Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 28. juna 2024. godine
Br. Ref.: RK 2454/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI147/23
Podnosilac
Miomir Matejević
Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda [Pml. br. 22/2023]
od 30. januara 2023. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Miomir Matejević, sa mestom stanovanja u Nišu, Republika Srbija (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava presudu [Pml. br. 22/2023] od 30. januara 2023. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud).
Predmetna stvar
Podnosilac zahteva nije precizirao ustavna prava za koja tvrdi da su mu povređena spornom odlukom.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, na članu 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo, br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i u pravilu 25. [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik o redu).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 30. juna 2023. godine, zahtev je predat u pošti, dok je 5. jula 2023. godine zahtev stigao u Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu Sud).
Dana 13. jula 2023. godine, predsednica suda je odlukom GJR.KI147/23 imenovala sudiju Envera Pecija za sudiju izvestioca, a rešenjem KSH.KI147/23 imenovala je članove Veća za razmatranje u sastavu od sudija: Gresa Caka. Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Remzije Istrefi Peci (članovi).
Dana 18. jula 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o upisu zahteva i zatražio je dodatnu dokumentaciju, odnosno popunjen obrazac zahteva. Istog dana, kopija zahteva podnosioca zahteva je poslata Vrhovnom sudu.
Dana 18. jula 2023. godine, Sud je obavestio Osnovni sud u Gnjilanu-ogranak u Kamenici [u daljem tekstu: Osnovni sud] o upisu zahteva i zatražio je dodatne informacije, odnosno povratnicu koja dokazuje kada je podnosilac zahteva primio presudu [ Pml.br.22/2023] Vrhovnog suda od 30.01.2023. godine.
Dana 21. jula 2023. godine Sud je primio traženu povratnicu od Osnovnog suda, u kojoj se potvrđuje da je podnosilac zahteva osporenu odluku primio 12. aprila 2023. godine.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, čime je započeo svoj mandat u Sudu.
Dana 29. maja 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Dana 30. septembra 2020. godine, Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu [u daljem tekstu: Osnovno tužilaštvo] podnelo je Osnovnom sudu u Gnjilanu [u daljem tekstu: Osnovni sud] optužnicu protiv podnosioca zahteva, zbog sumnje da je izvršio krivično delo. delo „Krijumčarenje robe“ u skladu sa članom 311., stavom 2. Krivičnog zakonika Republike Kosovo [u daljem tekstu: KZRK]. Osnovno tužilaštvo je obrazložilo sledeće:
„Dana 19.08.2020. godine, oko 11.40, u selu Novo Selo, opština Kamenica, granična patrola policije je radi kontrole zaustavila vozilo marke „Mercedes Vito“ kombi, bele boje, tablica NI-259/JU, kojim je upravljao okrivljeni i tokom kontrole, u prtljag kombija, okrivljeni je utovario rentgen uređaj „Seldix“ 550, sa dva korišćena propratna uređaja, za koje nije posedovao nikakav propratni dokument, a roba je doneta na teritoriju Republike Kosovo iz Niša, preko sela Breznica, opština Bujanovac, Republika Srbija, na ovaj način okrivljeni svojim radnjama, da bi izbegao carinsku kontrolu, prema carinskoj proceni iznosi 415 evra i 62 centa”.
Dana 6. januara 2021. godine, Osnovni sud je rešenjem [P.br.160/20] odbacio optužnicu Osnovnog tužilaštva protiv podnosioca zahteva, jer delo za koje je optužen nije predstavljalo krivično delo. Osnovni sud je obrazložio sledeće:
„U takvim okolnostima, kada se ista radnja jednim zakonom tretira kao prekršaj, dok se drugim zakonom – Krivičnim zakonikom – tretira kao krivično delo, sprovođenjem standarda iz međunarodnih instrumenata, Ustava Republike Kosovo, Krivičnog zakonika Kosova, da se na počinioca treba primeniti povoljniji zakon, sud smatra da se ne može sprovesti odredba člana 311., stava 2., KZRK-a, već da se mora primeniti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o carini i akcizama na Kosovu br.03/L-109, zakon koji ove radnje kvalifikuje kao prekršaj, a ne kao krivično delo.“
Dana 25. januara 2021. godine, Osnovno tužilaštvo je podnelo žalbu Apelacionom sudu protiv rešenja Osnovnog suda, zbog povrede krivičnog zakona.
