Rešenje

Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja AC-I-19-0158-A0018 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, od 17. oktobra 2019. godine

br. predmeta KI 241/19

Preuzimanje:
Sažetak

KI241/19, Podnosilac zahteva: Sali Krasniqi, Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja AC-I-19-0158-A0018 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, od 17. oktobra 2019. godine

KI241/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 15. aprila 2020. godine, objavljeno 14. maja 2020.godine

Ključne reči: Individualni zahtev, izvan vremenskog roka, očigledno neosnovan, rešenje o neprihvatljivosti

Iz spisa predmeta proizilazi da se zahtev odnosi na spor oko nekoliko zemljišnih parcela, za koje podnosilac zahteva tvrdi da ih je 1974. godine, na osnovu usmenog ugovora, kupio od lica B. T. LJ. Kao rezultat toga, iako podnosilac zahteva tvrdi da je ispunio ugovornu obavezu prema prodavcu, pravo svojine na navedenoj imovini nikada nije preneseno na podnosioca zahteva. Predmetne parcele su 1982. godine eksproprisane na osnovu odluke Skupštine opštine Klina (od prodavca B.LJ.) i prešle u svojinu dva društvena preduzeća. 

S tim u vezi podnosilac zahteva je podneo tužbu Opštinskom sudu u Klini protiv tuženog DP GRO “Kosova” u Vučitrnu-OOUR “Beli Drim” u Volujku (u Klini) u kojoj je tražio utvrđivanje prava svojine. Isto tako, podnosilac je podneo tužbu po istom pitanju Posebnoj komori Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju (u daljem tekstu: PKVS), u kojoj je tražio „da se utvrdi da je on vlasnik parcela pod br. 221/3, 213/3 i 219/5.

Postupak je nastavljen prvo pred Specijalizovanim većem PKVS, a kasnije po žalbi i pred Žalbenim većem PKVS, koji su odbili tužbeni zahtev podnosioca. Upravo s tim u vezi, podnosilac navodi da se tim odlukama njemu povređuju prava i slobode garantovane članom 24. [Jednakost pred zakonom] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje), i člana 1. Protokola 1. (Zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sud je uzimajući u obzir navode kao i okolnosti zahteva primetio, da je zahtev podnosioca kojim on osporava rešenje Žalbenog veća PKVS AC-I-13-0019-A0018 od 15. avgusta 2019. godine, izvan vremenskog roka, jer on po prijemu rešenja, nije podneo zahtev Ustavnom sudu u propisanom roku već je podneo zahtev za reviziju, a što nije predviđeno zakonom kao pravno sredstvo. Shodno tome Sud je ovaj deo zahteva podnosioca odbio jer je on  izvan vremenskog roka.

Sud je takođe u zahtevu primetio da podnosilac zahteva pred Sudom pokreće i navod koji se odnosi na kompenzaciju, međutim Sud je našao da ovaj navod podnosilac zahteva nije pokrenuo pred redovnim sudovima, samim tim redovni sudovi se nisu njime bavili u meritumu. Shodno tome, Sud je ovaj navod podnosioca zahteva odbacio kao očigledno neosnovan.

podnosiocu:

Sali Krasniqi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje

Nisu iscrpljena pravna sredstva, Zahtev je podnet van roka

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni