USTAVNI SUD

KI26/23, Podnosilac zahteva: “Kastrioti Petrol”, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova E. Rev. br. 33/2022 od 15. septembra 2022. godine 

KI26/23, rešenje o neprihvatljivosti od 9. novembra 2023. godine, objavljeno 4. decembar 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti slučaja podnosioca zahteva se odnose na činjenicu da je podnosilac zahteva, kao pravno lice, u januaru 2011. godine zaključio ugovor sa Ministarstvom pravde o nabavci naftnih derivata. Kao rezultat hapšenja više službenika ovog Ministarstva i jednog od radnika podnosioca zahteva, Ministarstvo pravde je 2011. godine obavestilo podnosioca zahteva o raskidu ugovora. Podnosilac zahteva je, kao rezultat oslobađanja od optužbe njegovog radnika sudskim odlukama donetim u krivičnom postupku, podneo tužbeni zahtev 2019. godine Osnovnom sudu u Prištini za isplatu određenog iznosa, zbog neplaćanja tri fakture iz 2011. godine. Osnovni sud u Prištini je odbio tužbeni zahtev podnosioca, kao neosnovan, sa nalazom da je zahtev za isplatu ovih faktura zastareo, jer je, na osnovu člana 374. Zakona o obligacionim odnosima, prošlo više od tri godine. Kao rezultat žalbe podnosioca zahteva, koju je uložio Apelacionom sudu, poslednje navedeni je odbio njegovu žalbu, kao neosnovanu, potvrđujući stav i zaključak dat u presudi Osnovnog suda. Nakon toga, podnosilac zahteva je protiv presude Apelacionog suda izjavio reviziju Vrhovnom sudu, koji je svojom presudom od 15. septembra 2022. godine odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva, utvrdivši da je u smislu primene materijalnog prava, zahtev podnosioca za isplatu tri fakture iz 2011. godine zastareo.

Podnosilac u svom zahtevu navodi povredu svog prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Naime, suština navoda podnosioca zahteva se odnosi na tumačenje i sprovođenje odredaba Zakona o obligacionim odnosima u pogledu zastarelosti zahteva za isplatu obaveza iz ugovornog odnosa između njega i Ministarstva pravde.

Sud je ocenio da podnosilac u svom zahtevu nije dokazao i potkrepio svoju tvrdnju da su mu redovni sudovi, prilikom tumačenja i primene relevantnih zakonskih odredbi, povredili prava zagarantovana članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Shodno tome, Sud je zaključio da su navodi podnosioca zahteva o povredi njegovih prava, zagarantovanih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodi koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena” i kao takvi, ti navodi su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je definisano u stavu 2, pravila 34. Poslovnika o radu.