Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 6. februar 2023. godine
Ref.br.:RK 2119/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI136/22
Podnosilac
„Marash Petrol-D“ D.O.O.
Ocena ustavnosti
Rešenja Privrednog suda u Prištini, Soba drugog stepena,
P.S.II.S. br. 696/22, od 23. avgusta 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija, i
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnet od strane Marash Petrol-D, D.O.O. sa sedištem u selu Ljugbunar, opština Đakovica, kojeg po ovlašćenju zastupa Yll Xhiha, advokat iz Prištine (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava Rešenje Privrednog suda u Prištini, Soba Drugog stepena P.S.II.S. br. 696/22, od 23. avgusta 2022. godine (u daljem tekstu: Privredni Sud) u vezi sa rešenjem [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080890], od 12. avgusta 2021. godine Osnovnog suda u Đakovici, Opšte odeljenje (u daljem tekstu: Osnovni sud) koji se odnosi na zahtev za otklanjanje nepravilnosti privatnog izvršitelja u izvršnom postupku i Rešenje [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080766], od 12. avgusta 2021. godine Osnovnog suda u Đakovici, koji se odnosi na zahtev za izuzeće privatnog izvršitelja.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenih odluka, kojima su, po navodima podnosioca zahteva, povređena njegova prava i osnovne slobode koje su zagarantovane članovima 3 [Jednakost pred zakonom] i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o Ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavu 4, člana 24. [Jednakost pred zakonom] i stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).
Postupak pred Sudom
Dana 9. septembra 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Ustavnim sudom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 14. septembra 2022. godine, Predsednica Suda je odlukom [br. GJR.KSH 136/22] imenovala sudiju Selvete Gërxhaliu-Krasniqi za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Gresa Caka-Nimani, Bajram Ljatifi i Safet Hoxha.
Dana 19. septembra 2022. godine, Sud je zatražio od zakonskog zastupnika podnosioca zahteva da precizira da li je podnosilac pravno lice i ako je to slučaj da navede naziv pravnog lica i adresu i da dostavi: dokaze o tome ko je predstavnik/vlasnik kompanije; važeće ovlašćenje za zastupanje pred sudom; kopiju rešenja Osnovnog suda u Đakovici, Opšte odeljenje, Građanska Odsek PPP. br. 153/2021 od 12. avgusta 2021. godine; kao i kopiju izvršne isprave.
Dana 23. septembra 2022. godine, zakonski zastupnik podnosioca zahteva pred Sudom je precizirao da je podnosilac zahteva pravno lice, kompanija Marash—D Petrol, D.O.O; i podneo je ovlašćenje za zastupanje koje je bilo potpisano od predstavnice kompanije; kopiju Rešenja Osnovnog suda u Đakovici [PPP. br. 153/2021, br. dokumenta 02080766] od 12. avgusta 2021. godine. Međutim, zakonski zastupnik nije podneo zatraženu kopiju izvršne isprave.
Dana 28. oktobra 2022. godine, Sud je obavestio Privredni sud u vezi sa registracijom zahteva.
Dana 8. novembra 2022. godine, Sud je obavestio zakonskog zastupnika podnosioca zahteva da je zahtev koji je podneo nepotpun, a da bi Sud nastavio sa razmatranjem zahteva, zatražio je od njega da dopuni zahtev sa sledećim informacijama i dokumentacijom, da popunjavanje zahteva proprati sa sledećom dokumentacijom: (i) da objasni celokupnu činjeničnu i pravnu hronologiju postupaka sprovedenih pred redovnim sudovima u vezi sa predmetom, uključujući i parnični postupak [pokrenut tokom 2010. godine] pred redovnim sudovima, dostavljajući svu relevantnu dokumentaciju u vezi sa predmetom; (ii) u vezi sa izvršnim postupkom koji se odnosi na predlog za izvršenje od 4. marta 2021. godine, molimo vas da dostavite sve kopije odluka, uključujući i zaključke i vaše podneske pred redovnim sudovima, koji su prethodili rešenju Privrednog suda [P.S.II.S.. br. 696/22] od 23. avgusta 2022. godine, a koje ste vi osporili; i (iv) na specifičan način, pored sve relevantne dokumentacije u vezi sa slučajem, još jednom se od vas traži da podnesete kopiju predloga o izvršenju [što je zatraženo i u dopisu Suda od 19. septembra 2022. godine], kopiju vašeg zahteva za izuzeće privatnog izvršitelja sa ovog slučaja, kao i kopiju njegove žalbe protiv Rešenja Osnovnog suda u Đakovici, Opšte Odeljenje [PPP. br. 153/21] od 12. avgusta 2021. godine.
