USTAVNI SUD

KI29/23, Podnosilac: Bashkim Kuquku, ocena ustavnosti rešenja [AC-I-22-0713-A0001] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 26. januara 2023. godine

KI29/23, rešenje o neprihvatljivosti od 22. maja 2023. godine, objavljeno 13. juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pristup pravosuđu, sudska taksa, neprihvatljiv zahtev

Podnosilac zahteva je bio zaposlen u Društvenom preduzeću “Ratarstvo-stočarstvo” u Prizrenu, u periodu od 1984. do 2014. godine, kada je obavešten o otpuštanju sa posla zbog procesa privatizacije. Podnosilac zahteva je podneo poverilački zahtev Organu za likvidaciju za naknadu neisplaćenih zarada za vremenski period od 2004. do 2014. godine, u iznosu od 23.112,00 evra. Njegov zahtev je odbijen sa obrazloženjem da je zastareo. Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo tužbu Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova i argumentovao da zastarelost nije predviđena za potraživanja iz radnog odnosa u procesu likvidacije preduzeća. Posebna komora je odbila tužbu kao neosnovanu i obrazložila da podnosilac zahteva nije pokrenuo nijedan sudski postupak u vezi sa svojim zahtevima i da se zbog toga ne može obratiti Organu za likvidaciju. Podnosilac je izjavio žalbu Žalbenom veću ali je ono nije ispitalo i smatralo žalbu povučenom zbog neplaćanja sudske takse. Žalbeno veće je ocenilo da podnosilac nije platio sudsku taksu uprkos opomeni koju je primio, niti je podneo zahtev za oslobađanje od plaćanja.

Podnosilac je podneo žalbu Sudu navodeći da mu je Žalbeno veće uskratilo ustavna prava zagarantovana članovima: 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska zaštita prava] u vezi sa članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno “pravo na pravosuđe”.

Sud je ocenio da je Žalbeno veće smatralo žalbu podnosioca povučenom zbog neplaćanja sudske takse, koja je predviđena Administrativnim uputstvom [br. 1/2017] Sudskog saveta Kosova. Prema tom uputstvu, ako se taksa za tužbu, koja je prema vrednosti predmeta spora određena u tužbi, ne uplati do zadnjeg datuma i nakon prijema napomene o plaćanju iste, i kada ne postoje uslovi za oslobađanje obaveze plaćanja takse, zaključiće se da je tužba povučena. U konkretnom slučaju, Sud je primetio da podnosilac zahteva nije uplatio utvrđenu sudsku taksu i pored opomene koju je primio, niti je podneo zahtev za oslobađanje od plaćanja. Shodno tome, Sud je ocenio da je odluka Žalbenog veća bila u saglasnosti sa važećim zakonskim odredbama, da nije proizvoljna i da nije nerazumna.

Sud je zaključio (I) da navodi o povredi člana 24, 31. i 54. Ustava u vezi sa članom 6.1 EKLJP, u odnosu na pravo na “pristup pravosuđu”, spadaju u drugu (ii) kategoriju navoda koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”,  pa se stoga, kao takvi, ovi navodi na ustavnim osnovama proglašavaju očigledno neosnovanim.