Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 21. septembra 2023. godine
Br. ref.: RK 2261/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KO147/22
Podnosilac
Vrhovni sud Republike Kosovo
Ocena ustavnosti člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Vrhovni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: relevantni sud), a potpisao ga je njegov predsednik, Enver Peci.
Osporeni zakon
Relevantni sud izražava sumnju u pogledu ustavnosti člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini (u daljem tekstu: osporeni zakon ili osporeni statut).
Osporeni statut je usvojen od strane Skupštine Kosova i stupio je na snagu 2012. godine, dok je osporeni zakon usvojen od strane Skupštine Republike Kosovo i stupio na snagu 24. septembra 2011. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju u Republici Kosovo br. 04/L-037, koji su navodno u suprotnosti sa članovima 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavu 8. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 51. (Tačnost podneska), 52. (Postupak pred sudom) i 53. (Odluka) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon), kao i na pravilu 75. [Podnesak u skladu sa stavom 8 člana 113. Ustava i članovima 51., 52. i 53. Zakona] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15. dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnik o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, i dalje će se primenjivati u predmetima registrovanim u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ako su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.
Postupak pred Sudom
Dana 28. septembra 2022. godine, relevantni sud je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 10. oktobra 2022. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR.K0147/22] imenovala sudiju Selvetu Gërxhaliu-Krasniqi za sudiju izvestioca, a odlukom [br. KSH.KO147/22] Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Safet Hoxha (članovi).
Dana 26. oktobra 2022. godine, Sud je o registraciji zahteva obavestio (i) relevantni sud; (ii) predsednicu Republike Kosovo; (iii) premijera Republike Kosovo; (iv) Skupštinu Republike Kosovo; (v) ombudsmana; i (vi) VD Univerzitet u Prištini.
Dana 26. oktobra 2022. godine, Sud je obavestio VD generalnog sekretara Univerziteta u Prištini o registraciji zahteva i pružio mu priliku da dostavi svoje komentare do 10. novembra 2022. godine.
Dana 10. novembra 2022. godine, VD generalnog sekretara Univerziteta u Prištini (UP) je dostavio komentare UP-a.
Dana 11. novembra 2022. godine, ombudsman je dostavio Sudu svoje komentare, iznete u “Mišljenju ombudsmana o zahtevu Vrhovnog suda upućenom Ustavnom sudu u vezi sa ocenom usaglašenosti člana 17. stav 1. Zakona br. 04/L-037 o visokom obrazovanju u Republici Kosovo u vezi sa članom 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini sa Ustavom Republike Kosovo”.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo i tom prilikom je otpočeo njegov mandat u Sudu.
Dana 18 maja 2023. godine, sudija Enver Peci je na osnovu člana 18. (Isključivanje sudije) Zakona o Ustavnom sudu tražio svoje izuzeće iz odlučivanja u slučaju KO147/22.
Dana 18 maja 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. KK Xx/23] usvojila zahtev za izuzeće iz odlučivanja u slučaju KO147/22 koji je podneo sudija Enver Peci.
Dana 7. juna 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i zatražilo je dopunu izveštaja.
Dana 30. avgusta 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Podnosilac zahteva, odnosno relevantni sud je u svom zahtevu za incidentalnu kontrolu ustavnosti člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini, u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju u Republici Kosovo br. 04/L-037, tražio od Suda “da isti Sud oceni i eventualno proglasi da je gore navedena zakonska odredba u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Kosovo”. S tim u vezi, relevantni sud je u svom zahtevu izneo i hronologiju slučaja pred redovnim sudovima Kosova i u tom slučaju izrazio sumnju u pogledu usaglašenosti Statuta sa članovima 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP.
Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 27. aprila 2018. godine, Univerzitet u Prištini raspisao konkurs za izbor akademskog osoblja, na koji se prijavio F.H. za radno mesto profesora asistenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini “Hasan Prishtina” za predmete: (i) Krivično pravo – Posebni deo, (ii) Pravna klinika iz krivičnog prava (iii), Pravna klinika iz krivičnog prava. F.H. je imao zvanje profesora asistenta od 2014. godine na Univerzitetu “Kadri Zeka” u Gnjilanu.
Dana 29. maja 2018. godine, Stručna komisija za vrednovanje, imenovana odlukom Veća Pravnog fakulteta, dala je pozitivnu ocenu za izbor F.H. za nastavnika predmeta “Krivično pravo” i nekoliko drugih krivičnih predmeta, zaključivši da on u najboljoj meri ispunjava uslove.
Dana 13. jula 2018. godine, Veće Pravnog fakulteta je predložilo Senatu UP-a izbor F.H. za profesora asistenta, u skladu sa izveštajem Komisije za vrednovanje.
Dana 27. novembra 2018. godine, Senat UP-a je obavestio kandidata F.H. o odluci [br. prot.: 4/472] od 5. oktobra 2018. godine o odbijanju izbora u akademsko zvanje profesora asistenta zbog neispunjenja uslova predviđenih članom 177. tačka 6. Statuta UP-a, koji se odnose na starosnu dob, gde se traži da kandidat nije stariji od 50 godina.
Dana 3. decembra 2018. godine, F.H. je u roku izjavio žalbu Komisiji za žalbe i predstavke UP-a, protiv odluke br. 4/472, ali ta Komisija nije donela odluku u roku.
Dana 8. januara 2019. godine, F.H. je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini radi poništenja odluke Senata. F.H. je u svojoj tužbi naveo da je odluka Senata pravno neodrživa i da je u suprotnosti sa članovima 24. i 49. Ustava, pošto je isti tvrdio da je diskriminisan zbog godina starosti, pri čemu mu je uskraćeno i pravo na rad. F.H. je takođe tražio da se uvede i mera obezbeđenja, kojom bi se Univerzitet u Prištini obavezao da obustavi izbor nastavnika za predmet “Krivično pravo”.
Dana 17. decembra 2020. godine, Osnovni sud u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud) doneo je presudu [C. br. 35/19], kojom je: (I) usvojio u celosti kao osnovan tužbeni zahtev tužioca F.H.; (II) poništio, kao nezakonitu, odluku (obaveštenje) Senata UP-a, pod brojem [br. 4/472] od 5. oktobra 2018. godine, kojom je odbijena kandidatura tužioca za radno mesto profesora asistenta na UP-u; (III) obavezao tuženog – UP da tužiocu F.H. nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 290,00€, u roku od sedam (7) dana od dana prijema te presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Nakon izvođenja dokaza, Osnovni sud je primetio da je između stranaka sporna samo zakonitost odbijanja imenovanja kandidata F.H. zbog njegovih godina starosti i isti je došao do zaključka da je kandidat F.H., “[...] izuzev uslova godina starosti, ispunio sve kriterijume konkursa za izbor na ovo radno mesto, počev od kriterijuma naučnog zvanja, naučnih publikacija, radnog iskustva u nastavnom procesu u visokom obrazovanju, a nisu sporne ni njegove nastavničke veštine”.
