Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 18. maja 2023.godine
Br. ref.:RK 2180/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI130/22
Podnosilac
Florina Jerliu
Ocena ustavnosti Pravilnika br. 04/2022 o postupku regrutacije, izbora i zasnivanja radnog odnosa za administratore sudova Sudskog Saveta Kosova
od 31. maja 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija, i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnela Florina Jerliu iz Gnjilana (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva).
Osporena odluka
Podnositeljka zahteva osporava ustavnost Pravilnika br. 04/2022 o postupku regrutacije, izbora i zasnivanja radnog odnosa za administratore sudova Sudskog Saveta Kosova od 31. maja 2022. godine (u daljem tekstu: Osporeni pravilnik SSK-a).
Podnositeljka zahteva takođe traži da se odredi privremena mera sa ciljem da se “Usvoji kao osnovan zahtev oštećene strane gđe. Florine Jerliu, Administratora pred Osnovnim sudom u Gnjilanu, tako da do donošenja Rešenja-Presude od strane Ustavnog suda u vezi sa Pravilnikom br. 04/2022 o ‘Postupku regrutacije, izbora i zasnivanja radnog odnosa za administratore sudova’ Ustavni Sud odredi ‘PRIVREMENU MERU’ prema POSLOVNIKU O RADU USTAVNOG SUDA REPUBLIKE KOSOVO br. 01/2018/ Pravilo 56 i 57.”
Podnositeljka zahteve je takođe tražila da se njen identitet ne obelodani.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenog pravilnika SSK-a, kojim se, prema navodima podnositeljke zahteva, povređuju njena prava zagarantovana članovima 24 [Jednakost pred zakonom] i 49 [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
Pravni osnov
Zahtev se zasniva na članu 113 (7) [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 22. [Procesuiranje podnesaka] i članu 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 31. avgusta 2022. godine, podnositeljka zahteva je podnela zahtev pred Ustavnim sudom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 5. septembra 2022. godine, Predsednica suda je odlukom [br. GJR.KI130/22] imenovala sudiju Safeta Hoxhu za sudiju izvestioca i Veća za razmatranje, u sastavu sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Remzije Istrefi-Peci i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 12. septembra 2022. godine, podnositeljka zahteva je obaveštena u vezi sa registracijom zahteva i jedna kopija je poslata i SSK-u.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosova, kojom prilikom je počeo i njegov mandat na Sudu.
Dana 24. januara 2023. godine, podnositeljka zahteva je podnela dodatna dokumenta, kojom prilikom je zatražila i određivanje privremenih mera.
Dana 12. aprila 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je predložilo Sudu neprihvatljivost zahteva.
Pregled činjenica
Sud preliminarno primećuje da je podnositeljka zahteva prethodno podnela zahtev Sudu koji je registrovan pod br. KI190/18. U slučaju KI190/18, podnositeljka zahteva je osporila presudu Osnovnog suda A. br. 1531/16 od 5. septembra 2018. godine i odluku Nezavisnog nadzornog odbora za civilnu službu Kosova A. br. 719/2018 od 4. decembra 2018. godine.
U slučaju KI190/18, Sud je doneo odluko o odbacivanju zahteva, jer se u međuvremenu položaj podnositeljke zahteva značajno promenio, zato što je slučaj rešen u njenu korist tako da je u postupku pred Sudom zahtev KI190/18 ostao bez predmeta stvari (vidi, slučaj Suda: KI190/18, podnositeljka zahteva: Florina Jerliu, odluka o odbacivanju zahteva od 27. marta 2019. godine).
Sud takođe primećuje da trenutni zahtev koji je podnela podnositeljka nije povezan i da se očigledno razlikuje od zahteva KI190/18. Shodno tome, ne postoji procesna prepreka da Sud pristupi oceni ustavnosti trenutnog zahteva KI130/22.
Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 26. februara 2016. godine Sekretarijat SSK-a objavio konkurs za poziciju Administrator u Osnovnom sudu u Gnjilanu.