Dana 18. novembra 2022. godine, zakonski zastupnik podnosioca zahteva je pred Sudom podneo samo kopiju predloga o izvršenju, koji je bio podnet 18. januara 2006. godine, kopiju zahteva za izuzeće privatnog izvršitelja, kopiju žalbe protiv Rešenja Osnovnog suda u Đakovici, Opšte Odeljenje [PPP. br. 153/21] od 12. avgusta 2021. godine. Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo i kopiju Rešenja [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080766] o odbijanju njegovog zahteva za izuzeće privatnog izvršitelja kao i Rešenja [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080890] o odbijanju njegove žalbe u vezi sa neregularnošću od strane privatnog izvršitelja Osnovnog suda u Đakovici, Opšte Odeljenje, oba ova rešenja su bila doneta dana 12. avgusta 2021. godine.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 18. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.
Pregled činjenica
Dana 28. juna 2004. godine i 6. oktobra 2005. godine, podnosilac zahteva je sa Kasabankom (sada NLB Banka) potpisao Ugovor o prekoračenju [01/04] u vrednosti od pedeset hiljada (50. 000, 00) evra i karticu računa.
Istog tog dana je potpisan i Sporazum o Hipoteci [potvrđen u Presudi opštinskog suda IN br. 233/2004 kao i Sporazum o zalogu.
Dana 28. januara 2006. godine, na osnovu spisa predmeta, Kasabanka je, u svojstvu poverioca, pred Opštinskim sudom u Đakovici podnela predlog za izvršenje duga u sumi od 274,924,52 evra tražeći da se na osnovu Sporazuma o Hipoteci oduzmu dve nepokretnosti na ime podnosioca zahteva i da se na osnovu ugovora o zalozi oduzme nepokretna imovina koja je na ime podnosioca zahteva sve do konačne isplate duga.
U vezi sa gore navedenim predlogom o izvršenju, podnosilac zahteva, uprkos zahtevu Suda, nije podneo nikakvu relevantnu informaciju u vezi sa daljim tokom ovog predloga o izvršenju.
Parnični postupak
Podnosilac zahteva je u svom zahtevu podneo i kopije nekih sudskih odluka, iz kojih proizilazi da je u vezi sa gore navedenim Sporazumom o prekoračenju iniciran i parnični postupak. Međutim, uprkos zahtevu Suda da se objasni proceduralna hronologija praćena relevantnom dokumentacijom u vezi sa ovim postupkom, podnosilac zahteva nije podneo sve relevantne informacije i odgovarajuću dokumentaciju, i samim tim činjenična hronologija u vezi sa ovim postupkom nije potpuna.
Podnosilac zahteva je dana 9. septembra 2022. godine, pred Sudom podneo kopije Presude Privrednog Okružnog suda u Prištini [I.C. br. 126/2010] i Presude Apelacionog suda [Ae. br. 126/2018] od 11. juna 2020. godine, kojom je poništena Presuda Osnovnog suda u prištini, Odeljenje za Privredna pitanja [C. br. 709/2013] i predmet je vraćen tom sudu na ponovno suđenje i ponovno odlučivanje. U sadržaju Presude Apelacionog suda se naglašava da je NLB Banka [naslednik bivše Kasabanke] pred Osnovnim sudom protiv podnosioca zahteva dana 23. marta 2010. godine podnela tužbeni zahtev za isplatu duga. Zbog nedostatka relevantnih informacija u spisima predmeta ne proizilazi jasno da li ove odluke pripadaju istom postupku ili istim tužbenim zahtevima NLB-Banke. Podnosilac zahteva je takođe podneo i jednu kopiju zapisnika sa sednice Osnovnog suda u Prištini, Odeljenje za privredna pitanja sa br. EK. Nr. 290/20, od 28. marta 2022. godine sa tužiteljkom NLB Bankom i tuženom stranom podnosiocem zahteva sa predmetom „poništenje ugovora-kompenzacija štete“, gde je na toj sednici odlučeno da se razmatranje pitanja održi na nekoj narednoj sednici uz učestvovanje veštaka iz finansijske oblasti. Međutim, Sudu i dalje nedostaje relevantne informacije u vezi sa tim da li se i ovaj postupak povezuje sa istim tužbenim zahtevom NLB Banke. U nastavku, podnosilac zahteva takođe nije precizirao niti je potkrepio kako je ovaj postupak povezan sa izvršnim postupkom, na kojem je doneto Rešenje Privrednog suda koje on i osporava pred ovim Sudom.
