USTAVNI SUD

KI32/22, Podnosilac: „Vëllezërit Neziraj“ D.O.O., Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova, E. Rev. br. 14/2021, od 6. oktobra 2021. godine

Ključne reći: individualni zahtev, zahtev za naknadu štete

Sud podseća da se okolnosti slučaja tiču jedne tužbe koju su podnosioci zahteva – preduzeće „Vëllezërit Neziraj“ D.O.O. podneli protiv KEDS-a, uz navode da je došlo do prouzrokovanja štete na mašinama preduzeća za preradu mesa, a kao rezultat nepravilnog snabdevanja i neadekvatnog napona električne energije. Tužbeni zahtev podnosioca zahteva je razmotren od strane Odeljenja za privredna pitanja pred Osnovnim sudom u Prištini koje je u celini odbilo tužbeni zahtev podnosioca zahteva kao neosnovan, kojim je zatraženo od tuženog KEDS da nadoknadi štetu u ukupnom iznosu od 208,766.14 Evra. U svojoj presudi, Osnovni sud je dao sledeću pravnu pouku: “Protiv ove presude je dozvoljena žalba u roku od 7 dana od dana uručenja Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog suda.” U nastavku,  podnosilac zahteva je uložio žalbu nakon roka od 7 dana propisanog od strane Osnovnog suda, koju je Apelacioni sud odbacio kao nedozvoljenu. Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju gde je naglasio da se u njegovom slučaju trebalo primeniti rok za žalbu od 15 dana, koji je Vrhovni sud odbio kao neosnovan.

Podnosilac zahteva osporava zaključke redovnih sudova pred Sudom, navodeći tvrdnje koje su povezane sa proceduralnim garancijama zagarantovanim članom 31. Ustava. S tim u vezi, podnosilac zahteva, između ostalog, stavlja naglasak na pogrešno tumačenje zakona. Podnosilac zahteva takođe navodi i tvrdnje u vezi sa povredama člana 49. Ustava.

Nakon razmatranja gore navedenih navoda, Sud je zaključio da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv, zbog toga što: (I) navodi o povredama člana 31. Ustava u vezi sa tvrdnjama podnosioca zahteva o pogrešnom tumačenju i o pogrešnoj primeni zakona na snazi, su navodi koji spadaju u navode “četvrtog stepena”; i kao takvi ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama; kao i (II) navodi podnosioca zahteva u vezi sa povredama člana 49. Ustava, se ocenjuju kao očigledno neosnovani jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji pripadaju kategoriji “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda. Stoga, zahtev se u celini proglašava neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.