Po oceni Osnovnog suda, utvrđivanje kriterijuma starosne granice niže od starosne granice za odlazak u penziju za radno mesto profesora asistenta u suprotnosti je sa Zakonom br. 04/L-037 o visokom obrazovanju i Zakonom br. 03/L-212 o radu. Takvo utvrđenje se, prema njemu, može vršiti samo zakonom - a statut nije zakon – onda kada to zahteva priroda posla ili nužnost zaštite zdravlja zaposlenih, ali i legitimni ciljevi koje poslodavac može imati. Naime, Sud je ocenio da je kriterijum u suprotnosti i sa Zakonom br. 05/L-021 o zaštiti od diskriminacije, jer je starosni kriterijum utvrđen samo za one koji po prvi put zasnivaju radni odnos, odnosno za eksterne a ne interne kandidate, a to predstavlja drugačiji tretman, odnosno nepovoljniji za eksterne kandidate. Ovo je okvalifikovao kao diskriminaciju, koju EKLJP zabranjuje. Nadalje, Osnovni sud je naglasio da je F.H. bio profesor asistent na Univerzitetu “Kadri Zeka”, a zvanje koje je stečeno na javnom univerzitetu trebalo bi da važi i na drugim univerzitetima.
Neutvrđenog datuma, UP je podneo žalbu protiv presude C. br. 35/19 Osnovnog suda, navodeći da je došlo do pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene pravnih odredbi.
S druge strane, tužilac F.H. je dostavio odgovor na žalbu i predložio da Apelacioni sud odbije žalbu kao neosnovanu i da potvrdi presudu Osnovnog suda.
Dana 9. juna 2021. godine, Apelacioni sud je doneo presudu [Ac. br. 1360/21] kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu UP-a i potvrdio gore navedenu presudu Osnovnog suda, argumentujući da je pravno stanovište prvostepenog suda pravilno i zakonito, da presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka, niti onima koje je navela stranka i da je materijalno pravo pravilno primenjeno.
Prema Apelacionom sudu, prvostepeni sud je utvrdio sve činjenice u predmetu i obrazložio je iste. Uvek prema tom sudu, ograničenje u pogledu starosti od pedeset godina je diskriminatornog karaktera i u suprotnosti sa relevantnim zakonodavstvom.
Univerzitet u Prištini je podneo reviziju protiv gore navedene presude na osnovu bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
S druge strane, tužilac F.H. je u odgovoru na reviziju tražio od Osnovnog suda da odbaci reviziju kao nedozvoljenu ili da se revizija odbije kao neosnovana.
Dana 26. septembra 2021. godine, Vrhovni sud Republike Kosovo je doneo rešenje [Rev. br. 505/2021] kojim je obustavio rad do donošenja odluke od strane Ustavnog suda Republike Kosovo.
Dana 28. septembra 2022. godine, Vrhovni sud je podneo zahtev Ustavnom sudu za ocenu usaglašenosti člana 17.1. Zakona br. 04/L-037 o visokom obrazovanju u Republici Kosovo u vezi sa članom 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini sa Ustavom.
Navodi relevantnog suda
Suština zahteva relevantnog suda odnosi se na ocenu usaglašenosti člana 17.1. Zakona o visokom obrazovanju u Republici Kosovo br. 04/L-037 u vezi sa članom 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini sa Ustavom, predlažući da se “oceni i eventualno proglasi da je gore navedena odredba u suprotnosti sa odredbama Ustava”.
Relevantni sud naglašava da je prvostepeni sud smatrao da je primena člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini diskriminatorna i u suprotnosti sa odredbama člana 22, 24. stav 1. i 2, člana 49. stav 1. i 53. Ustava, odredbama EKLJP-a, a potom se sa ovim nalazom i pravnim stavom složio i drugostepeni sud i odbio žalbu.
Relevantni sud naglašava da je pre odlučivanja “o pravnom stavu nižestepenih sudova, u ovoj fazi postupka utvrdio da je Ustavni sud, po Ustavu, konačni autoritet za tumačenje Ustava i za konačno tumačenje usaglašenosti zakona sa Ustavom. Vrhovni sud Kosova smatra da su nižestepeni sudovi, kada su razmatrali usaglašenost ove norme sa Ustavom prekoračili nadležnost jer takav zadatak pripada Ustavnom sudu. Vidi presudu u slučaju br. KI207/19, podnosilac Socijaldemokratska INICIJATIVA, Alijansa Novo Kosovo i Stranka za pravdu, ocena ustavnosti presuda [A.A.U.ZH. br. 20/2019 od 30. oktobra 2019. godine i A.A.U.ZH. br. 21/2019 od 5. novembra 2019. godine] Vrhovnog suda Republike Kosovo”.
Relevantni sud je naglasio da je odredba koju treba oceniti povezana sa primenom člana 177. tačka 1.6. Statuta, koji predviđa da kandidat koji se bira po prvi put u zvanje profesora asistenta ne sme da bude stariji od 50 godina. Prema tom sudu, meritorna odluka je direktno povezana sa osporenom zakonskom normom, zbog čega sud ne može da odluči povodom revizije pre nego što Ustavni sud donese odluku.
Shodno tome, iako relevantni sud tvrdi da su nižestepeni sudovi prekoračili svoje nadležnosti jer je ocena usaglašenosti norme sa Ustavom zadatak Ustavnog suda, isti, takođe, ističe da je “[...] meritorna odluka u konkretnom slučaju direktno povezana sa gore navedenom osporenom zakonskom normom, tako da Vrhovni sud ne može da odluči povodom revizije dok Ustavni sud Republike Kosovo ne donese meritornu odluku u vezi sa ovim zahtevom, zbog čega će u Vrhovnom sudu do donošenja odluke od strane Ustavnog suda u smislu člana 52. Zakona, postupak pred ovim sudom, kao sudom koji je podneo zahtev biti obustavljen u predmetima koji čekaju na ocenu ove odredbe”.
Komentari koje je dostavio Univerzitet u Prištini
U komentarima koje je dostavio UP, navodi se da je Univerzitet primenio član akta koji je na zakonit način usvojen od strane Skupštine Republike Kosovo. S obzirom na to ovaj član Statuta UP-a predviđa da kandidat koji se po prvi put bira u zvanje profesora asistenta ne može biti stariji od 50 godina, prijem kandidata F.H. predstavljalo bi kršenje Statuta i protivzakonito favorizovanje u odnosu na druge kandidate i to bi podrazumevalo krivičnu odgovornost za članove Senata UP-a. Ako Statut sadrži ustavne povrede, onda im, prema UP-u, nedostaje pasivna legitimacija jer tužena strana mora da bude Skupština koja je usvojila taj Statut.