Pored toga, podnosilac zahteva u svom zahtevu naglašava da u vezi sa Sporazumom o prekoračenju, za koji on smatra da je fiktivni ugovor i da je postojao rok od samo 12 meseci, iniciran je sudski postupak, registrovan kod suda sa br. C. Nr. 897/2018, a koji postupak je još uvek u toku. Međutim, u vezi sa ovim poslednjim, podnosilac zahteva nije podneo odgovarajuće informacije i dokumentaciju.
Izvršni postupak
Iz sadržaja dokumentacije koja je podneta od strane podnosioca zahteva proizilazi da je dana 4. marta 2021. godine, poverilac NLB Banka (naslednik bivše Kasabanke) kod privatnog izvršitelja Gjokë Radija podnela predlog za izvršenje duga, odnosno za prodaju nepokretne imovine na ime podnosioca zahteva a na osnovu Sporazuma o prekoračenju od 28. juna 2004. godine i kartice računa od 6. oktobra 2005. godine. Predmet je u ovom izvršnom slučaju bio registrovan pod brojem P. Nr. 92/21.
Sud ističe da je od podnosioca zahteva primio kao potpunu samo dokumentaciju sudskog postupka i odluke koje se osporavaju sa njegove strane a koje se odnose na (i) njegov zahtev za izuzeće privatnog izvršitelja i (ii) njegove žalbe koje su podnete Osnovnom sudu u Đakovici i Privrednom sudu za nepravilnosti u izvršnom postupku od strane privatnog izvršitelja, koje će sumirati na sledeći način.
Zahtev za izuzeće privatnog izvršitelja
Dana 26. aprila 2021. godine, podnosilac zahteva je na osnovu člana 67 (bez naslova) ZPP-a, pred Osnovnim sudom podneo zahtev za izuzeće privatnog izvršitelja g. Gjokë Radija da nastavi sa postupkom izvršenja predloga u slučaju P. br. 92/21. Podnosilac zahteva je obrazložio da dok je slučaj bio na razmatranju pred Osnovnim sudom, privatni izvršitelj je kod ovog suda bio u svojstvu sudije.
Dana 12. avgusta 2021. godine, Osnovni sud u Đakovici, Opšte Odeljenje (u daljem tekstu: Osnovni sud) je u Rešenju [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080766] odbio zahtev podnosioca zahteva u vezi sa izuzećem privatnog izvršitelja Gjokë Radija.
Osnovni sud je obrazložio da: „Tvrdnju iz dužnikovog zahteva da je privatni izvršitelj preduzeo radnje kao sudija u Osnovnom sudu u Đakovici, sud je ocenio zahtev dužnika [podnosioca] kao neosnovan jer zahtev dužnika ne predstavlja nijedan od uzroka navedenih u članu 67. ZPP-a, koji se u smislu člana 17. i 325. stav 2. ZIP na odgovarajući način (mutatis mutandis) primenjuje i na privatnog izvršitelja, pošto je u konkretnom slučaju privatni izvršitelj Gjoke Radi dok je bio sudija u Osnovnom sudu u Đakovica i pored toga što mu je ovaj predmet dodeljen na poslu, on nije učestvovao u donošenju bilo kakve pravosnažne odluke suda ili bilo kog drugog organa, niti u postupku posredovanja, ali se radi o istom nedovršenom predmetu koji Zakonom o izvršnom postupku regulisano je da se predmeti od pre 01.01.2014.godine mogu preneti na dalje postupanje privatnom izvršitelju koji nastavi isti izvršni postupak [ ...]“
„Prema odredbi člana 397. st. 2 ZIP-a, predviđeno je da predmeti podneti Sudu do 1. januara 2014. godine ostaju u nadležnosti Suda izuzev ukoliko poverioci – predlagači izvršenja ne podnesu zahtev za ustupanje predmeta (slučaja) privatnom izvršitelju, a u stavu 3. je predviđeno da u bilo kom slučaju kada izvršni postupak nije okončan do 01.01.2014. godine, u kojem je poverilac tražio da se predmet nastavi od strane privatnog izvršitelja, sud će okončati svu dokumentaciju u vezi sa izvršnim predmetom i precizirati troškove koje naplaćuje sud i ustupiće isti taj predmet privatnom izvršitelju na dalje postupanje.“
U pravnom leku ovog rešenja je navedeno da protiv istog nije dozvoljena žalba kako je to i propisano u članu 325, stav 3 Zakona 04/L-139 o Izvršnom Postupku (u daljem tekstu: ZIP).
