USTAVNI SUD

Priština, dana​​ 22. marta 2023. godine​​ 

Br. ref.:MK​​ 2147/23

PODUDARNO MIŠLJENJE

sudija​​ 

RADOMIR LABAN

slučaju br. KI36/22

Podnosilac

“MATKOS GROUP” DOO

Ocena ustavnosti presude ARJ. br. 116/2021 Vrhovnog suda Kosova od​​ 

28. oktobra 2021. godine​​ 

Iskazujući na početku svoje poštovanje i saglasnost sa mišljenjem većine sudija da u ovom slučaju, postoji povreda člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava (u daljem tekstu: EKLJP), Ja kao sudija Ustavnog Suda ​​ smatram da postoji još jedna povreda ustavom zagarantovanih ljudskih prva koja je učinjena podnosiocu zahteva a koja se odnosi na povredom prava podnosioca zahteva zagarantovanih​​ članom​​ 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. [Zaštita imovine] Protokola br. 1 EKLJP)​​ , koju ću u daljem tekstu pokušati da obrazložim.

Ja kao sudija se slažem sa činjeničnim stanjem kako je ​​ izneto i predstavljeno ​​ u presudi i isto činjenično stanje prihvatam kao tačno. Takođe slažem sa načinom kako su navodi podnosioca izneti i predstavljeni u presudi.​​ 

Zbog gore navedenog, a u skladu sa Pravilima 62 i 63 Poslovnika o radu Ustavnog Suda ja ću pismeno izložiti Moje podudarno mišljenje. ​​ Ja ću​​ u cilju što lakšeg i jasnijeg praćenja obrazlaganja Moga podudarnog mišljenja​​ ​​ (I)​​ ponoviti navode podnosioca zahteva u vezi navodnim povredama prava podnosioca zahteva zagarantovanih​​ članom​​ 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. [Zaštita imovine] Protokola br. 1 EKLJP,;​​ (II)​​ oceniti primenljivost člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP;​​ (III)​​ izneti sadržaj člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP;​​ (IV)​​ obrazložiti osnovna načela člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP;​​ (V)​​ Primeniti gore navedena osnovna načela na konkretan slučaj;​​ (VI)​​ izneti zaključak u vezi sa navodnim povredama prava podnosioca zahteva zagarantovanih​​ članom​​ 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. [Zaštita imovine] Protokola br. 1 EKLJP.

• Navodi podnosioca zahteva u vezi navodnim povredama prava podnosioca zahteva zagarantovanih​​ članom​​ 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. [Zaštita imovine] Protokola br. 1 EKLJP​​ 

• Podnosilac zahteva tvrdi da osporena presuda Vrhovnog suda kojom je odloženo izvršenje odluke MEŽS-a predstavlja mešanje u pravo na imovinu. ​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da se uzimajući u obzir sve pravne akte i imperativne, fundamentalne norme koje oni sadrže u vezi sa pravom na imovinu, a posebno utvrđenje Ustava u vezi sa ovim pravom jasno vidi da je pravo na imovinu fundamentalno i neprikosnoveno ljudsko pravo. To se vidi i iz činjenice da je u Ustavu, pravo na imovinu uvršteno u deo u kojem se nalaze osnovna ljudska prava i slobode.

• Podnosilac zahteva se dalje poziva na sudsku praksu ESLJP-a, naglašavajući da koncept imovine ne obuhvata samo imovinu i prava na njoj u materijalnom i klasičnom smislu reči, već uključuje širok spektar novčanih prava-prava koja proizilaze iz, između ostalog, licenci, takođe i prava koja proizilaze iz vođenja poslovanja. Pored toga, podnosilac zahteva dodaje da je, “Idući još dalje, u​​ Pressos Compania Naviera SA i drugi protiv Belgije, ESLJP zaključio da se i zahtev za naknadu može smatrati dobrom – u smislu imovine i da uživa zaštitu prema članu 1. Protokola br. 1 EKLJP, kada stranka dovoljno dokaže da postoji legitimno očekivanje da se takav zahtev može realizovati”.

• Kada je reč o legitimnom očekivanju, podnosilac zahteva navodi, “Shodno tome, u skladu sa sudskom praksom ESLJP-a, pribavljanje vodne dozvole samo po sebi upućuje i na pravo na pribavljanje licence za proizvodnju električne energije od RUE-a za obavljanje ove privredne delatnosti prema propisanim zakonskim uslovima (u ovom slučaju prema kriterijumima predviđenim u relevantnom zakonodavstvu) predstavlja dobro u smislu imovine koja proističe iz obavljanja ekonomske delatnosti. Imajući u vidu legitimna očekivanja – jer su imali legitimno očekivanje da posluju u skladu sa Zakonom pošto im je sama država garantovala da će im, u slučaju da ispune zakonske uslove (budu licencirani), biti zagarantovana nesmetana delatnost – onda ovo legitimno očekivanje uživa zaštitu prema članu 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola 1 EKLJP”.​​ 

• Podnosilac zahteva naglašava da je vodna dozvola koju je podnosiocu zahteva dodelio MEŽS od suštinskog značaja za aktivnost ove kompanije, jer je u trenutku izvršenja sudske odluke kojom se privremeno zabranjuje poslovanje na osnovu te licence, kompanija prinuđena da u potpunosti obustavi svoju delatnost do meritornog rešavanja predmeta od strane suda, pri čemu se, s obzirom na preopterećenost sudova predmetima, za meritornu odluku o predmetnoj stvari očekuje da će biti doneta posle više od 3 (tri) godine.

• U nastavku podnosilac zahteva dodaje: “Radi utvrđivanja štete koja se nanosi podnosiocu zahteva, dovoljno je samo pogledati proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije za period 2019-2020 godine, koju je on proizveo. Prema samim izveštajima KOSTT-a, električna energija koju je proizveo i pustio u mrežu podnosilac zahteva za 2019. godinu iznosi 3, 672.5 MWh električne energije, od ukupno 191, 700 MWh proizvedenih iz obnovljivih izvora na Kosovu. Takođe, za 2020. godinu (kao godinu sa pandemijom), podnosilac zahteva je proizveo 4, 389.32 MWh čiste električne energije. Ovi podaci dokazuju da će podnosiocu zahteva onemogućavanjem proizvodnje električne energije biti naneta izuzetno velika šteta”.​​ 

• Podnosilac zahteva tvrdi da je šteta, osim što je velika u novčanom smislu, takođe i nenadoknadiva. Podnosilac zahteva naglašava da su kod multinacionalnih korporacija struktura finansiranja i finansijski instrumenti za finansiranje investicionih projekata, komplikovani. U tom smislu, podnosilac zahteva navodi da će ukoliko se ne počne sa vraćanjem uloženih sredstava u dužem vremenskom periodu, to rezultirati finansijskom nemogućnošću za preživljavanje i podnosiocu zahteva bi ozbiljno zapretila likvidacija.​​ 

• Nadalje, podnosilac zahteva naglašava da je u predmetu ESLJP-a​​ Sporrong i ​​ Lonnroth protiv Švedske, br. 7151/75 7152/75, presuda od 23. septembra 1982. godine, ESLJP uspostavio 3 (tri) načela koja se odnose na mešanje/ograničavanje prava na imovinu, i to: (i) načelo zakonitosti; (ii) načelo postojanja legitimnog cilja u zaštiti javnog interesa; i (iii) načelo pravične ravnoteže između zaštite javnog interesa i prava određenog lica (srazmernost).​​ 

• Pozivajući se na predmet ESLJP-a​​ Capital Bank AD protiv Bugarske,​​ podnosilac zahteva dodaje: “ESLJP je u predmetu​​ Capital Bank AD protiv Bugarske, br. ​​ 49429/99, utvrdio da kriterijum zakonitosti, pretpostavlja, između ostalog, da domaći zakon mora pružiti mehanizam za zaštitu od proizvoljnog mešanja od strane javnih organa. Nadalje, Sud naglašava da “koncept zakonitosti i vladavine prava u demokratskom društvu zahteva da mere koje utiču na ljudska prava mogu biti predmet razmatranja pred nezavisnim sudskim organima”. Shodno tome, prema ESLJP-u, “svako mešanje u mirno uživanje imovine mora biti praćeno procesnim garancijama koje omogućavaju pojedincima ili pravnim licima da iznesu svoj slučaj pred nadležnim organima kako bi ozbiljno osporili korake kojima se mešalo u prava zagarantovana ovom odredbom”.​​ 

• Podnosilac zahteva takođe navodi da je Vrhovni sud povredio član 119 (4) [Osnovna načela] Ustava, koji obavezuje Republiku Kosovo da podržava blagostanje i održivi ekonomski razvoj jer je, “S obzirom na postojeće proizvodne kapacitete Republike Kosovo i činjenicu naglašenog nedostatka proizvodnih kapaciteta, kao i globalnu energetsku krizu i enormno povećanje uvoznih cena, presuda Vrhovnog suda u direktnoj suprotnosti sa članom 119. stav 4, zbog toga što ova presuda destimuliše održivi ekonomski razvoj”.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da s obzirom na pogrešnu primenu procesnog prava i nedostatak ubedljivog obrazloženja Vrhovnog suda, nije bilo dovoljno garancija u odnosu na arbitrarnost Vrhovnog suda što je rezultiralo povredom člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.​​ 

• Ocena​​ primenljivost člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP​​ 

• Najpre ću oceniti ​​ da li vodna dozvola​​ br. 5784/18, izdata od Ministarstva ekonomije i životne sredine (u daljem tekstu: MEŽS)​​ predstavljaju “imovinu” u smislu ovih odredbi, kako bi utvrdio da li su član 46. [Zaštita imovine] Ustava i član 1. Protokola br. 1 EKLJP primenljivi u okolnostima konkretnog slučaja, odnosno da li su navodi koje je izneo podnosilac o povredi ovih odredbi ratione materiae u skladu sa Ustavom i EKLJP, kako je utvrđeno pravilom 39 (3) Poslovnika o radu Suda.​​ 

• Podsećam ​​ da je predmet ocene zahteva podnosioca zahteva obustava ili odlaganje izvršenja odluka o izdavanju vodne dozvole​​ br. 5784/18,​​ od​​ 18. septembra 2020. godine.​​ Takođe, podsećam da podnosilac zahteva poseduje i licencu za proizvodnju energije izdatu od strane RUE-a, međutim, podnosioci/predlagači nisu tražili suspenziju te licence i ona kao takva ne predstavlja predmet ocene ovog zahteva.​​ Međutim, ističem ​​ da se poslovna delatnost podnosioca zahteva za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora ne može obavljati bez vodne dozvole. Kao rezultat toga, primećujem da​​ je​​ vodna dozvola neophodne za nastavak obavljanja poslovne delatnosti podnosioca zahteva. ​​ 

• Kako bi ​​ se utvrdilo da li vodna dozvola predstavljaju imovinu u smislu člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP, pozivam se na sudsku praksu ESLJP-a.​​ 

• ESLJP je kroz svoju sudsku praksu u načelu naglašavao da pojam imovine u smislu člana 1. Protokola br. 1 EKLJP ima autonomno značenje koje nije ograničeno na vlasništvo nad fizičkim stvarima i nezavisno je u odnosu na formalnu klasifikaciju u unutrašnjem pravu. U tom smislu, ESLJP je naglasio da treba utvrditi da li okolnosti konkretnog slučaja, sagledane u celini, ukazuju na to da je podnosiocu zahteva dodeljeno pravo na suštinski interes koji je zagarantovan ovom odredbom (vidi​​ Brosset-Triboulet i drugi protiv Francuske​​ [VV] br. 34078/02, presuda od 29. marta 2010. godine, stav 65 ).