U nastavku, UP je argumentovao da “Na osnovu nadležnosti utvrđene u članu 65. Ustava Republike Kosovo i obaveze iz člana 17. Zakona br. 04/L-037 o visokom obrazovanju u Republici Kosovo, Skupština Republike Kosovo je kao opšti akt i akt ekvivalentan zakonu, usvojila Statut Univerziteta u Prištini "Hasan Prishtina", kao akt na osnovu kog funkcioniše Univerzitet i na osnovu kog akta je obezbeđena autonomija Univerziteta u Prištini. Članom 177.1.1.6 ovog Statuta utvrđeno je da kandidat koji se bira po prvi put, ne sme biti stariji od 50 godina”.
UP je takođe naglasio da je upravo ovu odredbu primenio Univerzitet kada je odbio izbor kandidata F.H. u akademsko zvanje profesora asistenta. Prema UP-u neprimenjivanje ove odredbe sa njihove strane “predstavljalo bi zakonsku povredu (norme Statuta UP-a) i protivzakonito favorizovanje F.H. u odnosu na druge kandidate”.
Nadalje, UP je argumentovao da se mora oceniti da li je ograničenje starosne dobi utvrđeno Statutom Univerziteta u Prištini određeno na osnovu člana 55. Ustava, koji član je, prema navodima UP-a, Ustavni sud protumačio u slučaju br. K054/20, kada je naglasio da se ograničenje prava može propisati samo zakonom Skupštine, da mora imati legitiman cilj, da je neophodno i srazmerno, i mora biti neophodno u demokratskom društvu. Prema UP-u, svi ovi uslovi su ispunjeni u ovom slučaju.
Po pitanju propisanosti zakonom, UP naglašava sledeće: “U konkretnom slučaju, odredbe Statuta Univerziteta i ograničenja starosne dobi za izbor po prvi put za profesora asistenta, da nije stariji od 50 godina, bile su propisane zakonom zbog toga što je Statut Univerziteta opšti akt (zakon) koji se donosi prema članu 65.1 Ustava, kojim članom je Skupštini dao atribute zakonodavne vlasti. Takođe, Statut Univerziteta u Prištini je bio dostupan svim zainteresovanim stranama, a u ovom slučaju i za F.H. Od 2012. godine, ovaj Statut koji je usvojila Skupština se primenjuje kao takav i o njemu je postojala svestrana prihvatljivost, u smislu uslova i ograničenja koja propisuje, uključujući i ograničenja starosne dobi, kao u konkretnom slučaju”.
U nastavku, UP je istakao da s obzirom na to da je statut opšti akt koji usvaja Skupština na osnovu člana 65.1 Ustava, on se mora tretirati u smislu “zakona”. Uvek prema UP-u, Sud je u slučaju KO 131/12 istakao: "navodno ograničenje u pogledu prava na rad je uvršteno u zakon koji je usvojila Skupština Kosova, koja je državna institucija kojoj je Ustavom dodeljena zakonodavna vlast. Kao takvo, ograničenje je u skladu sa zahtevom da je ograničenje predviđeno zakonom, kao što je propisano u stavu 1. člana 55".
Što se tiče drugog testa ocenjivanja za član 55. Ustava, u vezi sa postojanjem “legitimnog cilja”, UP je naglasio da ograničavanje prava koje teži legitimnom cilju i ima odnos srazmernosti između korišćenih sredstava i određenog cilja jeste dozvoljeno. S tim u vezi, UP je istakao da Statut obezbeđuje univerzitetsku autonomiju, koja podrazumeva pravo na samoregulaciju Univerziteta, na način da to čini statutom i obezbeđuje kvalitet. Pozivajući se na legitiman cilj, UP je naglasio da je u slučaju određivanja starosne granice težio legitimnom cilju, uzimajući u obzir pitanje kvaliteta, odnosno specifičnosti radnog mesta, odnosno akademskog rada. On je argumentovao da teži legitimnom cilju, koji se odnosi na kvalitet, naučni razvoj, akademski razvoj, stvaranje mogućnosti za mlade naučnike, itd. U nastavku, UP takođe navodi: “Određivanje starosne granice je povezano sa specifičnostima radnog mesta, u smislu akademskog napredovanja i razvoja, s obzirom na to da se akademska karijera na UP-u razvija na taj način, počev od najnižeg zvanja asistenta, pa do najvišeg zvanja redovnog profesora”.
U nastavku, u vezi sa trećim pitanjem testa ocenjivanja za član 55. Ustava, koje se odnosi na pitanje srazmernosti, UP naglašava da “određivanje starosne granice od 50 godina za izbor po prvi put profesora asistenta je srazmeran cilju koji se nastoji postići, za povećanje kvaliteta na Univerzitetu. Srazmernost se sastoji u činjenici da proces napredovanja na UP-u, od izbora po prvi put pa do poslednjeg zvanja, zahteva proces skalabilnosti. [...] Moramo istaći činjenicu da se po zakonu penzija stiče sa 65 godina starosti. Tako period od godina starosti kada je dozvoljen izbor u zvanje profesora asistenta do starosne granice za penzionisanje iznosi svega 15 godina. Ovo vreme od 15 godina može biti i kraće, u zavisnosti od toga u kom starosnom dobu dođe do relevantnog izbora. Utvrđivanjem nižih kriterijuma ne bi se postigao cilj srazmernosti i Univerzitet ne bi mogao da uživa eventualne naučne i akademske plodove, proizvode i postignuća profesora starijeg od 50 godina koji je izabran po prvi put, koji može imati od 51 do 64 godine, u zavisnosti od toga u kom starosnom dobu je došlo do njegovog/njenog izbora”.
U svojim komentarima, UP je dalje naglasio: “Iz tog razloga, u smislu cilja kojem teži, ova mera je srazmerna i ne postoji mogućnost da se drugim merama postigne cilj, koji je legitiman, kako je gore objašnjeno, u okviru testa člana 55. Ustava. Opravdanje za ovo kao što je prethodno rečeno predstavlja određena starosna granica kao ograničavajuća koju su postavili svi javni univerziteti na Kosovu za sve asistente. Po analogiji sa argumentacijom konkretnog slučaja, to znači da ako je starosna granica od 50 godina za izbor po prvi put na UP-u u skladu sa Ustavom, onda takvo treba da bude i ograničenje starosne granice za akademsko zvanje asistenta”.
U nastavku, UP navodi da je “[...] ovakvo starosno ograničenje postalo nužno u demokratskom društvu kako bi se povećao kvalitet na Univerzitetu u Prištini i sprečilo da se na Univerzitetu po prvi put imenuju lica koja su starija od 50 godina, koja potencijalno nemaju mogućnost većeg akademskog razvoja, kao oni koji su po prvi put primljeni sa položaja asistenta. Ovo je razlog zašto je, kako je rečeno, na svim javnim univerzitetima u Republici Kosovo ograničena starosna dob za izbor akademskog osoblja, odnosno asistenata – 30 godina, odnosno 28 godina na Univerzitetu u Prizrenu i 50 godina za izbor po prvi put u zvanje profesora asistenta, kao što je bio slučaj sa F.H.”.
