USTAVNI SUD

KI63/21, Podnosilac zahteva: Hysen Metahysa, Ocena ustavnosti Obaveštenja GJ.A.nr.29/21 Osnovnog suda u Peći-ogranak u Istoku, od 3.februara 2021. godine, u vezi sa izvršenjem presude  Vrhovnog suda  Pml.br.112/2015, od 22.juna 2015. godine.

KI63/21, Rešenje o neprihvatljivosti od  od 7. oktobra  2021. godine, objavljena 12. novembar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ratione materiae, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština spora pred redovnim sudovima odnosila na krivični postupak koji je vođen  za krivično delo “uzimanje mita iz člana 343. stav 2. u vezi sa članom 23. Krivičnog zakona kosova (u daljem tekstu KZK-a,)”, koje su kao pripadnici Policijske službe kosova, navodno počinili  podnosilac zahteva i lice I.G. S tim u vezi, vođena su tri sudska postupka, od kojih se; prvi sudski postupk  odnosio na krivični postupka u kome se utvrđivala  krivična odgovornost podnosioca zahteva i lica I.G., drugi sudski postupak je Krivični postupak protiv lica M.M., vlasnika kamiona koji je navodno dao mito licu I.G., navodnom saučesniku podnosioca zahteva u izvršenju krivičnog dela,  dok se treći sudski postupak odnosio na zahtev  podnosioca za preispitivanje krivičnog postupka u kome su on i lice I.G.,  osuđeni. U vezi dugog sudskog postupka, Sud mora da naglasi i jos jednu bitnu činjenicu, a to je, da je  podnosilac uz zahtev  sudu dostavio i presudu Osnovnog suda  P.br.497/13 u vezi sa krivičnim  postupkom   u kome se on ne pojavljuje kao direktna stranka u postupku, ali je sam ishod tog krivičnog  postupka imao direktne implikacije na treći sudski postupak koji je podnosilac pokrenuo zahtevom za preispitivanje krivičnog postupka. To je Krivični postupak protiv lica M.M., vlasnika kamiona koji je navodno dao mito licu I.G., navodnom saučesniku podnosioca zahteva u izvršenju krivičnog dela, koji će takođe biti posebno predstavljen u okviru činjeninog stanja.

Upravo imajući u vidu tu činjenicu podnoslac zahteva je pred Osnovnim sudom pokrenuo postupka za preispitivanje krivičnog postupka, smatrajući da je sama činjenica što  je lice MM proglašeno krivim za izvršenje  krivičnog dela  “lažna izjava iz člana 307. stav 1. KZK-a”, jeste dovoljan dokaz koji sud mora uzeti u obzir prilikom ocenjivanje ispunjenja  uslova za ponovno otvaranje krivičnog postupka.

Taj zahtev su odbili Osnovni sud, Apelacioni sud, kao i Vrhovni sud, smatrajući da nema uslova za ponovno  otvaranje postupka iz činjenice što je lice MM bilo osuđeneo u nekom drugom krivičnom postupku zbog krivičnog dela “lažna izjava iz člana 307. stav 1. KZK-a”,koja nema dodirne tačke sa samim slučajem podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva je pred sudom naveo da su mu ovakvim odlukama redovnih sudova povređena ustavna prava garantovana članom 31 Ustava kao i člnaom 32 Ustava.

Sud je ocenjujući navode podnosioca zahteva u kontekstu navedenih povreda članova ustava, morao je da utvrdi da li je sudski postupak u vezi sa otvaranjem krivičnog postupka zaštićen članom 31 Ustava i članom 6 EKLjP. Sud se prilikom analize navoda podnosioca, pozvao na principe i načela člana 6 EKLjP, kao i svoju praksu  te je shodno tome i zaključio da redovni sudovi  u postupku po zahtevu za obnavljanjanje postupka odlučuju isključivo o pitanju da li zahtev za obnavljanje postupka ispunjava  proceduralnih  uslova kako bi on bio usvojen, a ne o „građanskim pravima i obavezama“ podnosioca u smislu značenja prava na pravično suđenje člana 31 Ustava i člana 6 EKLjP. Pored toga  Sud se pozvao na sudsku praksu ESLJP-a koja utvrđuje da se član 6 EKLjP ne primenjuje na postupke ponavljanja slučaja, i to iz razloga što, osoba čija je kazna postala pravosnažna, i koja podnese zahtev da se ponovo pokrenetnjen slučaj, nije „optužena za krivično delo“ u smislu člana 6 (vidi: slučaj ESLJP, Franz Fischer protiv Austrije, br. 27569/02, od 6. maja 2003. godine).

Sud je zaključio da se navodi podnosioca  zahteva u odnosu na sudski postupka koji su sudovi vodili po njegovom zahtevu za obnavljanje postupak  nisu  ratione materiae u skladu sa članom 31. Ustava i  u vezi sa članom 6 EKLJP.

Dok čto se tice drugog navoda podnosioca zahteva koji je u vezi sa povredom člana 32 Ustava, Sud je tokom analize  zaključio da su njegove tvrdnje neosnovane iz činjenice što je on imao pravne lekove ali ih kao takvi nije koristio u cilju ostvarivanja svojih prava, te je shovdno tome,  Sud njih proglasio  kao  (ii) „očigledni ili evidentni nedostatak povrede“;navode, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.