Odluka
Priština, dana 29. avgusta 2024. godine
Br. Ref.: RK 2518/24
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KI113/24
Podnosilac
Ivana Stojanović
Ocena ustavnosti navodno prekomernog trajanja sudskog postupka pred Osnovnim sudom u Prištini
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnositeljka zahteva
Zahtev je podnela Ivana Stojanović iz Niša, Republika Srbija (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva).
Osporena odluka
U zahtevu, podnositeljka traži od Suda da oceni dužinu trajanja postupka pred Osnovnim sudom u Prištini.
Predmetna stvar
Predmetna stvar ovog zahteva je navodna ocena ustavnosti dužine trajanja sudskog postupka pred Osnovnim sudom u Prištini, čime se podnositeljki zahteva povređuju prava garantovana članom 31 [Pravo na pravično suđenje], Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu:Ustava) u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje), Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 29 (Računanje vremenskih rokova), stav (1) (g), pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) i pravilu 48 (Odluke Suda) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 14. maja 2024. godine, podnositeljka zahteva je putem elektronske pošte poslala zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 22.maja 2024. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR. KI113/24], imenovala sudiju Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka Niman (predsedavajuća), Safet Hoxha i Radomir Laban, članovi.
Dana 24. maja 2024. godine, Sud je putem elektronske pošte obavestio podnositeljku o registraciji zahteva, i ujedno je tražio; i) da jasno popuni standardnu formu zahteva, ii) da dostavi dokaz sudu o navodno podnesenom tužbenom zahtevu Osnovnom sudu u Prištini, iii) da sudu dostavi sve relevantna dokumenta na osnovu koje bi Sud moga u proceduralnom smislu da nastavi sa razmatranjem zahteva.
Dana 12.juna 2024.godine, podnositeljka zahteva je takođe putem elektronske pošte poslala delimično ispunjenu standardnu formu zahteva.
Dana 17.jula 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Sud na osnovu dostupnih informacija iz delimično popunjene forme zahteva može jedno da primeti, da je podnositeljka zahteva navodno dana 07. septembra 2021. godine, podnela Osnovnom sudu u Prištini tužbeni zahteva. Pošto Osnovni sud u Prištini nije navodno postupao po tužbenom zahtevu, ona je 25. marta 2024.godine, poslala dopis službeniku za pristup javnim dokumentima.
Navodno 26. marta 2024 godine. podnositeljka zahteva je putem elektronske pošte dobila odgovor od službenika za pristup javnim dokumentima, u kome je stajalo, ”da je njen predmet zaveden pod brojem C.nr.7232/2021, i da je 25.09.2023.godine, dodeljen sudije na dalji postupak”.
Navodi podnosioca
Sud na osnovu navoda može jedino da zaključi da se podnositeljka zahteva žali na dužinu trajanja postupka pred Osnovnim sudom, čime se njoj povređuju prava garantovane članom 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP.
U prilog tome, podnositeljka navodi, „da je sudija kome je dodeljen ovaj predmet morao da zakaže sudsku raspravu u roku od 45 dana od dana podnošenja tužbenog zahteva, kako stoji na sajtu suda, ali da on to nije učinio“.
Podnositeljka zahteva nije u zahtevu navela šta traži od suda.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Relevantne odredbe zakona i Poslovnika o radu
Zakon
Član 48.
(Tačnost podneska)
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.“
Poslovnik o radu
Pravilo 25.
(Podnošenje zahteva i odgovora)
“[...]
(c) punomoćje za zastupanje;
(d) ime i adresu suprotne strane ili strana, ako su poznate, kojima se dostavljaju dokumenti;
(e) traženu pravnu zaštitu;
(f) kratak pregled činjenica;
(g) obrazloženje 0 prihvatljivosti i meritumu zahteva; i
(h) propratne informacije i dokumentaciju.”
[…]
Pravilo 54.
(Odbacivanje i odbijanje zahteva)
“[…]
(2) Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku:
ako je zahtev nepotpun ili nejasan uprkos zahtevu iIi zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev;
[…]”
Ocena prihvatljivosti zahteva
Prvo, Sud razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su utvrđeni u Ustavu i dalje precizirani Zakonom i predviđeni Poslovnikom.
S tim u vezi, Sud se prvobitno poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Nadležnost i ovlašćene strane] Ustava, koji utvrđuju sledeće:
„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom“.
Međutim, mimo gore utvrđenih kriterijuma, u proceni da li podnosilac zahteva ispunjava kriterijume za ocenu njegovog zahteva, Sud podseća na član 48. (Tačnost podneska) Zakona i dalje razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti, kako je utvrđeno u članu 48. Zakona, koji propisuju:
Član 48.
(Tačnost podneska)
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori“.
Pored navedenih kriterijuma, Sud ispituje da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove iz pravila 25. (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu, koji propisuje da zahtev podnosioca zahteva mora da sadrži i: (a) ime i adresu učesnika koji pokreće postupak; (b) ime i adresu zastupnika, ako ga ima; (c) punomoćje za zastupnika; (d) ime i adresu za uručivanje drugog učesnika u postupku, ako je poznat; (e) izjavu o traženoj pravnoj pomoći; (f) kratak opis činjenica; (g) proceduralni i supstantivni značaj podneska; i (h) dodatna dokumenta i informacije.
U tom kontekstu, prema stavu 4. člana 22. (Procesuiranje podnesaka) Zakona, koji predviđa da ukoliko podnesak ili odgovor na isti nije jasan i kompletan, sudija izvestilac o tome informiše stranku i određuje rok od najviše petnaest (15) dana za razjašnjenje ili dopunu podneska, odnosno odgovor na zahtev. U slučajevima kada dotične stranke ne dostave potrebnu dokumentaciju Sudu ili uprkos zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili pojasni zahtev i isti ponovo ostane nepotpun ili nejasan, na osnovu pravila 54 (Odbacivanje i odbijanje zahteva) Poslovnika o radu, Sud može odlučiti da zahtev odbije po kratkom postupku.
U konkretnom slučaju, na osnovu gore navedene elaboracije, Sud podseća da je na elektronsku adresu suda primio zahtev podnositeljka koji je bio samo delimično ispunjen, a koji sam po sebi nije bio dovoljan kako bi Sud dalje u proceduralnom smislu nastavio sa procesuiranjem zahteva. Konkretnije, Sud na osnovu takvog zahteva nije mogao da utvrdi, i) koja je suština spora koji je podnositeljka zahteva navodno pokrenula podnošenjem tužbenog zahteva, ii) nije mogao da utvrdi da li je tačna činjenica da je podnela tužbeni zahtev, jer kopija navodno podnetog tužbenog zahteva nije dostavljena sudu, iii) sudu nisu dostavljena ni druga dokumenta koja bi sudu pomogla da razume suštinu postupka.
Imajući u vidu takvo faktičko stanje, Sud je 22.maja 2024. godine, poslao pismo u kome je obavestio podnositeljku zahteva da je nje zahtev registrovan u sudu. Istim pismom Sud je tražio da podnositeljka zahteva jasno popuni formu zahteva, dostavi navodno podneseni tužbeni zahteva, i da dostavi ostala dokumenta u vezi sa suštinom postupka.
Sud posebno navodi činjenicu da je podnositeljka zahteva 12.juna 2024.godine, ponovo na elektronsku adresu Suda poslala istu formu zahteva koju je samo delimično popunila novim informacijama, dok kopiju tužbenog zahteva navodno podnetog Osnovnom sudu u Prištini, i druga dokumenta koja bi opravdala postojanje konkretnog slučaja, takođe nije dostavila.
S tim u vezi, Sud ocenjuje da je pismo upućeno podnositeljki zahteva bilo dovoljno jasno u kome je Sud tražio da dostavi kopija tužbenog zahteva, popunjen obrazac zahteva sa svim relevantnim informacijama, i druga relevantna dokumenta koje predviđa Zakon i Poslovnik o radu Suda. Međutim, Sud primećuje da je i ako je podnositeljka zahteva, primila pismo suda, zanemarila da konkretno postupi po njemu, već da je poslala isti obrazac zahteva suda sa delimično novim informacijama, koje kao takve ne omogućuju sudu da nastavi sa daljim razmatranjem zahteva o navodno povređenim pravima člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, u kontekstu dužine trajanja postupka.
Konkretnije, Sud ne može u apstraktu da ocenjuje dužinu sudskog postupka, a da pri tome nema ispred sebe nikakav dokaz o istinitosti činjenica koje su navedene u takvom nepotpunom zahtevu.
Nedostavljanje potrebnih dokumenata, na osnovu pravila 25. Poslovnika, onemogućuje Sud da razmotri zahtev.
U ovom aspektu, Sud ponavlja da je u okolnostima konkretnog slučaja zahtev nepotpun i nije razjašnjen jer navodni zastupnik, uprkos zahtevima Suda, nije dostavio Sudu valjano ovlašćenje za zastupanje strane za koju navodi da je zastupa (vidi, između ostalog, slučajeve Suda, KI25/21, podnosilac zahteva Ymer Koro, kao navodni zastupnik K.Lj. dhe K.B, Odluka o odbijanju zahteva od 21. jula 2021. godine; i KI137/20, podnosilac zahteva, Naser Peci, kao navodni zastupnik S.B, Odluka o odbijanju zahteva, od 17. decembra 2020. godine).
Takođe, Sud podseća da teret izrade, pojašnjenja i kompletiranja zahteva pada na podnosioce zahteva, koji imaju direktan interes da Sud efikasno adresira njihove tvrdnje i navode. U slučajevima kada podnosioci zahteva ne odgovore na zahtev Suda za pojašnjenje i dopunu zahteva, Sud proglašava ove zahteve kao nejasne i nepotpune, i kao rezultat toga ne razmatra navode podnosilaca predstavke (vidi, između ostalog, slučajeve Suda: KI121/21, podnosilac zahteva Bajram Hasani, Odluka o odbijanju zahteva, od 23. septembra 2021. godine, stav 38.; KI135/21, podnosilac zahteva Isuf Musliu, Odluka o odbijanju zahteva, od 10. septembra 2021. godine, stav 35. i KI101/21, “N.T.Sh Morina B”, Odluka o odbijanju zahteva, od 8. septembra 2021. godine, stav 36.).
Shodno tome, Sud smatra da zahtev podnositeljke zahteva ne ispunjava proceduralne kriterijume za dalje razmatranje, zbog nepostojanja formalnog ovlašćenja za zastupanje i nepotpunosti zahteva sa pratećom dokumentacijom, kako to zahtevaju članovi 22.4 i 48. Zakona i pravilima 25. (2), (c),(d), (e), (f), (g), (h) i 54. (2) (a). Poslovnika o radu. Stoga, Sud smatra da zahtev treba odbiti po kratkom postupku.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud Kosova, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 48. Zakona i pravilima 25. (2), (c), (d), (e), (f), (g), (h) i 54. (2) (a) Poslovnika o radu, na sednici održanoj 17. jula 2024. godine, jednoglasno,
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ova odluka stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi Gresa Caka-Nimani
Ivana Stojanović
KI – Individualni zahtev
Odluka
Odluka o odbijanju zahteva
Civilni