Shodno tome, prema UP-u: “Naime, za ovo ograničenje se ni pod kojim okolnostima ne može smatrati da je u suprotnosti sa Ustavom Republike Kosovo i standardima koje je ustanovio Evropski sud za ljudska prava. Ovaj drugačiji tretman u pogledu starosne dobi, ne može se nikako smatrati diskriminacijom. Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava utvrdila je da svaka razlika u tretmanu ne predstavlja diskriminaciju, već samo one razlike koje nemaju objektivno i razumno opravdanje (predmet Molla Sali protiv Grčke, 2018, stav, 135; Fabris protiv Francuske 2013, stav 56; D.H. i drugi protiv Češke Republike, 2007, stav 175 i Hoogendijk protiv Holandije, 2005).”
Konačno, UP je argumentovao da, “Pre svega, prilikom odlučivanja o ovom pitanju, Ustavni sud mora uzeti u obzir i načelo pravne sigurnosti u konkretnom slučaju i eventualne posledice koje ovo pitanje može proizvesti. U svakom slučaju, posledice, prema praksi Ustavnog suda i međunarodnim standardima, ne bi trebalo da budu retroaktivne i da imaju dejstvo za vreme primene odredbe Statuta, sve dok je ona bila na snazi. Svakako, podnosilac ovih komentara smatra da u konkretnom slučaju, odredba Statuta UP-a i Zakona o visokom obrazovanju (kao zakon od vitalnog interesa) nije u suprotnosti sa Ustavom, iz razloga što ispunjava test na osnovu člana 55. Ustava, prakse Ustavnog suda i prakse ESLJP-a”.
Mišljenje ombudsmana o zahtevu Vrhovnog suda dostavljenog Ustavnom sudu u vezi sa ocenom usaglašenosti sa Ustavom Republike Kosovo, člana 17, stav 1. Zakona br. 04/L-037 o visokom obrazovanju u Republici Kosovo, u smislu člana 177, tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini
Ombudsman je prvobitno citirao relevantne odredbe Ustava i relevantnih zakona. Nakon toga se osvrnuo na praksu ESLJP-a, rekavši da “prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, sve razlike u tretmanu, ili propust da se drugačije tretiraju lica u relativno sličnim situacijama ne predstavljaju diskriminaciju, već samo one razlike bez "objektivnog i razumnog opravdanja”. Ombudsman je citirao Sud: “Kada odlučuje o slučajevima diskriminacije, sud primenjuje sledeći test: Da li je postojala razlika u tretmanu lica u analognim ili relativno sličnim situacijama – ili propust da se drugačije tretiraju lica u relativno različitim situacijama? b) Ako je odgovor da, da li je objektivno opravdana takva razlika – ili nepostojanje takve razlike u tretiranju? Da li su upotrebljena sredstva opravdano proporcionalna cilju kome se teži?”.
Suština Mišljenja ombudsmana sastoji se u utvrđenju da “starosni uslov utvrđen članom 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini predstavlja isključujući kriterijum i predstavlja diskriminaciju na osnovu starosne dobi. Dakle, u suprotnosti je sa domaćim zakonodavstvom i međunarodnim standardima. Shodno tome, ova odredba je u suprotnosti sa načelom ustavnosti i zakonitosti, kao i sa načelom pravne sigurnosti”. Ovo utvrđenje potkrepljuje argumentima iznetim u nekoliko stavova, a to su:
[...]
“16. Ombudsman podseća da član 6. Zakona br. 05/L-021 o zaštiti od diskriminacije kaže: "[...] diskriminacijom se ne smatra razlika u tretiranju koja se zasniva na datim razlikama u članu 1. ovog zakona, ali koja kao takva prestavlja realnu i propisanu karakteristiku prilikom zapošljavanja, bilo zbog prirode stručnih aktivnosti ili samog konteksta na koje se vrše određeni stručni poslovi, ukoliko su ta odredba, kriterijum ili praksa opravdani legitimnim ciljem i postoji jedan razuman odnos srazmere između korišćenih sredstava i željenog cilja".
17. Povodom toga, ombudsman naglašava da iz spisa predmeta nije mogao da shvati koja je legitimna svrha različitog tretmana u konkretnom slučaju.
18. Na osnovu gore navedenih zakonskih odredbi, ombudsman naglašava da se starosna diskriminacija javlja kada se, po osnovu njegove/njene starosti, lice tretira nepovoljnije od lica iz druge starosne grupe, u istim ili sličnim okolnostima, bez objektivnog opravdanja koje teži legitimnom cilju.
19. Kada je u pitanju funkcionisanje javnog nosioca visokog obrazovanja, ombudsman primećuje da Zakon br. 04/L-037 o visokom obrazovanju u Republici Kosovo, u članu 17. stav 1. predviđa: "Funkcionisanje i menadžiranje javnog nosioca visokog obrazovanja određuju se statutom predložen od strane Ministarstva i ratifikovan od Skupštine". Član 26. stav 1. istog zakona precizira: "Položaji i zvanje osoblja, kriterije imenovanja i reimenovanja i ostala pitanja u vezi sa ovima, specifikovana su statutom svakog nosioca visokog obrazovanja. One trebaju biti [...] u skladu sa aktuelnim zakonom rada u Republici Kosova". Dakle, autonomija nosilaca visokog obrazovanja da sami biraju akademsko osoblje mora biti u skladu sa Zakonom br. 03/L-212 o radu.
20. Prema članu 26. stav 3. Zakona br. 041/L-037 o visokom obrazovanju u Republici Kosovo, kandidati za akademska zvanja, "trebaju biti u stanju da dokažu jednu uspešnu istoriju predavanja, istraživanja i profesionalne ili umetničke prakse". To znači da se po zakonu zahtevaju samo stručne kvalifikacije za izbor u akademska zvanja, uključujući i zvanje profesora asistenta.
21. Povodom ovog pitanja, ombudsman je analizirao Zakon br. 03/L-212 o radu i primetio da član 3. stav 1. zabranjuje diskriminaciju i utvrđuje: "Diskriminacija je zabranjena u zapošljavanju i u profesiji, vezano sa rekrutovanje u zaposlenosti, treiniranje, promisanje zapošljavanja, uslove zaposlenja, disciplinske mere anuliranja ugovora ili drugih pitanja uređena ovim zakonom i drugim važećim zakonima”.
22. Povodom starosne dobi za zasnivanje radnog odnosa, ombudsman primećuje da Zakon br. 03/L-212 o radu, u članu 7. stav 1. predviđa: "Radni odnos može se zasnovati sa osobama koje su navršile osamnaest (18) godina života". Zakon ne utvrđuje bilo kakvu starosnu granicu za zasnivanje radnog odnosa, osim starosne granice za penzionisanje, koja, prema članu 67. stav 1.4, iznosi 65 godina.