Konkurs je bio objavljen u skladu sa članom 17 i članom 27 tačka 1 Pravilnika br. 02/2010 o Postupku regrutacije u Civilnoj službi Kosova na osnovu zakona br. 03/L-149 o Civilnoj službi Republike Kosovo.
Dana 19. septembra 2016. godine, nakon postupaka pismenih i usmenih testova, podnositeljka zahteva je izabrana na poziciju Administratora u Osnovnog sud u Gnjilanu.
Nakon probnog perioda od jedne (1) godine, podnositeljka zahteva je dobila Akt o imenovanju na neodređeno vreme za poziciju Administratora u Osnovnom sudu u Gnjilanu.
Dana 31. maja 2022. godine, SSK je u odluci [KGJK. br. 262/2022] osnovao ad hoc Komisiju za procenu učinka administratora sudova.
Dana 29. septembra 2022. godine, Komisija je na osnovu člana 32.4 [Prelazne odredbe] osporenog Pravilnika SSK-a podnela izveštaj o proceni učinka podnositeljke zahteva.
Komisija je ustanovila da: (i) podnositeljka zahteva je dana 19. septembra 2016. godine bila izabrana za Administratora u Osnovnom sudu u Gnjilanu; (ii) na osnovu osporenog pravilnika SSK-a, podnositeljka zahteva je dana 29. jula 2022. godine potpisala ugovor na određeno vreme od 29. jula 2022. godine do 28. jula 2027. godine; (iii) procena učinka i rada za podnositeljku zahteva se vrši za period od tri (3) prethodne godine; (iv) Komisija je naglasila da je na osnovu člana 32.3 osporenog pravilnika SSK-a uzela u obzir: a) mišljenje predsednika odgovarajućeg suda, u kojem podnositeljka zahteva izvršava svoje funkcije; b) procenu učinka podnositeljke zahteva u protekle tri (3) godine; c) implementaciju strateških planova SSK-a i suda od strane podnositeljke zahteva; d) ispunjenje zakonskih obaveza i prema internim aktima administratora; i, e) disciplinske sankcije protiv podnositeljke zahteva, ukoliko ih ima, u poslednje tri (3) godine, ali i ograničavajući se i na druga pitanja koja su u odgovornosti podnositeljke zahteva.
Na osnovu gore navedenih kriterijuma za procenu učinka podnositeljke zahteva, ad hoc Komisija je ustvrdila: “Komisija je nakon pregleda i procene svih dokumenata koji su se nalazili u spisima predmeta i iz onih koje su navedeni iznad UTVRDILA da se gđa. Florina Jerliu, nije pridržavala kriterijuma koji su zatraženi za traženi učinak prema članu 32 st. Pravilnika br. 04/2022 o o postupku regrutacije, izbora i zasnivanja radnog odnosa za administratore sudova. Stoga, PREDLAŽE SE Sudskom Savetu Kosova da se gđi. Jerliu prekine ugovor o radu kao Administratora Osnovnog suda u Gnjilanu, ali da se istoj, uzimajući u obzir kvalifikacije, odredi neka druga pozicija u odgovarajućem sudu ili nekom drugom ogranku suda.”
Navodi podnositeljke zahteva
Podnositeljka zahteva tvrdi da su osporenim pravilnikom SSK-a povređena njena prava koja su zagarantovana članovima 24 [Jednakost pred zakonom] i 49 [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava.
Podnositeljka zahteva tvrdi da: (i) u osporenom pravilniku SSK-a joj je na arbitraran način oduzet mandat koji je dobila na zakonski način aktom o imenovanju od 19.09.2016. godine; (ii) na arbitraran način je bila primorana da potpiše novi ugovor sa ograničenim mandatom od pet (5) godina na osnovu osporenog pravilnika SSK-a.
S tim u vezi, podnositeljka zahteva navodi da: “Dana 29.07.2022. godine sam pozvana od strane SSK-a i u tom momentu sam bila obaveštena u vezi sa sadržajem ugovora kao i u vezi sa posledicama ukoliko ne potpišem isti, novi ugovor sam potpisala pod pritiskom jer, ukoliko ga be bih potpisala, tog istog dana, 29.07.2022. godine automatski bih bila udaljena sa posla, vidi član 5 ugovora.”
Konkretnije, u vezi sa osporenim pravilnikom SSK-a, podnositeljka zahteva tvrdi da: “Problem je u tome što je Sudski savet Kosova dana 31.05.2022. godine usvojio Pravilnik br. 04/2022. Ovim pravilnikom mi se menja status na radnom mestu i od civilnog službenika sa trajnim mandatom ili na neodređeno vreme, postavljaju me za javnog službenika, moj status se menja i sklapa se ugovor na određeno vreme i od civilnog službenika me vraćaju na Zakon o Radu. ”
Podnositeljka zahteva tvrdi da je usvajanjem osporenog pravilnika SSK-a, potonji se pogrešno poziva na Zakon o Javnim službenicima i Presudu Suda u slučaju br. KO203/19.
Podnositeljka zahteva tvrdi da je član 49 Ustava povređen na njenu štetu jer je na jednostran način, bez transparentnosti i u suprotnosti sa zakonom njoj izmenjen ugovor sa neodređenim vremenom na ugovor sa određenim vremenom i promenjen joj je status iz civilnog službenika u javnog službenika.
U vezi sa ne podnošenjem žalbe protiv osporenog pravilnika SKK-a i drugih akata koji proizilaze iz istog a koji su imali efekat na status podnositeljke zahteva, podnositeljka zahteva navodi: “Ja nisam imala nikakvu mogućnost žalbe jer SSK nije ostavio mogućnost žalbe niti prilikom usvajanja Pravilnika, ni prilikom potpisivanja ugovora. Stoga nije bilo mogućnosti da se podnese žalba nigde, jer kad se uradi neki dokument treba se dati mogućnost napadnutim stranama na prigovor ili na žalbu. ”
Podnositeljka zahteva traži stavljanje van snage osporenog pravilnika SSK-a kao i da se ostavi na snazi zakon o civilnim službenicima br. 03/l-149 član 18 osnovni kriterijumi za prijem u civilnu službu Kosova kao i dosadašnji status administratora.
U vezi sa tvrdnjom o diskriminaciji, podnositeljka zahteva dodaje da: “Razlozi su da zbog diskriminacije na radu od strane SSK-a i članova istog. Razlog je protivljenje pravilniku od strane istih, zbog toga tražim da se identitet ne obelodani. ”
Podnositeljka zahteva je takođe tražila da se odredi privremena mera sa obrazloženjem: “Da se usvoji kao osnovan zahtev oštećene strane gđe. Florine Jerliu, Administratora pred Osnovnim sudom u Gnjilanu, tako da do donošenja Rešenja-Presude od strane Ustavnog suda u vezi sa Pravilnikom br. 04/2022 o ‘Postupku regrutacije, izbora i zasnivanja radnog odnosa za administratore sudova’ Ustavni Sud odredi ‘PRIVREMENU MERU’ prema POSLOVNIKU O RADU USTAVNOG SUDA REPUBLIKE KOSOVO br. 01/2018/ Pravilo 56 i 57.”
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 24
[Jednakost pred Zakonom]
“1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.
3. Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.”
Član 49
[Pravo na Rad i Obavljanje Profesije]
“1. Garantuje se pravo na rad.
2. Svako lice ima pravo da slobodno izabere svoju profesiju i radno mesto.”
ZAKON Br. 03/L-202 O UPRAVNIM SPOROVIMA
Član 13
[Upravni spor]
“1. Upravni spor može se pokrenuti samo protiv upravnog akta koji je donesen u drugostepenom upravnom postupku.
2. Upravni spor može se pokrenuti i protiv upravnog akta prvostepenog organa, protiv koga nije dozvoljeno žalba u upravnom postupku.”
Član 14
[Bez naslova]
“Upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ nije doneo odgovarajući upravni akt prema zahtevu ili žalbi stranke, pod uslovima predvidjenim ovim zakonom.”