• Kada je reč o poslovnoj delatnosti koja podleže zahtevu za pribavljanje dozvole ili licence, Sud je u predmetu​​ Malik protiv Ujedinjenog Kraljevstva​​ (predstavka br. 23780/08, presuda od 13. marta 2012. godine) sud je obrazložio:

“91. U predmetima koji su se odnosili na dodelu dozvola za obavljanje poslovne delatnosti, ESLJP je ukazao na to da opoziv ili povlačenje te dozvole ili licence predstavlja mešanje u prava podnosioca zahteva na neometano uživanje imovine, uključujući ekonomske interese povezane sa osnovnom delatnošću (vidi​​ Fredin protiv Švedske​​ (br. 1) [br. 12033/86, presuda od 18. februara 1991. godine, stav 40] u vezi sa dozvolom za iskorišćavanje šljunkare, i mutatis mutandis​​ Tre Traktörer AB protiv Švedske​​ [br. 10873/84, presuda od 7. jula 1989. godine] za više informacija o dozvoli za točenje alkoholnih pića u restoranu, vidi, takođe i​​ Rosenzweig i Bonded Warehouses Ltd. protiv Poljske​​ [od 30. novembra 2005. godine, predstavka br. 51728/99, stav 49] koji se odnosio na dozvolu za vođenje carinskog skladišta). U tom je pogledu, konkretno u predmetu​​ Tre Traktörer AB, Sud [ESLJP] primetio da je stalno posedovanje dozvole jedan od glavnih kriterijuma ili uslova za obavljanje poslovne delatnosti podnosioca zahteva te da je njezino povlačenje negativno uticalo na dobar glas i vrednost restorana (vidi stavove 43. i 53. presude Suda). ​​ 

[...]

94....[u] predmetima koji su se odnosili na oduzimanje ili opoziv licence ili dozvole ili odbijanje upisa lica na popis pojedinaca sa pravom obavljanja određenog zvanja Sud je “imovinom” smatrao predmetnu osnovnu poslovnu ili profesionalnu praksu. Sud po pravilu smatra da je svako ograničenje upisa u registar i izdavanja licenci ili dozvola povezanih sa poslom koji obavlja preduzeće ili određenim profesionalnim zvanjem sredstvo kojim dolazi do mešanja u poslovnu ili profesionalnu praksu”.​​ 

• Imajući u vidu činjenicu da u okolnostima konkretnog slučaja vodna dozvola nije​​ ​​ povučena​​ već suspendovane, mora da razmotri da li i suspenzija takve dozvole predstavlja “imovinu”, odnosno da li je član 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP, primenljiv u okolnostima podnosioca zahteva. Pozivam se ​​ i na relevantnu sudsku praksu ESLJP-a koja se odnosi na okolnosti u kojima je korišćenje određene dozvole ili licence privremeno suspendovano ili zabranjeno.​​ 

• U vezi sa poslednje navedenim, primećujem da je ESLJP u​​ predmetu​​ O'Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske​​ (br. 44460/16, presuda od 8. oktobra 2018. godine) utvrdio da je licenca za prikupljanje dagnji i mlađi dagnji, koja se odnosila na primarnu poslovnu delatnost akvakulture podnosioca zahteva, smatrala “imovinom” u smislu člana 1. Protokola br. 1 EKLJP. U tom predmetu, ESLJP je naglasio:​​ 

“88. U skladu sa prethodno navedenim, Sud smatra da se ovaj predmet odnosi na “imovinu”, odnosno osnovnu delatnost akvakulture društva podnosioca zahteva. Istina je, kao što je Vlada istakla, da su sve dozvole i odobrenja u posedu društva podnosioca zahteva bili valjani i 2008. godine. U tom se pogledu ovaj predmet razlikuje od predmeta koje je pre razmatrao Sud, a koji su se odnosili na ukidanje ili opoziv dozvole zbog kojeg je došlo do prekida trgovačke delatnosti (vidi, među brojnim izvorima prava,​​ Tre Traktörer AB, prethodno citirano, u kojem je dozvola društva podnosioca zahteva za točenje alkoholnih pića povučena, što je dovelo do zatvaranja njegovog preduzeća ubrzo nakon toga, vidi i​​ Vékony protiv Mađarske, br. 65681/13, stav 29, 13. januara 2015. godine, koji se odnosio na zakonsko ukidanje dozvole podnosioca zahteva za prodaju duvana nakon čega je usledilo zatvaranje njegovog preduzeća). Međutim, Sud primećuje da je i utvrdio da se član 1. Protokola br. 1 primenjuje čak i kada se predmetna dozvola ne povuče, ali se smatra da je lišena svoje biti (Centro Europa 7 S.r.l. i Di Stefano protiv Italije​​ [VV], br. 38433/09, stavovi 177-178, ESLJP 2012).

89. Uzimajući u obzir potrebu da se prevaziđu prividne činjenice i da se ispita stvarna situacija na koju se prigovara u ovom predmetu, Sud smatra da je ispravno smatrati privremenu zabranu prikupljanja mlađi dagnji tokom predmetnih perioda 2008. godine ograničenjem dozvole, konkretno dozvole za prikupljanje mlađi dagnje izdate za 2008. godinu, koja je povezana sa uobičajenim poslovanjem društva.​​ 

90. Sud stoga smatra da činjenice predmeta pokazuju da je došlo do mešanja domaćih vlasti u pravo društva podnosioca zahteva na neometano uživanje svoje imovine, uključujući ekonomske interese povezane sa osnovnom delatnošću. Međutim, Sud će u svom ispitivanju prirode i obima tog mešanja uzeti u obzir činjenicu da se sporno mešanje sastojalo od privremene zabrane dela delatnosti podnosioca zahteva obuhvaćenih dozvolom, da odobrenje nije povučeno ni opozvano i da je odobrenje na osnovu kojeg je društvo podnosilac zahteva obavljao svoju delatnost bilo podložno određenim uslovima. Ispitivanje Suda treba tumačiti u tom ograničenom i konkretnom kontekstu (vidi, mutatis mutandis,​​ Malik, prethodno citirano, stav 95 i stavovi nakon njega).

91. Iz toga sledi da ovaj prigovor nije nespojiv ratione materiae sa članom 1. Protokola br. 1”.

• Na osnovu gore navedenih načela, primećujem da u okolnostima konkretnog slučaja, vodna dozvola predstavljaju “imovinu” zbog toga što​​ je​​ povezana​​ sa obavljanjem poslovne delatnosti podnosioca zahteva za korišćenje hidroelektrane za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. U okolnostima konkretnog slučaja, vodna dozvola​​ je​​ suspendovana, a posledica toga je to da je i njegova primarna delatnost proizvodnje energije iz obnovljivih izvora obustavljena do donošenja meritorne odluke od strane redovnih sudova.​​ 

• Primenivši gore navedena utvrđenja na okolnosti konkretnog slučaja, Ja ​​ smatram:

• da vodna dozvola predstavljaju imovinu u smislu člana 46. Ustava ​​ u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP;

• da je suspenzija vodne dozvole rezultirala privremenim ograničenjem na neodređeno vreme obavljanja poslovne delatnosti podnosioca zahteva; i​​ 

• da ovo ograničenje može rezultirati mešanjem u pravo na neometano uživanje imovine podnosioca zahteva, uključujući i ekonomske interese vezane za osnovno poslovanje.​​ 

• Shodno tome, utvrđujem da u okolnostima podnosioca zahteva, kao okolnostima u kojima se postupak odnosi na suspenziju ove dve dozvole do donošenja meritorne odluke, član 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP jeste primenljiv.(vidi​​ podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 18-33, takođe vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od​​ 24​​ januara 2023​​ godine stavove 13-22)​​ 

• Sadržaj člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP

• U tom smislu, prvo podsećam​​ na sadržaj člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP.​​ 

• • “Garantuje se pravo na imovinu.​​ 

  • ​​ Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.

  • ​​ Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se ekspropriše”.​​ 

​​ [...]

Član 1. [Zaštita imovine] Protokola br. 1 EKLJP:​​ 

• ​​ Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.​​ 

• Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.​​ 

• Osnovna načela člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP.

• Sadržaj člana 1. Protokola br. 1 EKLJP i njegovu primenu, ESLJP je tumačio kroz svoju sudsku praksu, na koju​​ ću se​​ , kao što je prethodno navedeno, pozvati u vezi sa tumačenjem navoda podnosioca zahteva o povredi člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.​​ 

• U pogledu prava koja su zagarantovana i zaštićena članom 46. Ustava, prvo​​ ocenjujem​​ da pravo na imovinu iz stava 1. člana 46. Ustava garantuje pravo na posedovanje imovine; stav 2. člana 46. Ustava utvrđuje način korišćenja imovine, jasno precizirajući da se njeno korišćenje reguliše zakonom i u skladu sa javnim interesom; i, u stavu 3. garantuje da se niko ne može arbitrarno lišiti imovine, utvrđujući takođe i uslove pod kojima se imovina može eksproprisati (vidi, slučaj Suda​​ KI50/16, podnosilac Veli Berisha i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 10. marta 2017. godine;​​ KI 67/16, podnositeljka Lumturije Voca, rešenje o neprihvatljivosti, od 6. decembra 2016. godine).

• Podsećam​​  ​​​​ da na osnovu stava 2. člana 46. Ustava, pravo na imovinu može biti ograničeno zakonom. U ovom slučaju,​​ smatram da​​ Skupština, kao zakonodavni organ, ima pravo da zakonom reguliše korišćenje imovine, u skladu sa javnim interesom. ​​ 

• Što se pak tiče prava zagarantovanih i zaštićenih članom 1. Protokola br. 1 EKLJP,​​ primećujem​​ ​​ da je ESLJP utvrdio da se pravo na imovinu sastoji od tri različita pravila. Prvo pravilo, koje je izraženo u prvoj rečenici prvog stava i koje je opšte prirode izražava princip mirnog uživanja imovine. Drugo pravilo, u drugoj rečenici istog stava, odnosi se na lišavanje imovine i podvrgava ga izvesnim uslovima. Treće pravilo, sadržano u stavu dva ovog člana, dozvoljava da države potpisnice imaju pravo, između ostalog, da kontrolišu korišćenje imovine u skladu sa opštim interesom, primenjujući one zakone koje smatraju potrebnim za tu svrhu (vidi, predmet ESLJP-a​​ Sporrong i Lonnroth​​ protiv Švedske, br. 7151/75, 7152/75, presuda od 23. septembra 1982. godine, stav 61; i, slučaj Suda,​​ KI 86/18, podnosilac Slavica Đorđević, presuda od 3. februara 2021. godine, stav 140).​​ 

• Sva gore navedena pravila ipak nisu "različita" u smislu da nisu povezana. Drugo i treće pravilo se odnose na posebne ​​ slučajeve mešanja u pravo na mirno uživanje imovine i trebaju biti tumačena u svetlu opšteg principa izraženog u prvom pravilu (vidi, predmete ESLJP-a​​ Bruncrona protiv Finske, od 16 februara 2005 aplikacija br. 41673/98 stav 65.;​​ Anheuser-Busch Inc. protiv Portugala, od 11 januara 2007 aplikacija 73049/01 stav 62;​​ James i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8793/79, presuda od 21. februara 1986. godine, stav 37;​​ Beyeler protiv Italije, br. 33202/96, presuda od 5. januara 2000. godine, stav 98, i vidi slučaj Suda,​​ KI129/16, podnosilac “KOSBAU GmBH”, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2017. godine, stav 35).​​ 

• Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način neće umanjiti pravo države da sprovodi zakone koje smatra neophodnim da kontroliše korišćenje imovine u skladu sa opštim interesom ili da obezbedi plaćanje poreza ili drugih doprinosa ili kazni. (vidi, predmete ESLJP-a​​ Bivši kralj Grčke i drugi protiv Grčke, br. ​​ 25701/94, presuda od 23. novembra 2000. godine, stav 50).

• Međutim, mešanje mora ispunjavati određene uslove: mora biti u skladu s načelom zakonitosti i težiti legitimnom cilju na način koji je razumno proporcionalan cilju koji se želi ostvariti ( vidi predmet ESLJP-a​​ Beyeler protiv Italije, napred citiran, stavovi 108. - 114.).

• Taj pristup predstavlja strukturu metode koju Sudovi​​ koristi za ispitivanje predmeta kada se uveri da je član46 Ustava i član ​​ 1. Protokola br. 1 primenjiv. On se sastoji od niza uzastopnih koraka u kojima se rešavaju sljedeća pitanja: Je li došlo do mešanja u pravo podnositelja zahteva na mirno uživanje njegove „imovine“? Ako jest, predstavlja li to mešanje lišavanje vlasništva? Ako nije, je li reč o kontroli upotrebe vlasništva? Ako se mere koje su uticale na prava podnositelja zahteva ne mogu smatrati ni lišavanjem ili kontrolom upotrebe vlasništva, Sud tumači činjenično stanje predmeta u svetlu opšteg pravila poštovanja mirnog uživanja „imovine“.​​ (vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 35-42,​​ dalje,​​ vidi podudarno​​ mišljenje sudije Radomira Laban​​ u predmetu​​ KI143/22​​ od 24​​ januara 2023 godine​​ stavove 24-31, takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 72-79)​​ 

• Primena gore navedenih osnovnih načela na konkretan slučaj.

• Kako bi ispitao navode podnosioca zahteva u vezi sa povredom člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP, prethodno​​ ​​ mora sprovesti test koji se sastoji od 4 (četiri) koraka, odnosno mora​​ ​​ se​​ utvrditi;​​ (1)​​ da li je bilo smetnji ili mešanja u mirno uživanje imovine i koji vid mešanja postoji u konkretnom slučaju;​​ (2)​​ da li je smetnja ili mešanja u mirno uživanje imovine bila propisana zakonom;​​ (3)​​ da li je smetnja ili mešanja u mirno uživanje imovine bila imala legitiman cilj; i​​ (4)​​ da li je smetnja ili mešanja u mirno uživanje imovine bila proporcijalna odnosno bilo srazmerno.

(1) dali je bilo smetnji ili mešanja u mirno uživanje imovine i koji vid mešanja postoji u konkretnom slučaju​​ 

• Primećujem da su podnosiocu zahteva izdate relevantne dozvole za obavljanje njegove poslovne delatnosti, i to odlukama o dodeli vodne dozvole​​ br. 5784/18, izdata MEŽS). Nakon toka, RUE je takođe izdao podnosiocu zahteva i licencu za proizvodnju obnovljive energije. Međutim, podsećam da ta licenca nije predmet predloga tužilaca/predlagača za odlaganje njenog izvršenja u postupku koji je vođen pred redovnim sudovima.​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da su tužioci/predlagači,​​ Grupa za pravne i političke studije (u daljem tekstu: GPPS) i Organizacija GAIA, podnele su Osnovnom sudu tužbu protiv MEŽS-a,​​ dana​​ 26. februara 2021. godine, sa predlogom (i) da se tužba usvoji u celosti kao osnovana; (ii) da se poništi odluka MEŽS-a o vodnoj dozvoli za HE Brezovica; (iii) da se usvoji zahtev za privremenu meru; (iv) da podnosilac zahteva obustavi izgradnju hidroelektrana i njihovih pratećih struktura u opštini Štrpce, HE Brezovica, HE Štrpce, HE Viča​​ i HE Šari, do konačne odluke suda; kao i (v) da se usvoji zahtev za odlaganje izvršenja odluka.​​ 

• Što se tiče procesne hronologije sprovedene pred redovnim sudovima, kako je i prethodno izložena, podsećam da poslednju odluku donetu u postupku po predlogu za odlaganje izvršenja dveju odluka nadležnog Ministarstva, predstavlja osporena presuda[ARJ br. 116/2021]​​ ​​ Vrhovnog suda,​​ od 28. oktobra 2021. godine, kojom je ​​ usvojio kao osnovan zahtev tužilaca za vanredno preispitivanje sudske odluke, poništio rešenje ​​ [AA. br. 665/21] Apelacionog suda i ostavio na snazi rešenje [A. br. 472/2021] Osnovnog suda. ​​ 

• Dalje podsećam da je​​ dana​​ 17. juna 2021. godine, Osnovni sud je rešenjem [A. br. 472/2021], u ponovljenom odlučivanju, usvojio, kao osnovan, predlog tužilaca i odložio izvršenje odluke MEŽS-a, odnosno odluke o ​​ odobrenju vodne dozvole br. 5784/18, dok sud konačnom odlukom ne odluči po tužbi tužilaca. Zaključujem da je ovo​​ rešenje Osnovnog suda ostavljeno na pravnoj snazi ​​ osporenom odlukom Vrhovnog suda.

• Na osnovu napred navedenog, proizilazi da je podnosiocu zahteva suspendovano ili odloženo izvršenje vodne dozvole, koje je izdao javni organ na neodređeno vreme, a kojom suspenzijom je direktno pogođeno obavljanje njegove poslovne delatnosti.​​ 

• Ponavljam da u skladu sa praksom ESLJP-a, osim oduzimanja ili ukidanja važećih licenci za poslovanje, takođe i privremeni opoziv ili suspenzija predstavlja mešanje u pravo na neometano uživanje imovine zagarantovano članom 1. Protokola br. 1. Prema ESLJP-u, to mešanje predstavlja meru kontrole korišćenja imovine, koja se razmatra prema drugom stavu člana 1. Protokola br. 1 (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a​​ O'Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske, gore citiran, stav 104).

• Shodno tome, na osnovu prethodno izloženog, smatram da je konačnom odlukom donetom u ovom postupku, odnosno osporenom​​ odlukom​​ Vrhovnog suda, suspenzija ili odlaganje izvršenja odluke o izdavanju vodne dozvole na neodređeno vreme rezultirala mešanjem u pravo na mirno uživanje imovine podnosioca, odnosno kontrolom korišćenja imovine podnosioca zahteva, a kao rezultat toga podnosiocu zahteva je odmah onemogućeno da obavlja privrednu aktivnost i onemogućeno mu je da obavlja svoju poslovnu delatnost za koju je imao važeće dozvole.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 44-56,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od​​ 24​​ januara 2023 godine stavove 33-38​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine stavove 81-103)​​ 

• Međutim, podsećam da bez obzira na gore navedeno utvrđenje da je osporena presuda Vrhovnog suda rezultirala mešanjem u neometano uživanje imovine od strane podnosioca zahteva, isti treba da nastavi dalje sa razmatranjem pitanja da li je mešanje bilo predviđeno zakonom (vidi predmet ESLJP-a Megadat.com SRL protiv Moldavije, gore citiran, stav 66).​​ 

(2) dali je smetnja ili mešanja u mirno uživanje imovine bila propisana zakonom

• Da bih sproveo ovaj korak testa odnosno utvrdio dali je smetnja ili mešanja u mirno uživanje imovine bila propisana zakonom Ja ću najpre izložiti​​ (a)​​ Opšta načela ESLJP prikazana u sudskoj praksi u vezi sa izrazom „propisano zakonom“ („prescribed by law“) i potom izvršiti​​ (b)​​ Primena opštih načela Propisano zakonom“ („prescribed by law“)

(a)​​ Opšta načela ESLJP prikazana u sudskoj praksi u vezi sa izrazom „propisano zakonom“ („prescribed by law“)

• Svako mešanje u prava zaštićena članom 1. Protokola br. 1 mora biti u skladu s pretpostavkom zakonitosti (vidi predmete ESLJP-a​​ Vistiņš i Perepjolkins protiv Latvanije,​​ br 71243/01, presuda od 25 oktobra 2012, stav 95.;​​ Béláné Nagy protiv Mađarske, br. 53080/13, presuda od 13 decembra 2016, stav 112.). Izraz​​ „uz uslove predviđene zakonom“​​ koji se odnosi na svako mešanje u pravo na mirno uživanje „imovine“ treba se tumačiti na isti način kao izraz​​ „u skladu sa zakonom“​​ iz člana 8. EKLJP u odnosu na mešanje u prava zaštićena tom odredbom ili izraz „propisano zakonom“ koji se odnosi na mešanje u prava zaštićena na temelju članaka 9, 10. i 11. EKLJP.

• Načelo zakonitosti prvi je i najvažniji zahtev iz člana 1. Protokola br. 1. Druga rečenica prvog stava mešanje u „imovinu“ dopušta isključivo „uz uslove predviđene zakonom“, a drugi stav priznaje kako države imaju pravo kontrolisati upotrebu imovine izvršavajući „zakone“. Osim toga, vladavina prava, jedno od temeljnih načela demokratskog društva, deo je svih članova EKLJP (vidi predmete ESLJP-a,​​ Iatridis protiv Grčke, presuda od 25 marta 1999, br. 31107/96 stav 58.;​​ Bivši kralj Grčke i drugi protiv Grčke​​ citirana gore stav 79; i​​ Broniowski protiv Poljske​​ br. 31443/96, presuda od 22. juna 2004. godine, stav 147).​​ 

• Postojanje pravne osnove u domaćem zakonu samo po sebi nije dovoljno da bi se zadovoljilo načelo zakonitosti. Osim toga, pravna osnova mora imati određenu kakvoću, odnosno mora biti spojiva s vladavinom prava i mora pružati jemstva protiv proizvoljnosti. S tim u vezi treba istaknuti da, kada se govori o „zakonu“, član 1. Protokola br. 1 aludira na isti koncept na koji EKLJP upućuje u drugim članovima pri korišćenju tog izraza, koncept koji obuhvaća i zakone i sudsku praksu (vidi predmete ESLJP-a,​​ Špaček, s.r.o., protiv Češke Republike, br. 26449/95, presuda od 09 novembra 1999, stav 54;​​ Vistiņš i Perepjolkins protiv Letonije, citiran gore, stav 96).​​ 

• Načelo zakonitosti takođe podrazumeva da su primenjive odredbe domaćeg prava dovoljno dostupne, precizne i predvidljive u svojoj primeni (vidi predmete ESLJP-a,​​ Beyeler protiv Italije, citiran iznad stav 109;​​ Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše jugoslavenske republike Makedonije, br. 60642/08, presuda od 16 jula 2014, stav 103;​​ Centro Europa 7 S.R.L. i DI Stefano protiv Italije, napred citiran, stav 187).

• U pogledu dostupnosti, izraz „pravo“ treba tumačiti u njegovom materijalnom smislu, a ne formalnom. Stoga, činjenica da određeni propisi koji se odnose na ostvarivanje prava zaštićenih članom 1. Protokola br. 1 nisu objavljeni u službenim listovima u obliku predviđenom zakonom za donošenje zakonodavnih ili regulatornih instrumenata koji obvezuju građane i pravne osobe uopšteno ne sprečava da se takvi propisi smatraju pravom ako je Sud uveren da je javnost s njima upoznata na drugi način (vidi predmete ESLJP-a,​​ Špaček, s.r.o., protiv Češke Republike, citirano gore, stavovi 57. - 60.).

• Dalje sud podseća da kad su se ispitivali na temelju člana 1. Protokola br. 1, zakoni sa retrospektivnom primenom za koje je utvrđeno da predstavljaju zakonodavno mešanje ipak su bili u skladu sa zahtevom zakonitosti iz članka 1. Protokola br. 1 (vidi predmete ESLJP-a,​​ Maggio i drugi protiv Italije, br. 46286/09, 52851/08, 53727/08, 54486/08 i 56001/08, presuda od 31. avgusta 2011, stav 60;​​ Arras i drugi protiv Italije, br. 17972/07, presuda od 14 maja 2012, stav 81).​​ 

• Mere kontrole upotrebe provedene na temelju zakona donesenih nakon nastanka činjenica koje dovode do mešanja, kao takve, nisu nezakonite (vidi predmet ESLJP-a,​​ Saliba protiv Malte, br. 4251/02, presuda od 08 februara 2006, stavovi ​​ 39. - 40.) ako ti zakoni nisu doneseni posebno u svrhu uticaja na ishod pojedinačnog predmeta. Ni Konvencija ni njeni protokoli ne sprečavaju mešanje zakonodavne vlasti u postojeće ugovore s retroaktivnim učinkom (vidi predmet ESLJP-a​​ Mellacher i drugi protiv Austrije, br. 10522/83; 11011/84; 11070/84, presuda od 19 decembra 1989, stav 50.;​​ Bäck protiv Finske, br. 37598/97, presuda od 20 oktobra 2004, ​​ stav 68).​​ 

• Međutim, u određenim okolnostima, retrospektivna primena zakonodavstva čiji je učinak lišavanje osobe postojeće „imovine“ koja je bila deo njegovog „vlasništva“ može predstavljati mešanje koje bi moglo narušiti pravičnu ravnotežu između zahteva opšteg interesa s jedne strane i zaštite prava na mirno uživanje „vlasništva“ s druge strane (vidi predmet ESLJP-a,​​ Maurice protiv Francuske, br.11810/03, presuda od 06 oktobra 2005, stavovi 90. i 93).​​ 

• Načelo zakonitosti podrazumeva i dužnost države ili druge javne vlasti da poštuje sudske naloge ili odluke donesene protiv nje (vidi predmet ESLJP-a​​ Belvedere Alberghiera S.r.l. protiv Italije, br. 31524/96, presuda od 30 oktobra 2000, stav 56).

• Na kraju, u predmetu​​ Aliyeva i drugi protiv Azerbejdžana, ESLJP je takođe zaključio da kada se očigledno suprotstavljene odluke, a posebno odluke Vrhovnog suda, gde su doneli presude koje su sadržale suprotstavljene ocene o istoj situaciji u predmetima podnosilaca predstavke i u slučajevima koje su pokrenula druga lica, prestavljaju ​​ mešanje u pravo na mirno uživanje imovine ako nije dato razumno objašnjenje za razlike, takva mešanja se ne mogu smatrati zakonitim za svrhe člana 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju jer dovode do nedoslednih njihovih postupaka (vidi predmet ESLJP-a,​​ Aliyeva i drugi protiv Azerbejdžana, br. 66249/16 66271/16 75978/16 77309/16 77691/16 1038/17 52821/17, presuda od 21 decembra 2021, stavovi 130-135,​​ takođe vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 59-68,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od 24​​ januara 2023 godine​​ stavove 41-50​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 106-115)​​ 

(b)​​ Primena opštih načela Propisano zakonom“ („prescribed by law“)

• U vezi sa ovim kriterijumom, najpre primećujem​​ da je do mešanja u pravo na mirno uživanje imovine došlo​​ rešenjem [A. br. 472/2021] Osnovni suda od ​​ 17. juna 2021. godine koji je ​​ u ponovljenom odlučivanju, usvojio, kao osnovan, predlog tužilaca i odložio izvršenje odluke MEŽS-a, odnosno odluke o ​​ odobrenju vodne dozvole br. 5784/18, dok sud konačnom odlukom ne odluči po tužbi tužilaca​​ 

• U obrazloženju rešenja Osnovnog suda je navedeno da su ispunjeni uslovi iz stava 6. u vezi sa stavom 2. člana 22. ZUS-a za odlaganje izvršenja osporene odluke do konačnog rešavanja predmeta. U tom pogledu, Osnovni sud je ocenio da su tužioci/predlagači dostavili pouzdane argumente, fotografije protesta građana tokom godina, fotografije oštećenja prirode, izveštaje raznih organizacija u vezi sa izgradnjom hidroelektrana, koji su potvrđivali da će se izvršenjem odluka meštanima dela u kome je planirano da rade ove hidroelektrane naneti šteta koja se teško može popraviti.​​ 

• Pored toga, Osnovni sud je svojim rešenjem ocenio da vodni resursi i pristup vodi za piće i navodnjavanje, kvalitet vode, negativni uticaji na floru i faunu, predstavljaju opšti državni interes i da je odlaganje izvršenja pobijane odluke do konačnog rešavanja predmeta u javnom interesu i da ne bi nanelo veću štetu protivnoj strani, odnosno zainteresovanim licima. ​​ 

• Dakle, Osnovni sud je prilikom odlaganje izvršenja odluka tuženih i suspendovao izvršenje​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period pozvao ​​ na član 22., stav 2. Zakona br. 03/L – 202 o upravnim sporovima (ZUS) i ​​ član 6., Zakona br. 03/L – 2020 u upravnim sporovima (ZUS) navodeći ih kao pravni osnov za odlaganje izvršenja odluka tuženih i suspendovao izvršenje​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period sve dok Sud odluči konačnom sudskom odlukom u vezi sa tužbom tužilaca.

• Ovo obrazloženje je podržano presudom​​ ​​ [ARJ br. 116/2021]​​ Vrhovnog suda koji je obrazložio;​​ “Po oceni ovog suda, tužioci-predlagači su tužbom i zahtevom za vanredno preispitivanje pravosnažne sudske odluke pružili pouzdane dokaze da će se izvršenjem odluke tuženog organa pre nego što se oceni njena zakonitost naneti šteta koja se može teško popraviti i da bi bilo u javnom interesu da se odluka tuženog organa odloži. Takođe, veće ocenjuje da se u ovom slučaju radi o materijalnom ulaganju putem izgradnje hidroelektrane i da bi se u slučaju da se meritornom odlukom odluči drugačije, šteta teško nadoknadila i otklonila šteta. Prema tome, odlaganje izvršenja odluke tuženog organa do meritornog odlučivanja konačnom odlukom nije protivno javnom interesu, naprotiv, nije dokazano ni da bi se protivnoj strani ili zainteresovanoj strani nanela veća ili nenadoknadiva šteta. S druge strane bi se pak izbegle moguće posledice kako god da se odluči meritorno prilikom ocene zakonitosti po pravnim osnovama odluke koju tužioci osporavaju tužbom na kraju sudskog procesa”.​​ 

• Na osnovu gore navedenog, zaključujem​​ ​​ da je do mešanja u mirno uživanje imovine podnosioca zahteva došlo odlukama redovnih sudova odnosno Vrhovnog Suda na osnovu važećeg zakona odnosno Zakona br. 03/L – 202 o upravnim sporovima koji je usvojen od strane Skupštine republike Kosovo i koji je u momentu odlučivanja bio na pravnu snagu.

• Načelo zakonitosti takođe podrazumeva da su primenjive odredbe domaćeg prava dovoljno dostupne, precizne i predvidljive u svojoj primeni, u konkretnom slučaju u pitanju je zakon koji je izglasan na javnoj sednici Skupštine, koji je objavljen u službenom listu, koji je dostupan online na webu, Stoga sud zaključuje da je zakon bio dostupan podnosiocima zahteva i da su norme bile precizne i predvidive.

• Mere kontrole upotrebe provedene na temelju zakona donesenih nakon nastanka činjenica koje dovode do mešanja, kao takve, nisu nezakonite (vidi predmet ESLJP-a,​​ Saliba protiv Malte, br. 4251/02, presuda od 8. februara 2006. godine, stavovi ​​ 39. - 40.) ako ti zakoni nisu doneseni posebno u svrhu uticaja na ishod pojedinačnog predmeta. U konkretnom slučaju primećujem​​ da osporeni zakon ima opšte dejstvo i nije ima za cilj uticaj na pojedinačni slučaj podnosioca zahteva već je delovao erga omes i ima je za cilj da reguliše pravila upravnog postupka u celini.

• ​​ Zaključujem​​ da su mere kontrole korišćenja imovine, odnosno mera odlaganje izvršenja odluka tuženih i suspendovanje izvršenja vodne dozvole​​ ​​ na neodređeni period donesene na osnovu članova 6. i ​​ 22. Zakona br. 03/L – 202 o upravnim sporovima. Takođe, očigledno da je odredba članova 6. i ​​ 22. Zakona br. 03/L – 202 o upravnim sporovima. opšte primenjive, da su bile važeće i na pravnoj snazi, da su iste bile dostupne i predvidive podnosiocu zahteva.

• Zbog svega gora navedenog,​​ utvrđujem​​ da su odredbe Zakona bile predvidive jer su iste bile formulisane potrebnom jasnošću i tačnošću. Samim tim, Sud zaključuje da je mešanje u pravo na mirno uživanje imovine podnosioca zahteva koje je izvršeno osporenim odlukama redovnih sudova u ovom slučaju je izvršeno na osnovu zakona.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 69-78,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od 24​​ januara 2023 godine stavove 51-56​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban​​ u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 116-124)​​ 

(3) dali je smetnja ili mešanja u mirno uživanje imovine imala legitiman cilj (javni interes)

• Prema ESLJP-u, Svako mešanje u uživanje prava ili slobode priznatih Konvencijom mora imati legitiman cilj. Na isti način, u slučajevima koji uključuju pozitivnu dužnost, mora postojati legitimno opravdanje za neaktivnost države. Sam princip „pravične ravnoteže“ svojstven članu 1 Protokola br. 1 pretpostavlja postojanje opšteg interesa zajednice. Štaviše, treba ponoviti da različita pravila inkorporirana u član 1 nisu različita, u smislu nepovezanosti, i da se drugo i treće pravilo odnose samo na posebne slučajeve mešanja u pravo na mirno uživanje imovine. Jedan od efekata ovoga je da su postojanje „javnog interesa“ koji se zahteva u drugoj rečenici, ili „opšteg interesa“ iz drugog stava, u stvari posledica principa izloženog u prvoj rečenici, tako da da mešanje u ostvarivanje prava na mirno uživanje imovine u smislu prve rečenice člana 1. takođe mora imati cilj u javnom interesu (vidi, predmete ESLJP-a​​ Broniowski protiv Poljske, citiran gore stav 148;​​ Könyv-Tár Kft i drugi protiv Mađarske, br. 21623/13, presuda od 18. marta 2019. godine, stav 45;​​ Beyeler protiv Italije, citiran iznad, stav 111).

• Lista svrha za koje bi mešanje ulazilo u okvir pojma javnog interesa široka je i može uključivati razne nove svrhe koje su predmet razmatranja javne politike u različitim činjeničnim kontekstima. Konkretno, odluka o donošenju zakona prema kojem se oduzima imovina ​​ ili o naknadama iz socijalnog osiguranja obično uključuje razmatranje političkih, društvenih i socijalnih pitanja (vidi predmete ESLJP-a,​​ Bivši kralj Grčke i drugi protiv Grčke, citirano gore, stav 87;​​ Vistiņš i Perepjolkins protiv Letonije, citiran gore, stav 106).​​ 

• Prema sistemu zaštite uspostavljenom Konvencijom, na nacionalnim je vlastima da provedu početnu ocenu postojanja problema od javnog interesa koji zahteva mere lišavanja imovine ili mešanje u mirno uživanje „imovine“. I u tom, kao i u drugim područjima obuhvaćenim zaštitnim merama Konvencije, nacionalna tela uživaju veliku slobodu procene. Na primer, sloboda procene kojom zakonodavna vlast raspolaže pri sprovođenju društvenih i ekonomskih pravila široka je te će Sud poštovati procenu zakonodavne vlasti o tome što je „u javnom interesu“, osim ako ta procena nije očigledno bez razumne osnove (vidi predmet ESLJP-a,​​ Béláné Nagy protiv Mađarske,​​ napred citiran, stav 113).

• Nadalje, pojam „javnog interesa“ nužno je širok (vidi predmet ESLJP-a,​​ Vistiņš i Perepjolkins protiv Letonije​​ citiran gora ​​ stav 106.;​​ R.Sz. protiv Mađarske, br. 41838/11, presuda od 4 novembra 2013, stav 44.;​​ Grudić protiv Srbije, br. 31925/08, presuda od 24. septembra 2012, stav 75). Sud obično poštuje tvrdnje država da je mešanje koje ispituje bilo u javnom interesu te je njegovo preispitivanje u tom pogledu manjeg intenziteta. Stoga, tvrdnja podnositelja zahteva da je određena mera u stvarnosti služila svrsi drugačijoj od one na koju se pozvala tužena država u kontekstu određenog predmeta pred Sudom retko ima ozbiljnih izgleda za uspeh. U svakom slučaju, Sudu je dovoljno da je mešanje u javnom interesu, čak i ako se taj interes razlikuje od interesa na koji se država izričito pozvala u postupku pred Sudom. U nekim je slučajevima Sud čak utvrdio svrhu po službenoj dužnosti (Ambruosi protiv Italije, br. 31227/96, presuda od 19 januara 2001, stav 28.;​​ Marija Božić protiv Hrvatske, 50636/09, presuda od 24 aprila 2014, ​​ stav 58).

• Kao rezultat tog poštovanja procene domaćih vlasti, retki su primeri situacija u kojima Sud nije utvrdio da postoji javni interes koji bi opravdao mešanje (vidi predmete ESLJP-a,​​ S.A. Dangeville protiv Francuske, br. ​​ 36677/97, presuda od 16. jula 2002, stavovi 47. i 53. - 58. - propust vraćanja preplaćenog poreza;​​ Rosenzweig i Bonded Warehouses Ltd. protiv Poljske, napred citiran stav 56. - poništenje dozvole za vođenje poslovanja podnositelja zahteva bez pozivanja na bilo kakve razloge od javnog interesa od strane vlasti u merodavnim odlukama).

• Vraćajući se na konkretan slučaj najpre primećujem​​ da je do mešanja u pravo na mirno uživanje imovine došlo​​ rešenjem [A. br. 472/2021] Osnovni suda od ​​ 17. juna 2021. godine, koji je usvojio kao osnovan zahtev tužioca za odlaganje izvršenja odluka tuženih i suspendovao izvršenje​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period sve dok Sud odluči konačnom sudskom odlukom u vezi sa tužbom tužilaca.

• Primećujem da​​ u rešenju​​ [A. br. 472/2021]​​ Osnovni sud prilikom obrazlaganja javnog interesa naveo sledeće

“Prema tome, na ponovno odlučivanju, preispitali su se ponovo tužba, predlog tužioca, spisovi i podneti dokazi od tužioca sa tužbom. Na osnovu odredbi člana 22. stav 2 i 6, ZUS-a, razmatrajući zahtev za odlaganje izvršenja osporenih odluka, sud je ocenio da tužioci/predlagači su pružili dovoljno poverljivih argumenata i to fotografije​​ 

Održanih protesta godinama građana u vezi sa ne izgradnjom hidrocentrala, fotografije oštećenja prirode, izveštaje organizacija u vezi sa izgradnjom hidrocentrala, koji potvrđuju činjenicu da bi izvršenje odluke nanelo štetu stanovnicima dela gde se predviđa da rade ovi hidrocentrali, šteta ova koja se teško popravlja. Takođe, sud je utvrdio da odlaganje izvršenja odluke do odlučivanja o stvari na meritoran način, nije u suprotnosti i ne bi nanelo neku veliku štetu protivničkoj stranki, odnosno zainteresovanim licima.

Pošto vodni izvori, pristup na pijaću vodu i vodu za navodnjavanje kao i kvalitet vode, negativni uticaji u čitave prirodne vrednosti, u flori i vodenoj i kopnenoj fauni, u pejzaže, predstavlja opšti državni interes, sud je ocenio da odlaganje izvršenja pobijene odluke od odlučivanja u vezi sa tužbom tužioca je u javnom interesu i da odlaganje ne bi nanelo veliku štetu protivničkoj stranki, u ovom slučaju ministarstvu, i takođe, zainteresovanom licu, kompaniji „Matkos Group“, jer u ovom slučaju, za istu, odlaganje izvršenja podrazumeva samo odlaganje profita za kasnije. Ovo bi izbegavalo moguće posledice koje bi se prouzrokovale ubuduće, ako pobijena odluka tuženog, na kraju sudskog postupka, proizilazi da je doneta u suprotnosti sa zakonom.​​ 

U ovom smislu, sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 22. stav 6, u vezi sa stavom 2, ZUS-a, za odlaganje izvršenja pobijenih odluka, do konačnog odlučivanja o slučaju..“

• Ovo obrazloženje je podržano presudom [ARJ br. 116/2021] Vrhovnog suda koji je obrazložio;​​ “Prema oceni ovog suda, tužioci-predlagači, sa tužbom i sa zahtevom za vanredno preispitivanje pravosnažne sudske odluke, pružili su poverljive dokaze, da sa izvršenjem odluke tuženog organa, pre nego što se ocenjuje njegova zakonitost, prouzrokovaće se šteta koja se teško može popraviti i bilo bi u javnom interesu odlaganje odluke tuženog organa. Takođe, veće ocenjuje da se u ovom slučaju nije reč o materijalnom investicijom sa izgradnjom hidrocentrala, i ako bi se drugačije odlučilo sa meritornim odlučivanjem stvari, bilo bi teško rekuperacija i izbegavanje štete. Prema tome, odlaganje izvršenja odluke tuženog organa do meritornog odlučivanja sa konačnom odlukom, nije u suprotnosti sa javnim interesom, naprotiv, i protivničkoj stranki ili zainteresovane stranke, ne dokazuje se da će mu ne naneti velika ili nepopravljiva šteta. Dok sa druge strane, izbegavaće se moguće posledice, kako god bi se meritorno odlučilo tokom ocenjivanja zakonitosti u zakonske osnove osporene odluke sa tužbom od tužioca, na kraju sudskog postupka.“

• Na osnovu gore navedenog, primećujem​​ da su redovni sudovi odnosno ​​ Osnovni sud i Vrhovni sud u svojim obrazloženjima pokušali da obrazlože da su odluke o odlaganju izvršenja odluka tuženih i suspendovanju izvršenja​​ vodne dozvole​​ ​​ na neodređeni period sve dok Sud odluči konačnom sudskom odlukom u vezi sa tužbom tužilaca, pokušali da donesu uz obrazloženje da štite javni interes i da pokušavaju da izbegnu nepopravljivu štetu koja bi mogla biti prouzrokovana​​ .

• Podsećam​​ ​​ da, državni organi uživaju široko polje slobodne procene kako u pogledu izbora sredstava primene, tako i u pogledu utvrđivanja da li su posledice primene opravdane u opštem interesu kako bi se postigao cilj datog zakona (vidi predmet ESLJP-a,​​ Beyeler protiv Italije, citiran gore, stav 112).​​ 

• Na kraju zaključujem​​ da se na osnovu obrazloženja Osnovnog i Vrhovnog Suda može zaključiti da su težili legitimnom cilju i pokušali da obrazlože zaštitu javnog interesa mogućom nepopravljivom štetom koja može nastupiti za tužioce.. Stoga,​​ zaključujem​​ da da su redovni sudovi težili legitimnom cilju prilikom donošenja osporenih odluka.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 79-89,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od​​ 24​​ januara 2023​​ godine stavove 57-67​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 125-133)​​ 

(4) dali je smetnja ili mešanje u mirno uživanje imovine bilo proporcijalno odnosno bilo srazmerno.

• Kako bi bilo u skladu s opštim pravilom utvrđenim u prvoj rečenici prvog stava člana 1. Protokola br. 1, mešanje u pravo na mirno uživanje „imovine“, osim što mora biti propisano zakonom i u javnom interesu, mora postići „pravičnu ravnotežu“ između zahteva opšteg interesa zajednice i uslova zaštite temeljnih prava pojedinca (vidi predmete ESLJP-a,​​ Beyeler protiv Italije, citiran gore stav 107.;​​ Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše jugoslavenske republike Makedonije​​ , citiran gore, stav 108.).

• Drugim rečima, u predmetima koji uključuju navodnu povredu člana 1. Protokola br. 1, Sud mora utvrditi je li zbog aktivnosti ili neaktivnosti države dotična osoba morala snositi ne srazmeran i prekomeran teret. Pri ocenjivanju usklađenosti s tim zahtevom, Sud mora sprovesti sveobuhvatno ispitivanje različitih interesa o kojima je reč, imajući u vidu činjenicu da je Konvencija namenjena zaštiti prava koja su „praktična i učinkovita“. U tom kontekstu treba naglasiti da je nesigurnost - bila ona zakonodavna, administrativna ili posljedica prakse koju primenjuju vlasti - faktor koji je potrebno uzeti u obzir pri ocenjivanju postupanja države (vidi predmet ESLJP-a,​​ Broniowski protiv Poljske, citiran gore, stav 151.)

• Potraga za ovom ravnotežom sadržana je u cijeloj Konvenciji te se odražava i u strukturi članka 1. Protokola br. 1 (vidi predmete ESLJP-a​​ Sporrong i Lönnroth protiv Švedske, citirana gore, stav 69.;​​ Brumărescu protiv Rumunije, br. 28342/95, presuda od 28. oktobra 1999, stav 78;​​ Saliba protiv Malte, citiran gore, stav 36).​​ 

• Pitanje je li postignuta pravična ravnoteža postaje relevantno tek nakon što se utvrdi da je predmetno mešanje bilo u javnom interesu, da je udovoljilo zahtevu zakonitosti i da nije bilo proizvoljno (vidi predmete ESLJP-a,​​ Iatridis protiv Grčke, citiran gore, stav 58.;​​ Beyeler protiv Italije, citiran gore, stav 107).​​ 

• To je pitanje najčešće presudno za utvrđivanje je li došlo do povrede člana 1. Protokola br. 1. Sud obično provodi detaljnu analizu zahteva proporcionalnosti za razliku od nešto ograničenijeg preispitivanja toga je li mešanje bilo u javnom interesu.​​ 

• Svrha testa proporcionalnosti jest prvo utvrditi kako je i u kojoj meri bilo ograničeno ostvarivanje prava podnositelja zahteva na koje pravo je uticalo mešanje kojem se prigovara te koje su štetne posljedice ograničenja nametnutog ostvarivanju prava podnosioca zahteva u njegovoj situaciji. Nakon toga, taj se uticaj upoređuje s važnošću javnog interesa zbog kojeg je došlo do mešanja.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 90-95,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od 24​​ januara 2023 godine stavove​​ 68-73​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 134-139)​​ 

• ESLJP​​ pri tom ispitivanju uzima u obzir brojne faktore. Ne postoji utvrđena lista tih faktora. Oni se razlikuju od jednog do drugog predmeta, ovisno o činjeničnom stanju predmeta i prirodi dotičnog mešanja. Faktori i činjenice koje sud uzima u obzir prilikom testa mogu biti sledeći;​​ a)​​ Proceduralni faktori,​​ b)​​ Odabir mera​​ c)​​ Materijalna pitanja relevantna za test pravične ravnoteže, d)​​ Pitanja u odnosu na podnosioca zahteva​​ e)​​ Naknada za mešanje u vlasništvo kao element pravične ravnoteže i​​ f)​​ Zaključak u vezi pravične ravnoteže.​​ 

a) Proceduralni faktori​​ 

• Iako član 1. Protokola br. 1. ne sadržava izričite proceduralne pretpostavke, tumači se tako da znači da se osobama pogođenim nekom merom koja predstavlja mešanje u njihovu „imovinu“ mora pružiti razumna prilika da svoje argumente iznesu nadležnim vlastima u svrhu delotvornog osporavanja tih mera, tvrdeći, ovisno o slučaju, da su nezakonite ili da predstavljaju proizvoljno i nerazumno postupanje (vidi predmete ESLJP-a,​​ G.I.E.M. S.R.L. i drugi protiv Italije, br. 1828/06, presuda od 28 juna 2018, stav 302.;​​ AGOSI protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 9118/80, presuda od 24 oktobra 1986, stav 55. i 58. - 60).

• Relevantno je pitanje jesu li vlasti pažljivo ispitale glavne tvrdnje podnositelja zahteva (vidi predmete ESLJP-a,​​ Megadat.com SRL protiv Moldavije, citirana gore stav 74.;​​ Bistrović protiv Hrvatske, br. 25774/05, presuda od 31 avgusta 2007, stav 37).

• Što se tiče proceduralnih faktora, Sud primećuje da je podnosilac zahteva imao mogućnost da osporava rešenje Osnovnog Suda i to najpre pred Apelacionim sudom i potom pred Vrhovnim Sudom​​ tako da je podnosilac zahteva imao ​​ razumnu priliku da svoje argumente iznesu nadležnim vlastima u svrhu delotvornog osporavanja tih mera, tvrdeći, ovisno o slučaju, da su nezakonite ili da predstavljaju proizvoljno i nerazumno postupanje (vidi predmet ESLJP-a,​​ G.I.E.M. S.R.L. i drugi protiv Italije, napred citiran, stav 302). ​​ 

• Međutim primećujem da je očigledno da nedostaju glavna objašnjenja po pitanju tumačenja i primene člana 22. ZUS-a u odnosu na okolnosti ovog slučaja zbog toga što: (i) Vrhovni sud nije odmerio ravnotežu između nenadoknadive štete koja bi se mogla naneti tužilačkoj strani u odnosu na nenadoknadivu štetu koja bi se mogla naneti podnosiocu zahteva, s obzirom na njegovo ulaganje u infrastrukturu hidroelektrane; (ii) zašto je odlaganje izvršenja odluke MEŽS-a u zaštiti javnog interesa, a nije u zaštiti javnog interesa ako bi se dozvolilo izvršenje odluke MEŽS-a s obzirom da hidroelektrana proizvodi obnovljivu električnu energiju; (iii) nedostaje obrazloženje sa objašnjenjem o tome zašto pravo GPPS-a i Organizacije GAIA na zaštitu od nenadoknadive štete nadjačava pravo podnosioca zahteva takođe na zaštitu od nenadoknadive štete; i, (iv) zašto interes tužilačke strane predstavlja i javni interes, a zašto to isto ne važi i za podnosioca zahteva. ​​ 

• Pored toga, ocenjujem da izuzev opisa relevantnih zakonskih odredbi o odlaganju izvršenja nekog akta kako je propisano u članu 22. ZUS-a, Vrhovni sud nije izložio nijedan dokaz ili argument u prilog ispunjenju zakonskih uslova za odlaganje izvršenja odluka MEŽS-a (vidi slučajeve Suda​​ KI75/21,​​ gore citiran, stav 86 i​​ KI202/21, podnosilac​​ “KELKOS Energy”​​ D.O.O., presuda od 29. septembra 2022. godine).

• Primećujem da je podnosilac zahteva pribavio vodnu dozvolu od nadležnih organa Republike Kosovo i da isti kontinuirano trpi štetu svakog dana kog mu se ne dozvoljava da obavlja svoju delatnost na osnovu dozvole koju je na zakonit način pribavio od nadležnih organa Republike Kosovo. Pored toga, Stoga ocenjujem da je podnosilac zahteva pod stalnim nadzorom od strane MEŽS-a u pogledu poštovanja uslova iz dozvole i njenog ukidanja ukoliko ih podnosilac zahteva ne poštuje.​​ 

• Podsećam​​ da je ESLJP u svojoj konsolidovanoj sudskoj praksi utvrdio da sudovi sa apelacionom nadležnošću ne moraju da daju detaljno obrazloženje u slučajevima kada se slažu sa obrazloženjima koja su dali prvostepeni sudovi, uprkos tome što i ista moraju takođe biti dovoljno obrazložena (vidi predmet ESLJP-a​​ Garcia Ruiz protiv Španije, gore citiran, stav 31).​​ 

• Primećujem da je Vrhovni sud ukinuo rešenje Apelacionog suda što znači da je Vrhovni sud bio u obavezi da pruži izričito obrazloženje za centralne navode koje je izneo podnosilac zahteva i razradio Apelacioni sud, a ne da ih mimoiđe u celosti ili da odgovori na neke od njih samo kratkim i uopštenim obrazloženjem (vidi predmet ESLJP-a​​ Lindner i Hammermayer protiv Rumunije,​​ br. 35671/97, presuda od 3. decembra 2002. godine, stav 33 i slučaj Suda​​ KI202/21, gore citiran, stav 135). Shodno tome, ponovo naglašavam da Vrhovni sud nije mogao da samo sažetim obrazloženjem odgovori na suštinska pitanja, već je imao obavezu da odgovori na sva suštinska pitanja koja je izneo podnosilac zahteva, što se u okolnostima ovog konkretnog slučaja nije desilo (vidi predmet ESLJP-a​​ Hiro Balani protiv Španije, gore citiran, stav 28).

• Smatram da Vrhovni sud u obrazloženju svoje presude nije izložio: (i) koja je šteta koja se nanosi tužiocu izvršenjem osporenog akta i zašto je ta šteta nepopravljiva; (ii) koji su dokazi ocenjeni da bi se utvrdilo da odlaganje izvršenje odluke MEŽS-a nije protivno javnom interesu; (iii) zašto se podnosiocu zahteva ne nanosi veća ili nepopravljiva šteta.​​ ​​ 

• S obzirom na to da podnosilac zahteva nije primio konkretan odgovor na konkretne i suštinske navode,​​ Stoga ​​ ocenjujem da presuda Vrhovnog suda ne pruža garancije sadržane u članu 31. Ustava i članu 6. EKLJP koje uključuju obavezu da sudovi daju dovoljno razloga za svoje odluke (vidi predmet ESLJP-a​​ H. protiv Belgije, gore citiran, stav 53; vidi i slučajeve Suda​​ KI202/21, gore citiran,​​ KI230/19, podnosilac​​ Albert Rakipi,​​ gore citiran, stav 139 i​​ KI87/18, podnosilac​​ IF Skadiforsikring,​​ gore citiran, stav​​ 44).

• Iz svega gore navedenog​​ ,zaključujem​​ da tokom celog postupka pred redovnim sudovima podnosilac zahteva nije dobio adekvatne i obrazložene odgovore na glavna pitanja koje je tokom celog postupka podnosilac zahteva navodio, redovni sudovi nisu dovoljno pažljivo ispitale glavne tvrdnje podnositelja zahteva a koje su gore detaljno iznete. (vidi predmet ESLJP-a,​​ Megadat.com SRL protiv Moldavije, citiran gore stav 74.;​​ Bistrović protiv Hrvatske, citiran gore, stav 37).

• Stoga, zaključujem​​ da što se tiče proceduralnih faktora da je podnosilac zahteva imao razumnu priliku da svoje argumente iznesu nadležnim vlastima u svrhu delotvornog osporavanja tih mera, tvrdeći, ovisno o slučaju, da su nezakonite ili da predstavljaju proizvoljno i nerazumno postupanje. Međutim da u toku postupka redovni sudovi a posebno Vrhovni sud nisu dovoljno pažljivo ispitale glavne tvrdnje podnositelja zahteva.​​ .(vidi podudarno​​ mišljenje sudije Radomira Laban​​ u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 97-106,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od​​ 24​​ januara 2023 godine stavove 75-80​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije​​ Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove​​ 141-158)​​ 

b) Odabir mera

• Jedan je od elemenata testa pravične ravnoteže je i pitanje jesu li postojale druge, manje nametljive mere koje su javne vlasti razumno mogle primeniti pri ostvarivanju javnog interesa. Međutim, moguće postojanje takvih mera samo po sebi ne čini sporno zakonodavstvo neopravdanim. Pod uslovom da zakonodavna vlast ostane unutar okvira svoje slobode procene, nije na Sudu da odredi je li to zakonodavstvo bilo najbolje rešenje za rešavanje problema ili je zakonodavna vlast svoje diskreciono ovlašćenje ​​ trebala primeniti drugi način (vidi predmete ESLJP-a,​​ James i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, citirana gore, stav 51.;​​ Koufaki i Adedy protiv Grčke, br. 57657/12, odluka od​​ 07 maja 2013,stav 48.).​​ 

• Relevantno može biti i pitanje je li se isti cilj mogao postići manje invazionim mešanjem u prava podnositelja zahteva i jesu li vlasti ispitale mogućnost primene tih manje nametljivih rešenja (vidi predmete ESLJP-a, OAO Neftyanaya Kompaniya Yukos protiv Rusije, br. 14902/04, presuda od 08 marta 2012, stavovi 651. - 654.;​​ Vaskrsić protiv Slovenije, br. 31371/12, presuda od 25 jula 2017 stav 83).​​ 

• U slučaju pred sobom,​​ smatram​​ da je do mešanja u mirno uživanje imovine odnosno da je mera kontrole korišćenja imovine bila trenutna, koja je zahtevala prekid poslovne delatnosti podnosioca zahteva i da drugih mera alterantivnih mera nije bilo, , jer je posle ​​ odluke o odlaganju izvršenja odluka tuženih i suspendovanju izvršenja​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period, podnosilac zahteva bio prinuđen da prekine svoju privrednu delatnost sa trenutnim efektom, suočavajući se pritom sa teškim i nesrazmernim teretom.

• Stoga, zaključujem​​ da drugih mera alterantivnih mera nije bilo, onih koje su , manje nametljive mere koje su javne vlasti razumno mogle primeniti pri ostvarivanju javnog interesa.​​ Smatram​​ da se isti cilj mogao postići manje invazionim mešanjem u prava podnosioca zahteva, kao i da vlasti nisu ispitale mogućnost primene tih manje nametljivih rešenja​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove​​ 107-110,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od 24​​ januara 2023 godine stavove​​ 81-84​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 159-162)​​ 

c) ​​ Materijalna pitanja relevantna za test pravične ravnoteže​​ 

• U određenim slučajevima test pravične ravnoteže uključuje pitanje je li država u dovoljnoj meri uzela u obzir posebne okolnosti predmeta, uključujući pitanje je da li su mere kontrole „imovine“ ili dela imovine uticale na vrednost ili pogodnosti dela koji nije obuhvaćen merama koji pripada podnosiocu zahteva (vidi predmete ESLJP-a,​​ Azas protiv Grčke, br. 50824/99, presuda od 21 maja 2002, stavovi 51. - 53.;​​ Interoliva ABEE protiv Grčke, br. 58642/00, presuda od 10 oktobra 2003, stavovi 31. - 33).

• Primećujem​​ da u konkretnom slučaju imamo u pitanju mere kontrole „imovine“, s obzirom da je podnosiocu zahteva suspendovana važeća​​ vodna dozvola​​ , ali nije bilo oduzimanja imovine, kao što su hidroelektrane ili oprema u njima kao i ​​ poslovni prostor podnosioca zahteva

• Stoga, sud zaključuje da bez obzira što nje došlo do oduzimanja imovine već​​ do​​ mera kontrole „imovine“, podnosiocu zahteva odlukom o odlaganju izvršenja odluka tuženih i suspendovanju izvršenja​​ vodne dozvole ​​ na neodređeni period, došlo je umanjena vrednosti delova imovine koji nije obuhvaćen merama, zato što su isti izgubili svoju osnovnu funkciju koju su imali dok je postojala licenca.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 111-113,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od 24​​ januara 2023 godine stavove 85-87​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 163-165)​​ 

d) Pitanja u odnosu na podnositelja zahteva​​ 

• Jedan je od značajnih faktora pri provođenju testa ravnoteže na temelju člana 1. Protokola br. 1 i pitanje je li podnosilac zahteva pokušao iskoristiti neku manjkavost ili rupu u pravnom poretku (vidi predmete​​ National & Provincial Building Society, Leeds Permanent Building Society i Yorkshire Building Society protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 117/1996/736/933-935, presuda od 23 oktobra 1997, stav 109). Slično tome, u​​ G.I.E.M. S.R.L. i drugi protiv Italije​​ citiran gore stav 301., Sud je napomenuo da se stepen krivice ili nemara podnositelja zahteva ili, u najmanju ruku, odnos između njihovog ponašanja i predmetnog dela može uzeti u obzir kako bi se ocenilo je li oduzimanje bilo razumno.

• Što se tiče ovog faktora​​ iz spisa predmeta ​​ nema nikakvih​​ informacija​​ od nadležnih državnih organa niti od redovnih sudova da je podnosilac zahteva prekršio neku normu, bio kažnjavan ili pokušao da iskoristi neku manjkavost ili rupu u pravnom poretku. (vidi predmet ESLJP-a,​​ OGIS-Institut Stanislas, OGEC Saint-Pie X i Blanche de Castille i drugi protiv Francuske, br. ​​ 42219/98 et 54563/00, presuda od 27​​ avgusta​​ 2004, stavovi 69. i 71.).

• Stoga,​​ zaključujem​​ da podnosilac zahteva nije pokušao iskoristiti neku manjkavost ili rupu u pravnom poretku, da mu nije utvrđena krivica ili nemara podnosioca zahteva da na nelegalan način koristi​​ vodnu dozvolu ​​ kako bi sud ocenio da je mera kontrole korišćenja imovine bila neophodna.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 114-116,​​ dalje​​ ​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od​​ 24​​ januara 2023 godine stavove​​ 88-90​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 166-168)​​ 

e) Naknada za mešanje u vlasništvo kao element pravične ravnoteže​​ 

• Uslovi naknade bitni su za ocenu pravične ravnoteže te, posebno, pitanja predstavlja li osporena mera ne razuman teret za podnosiocu zahteva (vidi predmete ESLJP-a,​​ Sveti Manastiri protiv Grčke, br. 13092/87;i 13984/88, presuda od 09 decembra 1994 aplikacija stav 71.;​​ Platakou protiv Grčke, br. 38460/97, presuda od 05 septembra 2001, stav 55.). Uzimanje imovine bez plaćanja iznosa razumnog u odnosu na njezinu vrednost obično će predstavljati ne razumno mešanje, a potpuni nedostatak naknade može se smatrati opravdanim na temelju članka 1. Protokola br. 1 samo u izuzetnim okolnostima.

• Što je razumno zavisi će o okolnostima određenog predmeta, ali pri određivanju iznosa naknade primenjuju se široka sloboda procene. Ovlašćenje ​​ Suda za preispitivanje ograničena je na utvrđivanje je li izbor uslova naknade izvan slobode procene države u tom području (vidi predmet ESLJP-a,​​ James i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, napred citiran, stav 54.). Sud će poštovati procenu zakonodavne vlasti u pogledu naknade za mešanja u pravo na mirno uživanje „imovine“ osim ako je očigledno bez razumne osnove (vidi predmet ESLJP-a​​ Lithgow i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br 9006/80; 9262/81; 9263/81; 9265/81; 9266/81; 9313/81; 9405/81, presuda od 08 jula 1986, stav 122.).

• U konkretnom slučaju,​​ primećujem​​ da je do mera kontrole imovine došlo bez ikakve naknade za podnosioca zahteva, Mere kontrole imovine ​​ bez plaćanja iznosa razumnog u odnosu na njezinu vrednost obično će predstavljati ne razumno mešanje, a potpuni nedostatak naknade može se smatrati opravdanim na temelju članka 1. Protokola br. 1 samo u izuzetnim okolnostima​​ 

• Primećujem​​ da se prema pravnim sistemima država ugovornica uzimanje imovine u javnom interesu bez plaćanja naknade tretira kao opravdano samo u izuzetnim okolnostima koje nisu relevantne za sadašnje svrhe. Što se člana 1 (P1-1) tiče, zaštita prava svojine koje ono pruža bila bi u velikoj meri iluzorna i neefikasna u odsustvu bilo kakvog ekvivalentnog principa. (vidi predmet ESLJP-a,​​ Lithgow i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, napred citiran, stav 122).

• Stoga,​​ zaključujem​​ da je do mešanja u mirno uživanje imovine podnosioca zahteva došlo bez plaćanja ikakve nadoknade podnosiocu zahteva, zbog toga nije postignuta „pravična ravnoteža” između zahteva opšteg interesa zajednice i zahteva zaštite osnovnih prava pojedinca.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21

• ​​ od 15 novembra 2022 godine stavove 117-121,​​ daljevidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od 24​​ januara 2023 godine stavove​​ 91-95​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stavove 169-173)​​ 

f) Zaključak u vezi pravične ravnoteže

• Stoga,​​ Ja kao sudija pojedinac​​ u vezi faktora koji se uzimaju u obzir da bi se utvrdilo dali je bilo proporcionalnosti pri mešanju u pravo na mirno uživanje imovine podnosioca zahteva, zaključujem:​​ 

• da što se tiče proceduralnih faktora da je podnosilac zahteva imao razumnu priliku da svoje argumente iznesu nadležnim vlastima u svrhu delotvornog osporavanja tih mera, tvrdeći, ovisno o slučaju, da su nezakonite ili da predstavljaju proizvoljno i nerazumno postupanje. Međutim da u toku postupka redovni sudovi a posebno Vrhovni sud nisu dovoljno pažljivo ispitale glavne tvrdnje podnositelja zahteva.

• da drugih mera alterantivnih mera nije bilo, onih koje su , manje nametljive mere koje su javne vlasti razumno mogle primeniti pri ostvarivanju javnog interesa.​​ ​​ Smatram​​ da se isti cilj mogao postići manje​​ invazionim​​ mešanjem u prava podnosioca zahteva, kao i da vlasti nisu ispitale mogućnost primene tih manje nametljivih rešenja​​ 

• da bez obzira što nje došlo do oduzimanja imovine već mera kontrole „imovine“, podnosiocu zahteva odlukom o odlaganju izvršenja odluka tuženih i suspendovanju izvršenja​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period, došlo je umanjena vrednosti delova imovine koji nije obuhvaćen merama, zato što su isti izgubili svoju osnovnu funkciju koju su imali dok je postojala licenca.

• da podnosilac zahteva nije pokušao iskoristiti neku manjkavost ili rupu u pravnom poretku, da mu nije utvrđena krivica ili nemara podnosioca zahteva da na nelegalan način koristi​​ vodnu dozvolu ​​ kako bi sud ocenio da je mera kontrole korišćenja imovine bila neophodna

• da je do mešanja u mirno uživanje imovine podnosioca zahteva došlo bez plaćanja ikakve nadoknade podnosiocu zahteva, zbog toga nije postignuta „pravična ravnoteža” između zahteva opšteg interesa zajednice i zahteva zaštite osnovnih prava pojedinca.,

• Podsećam​​ na slučaj ESLJP-a,​​ Megadat.Com SRL protiv Moldavije, u kojem je ESLJP ocenio da je mera koju su državni organi preduzeli protiv kompanije koja je pružala internet usluge, bila toliko stroga da je dotična kompanija bila prinuđena da zatvori posao i da proda svu svoju imovinu u veoma kratkom roku (vidi, slučaj ESLJP-a,​​ Megadat.com SRL protiv Moldavije, citirano iznad, stav 69).

• Na kraju, primećujem​​ da je odlukom o odlaganju izvršenja odluka tuženih i suspendovanju izvršenja​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period, bila trenutna i da nije previđala nikakvu kompenzaciju ili prelazni period koji bi omogućio podnosiocu zahteva da nastavi da obavlja svoju privrednu delatnost.

• Sa svega napred navedenog, zaključujem​​ da u svetlu preovlađujućih okolnosti slučaja i prethodno opisanih ocena, mešanje u mirno uživanje imovine u slučaju podnosioca zahteva nije bilo proporcionalno jer je isti imao legitimna očekivanja da će za period za koji je ima važeću​​ vodnu dozvolu​​ , moći da obavlja svoju privrednu delatnost i da mirno uživa imovinu.

• Samim tim, zaključujem​​ da je osporenom odlukom presudom​​ [ARJ. br. 116/2021]​​ ​​ Vrhovnog suda i rešenjem​​ [A. br. 472/2021] Osnovni suda od ​​ 17. juna 2021. godine,​​ kojima je doneta odlukom o odlaganju izvršenja odluka tuženih i suspendovanju izvršenja​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period​​ povređeno​​ pravo podnosioca zahteva na mirno uživanje imovine, zagarantovano članom 46. Ustava i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.​​ .(vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI202/21​​ od 15 novembra 2022 godine stav 126,​​ dalje​​ vidi podudarno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI143/22​​ od​​ 24​​ januara 2023 godine stavove​​ 100-101​​ takođe vidi suprotno mišljenje sudije Radomira Laban u predmetu​​ KI159/20​​ od 09 decembra 2022 godine​​ stav 183)​​ 

• Zaključak u vezi sa navodnim povredama prava podnosioca zahteva​​ 

• Na osnovu gore​​ navedenog, i uzimajući u obzir razmatranja tvrdnji podnosioca u njegovom zahtevu:

• SLAŽEM SE​​ sa mišljenjem većine​​ da​​ su osnovani navodi podnosioca da mu je presudom​​ [ARJ. br. 116/2021]​​ Vrhovnog suda​​ od 28. oktobra 2021. godine​​ povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje​​ zagarantovanih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP na način kako je to obrazloženo u presudi.

• SMATRAM​​ DA su osnovani navodi podnosioca​​ da je osporenom presudom​​ [ARJ. br. 116/2021]​​ Vrhovnog suda​​ od 28. oktobra 2021. godine​​ i​​ rešenjem​​ [A. br. 472/2021] Osnovni suda od ​​ 17. juna 2021. godine,​​ kojima je doneta odlukom o odlaganju izvršenja odluka tuženih i suspendovanju izvršenja​​ vodne dozvole​​ na neodređeni period ​​ povređeno​​ pravo podnosioca zahteva na mirno uživanje imovine, zagarantovano članom 46. Ustava i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.​​ 

• SLAŽEM SE​​ sa mišljenjem većine​​ DA PROGLASI ništavom presudu​​ [ARJ. br. 116/2021] Vrhovnog suda od 28. oktobra 2021. godine​​ 

• SMATRAM DA je trebalo​​ PROGLASITI​​ PROTIVUSTAVNIM​​ i​​ rešenjem​​ [A. br. 472/2021] Osnovni suda od ​​ 17. juna 2021. godine,.

Podudarno mišljenje podneo sudija;

Radomir Laban, sudija​​ 

_________________

Dana​​ 19 januara​​ 2023​​ godine u Prištini.