23. Pored toga, Zakon br. 03/L-212 o radu, u članu 8. stav 2, predviđa uslove javnog konkursa za poslodavca u javnom sektoru i utvrđuje: "Konkurs treba da bude ravnopravan za sve ciljane kandidate, bez ikakve diskriminacije, kao što se predviđa ovim zakonom i drugim važećim aktima". Određivanje starosnog uslova u članu 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini ne omogućava da konkurs bude jednak za sve kandidate koji konkurišu za zvanje profesora asistenta.
24. Uzimajući u obzir gore navedene činjenice i zakonske odredbe, ombudsman ističe da Ustav i važeći zakon na Kosovu zabranjuju diskriminaciju ili bilo koju vrstu razlike, isključenja, ograničenja ili preferencije koja ugrožava ostvarivanje prava zagarantovanih Ustavom i važećim zakonima. U konkretnom slučaju, odredba člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini, koja predviđa starosni uslov za izbor u zvanje profesora asistenta, ne omogućava izbor kandidata starijih od 50 godina i na taj način ih diskriminiše uskraćujući im Ustavom zagarantovano pravo na rad.
25. Zaštita prava na rad podrazumeva potpunu primenu kriterijuma stručne sposobnosti i pružanje otvorene i ravnopravne konkurencije u procesu zapošljavanja svih zainteresovanih kandidata. Dakle, obaveza poštovanja ovog prava zahteva izbegavanje mera koje ometaju ili sprečavaju uživanje prave na rad i podrazumeva poštovanje načela jednakosti u postupcima podnošenja prijave za zapošljavanje bez diskriminatornih kriterijuma.
26. Jednakost u zapošljavanju je deo jednakosti pred zakonom. Prema tome, lice, zbog nekog svog ličnog svojstva, odnosno u konkretnom slučaju – njegove starosti, ne može biti lišeno prava na rad, bez objektivnog i razumnog opravdanja, u slučajevima kada postoji legitiman cilj i korišćenjem srazmernih sredstava koja teže tom legitimnom cilju.
27. Prema tome, ombudsman ocenjuje da je odredba člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini, koja predviđa uslove za izbor u zvanje profesora asistenta diskriminatorna i u suprotnosti sa Ustavom i važećim zakonodavstvom. To stoga što predmetna odredba ograničava starosnu dob za zapošljavanje na radnom mestu profesora asistenta na Univerzitetu u Prištini na 50 godina, iako je Zakonom br. 03/L-212 o radu predviđeno da je starosna dob za zapošljavanje u Republici Kosovo od 18 do 65 godina.
28. Ombudsman takođe podseća da je 2010. godine razmatrao jedan slučaj koji je sličan slučaju tužioca. U tom slučaju, ombudsman je preporučio Senatu Univerziteta u Prištini da preispita odluku br. 1/499 od 25. maja 2010. godine, kojom je predviđeno da Univerzitet u Prištini ne zapošljava nastavnike koji su navršili 50 godina života, a koji prethodno nisu imali najmanje tri godine radnog iskustva u univerzitetskom nastavnom procesu. Pošto ombudsman nije dobio odgovor na preporuke, na osnovu člana 132. Ustava Republike Kosovo, članova 1, 3, 6, 15. i 16. Zakona br. 03/L-195 o ombudsmanu, koji je bio na snazi u tom periodu, i članova 9. i 10. stavovi 2. i 3. Zakona br. 03/L-202 o upravnim sporovima; dana 21. decembra 2010. godine, ombudsman je podneo zahtev Vrhovnom sudu Kosova za ocenu zakonitosti odluke da se ne zapošljavaju nastavnici koji su navršili 50 godina života. Prilikom reorganizacije sudskog sistema, Vrhovni sud je delegirao predmet u nadležnost Osnovnog suda u Prištini – Odeljenje za upravne sporove.
29. Na osnovu dokaza i nakon razmatranja tužbenog zahteva ombudsmana, dana 21. decembra 2010. godine, u vezi sa zakonitošću odluke br.1/499 od 25. maja 2010. godine, Senata Univerziteta u Prištini, Osnovni sud u Prištini – Odeljenje za upravne sporove je presudom A.br.1242/2010 od 9. decembra 2013. godine, usvojio kao osnovan tužbeni zahtev ombudsmana i tražio od Univerziteta u Prištini da u ponovljenom postupku postupi po primedbama datim u presudi. Univerzitet u Prištini "Hasan Prishtina" nije postupio po zahtevima iz ove presude Osnovnog suda u Prištini – Odeljenje za upravne sporove, ali nije uložio ni žalbu Apelacionom sudu na presudu A. br. 1242/2010 od 9. decembra 2013. godine, koja je postala pravosnažna.
30. Ombudsman, u konkretnom slučaju, ali i u slučaju tužioca povodom pitanja po kome je Ustavni sud već registrovao slučaj KO147/22, primećuje da Univerzitet u Prištini "Hasan Prishtina", u vezi sa utvrđivanjem kriterijuma definisanog članom 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini, nije uspeo da dokaže da postoji objektivno i razumno opravdanje koje teži legitimnom cilju i da postoji razumna veza srazmernosti između cilja i utvrđivanja dotičnog kriterijuma.
Kriterijumi za zapošljavanje akademskog osoblja u pojedinim zemljama u regionu
31. Ombudsman je primetio da su kriterijumi za zapošljavanje akademskog osoblja u pojedinim zemljama regiona uređeni statutima univerziteta i nijedan od utvrđenih uslova ne ograničava starosnu dob kandidata za izbor na radno mesto nastavnika. U ovim zemljama se kao kriterijum za izbor akademskog osoblja zahtevaju profesionalne veštine, prethodno učešće u nastavnom procesu, objavljeni naučni radovi, naučni i profesionalni doprinos u akademskim institucijama, itd.
• Statut Univerziteta u Tirani u članu 66. utvrđuje zvanja akademskog osoblja, i to: profesor, vanredni profesor, lektor, asistent lektor. Kriterijumi za zapošljavanje osoblja utvrđeni su članom 67. koji kaže: "2. Kandidati moraju da ispunjavaju sledeće opšte kriterijume: a) da imaju punu poslovnu sposobnost; b) da poseduju potrebne stručne sposobnosti za radno mesto za koje konkurišu: c) da imaju završene naučne magistarske i/ili doktorske studije iz iste oblasti; d) da nisu pravosnažnom sudskom odlukom osuđeni za umišljajno izvršenje krivičnog dela; e) da protiv njih nije izrečena disciplinska mera otpuštanja sa posla". Statut ne predviđa nikakvo ograničenje za starosnu dob zaposlenog akademskog osoblja.
• Član 82. Statuta Univerziteta u Zagrebu utvrđuje da su nastavni položaji: docent, vanredni profesor i redovni profesor. Po odluci Rektorskog kolegija i Nacionalnog veća za visoko obrazovanje i tehnološki razvoj, kojom se utvrđuju uslovi za ocenu nastavne i naučne delatnosti u postupku izbora u naučna i nastavnička zvanja, predviđeni su uslovi za izbor u nastavna zvanja. Ti uslovi su: prethodno učešće u nastavnom procesu, objavljivanje naučnih radova i prezentacija radova na skupovima stručnjaka, kao i naučni i profesionalni doprinos delatnosti akademskih institucija. Uslovi ne predviđaju ograničenje starosne granice za sticanje bilo kog od zvanja nastavnika.
• Statut Univerziteta u Beogradu u svom članu 128. predviđa da su zvanja nastavnika: redovni profesor, vanredni profesor i docent. Pravilnikom o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu utvrđeni su uslovi za sticanje zvanja. Ovim uslovima su predviđeni: iskustvo u pedagoškom radu sa studentima, objavljeni naučni radovi i učešće na naučnim i stručnim skupovima. Nijedan od utvrđenih uslova ne ograničava starosnu dob kandidata koji se biraju u zvanje nastavnika.
32. Ombudsman smatra da starosni uslov koji je propisan članom 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini predstavlja isključujući kriterijum i predstavlja diskriminaciju po osnovu starosti. Dakle, u suprotnosti je sa zakonskim normama predviđenim domaćim zakonodavstvom i međunarodnim instrumentima. Shodno tome, ova odredba je u suprotnosti sa načelom ustavnosti i zakonitosti, kao i sa načelom pravne sigurnosti”.
Nadležnost nižestepenih sudova u razmatranju usaglašenosti ove norme sa Ustavom
33. Vrhovni sud Kosova je prilikom razmatranja zahteva za reviziju koji je podneo Univerzitet u Prištini (Rev. br. 505/2022), utvrdio da su pri razmatranju usaglašenosti člana 177. tačka 1.6 Statuta Univerziteta u Prištini sa Ustavom, nižestepeni sudovi prekoračili nadležnost zbog toga što takav zadatak pripada Ustavnom sudu.
34. S tim u vezi, ombudsman primećuje da je Ustavni sud u presudi o slučaju br. KI10/22, prilikom ocene pitanja kontrole ustavnosti i zakonitosti pravnih akata i uloge redovnih sudova u direktnoj primeni ustavnih normi, ponovio svoju praksu, prema kojoj proizilazi da redovni sudovi imaju pravo, a štaviše i obavezu da prilikom vršenja svojih funkcija na početku sude po Ustavu, a zatim prema zakonu. Štaviše, s obzirom na hijerarhiju pravnih normi, redovni sudovi su dužni da tumače pravne norme u skladu sa ustavnim normama (presuda o slučaju KI 10/22, stav 72).
35. Takođe, ombudsman primećuje da je Ustavni sud u presudi o slučaju br. KI10/22, ocenio da se pravo i obaveza primene i tumačenja Ustava priznaje svim sudovima Republike Kosovo, uključujući i Vrhovni sud, kao najvišu sudsku instancu na nivou Republike. Shodno tome, Ustav priznaje nadležnost za tumačenje Ustava, kao i nadležnost za tumačenje zakona u skladu sa Ustavom, svim sudovima i drugim javnim organima u Republici Kosovo. Međutim, Ustavni sud je jedini organ u Republici Kosovo sa isključivim ustavnim ovlašćenjima da ukine zakon ili pravnu normu, kao i da konačno tumači Ustav i saglasnost zakona s njim (presuda od slučaju KI10/22, stav 73).
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Statut Univerziteta u Prištini “Hasan Prishtina”
Član 177.
1. Za zvanje profesora asistenta kandidat mora da ispunjava sledeće uslove:
1.1. Da ima zvanje doktora nauke, (Na fakultetu umetnosti njemu ekvivalentno);
1.2. Da ima odabrani broj monografija i publikacija recenziranih u međunarodnim naučnim ili umetničkim časopisima sa najmanje jednim glavnim radom objavljenim i recenziranim u međunarodnim časopisima, kao prvi autor ili korespondent;
1.3. Da je stvarao umetnička dela ili da je imao javne prezentacije, kada je u pitanju Fakultet umetnosti;
1.4. Da pokazuje nastavne veštine.
1.5. Da ima najmanje tri godine radnog iskustva u nastavnom procesu u visokom obrazovanju.
1.6. Kandidat koji se bira po prvi put, ne sme biti stariji od 50 godina.
Zakon br. 03/L-212 o radu
Član 3.
Definicije
1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1.17. Diskriminacija - sve razlike, isključenja ili davanja prednosti na osnovu rase, boje, pola, vere, starosti, porodičnog stanja, političkog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, jezika ili sindikalnog članstva, koja ima snagu poništavanja ili ne davanja istih mogućnosti u zapošljavanju ili u profesiji ili stručno uzdizanje.
Član 5.
Zabrana diskriminacije u zapošljavanju
1. Diskriminacija je zabranjena u zapošljavanju i u profesiji, vezano sa rekrutovanje u zaposlenosti, treiniranje, promisanje zapošljavanja, uslove zaposlenja ,disciplinske mere anuliranja ugovora ili drugih pitanja uređena ovim zakonom i drugim važećim zakonima.
Član 8.
Javni konkurs
1. Poslodavac u javnom sektoru dužan je da objavljuje javni konkurs uvek kada prima posloprimca i zasniva radni odnos.
2. Konkurs treba da bude ravnopravan za sve ciljane kandidate, bez ikakve diskriminacije, kao što se predviđa ovim zakonom i drugim važećim aktima.
Zakon br. 04/L-037 o visokom obrazovanju u Republici Kosovo
Član 2.
Načela
1. Pružanje visokog obrazovanja u Republici Kosovo je zasnovano na sledećim načelima:
1.2. ravnopravnost pred zakonom za sve nosioce visokog obrazovanja;
1.3. ravnopravne mogućnosti za sve studente i osoblja u institucijama visokog obrazovanja bez diskriminacije.
Član 6.
Nadležnosti i odgovornosti Ministarstva za pružanje visokog obrazovanja
1. [...] Ministarstvo je odgovorno za:
1.2. regulisanje javnih i privatnih nosioca visokog obrazovanja i usvajanje njihovih statuta. Statuti vidi univerziteta i bilo kog podnosioca zahteva za titulu ‘univerzitet’ treba biti ratifikovano od Skupštine;
Član 17.
Statut nosioca visokog obrazovanja
1. Funkcionisanje i menadžiranje javnog nosioca visokog obrazovanja određuju se statutom predložen od strane Ministarstva i ratifikovan od Skupštine Ovaj statut može se menjati u skladu sa njegovim odredbama i odobravanjem i ratifikovanjem od strane Skupštine.
[...]
5. Statut svakog nosioca visokog obrazovanja koji se finansira od strane javnih fondova obezbeđuje sprovođenje dolenavedenih principa od strane nosioca:
5.1. . ravnopravne mogućnosti za zaposlenje i ravnopravan pristup studiranju i naučnom istraživanju bez diskriminacije.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud će prvo razmotriti da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje propisani Zakonom i Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 8. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
(…)
8. Sudovi su ovlašćeni da, Vrhovnom sudu, podnesu slučajeve koji se tiču saglasnosti nekog zakona sa Ustavom, ako je ta saglasnost primećena tokom sudskog postupka i ako relevantni sud nije siguran u saglasnost spornog zakona sa Ustavom i samo ako odluka relevantnog suda zavisi od saglasnosti zakona.
Sud se poziva na članove 51, 52. i 53. Zakona, kojima je utvrđeno:
Član 51.
Tačnost podneska
1. Podnesak podnešen u skladu sa članom 113, stav 8 Ustava, podnosi sud samo ukoliko se sporni zakon treba direktno primeniti u postupku koji je deo predmeta razmatranja i samo ukoliko je zakonitost spornog zakona preduslov za donošenje odluke od strane suda.
2. Podnesak treba jasno da navede odredbe zakona za koje se smatra da nisu u saglasnosti sa Ustavom.
Član 52.
Postupak pred sudom
Nakon podnošenja podneska u skladu sa Članom 113, paragraf 8 Ustava, postupak pred redovnim sudom se prekida do donošenja odluke Ustavnog suda.
Član 53.
Odluka
Ustavni sud donosi odluku samo o saglasnosti zakonskih odredbi sa Ustavom, a ne o ostalim činjeničnim ili pravnim pitanjima koja se tiču spora koji se vodi u nekom redovnom sudu.
Sud, takođe, uzima u obzir pravilo 75. Poslovnika, kojim je utvrđeno:
Pravilo 77.
[Podnesak u skladu sa stavom 8 člana 113. Ustava i članovima 51., 52. i 53. Zakona]
(1) Zahtev koji je podnet po ovom pravilu mora da ispunjava kriterijume utvrđene stavom (8) člana 113. Ustava i članovima 51. (Tačnost podneska), 52. (Postupak pred sudom) i 53. (Odluka) Zakona.
(2) Zahtev koji je podnet po ovom pravilu ima suspenzivno dejstvo.
(3) Svaki sud Republike Kosovo može podneti zahtev po ovom pravilu, pod uslovom: (a) da se sporni zakon mora direktno primeniti od strane suda u vezi sa pitanjem koje je deo predmeta koji se razmatra; i(b) da je zakonitost spornog zakona preduslov za donošenje odluke od strane dotičnog suda.
(4) Zahtev koji se podnosi po ovom pravilu treba da navede za koje se odredbe osporenog zakona smatra da su u suprotnosti sa Ustavom. Predmet koji se razmatra od strane dotičnog suda prilaže se zahtevu.
(5) Sud koji upućuje zahtev može podneti zahtev ex officio ili na zahtev jedne od
stranaka u postupku.
(6) Nakon podnošenja zahteva, Sud, u skladu sa stavom (8) člana 113. Ustava i članovima 51. (Tačnost podneska) i 52. (Postupak pred sudom) Zakona, obaveštava sud koji je uputio zahtev 0 suspenzivnom dejstvu zahteva, odnosno da obustavi postupak u vezi sa datim predmetom dok Sud ne donese odluku.
U svetlu gore navedenog normativnog okvira, proizilazi da svaki zahtev koji je podnet na osnovu stava 8. člana 113. Ustava, da bi bio prihvatljiv mora ispunjavati sledeće kriterijume:
a) Zahtev mora podneti “sud”;
b) Da (relevantni) sud nije siguran u saglasnost osporenog zakona sa Ustavom;
c) Relevantni sud treba jasno da navede odredbe osporenog zakona za koje se smatra da nisu u saglasnosti sa Ustavom;
d) Da se osporeni zakon treba direktno primeniti od strane relevantnog suda u predmetu koji se nalazi na razmatranju pred njim; i
e) Da je zakonitost spornog zakona preduslov za donošenje odluke u slučaju koji se razmatra.
Sud skreće pažnju na svoju sudsku praksu koja potvrđuje gore navedene kriterijume u pogledu prihvatljivosti zahteva koji su podneti na osnovu člana 113.8 Ustava (vidi, mutatis mutandis, slučajeve Ustavnog suda, KO190/19, podnosilac Vrhovni sud Kosova, Ocena ustavnosti člana 8. stava 2. Zakona br. 04/L-131 o penzijskim šemama finansiranim od države u vezi sa članovima 5. i 6. Administrativnog uputstva (MRSZ) br. 09/2015 za kategorizaciju korisnika penzije platiša doprinosa prema kvalifikacionoj strukturi i dužini uplate doprinosa, presuda od 16. januara 2023. godine, stav 137; KO157/18, podnosilac Vrhovni sud Kosova, ocena ustavnosti člana 14. stav 1.7 Zakona br. 03/L- 179 o Crvenom krstu Republike Kosovo, presuda od 28. marta 2019. godine, stav 45; KO126/16, podnosilac Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. marta 2017. godine, stav 62; KO142/16, podnosilac Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, presuda od 9. maja 2017. godine, stav 58).
Shodno tome, Sud pre svega ocenjuje da li je relevantni sud ovlašćena strana da podnese takav zahtev. S tim u vezi, Sud podseća da je zahtev podneo Vrhovni sud i da ga je potpisao njegov predsednik, u okviru ovlašćenja koja su povezana sa njegovom funkcijom. U zahtevu je jasno navedeno da isti podnosi Vrhovni sud koji treba da odluči o zahtevu za reviziju sudske odluke. Iz tog razloga, Sud smatra da je ovaj zahtev podnet od strane “suda” u smislu člana 113.8 Ustava (vidi, slučajeve Ustavnog suda, KO190/19, podnosilac Vrhovni sud Kosova, citiran iznad, stav 138; KO157/18, podnosilac Vrhovni sud Kosova, citiran iznad, stav 48; KO126/16, podnosilac Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, citiran iznad, stavovi 55-60).
Sud, takođe, primećuje da je relevantni sud izrazio sumnje u pogledu ustavnosti Statuta Univerziteta u Prištini u vezi sa Zakonom o visokom obrazovanju u Republici Kosovo. Pored toga, relevantni sud je posebno naglasio tačku 1.6 člana 177. osporenog Statuta, u vezi sa članom 17. stav 1. osporenog zakona, kao odredbe za koje smatra da mogu biti u suprotnosti sa Ustavom.
Da bi bila jasnija priroda pravnog akta osporenih normi od strane odgovarajućeg suda, Sud će prvenstveno naglasiti stav 1 člana 17 osporenog Zakona, kao i tačku 1.6 člana 177 osporenog Statuta koji propisuju sledeće:
Zakon o visokom obrazovanju u Republici Kosovo
Član 17.
Statut nosioce visokog obrazovanja
1. Funkcionisanje i menadžiranje javnog nosioca visokog obrazovanja određuju se statutom predložen od strane Ministarstva i ratifikovan od Skupštine Ovaj statut može se menjati u skladu sa njegovim odredbama i odobravanjem i ratifikovanjem od strane Skupštine.
Statut Univerziteta u Prištini “Hasan Prishtina”
Član 177.
1. Za zvanje profesora asistenta kandidat mora da ispunjava sledeće uslove:
1.1. Da ima zvanje doktora nauke, (Na fakultetu umetnosti njemu ekvivalentno);
1.2. Da ima odabrani broj monografija i publikacija recenziranih u međunarodnim naučnim ili umetničkim časopisima sa najmanje jednim glavnim radom objavljenim i recenziranim u međunarodnim časopisima, kao prvi autor ili korespondent;
1.3. Da je stvarao umetnička dela ili da je imao javne prezentacije, kada je u pitanju Fakultet umetnosti;
1.4. Da pokazuje nastavne veštine.
1.5. Da ima najmanje tri godine radnog iskustva u nastavnom procesu u visokom obrazovanju.
1.6. Kandidat koji se bira po prvi put, ne sme biti stariji od 50 godina.
U tom pravcu, Sud prvenstveno pojašnjava da što se tiče ispunjenja kriterijuma o prihvatljivosti zahteva u okviru ustavnog postupka koji je propisan članom 113.8, predmet ustavne procene može da bude sa zakona kao pravni akt usvojen od strane Skupštine, a ne i drugi akti.
Sud podseća da je referentni sud pokrenuo sumnje u vezi sa ustavnošću člana 17 Zakona o Visokom obrazovanju, samo kao povezanog sa i sa ciljem procene tačke 1.6, člana 117 Statuta UP-a. Dakle, glavna tvrdnja referentnog suda je povezana sa kontrolom ustavnosti člana Statuta UP-a. Na osnovu gore navedenih mišljenja i uzimajući u obzir da član 17.1 Zakona o Visokom obrazovanju predstavlja samo pravni okvir na osnovu kojeg se predlaže a nakon toga i usvaja Statut Univerziteta u Prištini, kao i Statuti drugih javnih Univerziteta na Kosovu, Sud ocenjuje da će u okolnostima ovog konkretnog slučaja proceniti samo ispunjavanje kriterijuma o prihvatljivosti u vezi sa navodima o protiv ustavnosti za koje se tvrdi da potiču iz tačke 1.6, člana 117 Statuta UP-a.
Pre svega, Sud pojašnjava da Statut UP-a u svojoj preambuli kao osnovi za donošenje osporenog Statuta, Skupština se pozvala na član 65.1 Ustava, kao i član 17.1 Zakona o Visokom obrazovanju, i to:
Skupština Republike Kosovo;
Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo i člana 17. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju u Republici Kosovo br. 04/L-037
Usvaja:
STATUT UNIVERZITETA U PRIŠTINI “HASAN PRISHTINA”
U tom pravcu, Sud naglašava neke katakteristike Statuta UP-a, za tačku 1.6, člana 177 za koji se i zatražila ustavna kontrola. U tom pravcu, što se tiče prirode pravnog akta, da se isti može smatrati zakonom, važe neka proceduralna i sadržajna načela. Što se tiče proceduralnih karakteristika usvajanja i sadržaja statuta UP-a, ovo su neke od tački koje se trebaju uzeti u obzir: (i) osporeni Statut podleže postupku usvajanja u Skupštini Kosova; (ii) Skupština Kosova deluje u okviru nadležnosti utvrđenih stavom 1 člana 65. Ustava, kojim se propisuje da „usvaja zakone, rezolucije i ostale opšte akte“, (iii) Statut UP-a kao ustavni osnov za usvajanje ovog akta se poziva na član 65. Ustava, a takođe ima pravni osnov i u Zakonu o Visokom obrazovanju; kao i (iv) Statut utvrđuje prava i obaveze UP-a.
U ovom kontekstu, uprkos gore navedenim kvalitetima osporenog Statuta UP, Sud jasno nalazi da Statut UP nema atribute zakona koji je usvojila Skupština Kosova. Isti ima glavni osnov za njegovo usvajanje u članu 17. Zakona o visokom obrazovanju. Štaviše, isti se, na osnovu odredaba ovog zakona, predlaže isključivo od strane Ministarstva koje je nadležno za oblast obrazovanja, a odobrava se od strane Skupštine Kosova (Uporedi sa članom 79. Ustava, gde inicijative za predlaganje zakona mogu pokrenuti: (i) Predsednik Republike Kosovo iz svog delokruga; (ii) Vlada; (iii) poslanici Skupštine; (iv) ili najmanje deset hiljada građana).
Sud pojašnjava da bi na osnovu ustavnog postupka propisanog u stavu 5. člana 113. Ustava, ocena tačke 1.6 člana 117. Statuta UP bila bi moguća da je postupak pokrenut u roku od 8 dana od dana usvajanja Statuta, od strane najmanje deset (10) poslanika Skupštine Kosova.
S druge strane, Sud pojašnjava da je u slučaju KO190/19 (gde je Sud ocenio ustavnost člana 8. stava 2. Zakona br. 04/L-131 o penzijskim šemama finansiranim od države u vezi sa članovima 5. i 6. Administrativnog uputstva (MRSZ) br. 09/2015 za kategorizaciju korisnika penzije platiša doprinosa prema kvalifikacionoj strukturi i dužini vremena uplate doprinosa) proglasio je nevažećim odredbe podzakonskog akta, samo u povezanost sa osporenim zakonom i koje su imale pravni osnov u osporenom zakonu (vidi član 8.2 Zakona br. 04/L-131 o penzijskim šemama finansiranim od države).
U svetlu svega ovoga što je navedeno iznad, Sud zaključuje da zahtev o prihvatljivosti na osnovu kojeg redovni sudovi mogu da upute pred Ustavni sud pitanja u vezi sa ustavnom saglasnošću nekog zakona nije ispunjen u okolnostima ovog konkretnog slučaja, zato što statut UP-a nije „zakon“.
Imajući u obzir da ovaj kriterijum nije ispunjen, Sud ne smatra potrebnim dalje razmatranje drugih kriterijuma o prihvatljivosti.
U zaključku, u skladu sa članom 113.8 Ustava, članovima 20, 51, 52 i 53 Zakona i u skladu sa pravilom 75 Poslovnika o radu, Sud proglašava zahtev neprihvatljivim za dalje razmatranje.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud Republike Kosovo, na osnovu člana 113.8 Ustava, članovima 20, 51, 52 i 53 Zakona i na osnovu pravila 48 (1) (b) i 75 Poslovnika o radu, dana 30. avgusta 2023. godine, jednoglasno:
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona; i
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja na Službenom listu Republike Kosovo, shodno stavu 5 člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi Gresa Caka-Nimani
Vrhovni sud Republike Kosovo
KO - Zahtev državnih organa
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni