USTAVNI SUD

KI164/22, Podnosilac Demokratska partija Kosova, Ocena ustavnosti presude ARJ. br. 45/2022 Vrhovnog suda Kosova od 13. juna 2022. godine

KI164/22, rešenje o neprihvatljivosti, od 22. januara 2024. godine, objavljen 1. marta 2024.godine

Ključne reči: individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, primenljivost člana 31. Ustava u prethodnom postupku, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja vežu se time da je podnosilac zahteva, u svojstvu političke partije, u skladu sa članom 10. (bez naslova) Zakona o upravnom sporu, podneo tužbu Osnovnom sudu radi stavljanja van snage odluke Regulatornog ureda za energiju (u daljem tekstu: RUE), od 8. februara 2022. godine, sa obrazloženjem da ovom odlukom nisu obuhvaćeni potrošači električne energije u četiri (4) opštine na severu Republike Kosovo i ista je rezultirala nejednakim tretmanom u odnosu na potrošače električne energije u drugim opštinama Republike Kosovo. Podnosilac zahteva je u Osnovnom sudu u Prištini podneo zahtev za odlaganje izvršenja ove odluke. U svom zahtevu za odlaganje izvršenja odluke RUE-a, podnosilac zahteva je istakao sledeće: „Izvršenje osporene odluke će, građanima Republike Kosovo, kao strana sa pravnim interesom u ovom parničnom postupku […], u čije ime i za čiji račun je postupio [podnosilac zahteva], kao pravno lice, naneti višestruke i nepopravljive štete u finansijskom smislu, kao i u drugim pravnim posledicama koje iz nje proizilaze. Shodno tome, Sud primećuje da je podnosilac zahteva podneo zahtev za odlaganje izvršenja odluke RUE-a u ime građana Republike Kosovo, odnosno potrošača električne energije kao interesnih strana u smislu ove odluke. Osnovni sud je rešenjem [A. br. 656/22] od 8. aprila 2022. godine usvojio zahtev podnosioca zahteva za odlaganje izvršenja odluke RUE-a, koja je odluka potvrđena rešenjem [AA. br. 364/22] Apelacionog suda od 13. juna 2022. godine. U nastavku, kao rezultat zahteva RUE-a za vanredno razmatranje gore navedenog rešenja Apelacionog suda, podnetog Vrhovnom sudu, docnji je rešenjem [ARJ. br. 45/2022] od 13. juna 2022. godine usvojio kao osnovan zahtev RUE-a, odbivši zahtev podnosioca zahteva za odlaganje izvršenja odluke RUE-a.

Podnosilac zahteva navodi da su osporenom presudom Vrhovnog suda, donetom u postupku odlaganja izvršenja odluke RUE-a, njemu povređena osnovna prava i slobode zagarantovana članom 31. [Pravno na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao rezultat: (i) pogrešne primene zakona; i (ii) nedostatka obrazloženja sudske odluke.

Sud je, nakon što je u prethodnom postupku primenio načela koja se odnose na primenljivost člana 31. Ustava, u odnosu na član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, nastavio sa razmatranjem i ocenjivanjem navoda podnosioca zahteva u vezi sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje.

Sud je u rešavanju njegovog tužbenog zahteva za (i) očigledno pogrešno i proizvoljno tumačenje i primenu člana 22. Zakona o upravnom sporu, smatrao da podnosilac zahteva svojim zahtevom nije u dovoljnoj meri potkrepio kako su ova tumačenja člana 22. Zakona o upravnom sporu, koje je doneo Vrhovni sud, rezultirala proizvoljnim ili očigledno nerazumnim zaključcima. Ovo iz razloga jer je Sud smatrao da su nalazi i zaključci Vrhovnog suda u ovom prethodnom postupku, a koji se konkretno odnose na zahtev podnosioca zahteva za odlaganje izvršenja odluke RUE-a, prvenstveno zasnovani na njegovoj oceni za ispunjivanje kriterijuma utvrđenih u članu 22. Zakona o upravnom sporu. Dok, u adresiranju njegove tvrdnje za (ii) nedostatak obrazloženja osporene presude Vrhovnog suda, Sud je uzevši u obzir navode i činjenice koje je izneo podnosilac zahteva, uključujući i obrazloženje koje je dao Vrhovni sud u svojoj presudi, ocenio da potonji ne karakteriše nedostatak obrazložene sudske odluke. Kao rezultat ovih nalaza, Sud je utvrdio da navodi podnosioca zahteva očigledno nisu zasnovani na „očiglednom ili evidentnom nedostatku povrede“.

Shodno tome, Sud je utvrdio da su navodio podnosioca zahteva o (i) očigledno pogrešnom i proizvoljnom tumačenju i primeni zakona i (ii) nedostatku obrazloženja  sudske odluke Vrhovnog suda očigledno neosnovani navodi na ustavnoj osnovi, kako je utvrđeno pravilom 34. (2) Poslovnika, pa je stoga zaključio da njegov zahtev treba proglasiti neprihvatljivim.