedostatka finansijskih sredstava (član 8. Administrativnog uputstva br. 01/2017 o izjednačavanju sudskih taksi). Formular zahteva možete dobiti u administraciji suda”.
U kontekstu navoda o obaveštenju o uplati sudske takse, Sud ocenjuje da se iz spisa predmeta može dokazati da je zastupnik podnositeljke zahteva nesporno primio obaveštenje o uplati sudske takse 14.06.2021. godine za koju se ispostavlja da nije platio. Proizilazi da je zastupnik podnositeljke zahteva imao mogućnost da plati sudsku taksu, ali da nije pokazao „dužnu pažnju“ da plati sudsku taksu kako bi se slučaj sudio u meritumu.
U kontekstu navoda za održavanje ročišta, Sud ocenjuje da ako suđenje ispunjava uslove javnosti, potrebno je oceniti postupak u celini (vidi, slučaj ESLJP-a: Axen protiv Nemačke, br. 8273/78, presuda od 8. decembra 1983. godine, stav 27). Poseban karakter okolnosti koje mogu opravdati neodržavanje ročišta u osnovi ima veze sa prirodom pitanja o kojima redovni sud treba da odluči, a ne sa učestalošću takvih situacija (vidi, slučajeve ESLJP-a: Miller protiv Švedske, br. 55853/00, presuda od 8. februara 2005. godine, stav 29).
Održavanje ročišta ne može biti potrebno kada nema pitanja verodostojnosti ili osporenih činjenica zbog kojih je ročište neophodno, dok redovni sudovi na pravičan i razuman način mogu odlučiti da predmet reše na osnovu podnesaka strana i drugih pisanih materijala (vidi, slučaj ESLJP-a: Saccoccia protiv Austrije, br. 69917/01, presuda od 18. decembra 2008. godine, stav 73).
Sud takođe primećuje da je ESLJP takođe prihvatio da neodržavanje ročišta može biti opravdano u slučajevima koji jednostavno pokreću pravna pitanja ograničene prirode (vidi, slučaj ESLJP-a: Allan Jacobsson protiv Švedske (br. 2), br. 8/1997/792/993, presuda od 18. februara 1998. godine, stav 49;) ili koji nemaju nikakvu posebnu složenost (vidi, slučaj ESLJP-a: Speil protiv Austrije, br. 42057/98, odluka o prihvatljivosti od 5. septembra 2002. godine).
Na osnovu gore navedenog, Sud ocenjuje da postupci sprovedeni u PKVS-a i Žalbenom veću PKVS-a: (i) pokreću samo pravna pitanja ograničene prirode kao što je obaveštenje o uplati sudske takse; (ii) ne pokreću nijedno pitanje posebne složenosti koje bi učinilo održavanje ročišta neophodnim; i (iii) dostupni podnesci i materijali su omogućili PKVS-u da donese odluke u slučaju podnositeljke zahteva.
Što se tiče navoda o neodržavanju ročišta, Sud je u svojoj praksi utvrdio povredu u slučajevima u kojima je Žalbeno veće PKVS-a ocenio činjenična i pravna pitanja, čime je preinačio odluku Specijalizovanog veća PKVS-a na štetu podnosilaca zahteva (vidi, slučaj Suda: KI145/19, KI146/19, KI147/19, KI149/19, KI150/19, KI151/19, KI152/19, KI153/19, KI154/19, KI155/19, KI156/19, KI157/19 i KI159/19, podnosilac zahteva: Et-hem Bokshi i drugi, presuda od 10. decembra 2020. godine, stav 81). Sud je u svojoj praksi takođe utvrdio da neodržavanje ročišta od strane Specijalizovanog veća i Žalbenog veća PKVS-a nije u suprotnosti sa članom 31. Ustava i članom 6 (1) EKLJP-a, jer slučaj karakterišu pitanja „visoko tehničke“ ili „isključivo pravne“ prirode i da se isti može rešiti na pravičan i razuman način na osnovu podnesaka i drugih materijala koje su strane podnele (vidi, slučaj Suda: KI160/20 podnosilac zahteva: Opština Gnjilane, rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2022. godine, stavovi 98-105).
Što se tiče navoda o pogrešnoj primeni zakona od strane Vrhovnog suda, Sud je više puta naveo da nije uloga ovog Suda da preispituje zaključke redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može da ocenjuje same činjenice koje su dovele dotle redovni sud da donese jednu umesto neke druge odluke. U suprotnom, Sud bi delovao kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo nepoštovanjem granica utvrđenih u njegovoj nadležnosti (vidi, u ovom kontekstu, slučaj ESLJP-a: García Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28, i tu korišćene reference, i vidi takođe slučajeve Suda: KI128/18 podnosilac zahteva: Limak Kosovo International Airport SH.A. “Adem Jashari”, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, stav 56; i KI62/19 podnosilac zahteva: Gani Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2019. godine, stav 58).
Sud zaključuje da su navodi podnositeljke zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLJP-a „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi i moraju se odbiti kao očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u pravilu 34 (2) Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilima 34 i 48 (1) (b) Poslovnika, dana 30. januara 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani
Kumrije Ajeti
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni