USTAVNI SUD

 

 

Priština, ​​ 26. februara 2024. godine

Ref. br.:​​ RK 2363/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u​​ 

slučaju br. KI159/23

  Podnosilac

Xhafer Beqiri

Ocena ustavnosti

presude​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ od​​ 12.​​ decembra​​ 2022. godine​​ Apelacionog suda i obaveštenja​​ [KMLC.br.19/2023;KMLC.​​ br.​​ 35/2023]​​ Kancelarije glavnog državnog tužioca od​​ 4.​​ aprila​​ 2023. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Xhafer Beqiri​​ iz sela​​ Bajgora,​​ opština Mitrovica​​ (u daljem tekstu:​​ podnosilac zahteva),​​ koga zastupa​​ Isa Hyseni,​​ advokat​​ iz Mitrovice.

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava presudu​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ od​​ 12.​​ decembra​​ 2022. godine Apelacionog suda i obaveštenje​​ [KMLC.br.19/2023;KMLC.​​ br.​​ 35/2023]​​ Kancelarije glavnog državnog tužioca od​​ 4.​​ aprila​​ 2023. godine.

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenih odluka, kojima se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode, zagarantovane članom​​ 21.​​ [Opšta načela], 24. [Jednakost pred zakonom],​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32.​​ [Pravo na pravno sredstvo], 53.​​ [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 54.​​ [Sudska zaštita prava]​​ i​​ 56. [Prava i osnovne slobode tokom vanrednog stanja]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav)​​ i članom​​ 6. [Pravo na pravično suđenje]​​ Evropske​​ konvencije​​ o ljudskim pravima​​ (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

• Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 19. jula​​ 2023. godine,​​ podnosilac je podneo zahtev preko pošte, koji je stigao i registrovan u Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Sud)​​ 21.​​ jula​​ 2023. godine.​​ 

• Dana​​ 2. avgusta​​ 2023. godine,​​ predsednica Suda je odlukom [br.​​ GJR.​​ KI159/23]​​ imenovala sudiju​​ Nexhmija​​ Rexhepija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Selvete Gërxhaliu Krasniqi​​ (predsedavajuća),​​ Safet Hoxha​​ i​​ Radomir Laban,​​ članovi.

• Dana​​ 4. avgusta​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i kopiju zahteva poslao Apelacionom sudu.

• Dana​​ 4. avgusta​​ 2023. godine,​​ Sud je poslao dopis Osnovnom sudu u Mitrovici​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni sud)​​ i tražio da podnesu priznanicu kojom se dokazuje kada je podnosilac zahteva primio presudu​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ od​​ 12.​​ decembra​​ 2022. godine Apelacionog suda.

• Dana​​ 28. avgusta​​ 2023. godine,​​ Sud je poslao kopiju zahteva Kancelariji glavnog državnog tužioca.

• Dana​​ 31. januara 2024. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica​​ 

• Na osnovu spisa predmeta, podnosilac zahteva je radio kao nastavnik u Osnovnoj školi “Mehë Uka” u Bajgori, Mitrovica, do 10. juna 2020. godine, kada je penzionisan.

• Neutvrđenog datuma, podnosilac je podneo zahtev za isplatu pratećih plata na penziju Odeljenju za obrazovanje u opštini Mitrovica, ali nije dobio odgovor na svoj zahtev.

• Dana 16. jula 2020. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu protiv opštine Mitrovica – Odeljenje za obrazovanje, gde je tražio isplatu pratećih plata na penziju.

• Dana​​ 30. septembra​​ 2020. godine,​​ Osnovni sud je presudom​​ [C.​​ br.​​ 674/2020]​​ odbio, kao neosnovanu, tužbu podnosioca zahteva.

• Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na presudu Osnovnog suda zbog povrede zakonskih odredbi.

• Dana​​ 12. decembra​​ 2022. godine,​​ Apelacioni sud je presudom​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda.

• Dana​​ 1. marta​​ 2023. godine, podnosilac je podneo zahtev – predlog Kancelariji glavnog državnog tužioca, kojim je predložio podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

• Dana​​ 4.​​ aprila​​ 2023. godine,​​ Kancelarija glavnog državnog tužioca je obaveštenjem​​ [KMLC.br.19/2023;KMLC.​​ br.​​ 35/2023]​​ utvrdila nepostojanje pravnog​​ osnova​​ za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti preko predloga podnosioca zahteva.

Navodi podnosioca

• Podnosilac zahteva osporava presudu​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ od​​ 12.​​ decembra​​ 2022. godine Apelacionog suda i obaveštenje​​ [KMLC.br.19/2023;KMLC.​​ br.​​ 35/2023]​​ Kancelarije glavnog državnog tužioca od​​ 4.​​ aprila​​ 2023. godine,​​ navodeći​​ da su isti doneti kršeći njegova osnovna prava i slobode, zagarantovane članom 21. [Opšta načela], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 54. [Sudska zaštita prava] i 56. [Prava i osnovne slobode tokom vanrednog stanja]​​ Ustava​​ i članom 6. [Pravo na pravično suđenje] EKLJP-a.

• Podnosilac zahteva navodi povredu člana 31. Ustava, jer, kako tvrdi,​​ „... Smatramo da su donete presude neodržive,​​ nezakonite,​​ neargumentovane, konfuzne i bez pravnog obrazloženja ...​​ Iz navedenog je​​ evidentno​​ da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili materijalno pravo u vezi sa odredbama člana 45. Kolektivnog ugovora​​ za produženje – sprovođenje KUOK-a​​ za još​​ godinu dana”.

• Podnosilac zahteva dalje navodi:​​ „Zakon o radu pruža mogućnost proširenja prava i obaveza​​ između zaposlenog i poslodavca​​ kroz Kolektivni ugovor,​​ duh, prirodu, istoriju, maksime i pravne standarde Kolektivnog ugovora,​​ odnosno​​ u konkretnom slučaju Kolektivni ugovor​​ o obrazovanju na Kosovu​​ ne dozvoljava​​ da se zaposlenima​​ daju manja​​ prava od onih predviđenih zakonskim odredbama,​​ dok dozvoljava​​ veća prava od onih​​ predviđenih zakonskim odredbama​​ ako se potpisnici kolektivnog ugovora dogovore ili​​ slože.​​ Dakle,​​ trajanje – nastavak važenja odredaba ovog kolektivnog ugovora je​​ u potpunosti u skladu sa odredbama zakona o radu.​​ Po pitanju priznavanja prava na naknadu pratećih plata u slučaju penzionisanja​​ za period od 18.04.2020. godine do 21.01.2021. godine,​​ u sudovima Kosova je​​ usvojeno na desetine ili stotine presuda gde su tužioci ostvarili svoja prava, dok je tužiocu uskraćena jednaka zaštita pred zakonom​​ prilikom​​ odbijanja tužbenog zahteva, čime se stvara neposredna diskriminacija u ostvarivanju zakonskih i ustavnih prava“.​​ On takođe navodi​​ da je pogrešno protumačen član 90. Zakona o radu, jer se po njemu ne radi o zaključenju ugovora već o njegovom nastavku, a prema podnosiocu zahteva, donošenje različitih odluka je diskriminatorno za​​ parničare,​​ jer​​ su prvostepeni sudovi doneli na desetine pravosnažnih presuda, tako da su stranke​​ dobile​​ svoja prava, dok je sada​​ nekim drugim strankama uskraćen tužbeni zahtev i uskraćeno im je pravo na sudsku zaštitu​​ na jednak zakonit​​ način.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da je u njegovom slučaju postojala diskriminacija, jer je, kako ističe, nekome priznato pravo, dok je njemu pod istim uslovima to pravo uskraćeno. Kako podnosilac zahteva ističe: „Ovo stvara divergenciju u (ne)jednakom tretmanu građana.​​ Ovim je povređeno pravo na pravnu sigurnost kao garancija ustanovljena u pravu na pravično suđenje prema članu 31. Ustava Republike Kosovo i članu 6, st. 6 Konvencije (EKLJP) (presuda Ustavnog suda AG] 1989/22 od 16.05.2022. godine) slučaj KI78/21”.

• Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda:​​ (i)​​ da proglasi zahtev prihvatljivim;​​ (ii)​​ da utvrdi da je došlo do povrede članova​​ 24.​​ i​​ 31. Ustava u vezi sa članom​​ 6. EKLJP-a;​​ (iii)​​ da proglasi ništavom presudu Apelacionog suda​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ od​​ 12.​​ decembra​​ 2022. godine,​​ i​​ (iv)​​ da vrati stvar na presuđivanje.

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

Ustav

Član 31

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

• Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.

• Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda”.

[...]

Prihvatljivost zahteva

• Sud prvo​​ ocenjuje​​ da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom.​​ 

• U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava,​​ koji​​ propisuju:​​ 

Član​​ 113

[Jurisdikcija i ovlašćene strane]

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

[...]

• Sud dalje razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu, odnosno u članovima​​ 47, 48. i 49. Zakona, koji propisuju:​​ 

Član 47

[Individualni zahtevi]

“1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član 48

[Tačnost podneska]

„Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena​​ i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.​​ 

Član 49​​ 

[Rokovi]

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku.​​ U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta​​ ...”.

• Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud ocenjuje da je podnosilac​​ zahteva ovlašćena strana​​ u smislu člana 113.7 Ustava; osporava ustavnost akta javnog organa, odnosno presudu​​ [AC. br. 119/2021] od 12. decembra 2022. godine i obaveštenje​​ [KMLC.br.19/2023;KMLC. br. 35/2023] od 4. aprila 2023. godine Kancelarije glavnog državnog tužioca; iscrpeo je sva pravna sredstva na raspolaganju prema članu 113.7 Ustava i članu 47.2 Zakona; naglasio je prava zagarantovana Ustavom, za koja​​ navodi da su mu povređena, u skladu sa​​ zahtevima​​ člana​​ 48. Zakona.​​ 

• Međutim, pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u pravilu​​ 34 [Kriterijumi prihvatljivosti], odnosno​​ u​​ pravilu​​ 34​​ (1) (c)​​ Poslovnika, koje​​ propisuje:

c)​​ Ako je zahtev podnet u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva; i

[…].

• U tom smislu,​​ Sud će u nastavku oceniti da li je u okolnostima konkretnog slučaja obaveštenje​​ [KMLC.br.19/2023;KMLC.​​ br.​​ 35/2023]​​ Kancelarije glavnog državnog tužioca od​​ ​​ 4.​​ aprila​​ 2023. godine bilo delotvorno sredstvo u vezi sa navodima podnosioca zahteva o ustavnoj povredi.​​ Odgovor na ovo pitanje biće odlučujući za ocenu da li zahtev podnosioca ispunjava uslove prihvatljivosti propisane članom 34 Poslovnika.​​ 

• S tim u vezi, Sud primećuje da je u ovom slučaju postupak protiv podnosioca zahteva koji se vodio pred redovnim sudovima sproveden pred dve sudske instance,​​ tj. pred​​ Osnovnim sudom i Apelacionim sudom,​​ što je rezultiralo​​ donošenjem presude Apelacionog​​ suda​​ [AC. br. 119/2021] od 12. decembra 2022. godine.​​ 

• Nakon prijema presude Apelacionog suda, podnosilac zahteva se obratio Kancelariji glavnog državnog tužioca, sa predlogom da poslednje navedeni, u ime podnosioca, podigne zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Žalbenog veća PKVS-a -a. S tim u vezi, Sud ističe da je ovaj zahtev potpuno diskrecioni za Kancelariju​​ glavnog državnog tužioca.​​ 

• S tim u vezi, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojom je, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredaba ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom, EKLJP ne zahteva da se diskreciona pravna sredstva ili pravna sredstva koja nisu direktno dostupna​​ podnosiocima zahteva​​ i koja zavise od diskrecionog prava medijatora, kao što je slučaj sa zahtevom pred Kancelarijom glavnog državnog tužioca, iscrpe pre nego što se podnosioci zahteva obrate ESLJP-u (vidi,​​ mutatis mutandis,​​ slučaj​​ ESLJP-a:​​ X​​ i drugi protiv Letonije,​​ odluka od​​ 6.​​ juna​​ 2008. godine,​​ stav​​ 20,​​ i tu navedene reference;​​ vidi, takođe, slučaj Suda:​​ KI174/20,​​ podnosilac zahteva:​​ DE-KO Sh.p.k,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 25. februara​​ 2021. godine,​​ stav​​ 38).

• Konkretnije, što se tiče sličnih predloga, poput predloga iznetog pred Kancelarijom državnog tužioca, od koga se zahteva da podigne​​ zahtev za zaštitu zakonitosti pred pravosudnim organima u ime podnosilaca zahteva, ESLJP je rešavao slučaj​​ Lepojić protiv Srbije.​​ U ovom slučaju, ESLJP je ocenio da li je predlog podnet državnom tužiocu, kojim se od njega zahtevalo da podigne​​ zahtev za zaštitu zakonitosti, delotvorno pravno sredstvo, i istakao da „[ESLJP] nalazi da je jedino​​ javni tužilac mogao uložiti [zahtev za zaštitu zakonitosti] u ime podnosioca predstavke i, štaviše, da on ima potpuno diskreciono pravo da li da to učini ili ne.​​ Dok​​ je podnosilac predstavke mogao tražiti takvu meru, on svakako nema pravo po zakonu da lično koristi ovo pravno sredstvo [zahtev za​​ zaštitu​​ zakonitosti] [...]. Zahtev za​​ zaštitu​​ zakonitosti, iz tih razloga, nije bio delotvoran [...]“,​​ (vidi,​​ slučaj​​ ESLJP-a:​​ Lepojić​​ protiv​​ Srbije,​​ zahtev br. 13909/05,​​ presuda od​​ 6. novembra​​ 2007. godine,​​ stav​​ 54;​​ vidi i slučaj Suda:​​ KI174/20,​​ gore citiran, stav​​ 39).

• Takođe, pozivajući se na ovu sudsku praksu (slučaj ESLJP-a:​​ Lepojić protiv Srbije), ESLJP u slučaju​​ Stojanovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije​​ nije uzeo u obzir obaveštenje državnog tužioca u svrhu izračunavanja vremenskog roka, kada je poslednje navedeni utvrdio da nema dovoljno osnova za podizanje​​ zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Makedonije. ESLJP je u ovom slučaju istakao da ,,zahtev podnosioca pred javnim tužiocem nije sredstvo za iscrpljivanje u svrhu [EKLJP-a]. Shodno tome, vremenski rok za iscrpljivanje tog pravnog sredstva ne zaustavlja isticanje roka od 6 (šest) meseci [za podnošenje zahteva ESLJP-u u vezi sa odlukom Apelacionog suda“ i shodno tome, ESLJP je utvrdio da zahtev podnosioca nije podnet u propisanom roku (vidi: slučaj ESLJP-a:​​ Stojanovski​​ protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije,​​ zahtev br. 1431/03,​​ odluka od​​ 22. oktobra​​ 2009. godine).

• Sud, međutim, podseća da njegova sudska praksa takođe priznaje i slučajeve u kojima je ocenjena ustavnost obaveštenja državnog tužioca, kojima nije usvojen zahtev strana za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u njihovu korist. S tim u vezi, Sud se poziva na svoj slučaj br.​​ KI42/18, podnositeljka zahteva:​​ Asija Muslija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 22. marta​​ 2020. godine,​​ gde je ocenio navode podnositeljke zahteva 0 ustavnoj povredi obaveštenja državnog tužioca, zasnovan i na slučaju ESLJP-a:​​ Gorou​​ protiv Grčke,​​ ​​ (br. 2),​​ zahtev br.​​ 12686/03,​​ presuda od​​ 20. marta​​ 2009. godine.​​ 

• Međutim, gore navedeni slučaj, KI42/18, se razlikuje od ovog slučaja. U tom kontekstu, Sud podseća da je u gore navedenom slučaju, KI42/18, podnositeljka zahteva​​ posebno​​ osporila obaveštenje KMLC br. 09/2018 državnog tužioca od 2. marta 2018. godine, argumentujući kako su joj ovim obaveštenjem povređena ustavna prava, što je bilo povezano, između ostalog, i sa nedostatkom navodnog obrazloženja osporenog obaveštenja državnog tužioca. Dok što se tiče rešenja AC. br. 3538/2017 Apelacionog suda Republike Kosovo od 8. decembra 2017. godine, koji je takođe osporen u slučaju KI42/18, kao glavni navod je bilo neutvrđivanje činjenice od strane Apelacionog suda da podnositeljka zahteva nije potpisala ugovor o hipoteci od 2. decembra 2011. godine. Zahtev podnosioca u slučaju KI42/18 u vezi sa rešenjem AC. br. 3538/2017 Apelacionog suda, odvojeno od obaveštenja​​ Kancelarije​​ glavnog​​ tužioca, podnet je Sudu takođe u roku predviđenom Zakonom i Poslovnikom.

• Međutim, u ovom slučaju, podnosilac zahteva ne iznosi konkretne navode koji se odnose na razloge date u obaveštenju Kancelarije glavnog državnog tužioca i kako su obaveštenjem poslednje navedenog da ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti povređena ustavna prava podnosioca zahteva.​​ 

• Sud primećuje da je navode podnosioca zahteva razmatrao Apelacioni sud, a ne Kancelarija glavnog državnog tužioca. Poslednje navedeni je, u stvari, samo odlučio da li su ispunjeni zakonski uslovi za podizanje takvog zahteva.

• U tom smislu, Sud podseća da je u obaveštenju​​ [KMLC.nr.19/2023;KMLC.​​ br.​​ 35/2023]​​ od​​ 4.​​ aprila​​ 2023. godine,​​ Kancelarija glavnog državnog tužioca obavestila podnosioca zahteva da je odbijen njegov predlog za podizanje zahteva za zaštitu​​ zakonitosti​​ protiv presude Apelacionog suda, jer je utvrdio da​​ “ne postoji pravni osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti​​ prema​​ podnetom predlogu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti punomoćnika tužioca​​ Xhafera​​ Beqirija iz sela​​ Bajgora,​​ O.​​ Mitrovica, advokata​​ Ise​​ Hysenija​​ iz Mitrovice,​​ protiv presuda:​​ Osnovnog suda u Mitrovici​​ C.​​ br. 674/2020​​ od​​ 30.09.2020. godine i Apelacionog suda Kosova​​ Ac.​​ br. 119/2021​​ od​​ 12.12.2021. godine”.

• Stoga, na osnovu prakse ESLJP-a, Sud podseća da, u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti preko državnog tužioca,​​ osim što je u diskreciji poslednje navedenog, državni tužilac može podići samo ako su ispunjeni određeni zakonski uslovi. Pored toga, podnosilac zahteva ne iznosi konkretne navode u vezi sa obaveštenjem Kancelarije glavnog državnog tužioca, već Sudu iznosi iste navode koje je izneo u presudi Apelacionog suda, koje Kancelarija glavnog državnog tužioca nije bila nadležna da reši, jer je nadležna samo da podiže zahtev za zaštitu zakonitosti, a ne da ocenjuje povrede zakona koje su počinili sudovi. Dakle, u vezi sa ovim navodima, u slučaju podnosioca zahteva, nakon prijema presude Apelacionog suda, ništa ga nije sprečilo da se obrati Ustavnom sudu.​​ ​​ 

• Stoga, Sud ocenjuje da se “poslednja odluka”, prema članu​​ 49. Zakona, u vezi sa postupcima koji su sprovedeni pred redovnim sudovima, smatra presuda​​ [AC.​​ br. 119/2021]​​ od​​ 12.​​ decembra​​ 2022. godine,​​ kojom je odbijena žalba podnosioca zahteva protiv presude​​ Osnovnog suda​​ [C.​​ br.​​ 674/2020]​​ od​​ 30.​​ septembra​​ 2020. godine.​​ S tim u vezi,​​ Sud​​ će​​ oceniti​​ da​​ li​​ presuda Apelacionog suda​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ ispunjava uslove člana​​ 49. Zakona i pravila​​ 34​​ (1) (c)​​ Poslovnika Suda.

• S tim u vezi, Sud podseća da je presuda Apelacionog suda [AC. br. 119/2021] doneta 12. decembra 2022. godine. Na osnovu spisa predmeta, odnosno u predlogu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti podnosioca upućenom Kancelariji glavnog državnog tužioca, navodi se da je zastupnik podnosioca zahteva 25. januara 2023. godine primio​​ presudu Apelacionog suda. S tim u vezi, Sud primećuje da je vreme između prijema presude Apelacionog suda i datuma dostavljanja njegovog zahteva preko pošte, 19. jula 2023. godine, istekao rok od 4 (četiri) meseca.​​ 

• Shodno tome, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca u vezi sa presudom Apelacionog suda​​ [AC.​​ br.​​ 119/2021]​​ od​​ 12.​​ decembra​​ 2022. godine podnet van zakonskog roka od 4 (četiri) meseca.

• Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i prema pravilu 34 (1) (c) Poslovnika, da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju u razumnom roku i da prethodne odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalog, slučajeve ESLJP-a:​​ Mocanu​​ i drugi protiv Rumunije,​​ zahtevi br. (10865/09, 45886/07​​ i​​ 32431/08),​​ od​​ 17.​​ septembra​​ 2014. godine,​​ stav​​ 258;​​ Lopes de Sousa Fernandes​​ protiv Portugalije,​​ br. 56080/13,​​ od​​ 19.​​ decembra​​ 2017. godine,​​ stav​​ 129;​​ vidi, takođe, između ostalog, slučajeve Suda:​​ KI120/17, podnosilac zahteva:​​ Hafiz Rizahu,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 7.​​ decembra​​ 2017. godine,​​ stav​​ 39;​​ KI115/20,​​ podnosilac zahteva:​​ Muharem Rama,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 2. decembra​​ 2021. godine,​​ stav​​ 54).

• Ovaj rok takođe omogućava eventualnom podnosiocu zahteva da razmotri da li želi da podnese zahtev i, ako želi, da odluči o konkretnim žalbama i argumentima koje treba da iznese i ujedno olakšava utvrđivanje činjenica u ovom slučaju, jer protekom vremena, svako drugo razmatranje podnetih pitanja postaje problematično (vidi presudu ESLJP-a:​​ Sabri Gunes​​ protiv Turske,​​ zahtev br. 27396/06,​​ od​​ 29.​​ juna​​ 2012. godine,​​ stav​​ 39;​​ vidi, takođe, slučaj Suda:​​ KI12/20,​​ podnositeljka zahteva:​​ Hamijete Dinarama-Daija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 6.​​ novembra​​ 2020. godine,​​ stav​​ 42).​​ 

• Ovo pravilo naglašava rok za kontrolu koju vrši Sud i upozorava pojedince i državne organe na rok​​ nakon​​ kojeg takva kontrola nije​​ više moguća​​ (vidi, odluku ESLJP-a:​​ Walker​​ protiv Ujedinjenog Kraljevstva,​​ br. 34979/97,​​ od​​ 25.​​ januara​​ 2000. godine;​​ vidi,​​ takođe,​​ presudu ESLJP-a:​​ Sabri Gunes​​ protiv Turske,​​ gore citiran, stav​​ 40;​​ vidi i slučajeve Suda:​​ KI53/18,​​ podnosilac zahteva:​​ Hajri Ramadani,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 6. decembra​​ 2018. godine,​​ stav​​ 45;​​ KI115/20,​​ gore citiran, stav​​ 56).

• Stoga, na osnovu gore navedenih obrazloženja, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca podnet van zakonskog roka propisanog članom​​ 49. Zakona i pravilom​​ 34​​ (1) (c)​​ Poslovnika i kao takav je neprihvatljiv.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom​​ 113.7​​ Ustava,​​ članom​​ 49. Zakona i u skladu sa pravilom​​ 34​​ (1) (c)​​ Poslovnika,​​ dana​​ 31. januara 2024. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.​​ 

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

Nexhmi Rexhepi     Gresa Caka Nimani