PRAVILNIK BR. 04/2022 O POSTUPKU REGRUTACIJE I ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA ZA ADMINISTRATORE SUDOVA
Član 1
[Svrha i delokrug]
“1. Ovim Pravilnikom utvrđuju se pravila i procedure za regrutaciju, izbor i zasnivanje radnog odnosa za administratore sudova Republike Kosova, koji uključuje, ali se ne ograničava na: javno objavljivanje pozicije za slobodna radna mesta; izradu, ocenjivanje, organizaciju i administraciju ispita; osnivanje, nadležnosti i mandat Komisije za regrutaciju, Komisije za ponovno razmatranje; i proces verifikacije i ocenjivanje ličnog i profesionalnog integriteta.”
Član 3
[Opšti principi za regrutaciju i izbor administratora]
“1. Savet, u skladu sa ustavnim principima pravosudnog sistema i važećim zakonodavstvom, sprovodi postupke zapošljavanja u otvorenom i konkursnom postupku nakon javnog oglašavanja, izbora i zasnivanja radnog odnosa administratora.
2. Proces regrutacije i izbora administratora treba da obezbedi profesionalizam, integritet, nediskriminaciju, transparentnost, nezavisnost, nepristrasnost, meritokratiju, kao i da odražava multietničku prirodu i principe rodne ravnopravnosti garantovane Ustavom Republike Kosovo, međunarodnim sporazumima i instrumentima Ljudskih prava i sloboda, kao i zakonima koji se primenjuju u Republici Kosovo.”
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, propisane Ustavom, predviđene Zakonom i dalje navedene Poslovnikom o Radu.
Sud se poziva na stavove 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, koji su propisani Zakonom. S tim u vezi, Sud se prvo poziva na član 47. [Individualni zahtevi] Zakona, koji propisuje:
Član 47
[Individualni zahtevi]
“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
“Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Sud se takođe poziva na pravilo 39 (1) (b) Poslovnika o Radu, koje propisuje:
“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[...]
(b) ako su iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva, koja su na raspolaganju po zakonu, protiv pobijene presude ili odluke.”
Sud podseća da pravilo o iscrpljivanju pravnih sredstava prema članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona i pravilu 39 (1) (b) Poslovnika o Radu obavezuje osobe koje žele da podnesu svoj slučaj pred Ustavnim sudom da prvo iskoriste delotvorna pravna sredstva dostupna pred redovnim sudovima protiv osporene presude ili odluke (vidi slučaj Suda KI19/20 podnosilac zahteva Lutfi Shantir, rešenje o neprihvatljivosti od 22. jula 2020. godine, stav 35)
Na taj način, redovnim sudovima se pruža mogućnost da spreče ili isprave njihove greške, putem redovnih sudskih postupaka, pre nego što slučaj pređe na Ustavni sud. Ovo pravilo se zasniva na pretpostavci izraženoj u članu 32. Ustava i članu 13. EKLJP-a, da u domaćem zakonodavstvu postoje dostupna pravna sredstva koja se mogu koristiti pred redovnim sudovima u vezi sa navodnim povredama bez obzira da li su odredbe EKLJP-a uvrštene u nacionalnim zakonima ili ne (vidi, slučaj Ustavnog suda br KI19/20 podnosilac zahteva Lutfi Shantir, citirano iznad, stav 36; vidi, takođe slučaj ESLJP-a Aksoy protiv Turske, br. 21987/93 presuda od 18. decembra 1996. godine, stav 51).
Načelo je da mehanizam zaštite koji je kreiran od strane Ustavnog suda treba biti supsidarnog karaktera u odnosu na redovni pravosudni sistem koji štiti ljudska prava (vidi slučaj Suda KI19/20 podnosilac zahteva Lutfi Shantir, citirano iznad, stav 37; i vidi, takođe slučaj ESLJP-a, Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 5493/72, presuda od 7. decembra 1976. godine, stav 48).
Na osnovu člana 113.7 Ustava, podnosilac zahteva treba da ima neki redovan put do pravnih sredstava koja su na raspolaganju i koja su dovoljna da bi se osigurala mogućnost da se isprave navode greške. Postojanje takvih pravnih sredstava mora biti sasvim sigurno ne samo u teoriji već i u praksi, a ako to nije tako, onda će ovim pravnim sredstvima nedostajati potrebna dostupnost i efikasnost (vidi slučaj Suda KI19/20 podnosilac zahteva Lutfi Shantir, citirano iznad, stav 38; i takođe vidi slučajeve ESLjP-a, Vernillo protiv Francuske, br. 11889/85, presuda od 20. februara 1991. godine, stav 27 i Dalia protiv Francuske, br. 154/1996/773/974, presuda od 19. februara 1998. godine, stav 38).
Na Sudu je da ispita dali su pravna sredstva bila iscrpljena, i dali je pravno sredstvo bilo delotvorno, na raspolaganju u teoriji i praksi u relevantno vreme, to jest, da je bilo dostupno, da je moglo ispraviti povrede u odnosu na prigovore podnosioca zahteva i da je omogućavalo razumne izglede za uspeh (vidi slučaj Suda KI19/20 podnosilac zahteva Lutfi Shantir, citirano iznad, stav 39; i takođe vidi slučaj ESLjP-a, Civet protiv Francuske br. 29340/95 presuda od 28. septembra 1999. godine, stavovi 42-44).
Međutim, kada je pravno sredstvo predviđeno zakonom, na podnosiocu zahteva je da dokaze da je pravno sredstvo na koje predviđeno zakonom bilo doista iscrpljeno ili je iz nekog razloga bilo nedostupno i ne delotvorno u osobitim okolnostima predmeta ili su postojale posebne okolnosti zbog kojih su on ili ona bili oslobođeni uslova iscrpljenja pravnih sredstava (vidi slučaj Suda KI19/20 podnosilac zahteva Lutfi Shantir, citirano iznad, stav 40).
Sud podseća na obrazloženje podnositeljke zahteva u vezi sa neiscrpljenjem pravnih sredstava: “ Ja nisam imala nikakvu mogućnost žalbe jer SSK nije ostavio mogućnost žalbe niti prilikom usvajanja Pravilnika, ni prilikom potpisivanja ugovora. Stoga nije bilo mogućnosti da se podnese žalba nigde, jer kad se uradi neki dokument treba se dati mogućnost napadnutim stranama na prigovor ili na žalbu. ”
Sud primećuje da u okolnostima konkretnog slučaja, primenljivi zakoni se pozivaju na pravna sredstva koja su propisana u Zakonu br. 03/L-202 o Upravnim sporovima (u daljem tekstu: ZUS) koje je potencijalno podnositeljka zahteva mogla da iscrpi pre nego što se obratila ovom Sudu. Sud naglašava da i članovi 13. i 14. ZUS-a koji se odnose na mogućnost pokretanja upravnog spora, utvrđuju: (i) da se upravni spor može pokrenuti samo protiv upravnog akta donetog u drugostepenom upravnom postupku; (ii) da se upravni spor može pokrenuti i protiv upravnog akta prvostepenog organa protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku; i (iii) da se upravni spor može pokrenuti i onda kada nadležni organ nije doneo odgovarajući upravni akt prema zahtevu ili žalbi stranke, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (vidi slučaj Suda KI147/18, podnosilac zahteva Arbër Hadri, Rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2019. godine, stavovi 52 i 53).
Sud smatra da teret dokazivanja pada na podnositeljku zahteva, to jest da ona mora da dokaže zašto pravna sredstva na raspolaganju nisu dovoljno izvesna ne samo u teoriji nego i u praksi i zašto nisu dostupna i delotvorna. U okolnostima konkretnog slučaja, Sud smatra da podnositeljka zahteva nije pružila nijedan argument u vezi sa gore navedenim pravnim sredstvima i da nije argumentovala zašto ta pravna sredstva nisu u stanju da pruže rešenje, odnosno ne pružaju nijednu razumnu mogućnost za uspeh u vezi sa njenim navodima o ustavnoj povredi (vidi slučaj Suda KI147/18, podnosilac zahteva Arbër Hadri, citirano iznad, stavovi 56 i 57).
Sud ocenjuje da je u okolnostima ovog konkretnog slučaja, podnositeljka zahteva u skladu sa supsidarnim karakterom individualne ustavne žalbe trebala pre svega da ospori osporeni pravilnik SSK-a i akte koji su proistekli is potonjeg (ugovor na određeno vreme i ocena ad hoc Komisije) u postupku pred redovnim sudovima, kako je to i propisano zakonima na snazi. Sud je u svojoj sudskoj praksi dosledno držao stav da redovni sudovi imaju nadležnost da ocenjuju zakonitost podzakonskih akata kao što je osporeni Pravilnik SSK-a (vidi slučaj Suda KI10/22 podnosilac zahteva Sindikat Instituta za sudsku medicinu, Presuda od 18. jula 2022. godine, stavovi 76-82).
Sud nalazi da podnositeljka zahteva nije uspela da obrazloži zašto joj redovni pravni lekovi pred redovnim sudovima iz nekog razloga nisu bili dostupni ili su bili neefikasni u posebnim okolnostima slučaja ili da su postojale posebne okolnosti zbog kojih bi bila oslobođena obaveza da se iscrpe sva pravna sredstva.
Na osnovu gore navedenog, Sud zaključuje da se zahtev podnositeljke zahteva treba proglasiti neprihvatljivim jer nisu iscprljena sva pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20 i 47 Zakona kao i u skladu sa pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o Radu.
Zahtev za privremenu meru
Sud se poziva na član 116.2 [Pravni efekat Odluka] Ustava i član 27 [Privremene mere] Zakona koji propisuju:
Član 116 [Pravni efekat Odluka]
"[...]
2. Dok god je procedura u postupku pred Ustavnim sudom, sud može privremeno prekinuti primenu spornog postupka ili zakona, dok god se ne donese sudska odluka, ukoliko smatra da je primena takvih spornih zakona može uzrokovati nepopravljivu štetu.
[...]
Član 27 [Privremene mere]
1. Ustavni sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke može doneti odluku o primeni privremenim merama u odnosu na neko pitanje koje je predmet postupka, ukoliko su te mere neophodne za otklanjanje rizika ili nepopravljive štete, ili je preuzimanje ovakvih privremenih mera u javnom interesu.
2. Trajanje privremenih mera treba biti opravdano i proporcionalno."
Sud se takođe poziva i na pravilo 57 (5) [Donošenje odluke o privremenim merama] Poslovnika o Radu, koje propisuje: “(5) Ukoliko strana koja zahteva privremene mere, nije predočila neophodno da to pokaže, Sud odbija zahtev za privremenu meru.”
Sud je već ustanovio da je zahtev podnositeljke zahteva neprihvatljiv zbog neiscrpljenja svih pravnih sredstava, stoga, zahtev za privremenu meru se treba odbiti.
Zahtev za neobelodanjivanje identiteta
U vezi sa neobelodanjivanem identiteta, Sud primećuje da je podnositeljka zahteva tvrdila da: “ Razlozi su da zbog diskriminacije na radu od strane SSK-a i članova istog. Razlog je protivljenje pravilniku od strane istih, zbog toga tražim da se identitet ne obelodani.”
Sud, pozivajući se na tvrdnje podnositeljke zahteva koje su navedene iznad, ceni da ista nije navela neke ubedljive razloge i, objektivno gledajući, sadržaj zahteva ne prikazuje neki razlog ili činjenicu za usvajanje zahteva za neobledanjivanje identiteta.
Samim tim, zahtev podnositeljke zahteva za neobelodanjivanje identiteta se treba odbiti.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članovima 113.7 i 116.2 Ustava, članovima 20, 27 i 47 Zakona i u skladu sa pravilima 39 (1) (b), 57 (5) i 59 (2) Poslovnika o radu, dana 12. aprila 2023. godine, jednoglasno:
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA ODBIJE zahtev za određivanje privremene mere;
DA ODBIJE zahtev za neobelodanjivanje identiteta;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Safet Hoxha Gresa Caka-Nimani
Florina Jerliu
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Nisu iscrpljena pravna sredstva
Upravni