Žalba podnosioca zahteva za otklanjanje nepravilnosti privatnog izvršitelja u postupku izvršenja
Jednog neodređenog dana, podnosilac zahteva je, u skladu sa članom 52 (Nepravilnosti povodom obavljanja izvršenja) ZIP-a pred Osnovnim sudom takođe podneo i žalbi u vezi sa nepravilnostima u izvršnom postupku od strane privatnog izvršitelja. U svojoj žalbi, podnosilac zahteva je tvrdio da je predlog o izvršenju bio zasnovan na jednom fiktivnom ugovoru sa bivšom Kasabankom.
Dana 12. avgusta 2021. godine, Sud je u Rešenju [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080890] odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva za otklanjanje nepravilnosti od strane privatnog izvršitelja Gjokë Radija, iz Đakovice, u predmetu P. br. 92/21 kao i da žalba koja je podneta protiv ovog rešenja ne sprečava izvršni postupak, „osim ako su za ceo iznos obaveze date garancije u novcu.“
Osnovni sud je cenio da se iz spisa predmeta ne može zaključiti da postoji bilo kakva nepravilnost od strane privatnog izvršitelja. Konkretnije, Osnovni sud je naglasio da: „Iz spisa predmeta se potvrđuje da je predlog za izvršenje dozvoljen na osnovu izvršne isprave ugovora o hipoteci zaključenog između poverioca i prvog dužnika "Marash Petroil-D" kojeg zastupa Gjyste Balaj. Ugovor o hipoteci od 25.06.2004. godine, odnosno od strane Opštinskog suda u Đakovici dozvoljeno je postavljanje hipoteke i to rešenjem suda IN. br. 233/2004 od 28.06.2004. godine, takođe je u spisima predmeta i ugovor o hipoteci koji je sklopljen dana 25.06.2004. godine između poverioca i "Marash Petroil-D" kojeg zastupa direktor Dedë Balaj i u ovom ugovoru je dozvoljeno postavljanje registracije hipoteke od strane Opštinskog suda u Đakovici u rešenju suda IN. br. 232/2004. Iz spisa predmeta se zaključuje da su dužnici iskoristili svoja prava na pravna sredstva, gde je sada, na osnovu zahteva poverioca, predmet prosleđen kod privatnog izvršitelja Gjoke Radija koji e i sprovesti postupak izvršenja u ovom slučaju a isti taj izvršitelj do sada nije preduzeo nikakve radnje izuzev toga što se samo obavestio strane da e se izvršenje nastaviti kod privatnog izvršitelja Gjokë Radi.“
Protiv gore navedenog Rešenja Osnovnog suda, od 12. avgusta 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu pred Privrednim sudom zbog bitnih povreda parničnog i izvršnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava. U svojoj žalbi, podnosilac zahteva je naglasio da je privatni izvršitelj dozvolio izvršenje Sporazuma o prekoračenju, a taj ugovor je, po njegovim navodima, bio fiktivan ugovor.
Dana 23. avgusta 2022. godine, Privredni sud je, kao drugostepeni sud, u Rešenju [P.S.II.S.. br. 696/22] žalbu podnosioca zahteva u vezi sa otklanjanjem nepravilnosti odbacio kao neosnovanu i potvrdio je Rešenje Osnovnog Suda od 12. avgusta 2021. godine.
