USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva tvrdi da su sudski organi, odnosno Žalbeno veće PKVS, rešenjem AC-II-12-0212, od 7, marta 2013, god,, povredili ustavna prava garantovana članom 102, stav 3 Ustava kao i pravo na pravično i nepristrasno suđenje garantovano članom 31 Ustava i članom 6 EKLJP, Podnosilac zahteva posebno tvrdi da je Žalbeno veće PKVS, kada je odučilo o žalbi KAP, ne razmatrajući predmet imovinskog spora, u vezi sa nadležnošću Opštinskog suda u Prištini, odlučilo u suprotnosti sa članom 102,3 Ustava, i u suprotnosti sa uslovima iz člana 6 EKLJP, Sud je u ovom slučaju zaključio da odgovarajući postupci sprovedeni u Posebnoj komori Vrhovnog suda nisu na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni, jer je navedeni sud argumentovao i uverljivo obrazložio svoju ocenu u vezi sa donetom odlukom (vidi mutatis mutandis, Shub protiv Litvanije, odluka ESLJP o prihvatljivosti zahteva br, 17064/06, od 30, juna 2009, god,), Sve u svemu, Sud smatra da zahtev podnosioca ne ispunjava uslove za prihvatljivost, jer podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže da je osporena odluka povredila njegova prava garantovana Ustavom, Stoga, u skladu sa pravilom 36 (2) b) Poslovnika o radu, Sud je zahtev proglasio neprihvatljivim