Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Kosova [Ac.br.6365/22 ] od 3. februara 2023. godine.

br. predmeta KI98/23

podnosiocu: Hasan Isafi i Muharrem Isafi

Preuzimanje:

KI98/23, Podnosioci Hasan Isafi i Muharrem Isafi, Ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Kosova [Ac.br.6365/22 ] od 3. februara 2023. godine.

KI98/23, Rešenje o neprihvatljivosti, od 14. februara 2024. godine, objavljeno 22. marta 2024. godine  

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan zahtev.

U okolnostima konkretnog zahteva, Opštinski sud u Đakovici doneo presudu C.br.43/07  po tužbi H.I. iz sela Bec protiv podnosilaca zahteva, kojom se utvrđuje pravo službenosti prolaza putem za tužioca H.I. na dotičnoj nepokretnosti. Registrovana imovina se nalazi na uslužnoj parceli br. 245/11 SO Bec, na početku javnog puta, koji je upisan kao katastarska parcela br. 247 SO Bec. Presuda Opštinskog suda u Đakovici  je postala pravosnažna nakon odbacivanja žalbe podnosioca zahteva od strane Okružnog suda u Peći kao nedozvoljene zbog određivanja malog iznosa spora. U međuvremenu, podnosioci zahteva su podneli žalbu protiv neregularnosti u slučaju sprovođenja izvršenja od strane privatnog izvršitelja Gëzima  Gjoshija sa sedištem  u Đakovici, u izvršnom predmetu [P.br.558/21]. Osnovni sud je rešenjem [PPP.br.80/2022] na osnovu članova 73. i 79. Zakona br. 04/L-139 o izvršnom postupku (u daljem tekstu: ZIP) odbacio kao neblagovremenu podnetu žalbu. Dok, Apelacioni sud je rešenjem [Ac.br.6365/22] odbio žalbu podnosilaca zahteva kao neosnovanu i potvrdio je rešenje Osnovnog suda, uz ocenu da isto nije obuhvaćeno bitnim povredama odredbi parničnog postupka iz člana 182.2, tačaka (b), (g), (j), (k) i (m) ZPP-a i da je materijalno pravo pravično sprovedeno.

Sud primećuje da ključni navodi podnosilaca zahteva, u srži, imaju veze sa (i) povredom prava na pravično i nepristrasno suđenje i (ii) povredom vlasničkih prava, uz obrazloženje da su redovni sudovi putem njihovih odluka odbili žalbu podnosilaca zahteva kao neosnovanu u vezi sa neregularnostima u izvršnom postupku, da su povredili njihova ustavna prava zagarantovana članovima 24., 31. i 46. Ustava. Sud primećuje da podnosioci zahteva argumentuju da su odluke redovnih sudova u suprotnosti sa članom 79. ZIP-a, zasnivajući njihove navode u određenoj meri na tumačenju i primeni ovog člana. Podnosioci zahteva ističu da je njihova stvar povezana sa postupcima izvršenja, specifično u vezi sa vremenskim rokom za podnošenje žalbe.

Sud primećuje da podnosioci zahteva svoje navode potkrepljuju obrazloženjem da su ova rešenja i obaveštenje u suprotnosti sa članom 79., stavom 1 ZIP-a, ističući da sedmodnevni rok za podnošenje žalbe počinje da teče od momenta kada stranka zna za neregularnosti, a ne od trenutka kada je preduzeta radnja. U tom smislu, podnosioci zahteva navode da je taj argument potkrepljen i činjenicom da su oni podneli žalbu privatnom izvršitelju nakon predaje poziva PP.br.558/21 od 13. maja 2022. godine, čineći to u roku od 7 dana.

Sud primećuje da podnosioci zahteva nisu ispoštovali rok od 7 dana, kako je propisano zakonom 79. Zakona o izvršnom postupku (ZPP). Ovo nepoštovanje roka uticalo je na ocenu slučaja, izazivajući proceduralne smetnje u tretiranju njihovih navoda od strane regularnih sudova. Nedostatak poštovanja zakonskog roka donelo pravne posledice u epilogu njihovog slučaja, ograničavajući sudove u ocenjivanju i razmatranju navode po kriterijumima propisanim zakonom.

Sud primećuje da su Osnovni sud i Apelacioni sud osporenim rešenjima u potpunosti i razumno objasnili zašto je njihova žalba odbijena kao rezultat nepoštovanja zakonskog roka.

S druge strane, Sud ističe da je podnosiocima zahteva trebalo da ukažu „neophodnu pažnju“ kako bi zaštitili svoja prava u skladu sa zakonskim kriterijumima i zahtevima ZIP-a o izvršenju proceduralnih koraka kako bi njihov zahtev bio dalje procesiran.

Na osnovu gorepomenutog i uzimajući u obzir navode pokrenute u okolnostima konkretnog slučaja i podnete činjenice, Sud, na osnovu standarda uspostavljenih svojom sudskom praksom i sudskom praksom ESLJP-a, konstatuje da navodi podnosilaca zahteva spadaju u treću (iii) kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, zato ih Sud, kao takve, po ustavnim osnovama proglašava očigledno neosnovanim i shodno tome neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.

podnosiocu:

Hasan Isafi i Muharrem Isafi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Drugi