Privredni sud je ocenio da je Osnovni sud doneo pravičnu i odluku koja se zasniva na zakonu kao i da ista nije obuhvaćena povredama člana 182, stavovi 1 i 2 Zakona o Parničnom Postupku. U nastavku, Privredni sud je ocenio da „prvostepeni sud je pravično utvrdio činjenično stanje dokumentacije u izvršnom postupku. Ovaj sud nije našao nijedan materijalni dokaz iz kojeg bi se mogli utvrditi žalbeni navodi [podnosioca zahteva] da postoje neregularnosti u radnjama privatnog izvršitelja Gjokë Radi iz Đakovice.“ Na osnovu navoda Privrednog Suda Sporazum o Hipoteci od 25. juna 2004. godine [potvrđen u Presudi In br. 232/2004] je izvršna isprava kako je to i propisano u članu 22, stav 1, tačka 1.2 ZIP-a.
Na kraju, Privredni sud je zaključio da: „u izvršnom postupku se vrši direktna realizacija pravne zaštite koja je utvrđena u izvršnoj ispravi koja sadrži pravni akt kojom se utvrđuje postojanje zahteva i iz ovog dokumenta proizilazi pravo izvršnog organa da na predlog poverioca odredi i sprovede izvršenje.” zaključujući da je izvršenje dozvoljeno na „osnovu upravnog akta koji ispunjava uslove za izvršenje i koji je pogodan za izvršenje.”
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva tvrdi da je osporeno Rešenje Privrednog suda doneto uz povredu njegovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima 3 [Jednakost pred Zakonom] i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.
Što se tiče postupka koji je povezan da žalbom o neregularnosti od strane privatnog izvršioca, podnosilac zahteva naglašava da na osnovu člana 52, stav 2 ZIP-a, Sud je trebao da donese odluku u roku od tri dana. Zbog toga, podnosilac zahteva tvrdi da je došlo do povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje unutar jednog razumnog vremenskog roka.
Podnosilac zahteva takođe navodi da je u Osnovnom sud predmet bio „pod upravom bivšeg sudije Gjokë Radija, sada privatnog izvršitelja u ovom slučaju. Prema navodima podnosioca zahteva u drugim slučajevima „Osnovni sud u Đakovici bi isključio donošenje odluka u predmetima u kojima je preduzimao radnje Sudija Gjokë Radi zato što se povređuju odredbe Zakona o Sprečavanju Sukoba interesa pri Vršenju Javne Funkcije.“
U nastavku, podnosilac zahteva naglašava da „pred nama se nalazio neki ugovor koji nije bio potpisan od strane [podnosilaca zahteva], odnosno u nedostatku potpisa, ostavljanja otiska prstiju, to može da bude nacrt, obrazac ili bilo šta drugo, ali ne i ugovor, dodajte ovome njihove izjave u kojima negiraju i osporavaju da su uzeli kredit ili neku određenu sumu finansijskih sredstava, i da ovo ne može biti neka pretpostavka, ovo se potvrđuje i u zvaničnom stavu veštaka iz ekonomske struke A.Sh.“
Podnosilac zahteva takođe dodaje da „zbog ranije izrečenih primedbi na isto pitanje, podneli smo krivičnu prijavu i čekamo konkretne istražne radnje, gde i predlažemo da se proces obustavi do okončanja krivičnog postupka [...]“
Nakon toga, podnosilac zahteva navodi da su i Rešenje Osnovnog suda kao i rešenje Privrednog suda u vezi sa njegovim žalbama o nepravilnosti obuhvaćena nedostatkom obrazloženja sudske odluke. S tim u vezi, podnosilac zahteva se poziva na načela koja su propisana za jednu obrazloženu sudsku odluku u sudskoj praksi Ustavnog suda, odnosno u slučaju KI75/21 sa podnosiocem zahteva “Abrazen LLC”, “Energy Development GroupKosovaLLC“, „Alsi & Co. Kosovo LLC“ i „Building Construction LLC“ [Presuda od 19. januara 2022. godine] dodajući da su ova dva suda njegove žalbene tvrdnje trebali da razmotre posebno.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da:
Proglasi njegov zahtev prihvatljivim;
Utvrdi da je došlo do povrede člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP-a;
Da proglasi nevažećim Rešenje Privrednog suda od 23. avgusta 2022. godine i Rešenje Osnovnog suda u Đakovici od 12. avgusta 2021. godine kao i da se ne dozvoli izvršenje u ovom slučaju.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
[...]
Zakon br. 04/L-139 o Izvršnom Postupku
Član 52
(Nepravilnosti povodom obavljanja izvršenja)
1. Stranka ili drugi učesnik postupka može zatražiti od suda podneskom da otklanja nepravilnosti učinjene od izvršnog organa tokom obavljanja izvršnih radnji. Ovaj zahtev se podnosi sudu kao izvršitelju, u roku od sedam (7) dana od dana događanja pretendirane nepravilnosti.
2. Prema zahtevu iz stava 1. ovog člana, ako je podnosilac to predložio, sud donosi rešenje u roku od tri (3) dana od dana podnošenja podnesaka.
Zakon br.03/L-006 o Parničnom Postupku
Član 67
(bez naslova)
Sudija Ne može da procesuira pravno pitanje:
a) ukoliko je sam stranka , zakonski ili ovlaščeni zastupnik stranke, ili ukoliko je sa strankom supoverilac ili sudužnik, ili obavezan za regresiranje, ili ukoliko je o istoj stvari saslušan kao svedok ili kao ekspert;
b) ) ukoliko stranka ili njen zakonski ili ovlašćeni zastupnik je krvni srodnik po vertikalnoj crti, do bilo kojeg stepena , a po horizontalnoj crti do četvrtog stepena , ili ukoliko je suprug, ili majčinoj liniji do drugog stepena, nezavisno od toga da li je brak prestao ili ne;
c) ukoliko je staratelj, usvojitelj, ili usvojitelj stranke, njegovog zakonskog ili ovlaščenog zastupnika;
d) ukoliko je o istoj stvari učestvovao u donošenju odluke nižeg suda ili nekog drugog organa , ili u postupku posredovanja;
e) ukoliko je postupao u stvari gde je izvršeno sudsko poravnanje a sa podignutom tužbom se traži poništavanja takvg poravnanja;
f) ukoliko je akcionar ili član trgovačkog udruženja koja je stranka u postupku iniciranom tužbu;
g) ukoliko ne postoje druge okolnosti koje stavljaju u sumnju njegovu nepristrasnost.
Član 68
(bez naslova)
[...]
68.4 Dužnost stranke je da u zahtevu za izuzeče navede okolnosti odakle se zaključuje da postoji neka zakonska osnova za izuzeče sudije.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvenstveno treba da razmotri da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o Radu.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7 člana 113 [Jurisdikcija i ovlašćene strane ] Ustava koji propisuju:
„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[…]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.“
Sud se takođe poziva na član 47 [Individualni zahtevi], član 48 [Tačnost podneska] i član 49 [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.“
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku.“
Sud podseća da se okolnosti ovog konkretnog slučaja tiču jednog Sporazuma o prekoračenju od 28. juna 2004. godine koji je bio potpisan između njega i Kasabanke (sada NLB Banka), i nepoštovanja uslova istog što je, na osnovu spisa predmeta, rezultiralo iniciranjem sudskih postupaka od strane poverioca.
Sud prvenstveno želi da istakne da su predmetna stvar ocene ustavnosti odluke koje su donete u izvršnom postupku, a koje se tiču (i) zahteva podnosioca zahteva za izuzeće privatnog izvršitelja, zahteva koji je zasnovan na članu 67 ZPP-a; i (ii) njegove žalbe u vezi sa proceduralnih neregularnostima od strane privatnog izvršitelja, na osnovu člana 52 ZIP-a. U nastavku, Sud takođe podseća da njegovom zahtevu nedostaje potpuna činjenična i proceduralna hronologija kako u parničnom tako i u izvršnom postupku, a koja je prethodila donošenju osporenih odluka o izvršnom postupku. Dakle, Sud će se, bez ikakvih predrasuda u odnosu na druge postupke koji su možda u toku pred redovnim sudovima, ograničiti samo na ocenu zahteva podnosioca zahteva koji je povezan sa Rešenjem Osnovnog suda [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080766], od 12. avgusta 2021. godine o odbijanju zahteva za izuzeće privatnog izvršitelja; i Rešenjem Privrednog suda od 23. avgusta 2022. godine, u vezi sa Rešenjem Osnovnog suda [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080890], od 12. avgusta 2021. godine o odbijanju njegove žalbe u vezi sa proceduralnim neregularnostima od strane privatnog izvršitelja.
Što se tiče Rešenja Osnovnog suda [PPP. br. 153/21] o odbijanju zahteva za izuzeće privatnog izvršitelja
U vezi sa osporenim rešenjem Osnovnog suda, putem kojeg je njegov zahtev za izuzeće privatnog izvršitelja bio odbijen, Sud, u smislu ispunjenja kriterijuma o prihvatljivosti, utvrđuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava jedan akt nekog javnog organa. U nastavku, Sud podseća da protiv ove odluke Osnovnog suda, kako je to i propisano u odredbama ZIP-a, žalba nije dozvoljena. Dakle, Sud će u nastavku oceniti da li je u vezi sa ovim Rešenjem Osnovnog suda, podnosilac zahteva ispunio kriterijume o vremenskom roku od četiri (4) meseca, kako je to i propisano u članu 49 Zakona i pravilu 39 (1) (c) Poslovnika o Radu.
U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud primećuje da je Rešenje Osnovnog suda [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080766] doneto dana 12. avgusta 2021. godine i u vezi sa tim Sud ponavlja da protiv ove odluke nije dozvoljena žalba, što podrazumeva da je jedini dostupni pravni lek bila ustavna žalba. Dakle, Sud zaključuje da je poslednja odluka u ovom postupku bilo Rešenje [PPP. br. 153/21] od 12. avgusta 2021. godine doneto van zakonskog roka koji je propisan Zakonom i Poslovnikom o Radu.
Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49 Zakona i na osnovu pravila 39 (1) (c) Poslovnika o Radu, je da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju unutar jednog razumnog vremenskog roka i da ranije odluke ne budu konstantno otvorene da bi se osporavale (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI48/21, podnosilac zahteva Xhavit R. Sadrija, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i KI45/21, podnosilac zahteva Samedin Bytyqi, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi takođe, između ostalog, slučaj ESLJP-a, Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09,45886/07 i 32431/08, Presuda od 17. septembra 2014. godine, stav 258).
U zaključku, iz razloga navedenih iznad, Sud utvrđuje da se tvrdnje podnosioca zahteva u vezi sa Rešenjem Osnovnog suda od 12. avgusta 2021. godine o odbijanju zahteva za izuzeće privatnog izvršitelja trebaju odbaciti kao neblagovremene, kako je to i propisano u članu 49 Zakona i pravilu 39 (1) (c) Poslovnika o Radu.
Što se tiče Rešenja Privrednog suda od 23. avgusta 2022. godine o odbijanju žalbe podnosioca zahteva o proceduralnim neregularnostima
U vezi sa postupkom koji je iniciran od strane podnosioca zahtevao proceduralnim neregularnostima od strane podnosioca zahteva, Sud zaključuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana o da osporava akte javnih organa, odnosno Rešenje [P.S.II.S.. br. 696/22] od 23. avgusta 2022. godine, u vezi sa Rešenjem [PPP. br. 153/21, br. dokumenta 02080890] od 12. avgusta 2021. godine o odbijanju njegove žalbe, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe precizirao za koja prava is lobode on smatra da su mu povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48 Zakona i zahtev je podneo i skladu sa rokovima koji su propisani u članu 49 Zakona.
Izuzev ovih kriterijuma, Sud se takođe poziva i na pravilo 39 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika o Radu. Specifično, pravilo 39 (2) propisuje da:
„(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju.“
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i sudske prakse Suda, jedan zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na neki određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi”.
Sud podseća da podnosilac zahteva u vezi sa Rešenjem Privrednog suda u suštini navodi da je potonji povredio njegova prava koja su zagarantovana članom 3 [Jednakost pred zakonom] i članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP-a. U vezi sa ovim poslednjim, Sud primećuje da podnosilac zahteva nije naveo dovoljno razloga u vezi sa svojom žalbom, kao i da Osnovni sud nije doneo odluku unutar roka koji je propisan zakonom.