Dana 18. oktobra 2021. godine, Apelacioni sud je rešenjem [PN.br.178/2021] usvojio žalbu Osnovnog tužilaštva i odlučio da se predmet vrati na ponovno suđenje prvom stepenu.
Dana 10. juna 2022. godine, Osnovni sud je presudom [P.br.6/2022], na ponovljenom suđenju, proglasio podnosioca zahteva krivim i osudio ga na novčanu kaznu u iznosu od 300 (trista) evra i doneo je odluku o privremenom oduzimanju robe. Osnovni sud je obrazložio sledeće:
„Sud je ocenio i odbranu optuženog, koji nije osporio činjenicu da je u Republiku Kosovo ušao preko sela Breznica, Republika Srbije, kombi vozilom „Mercedes Vito“, u kome su se nalazili rezervni delovi rentgena stariji od 30 godina, ali je negirao da je počinio krivično delo krijumčarenje koje je propisano članom 311., stavom 2. KZRK-a, pozivajući se na to da se u ovom konkretnom slučaju radi o carinskom prekršaju, a ne o krivičnom delu”.
Dana 15. jula 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda zbog povrede krivičnog zakona. Podnosilac zahteva je navodio da njegove radnje nisu predstavljale krivično delo krijumčarenja robe prema KZRK-u, već carinski prekršaj prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakonika o carini i akcizama na Kosovu.
Dana 21. oktobra 2022. godine, Apelacioni sud je presudom [PA1 br. 1299/22] odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda. Apelacioni sud je obrazložio sledeće:
„Veće Apelacionog suda je zaključilo da je činjenično stanje pravilno utvrđeno i da je prvostepeni sud pravilno primenio Krivični zakonik... U konkretnom slučaju, Krivični zakonik Republike Kosovo br. 06/L-074 od 13.12.2018. godine, koji je stupio na snagu 13.03.2019. godine, članom 311. propisuje da: lice koje je prvi put izvršilo krivično delo iz stava 1. ovog člana kada iznos carinskih obaveza ne prelazi iznos od petsto (500) evra, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do tri (3) godine, zbog čega su svi elementi krivičnog dela Krijumčarenje robe iz člana 311. stava 2. KZRK-a ispunjeni“.
Dana 23. decembra 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog kršenja odredbi KZRK-a. Podnosilac zahteva je navodio da njegove radnje nisu predstavljale krivično delo, već carinski prekršaj. Prema njegovim rečima, Zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o carini i akcizama propisano je da se u slučajevima kada iznos carinske obaveze na nelegalno uvezenu ili izvezenu robu ne prelazi 5.000 (pet hiljada) evra, umesto krivične kazne se primenjuje novčana administrativna kazna, dok KZRK to definiše kao krivično delo. U takvoj situaciji kada dve pravne norme različito definišu istu radnju, navodi on, treba primeniti povoljniji zakon za stranku.
Dana 30. januara 2023. godine, Vrhovni sud je presudom [Pml.br.22/2023] odbio kao neosnovan zahtev podnosioca zahteva za zaštitu zakonitosti i potvrdio presudu sudova nižih instanci. Vrhovni sud je obrazložio sledeće:
„Razmatrajući tužbeni navod koji je iznet u zahtevu branioca osuđenog, Vrhovni sud Kosova ocenjuje da je predmetni tužbeni navod neosnovan, budući da su dva suda nižih instanci u konkretnom slučaju primenila krivični zakon koji je na snazi, odnosno Zakonik 06/L-074 i koji je odredbom člana 311., stava 2. KZRK, inkriminisao slučajeve u kojima iznos carinske obaveze ne prelazi iznos od 500 (petsto) evra. Tako da činjenica da je Zakonom o dopuni i izmeni Zakonika o carini i akcizama – Zakonik br. 044/L-099, propisano da kada iznos carinske obaveze na nelegalno uvezenu ili izvezenu robu ne prelaze iznos od pet hiljada (5.000) evra, umesto krivične kazne, biće primenjena administrativna novčana kazna, ne znači da automatski važi i za naredne krivične zakonike. Dakle, ta odredba je imala zakonsku snagu isključivo za slučajeve u kojima je primenjen Privremeni krivični zakonik Kosova, pošto odredbom člana 273. uopšte nije definisana vrednost krijumčarene robe, ali je ta odredba sada ukinuta kroz druga dva krivična zakonika (Zakonik br .04/L-082 i Zakonik br.06/L-074), stoga u konkretnom slučaju ni pod kojim okolnostima se odredba Zakonika o carini ne može dovesti u vezu sa odredbama Krivičnog zakonika Republike Kosovo – Zakonik. br. 06/L-074 koji je trenutno na snazi.“
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da: „Navodna povreda prema ovoj odredbi sastoji se u tome što u konkretnom slučaju moje radnje uopšte nisu vezane za uobličavanje elemenata krivičnog dela za koje sam optužen i proglašen krivim, polazeći od činjenice da krivično delo koje je predmet tretiranja pobijanih presuda u svom korpusu nije kvalifikovano iznošenjem autentičnih argumenata kroz koje bi se moglo tvrditi da sam bio umešan u navodno izvršenje krivičnog dela krijumčarenje robe iz člana 311., stava 2. KZRK-a. Ali ni na koji način ne poričem činjenicu da sam preduzeo konkretne radnje carinskog prekršaja, definisanog članom 8. Zakona 04/L-099 o izmenama i dopunama Zakonika o carini i akcizama br. 03/L-109 na Kosovu...”
Podnosilac zahteva navodi da: „Stoga s pravom smatram da u ovom konkretnom slučaju treba primeniti zakon koji je povoljniji za stranku i poštujući princip „Lex specialis derrogat lex generalis“.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
PRIVREMENI KRIVIČNI ZAKONIK KOSOVA
Član 273.
KRIJUMČARENJE ROBE
1) Svako ko bez ovlašćenja ili dozvole trguje ili na drugi način prenosi robu unutar ili van teritorije Kosova, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.
(2) Krijumčarena roba se oduzima.
Krivični zakonik Republike Kosovo br. 06/L-074
Član 311.
Krijumčarenje robe
1. Ko prilikom prelaska granične linije prenese robu i izbegne carinsku kontrolu, ili ko izbegavajući carinsku kontrolu prenese robu preko granične linije, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do četiri (4) godine.
2. Lice koje je prvi put izvršilo krivično delo iz stava 1. ovog člana kada iznos carinskih obaveza ne prelazi iznos od petsto (500) evra, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do tri (3) godine.
[...]
KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO BR. 04/L-082
Član 317.
Krijumčarenje robe
1. Svako lice koje, prelazeći granicu, nosi robu i izbegne carinsku kontrolu, ili svako lice koje u izbegavanju carinske kontrole prenese robu preko granice, kazniće se novčano ili kaznom zatvora u trajanju do tri (3) godine.
[...]
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG I AKCIZNOG KODEKSA NA KOSOVU BR. 03/L-109
Član 8.
Član 272 Bazičnog zakona reformuliše se i glasi: U slučajevima predviđenim u članu 273 Krivičnog zakona Kosova, gde iznos carinskih dažbina ilegalne uvozne ili izvozne robe ne premašuje vrednost od pet hiljada (5.000) Eura, umesto krivičnih sankcija će se priminjivati administrativne kazne. Administrativne kazne će se sastojati od finansijskih sankcija, od duple poreske plaćene vrednosti do deset puta poreski plaćene vrednosti, i biće izdate od strane odgvornog lica koji je zadužen od nadležnog carinskog ureda.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti koji su propisani Ustavom i dalje definisani Zakonom i Poslovnikom o radu. S tim u vezi, shodno stavu 1. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, Sud odlučuje samo o predmetima koje je pred sudom na zakonit način podnela ovlašćena strana. Dok, prema stavu 7. istog člana Ustava, pojedinci su ovlašćeni da iznose navodne povrede svojih Ustavom zagarantovanih individualnih prava i sloboda od strane javnih organa vlasti, ali samo nakon iscrpljivanja svih zakonom propisanih pravnih sredstava.
Sud u nastavku razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti, kao što utvrđeno članom 48. [Tačnost podneska] Zakona, koji propisuje:
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”
Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti propisane pravilom 34. [Kriterijumi prihvatljivosti], stav 1 tačka (d) Poslovnika o radu, koje propisuje:
(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
(d) Ako zahtev tacno razjašnjava i adekvatno iznosi činjenice i navode o povredi ustavnih prava ili odredbi.
Sud ponavlja da član 48. [Tačnost podneska] Zakona sadrži ukupno dva zahteva. Prvi se tiče (i) odgovornosti podnosilaca zahteva i njihovoj obavezi da jasno naglase za koja to prava i slobode oni tvrde da su im povređena od strane javnog organa – čiju odluku oni osporavaju; i, drugi se tiče (ii) odgovornosti podnosilaca zahteva i njihovoj obavezi da jasno preciziraju konkretan akt nekog javnog organa koji žele da ospore pred Ustavnim Sudom. Oba ova kriterijuma iz člana 48. [Tačnost podneska] Zakona o Ustavnom sudu a posebno prvi kriterijum ovog člana je izražen i u podstavu (d) stava (1) pravila 39 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika o radu gde se traži da jedan zahtev koji se podnosi Sudu treba tačno i na adekvatan način da predstavi činjenice i navode da su prava ili odredbe ustava povređene (vidi, između ostalog, predmete Suda, KI91/17, sa podnosiocem Enver Islami, rešenje o neprihvatljivosti, od 22. novembra 2018. godine, stav 31; KI206/19, sa podnosiocem Mladen Nikolić, rešenje o neprihvatljivosti od 26. februara 2020. godine, stavovi 33-36; KI97/20, sa podnosiocem Nehat Salihu, rešenje o neprihvatljivosti, od 26. marta 2021. godine; KI73/21, sa podnosiocem Minire Krasniqi-Zhitia, rešenje o neprihvatljivosti od 29. jula 2021. godine, stav 39; i KI134/23, sa podnosiocem Feride Berisha, rešenje o neprihvatljivosti, od 17. januara 2024. godine, st. 32-33).
U konkretnom slučaju, Sud podseća da je podnosilac zahteva proglašen krivim od strane redovnih sudova za krivično delo „Krijumčarenje robe“, iz člana 311. KPRK i izrečena mu je novčana kazna od 300 (trista) evra. Redovni sudovi su obrazložili da je podnosilac zahteva svojim vozilom ušao na Kosovo iz Srbije sporednim putevima, noseći opremu bez pratećih dokumenata kako bi izbegao carinsku kontrolu.
Podnosilac zahteva nije negirao izvršenje dela, ali je tvrdio da njegove radnje predstavljaju carinski prekršaj, a ne krivično delo. On je obrazložio da u konkretnom slučaju treba primeniti povoljniji zakon za stranku, Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o carini i akcizama na Kosovu, koji je njegovu radnju definisao kao prekršaj, a ne KZRK koji je istu klasifikovao kao krivično delo.
Sud ističe da je podnosilac zahteva precizirao akt javnog organa koji osporava – presudu [Pml. br. 22/2023] od 30. januara 2023. godine Vrhovnog suda. Međutim, podnosilac nije razjasnio i precizirao prava i slobode za koje tvrdi da su mu povređena odlukom javnog organa. On nije pomenuo nijednu odredbu Ustava ili EKLJP i nije argumentovao, ni formalno niti u suštini, na koji način su povređena njegova ustavna prava (vidi predmet Suda, KI171/23, podnosilac Latif Zariqi, rešenje o neprihvatljivosti, od 29. aprila , 2024, stav 48).
Sud utvrđuje da se, na osnovu člana 48. Zakona i pravila 34 (1) (d) Poslovnika o radu, zahtev podnosioca proglašava neprihvatljivim.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članovima 113.1. i 113.7. Ustava, sa članom 48. Zakona i sa pravilom 34 (1) (d) Poslovnika o radu, dana 28. maja 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje strankama i, u skladu sa članom 20.4 Zakona, da ga objavi u Službenom listu;
Ova rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica ustavnog suda
Enver Peci Gresa Caka-Nimani
Miomir Matejeviq
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Krivični