Međutim, Sud primećuje da u vezi sa njegovim tvrdnjama (i) o nedostatku obrazloženja sudske odluke, podnosilac zahteva nije precizirao niti obrazložio kako to Privredni Sud nije razmotrio njegove tvrdnje koje su navedene u njegovoj žalbi pred ovim sudom. Pored toga, ni u vezi sa (ii) donošenjem odluke od strane Osnovnog suda, podnosilac zahteva nije obrazložio niti potkrepio kako je to donošenje odluke pred ovim sudom činilo povredu njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje zbog nedostatka donošenja odluke unutar jednog razumnog vremenskog roka. U vezi sa ovim poslednjim, Sud iz spisa predmeta ne može da odredi da li je Rešenje Osnovnog suda doneto van roka od tri (3) dana, kako je to propisano u stavu 2 člana 52 ZIP-a, zbog toga što podnosilac zahteva pred Sudom nije podneo kopiju njegove žalbe, koja bi mogla potvrditi kada je on uložio svoju žalbu pred Osnovnim Sudom.
U nastavku, Sud primećuje da su tvrdnje podnosioca zahteva povezane sa tim što je privatni izvršitelj dozvolio izvršenje Sporazuma o prekoračenju, koji je, prema njegovim navodima, bio “fiktivan”. Sud podseća da uprkos dva (2) zahteva Suda da dopuni svoj zahtev informacijama i dokumentacijom, gde bi te informacije i dalje objasnile punu proceduralnu hronologiju od momenta podnošenja predloga za izvršenje tokom 2006. godine pa sve do sada, potonji nije na potpun način objasnio niti je podneo punu odgovarajuću dokumentaciju u vezi sa sprovedenim parničnim i izvršnim postupcima, a koji su prethodili odlukama koje su osporene pred ovim Sudom, i takođe nije podneo odgovarajuće informacije u vezi sa fazom postupka u kojoj se nalazi sada parnični postupak koji je iniciran od suprotne strane ili od njega samog, kako je i precizirao u svom zahtevu. Stoga, zbog nedostataka informacija kao i odgovarajućih dokaza, Sud ocenjuje da će tvrdnje podnosioca zahteva u vezi sa osporenim Rešenjem Privrednog suda i Apelacionog Suda, razmotriti na osnovu dokumentacije koja je dostupna Sudu.
U smislu ovog poslednjeg, Sud je, oslanjajući se na član 48 Zakona i stavove (1) (d) i (2) pravila 39 Poslovnika o Radu kao i na svoju sudsku prakse, dosledno naglašavao da (i) strane su obavezne da jasno preciziraju i da na adekvatan način predstave činjenice i navode; i takođe (ii) da dokažu i na dovoljan način da potkrepe svoje tvrdnje u vezi sa povredama prava ili ustavnih odredbi.
Sud takođe podseća da je više puta isticao da samo pominjanje člana Ustava, bez jasnog i adekvatnog obrazloženja o tome kako je to pravo povređeno, nije dovoljno kao argument za aktiviranje mehanizama zaštite koje pružaju Ustav i Sud, kao institucija koja vodi računa o poštovanju ljudskih prava i sloboda (vidi, u ovom smislu, slučajeve Suda: KI02/18, podnosilac zahteva: Vlada Republike Kosovo [Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja], rešenje o neprihvatljivosti od 20. juna 2019. godine, stav 36; i KI95/19, podnosilac zahteva: Ruzhdi Bejta, rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, stavovi 30-31).
U ovom konkretnom slučaju, podnosilac zahteva tvrdi povrede člana 3 i člana 31 Ustava, bez obrazloženja i bez dokaza povrede istih u osporenom Rešenju Privrednog Suda.
Stoga, navodi podnosioca zahteva o povredama člana 3 i 31 Ustava su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi, i samim tim, neprihvatljivi kao očigledno neosnovani po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 48 i 49 Zakona i u skladu sa pravilima 39 (1) (c) i 39 (2) Poslovnika o Radu, dana 18. januara 2023. godine, jednoglasno:
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi Gresa Caka-Nimani
„Marash Petrol-D“ D.O.O.
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni