Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 20. marta 2023. godine
Br. ref.:RK 2137/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI218/22
Podnosilac
Sadri Rexhepi
Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Rev.br.582/21 od 28. februara 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Sadri Rexhepi, sa prebavilištem u Prištini (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava rešenje Vrhovnog suda [Rev.nr.582/21] od 28. februara 2022. godine (u daljem tekstu: osporeno rešenje).
Osporeno rešenje je dostavljeno podnosiocu zahteva dana 28. marta 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti rešenja, kojim podnosilac zahteva navodi povredu njegovih prava, zagarantovanih Ustavom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav)
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i Ovlašćene Strane] Ustava, na članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 30. decembra 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Ustavnim sudom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud)
Dana 11. januara 2023. godine, predsednica Suda, Gresa Caka-Nimani odlukom Br. GJR. KI218/22 je imenovala sudiju Selvete Gërxhaliu-Krasniqi za sudiju izvestioca i Odlukom KSH.KI 218/22 je imenovala članove Veća za razmatranje, u sastavu sudija: Radomir Laban (predsedavajući), Remzije Istrefi-Peci i Enver Peci (članovi).
Dana 24. januara 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registrovanju zahteva i istovremeno je zatražio od njega da u roku od petnaest (15) dana priloži zahtevu relevantnu dokumentaciju. Na isti datum, kopiju zahteva je dostavio Vrhovnom sudu.
Dana 25. januara 2023. godine, Sud je od Osnovnog suda u Prištini, zatražio informacije u skladu sa datumom podnošenja osporenog rešenja podnosiocu zahteva.
Dana 1 februara 2023. godine, Osnovni sud u Prištini je obavestio Sud da je podnosiocu zahteva osporeno rešenje uručeno 28. marta 2021. godine.
Dana 7. marta 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Podnosilac zahteva je vršio profesiju nastavnika u predmetu istorije u školi “Asim Vokshi”, u Prištini.
Dana 27. decembra 2018. godine, Direkcija za obrazovanje opštine Prištine (u daljem tekstu: ODO), je donela odluku: “Javnom službeniku g. Sadri Rexhepi, raspoređenom na radnom mestu Nastavnik predmeta istorije, u ONSŠ “Asim Vokshi”, u okviru Direkcije za obrazovanje opštine Prištine, prekida se radni odnos”.
Dana 18. januara 2019. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Komisiji za rešavanje žalbi (u daljem tekstu: Komisija), protiv odluke ODO od 27. decembra 2018. godine.
Dana 22. februara 2019. godine, Komisija je odlukom [01-070/01-13768/19] odbila kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva.
Dana 22. marta 2019. godine, podnosilac zahteva je podnosio tužbu Osnovnom sudu u Prištini, protiv odluke Komisije od 22. februara 2019. godine [u daljem tekstu: Osnovni sud], kojom je zatražio poništenje odluke Komisije od 22. februara 2019. godine.
Dana 5. septembra 2019. godine, Osnovni sud je rešenjem [C.br. 839/19], ocenio kao nedozvoljenu tužbu podnosioca zahteva i odbio je sa obrazloženjem da je tužba podneta van roka, koji je određen članom 78. i 79. Zakona o radu. Prema tumačenju Osnovnog suda, podnosilac zahteva je trebao da podnese tužbu Osnovnom sudu najdalje do 4. marta 2019. godine, dok je isti podneo tužbu 22. marta 2019. godine, odnosno 18 (osamnaest) dana nakon isteka određenog roka gore navedenim odredbama.
Dana 26. decembra 2019. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu, protiv rešenja Osnovnog suda od 5. septembra 2019. godine, kojom je zahtevao poništenje rešenja ovog poslednjeg.
Dana 3. decembra 2021. godine, Apelacioni sud je rešenjem Ac.br. 2882/2020, odbacio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio je rešenje Osnovnog suda od 17. decembra 2018. godine, sa obrazloženjem kao što sledi: „Apelacioni sud je primio ocenu i pravni zaključak prvostepenog suda kao pravilan i zakonit, iz razloga što osporeno rešenje žalbom nije obuhvaćeno suštinskim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 182. stav 2, tačka (b), (g), (j), (k) i (m) ZPP, za koje Apelacioni sud vodi računa prema službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 194. ZPP, i takođe nije obuhvaćeno ni drugim povredama za koje je tužilačka strana tvrdila žalbom”.
Podnosilac zahteva, u zakonskom roku, je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu, zbog povreda odredaba materialnog i procesnog prava.
Dana 28. februara 2022. godine, Vrhovni sud je rešenjem Rev.br.582/21, odbio kao neosnovanu reviziju podnosioca zahteva, ostavljajući na snazi pogođena rešenja nižestepenih instanci, sa obrazloženjem: “Sudovi nižestepenih instanci, sa utvrđenim činjeničnim stanjem, pravilno su primenile odredbe parničnog postupka i materialnog prava kada su našli da tužba tužioca je neprihvatljiva”. Vrhovni sud je dalje u obrazloženju dodao da: “...prihvata kao pravni i zakoniti stav, dat u rešenju drugostepenog suda i prvostepenog suda, pošto ova rešenja nisu obuhvaćena suštinskim povredama odredaba parničnog postupka niti pogrešnom primenom materialnog prava”.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da osporeno rešenje krši njegova prava zagarantovana Ustavom i međunarodnim konvencijama bez pominjanja bilo kojeg određenog člana Ustava ili drugih međunarodnih instrumenata koji se direktno primenjuju u Republici Kosovo. Međutim, iz njegovih navoda se podrazumeva da se podnosilac zahteva žali na kršenje prava na pravično suđenje, naime za pristup pravdi zagarantovan članom 31. [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] Ustava i članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Podnosilac zahteva navodi da su redovni sudovi prekršili članove 78. i 79. Zakona o radu [Br. 03/L-2012], i članove 391. 134. i 182. Zakona Br. 03/L-006 o parničnom postupku, ne odlučujući o meritumu tužbe, kojom je zahtevao poništenje odluka organa Opštine Prištine o razrešenju, ističući da je tužba podneta u skladu sa zakonskim rokovima predviđenim Zakonom o radu.
Podnosilac zahteva u suštini tvrdi da su redovni sudovi uskratili njegov pristup pravdi, jer nisu razmotrili uopšte njegovu žalbu, ali su je odbili kao neprihvatljivu, ne upuštajući se u meritum i ocenu tužbe.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 113
[Jurisdikcija i Ovlašćene Strane]
“1. Ustavni Sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.”
[...]
Zakon br. 04/L-021 o Ustavnom sudu
Član 47
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog Suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.”
Član 48
[Tačnost podnesaka]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”
Član 49
(Rokovi)
“Podnesak se podnosi u roku od četiri (4) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog.”
Poslovnik o radu Ustavnog suda
Pravilo 39.
(Kriterijum o prihvatljivosti)
“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim ako:
[…]
c) ako je zahtev podnet u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i
[…].”
Prihvatljivost zahteva
Sud prvo ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koje su utvrđene Ustavom, propisane dalje Zakonom i Poslovnikom 0 radu.
U tom smislu, prema stavu 1. člana 113 [Jurisdikcija i Ovlašćene Strane] Ustavnog suda, Sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele Sudu na zakonit način. Dok, prema stavu 7. istog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva utvrđena zakonom.
U nastavku, Sud se dalje poziva na kriterijume o prihvatljivosti, kao što su propisani dalje u Zakonu. U vezi s tim, prema stavu 1. člana 47. (Individualni zahtevi), svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. Prema stavu 2. istog člana, osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.
Što se tiče ispunjenosti ovih kriterijuma, Sud prvo ističe da je podnosilac zahteva ovlašćeno lice, koji osporava akt jednog javnog organa, odnosno rešenje [Rev.br.582/21] od 28. februara 2022. godine Vrhovnog suda, jer je iscrpio sva zakonom određena pravna sredstva.
Međutim, Sud, takođe ističe da prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev treba podnositi u roku od četiri (4) meseci, koji počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. Ovaj zahtev je određen i pravilom 39. (Kriterijumi o prihvatljivosti), podpravilo (1), slovo (c) Poslovnika o radu, koji određuje da se zahtev podnosi u toku četiri (4) meseca od dana kada je podnosiocu zahteva dostavljena odluka o poslednjem efektivnom pravnom sredstvu.
U tom smislu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava rešenje [Rev.br.582/21] od 28. februara 2022. godine Vrhovnog suda, koje je na osnovu povratnice, dostavljene Sudu od Osnovnog suda u Uroševcu, dostavljeno istog dana 28. marta 2022. godine. Stoga, Sud nalazi da zahtev podnosioca zahteva je dostavljen nakon zakonskog roka od četiri (4) meseca, određenim Zakonom i Poslovnikom o radu, te sledstveno tome, isti ne ispunjava uslove za dalje razmatranje.
U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da kopiju pravosnažne odluke sudskih domaćih organa dostavlja automatski, cilju i nameri člana 49. Zakona najbolje će služiti ako se četiri mesečni rok izračuna od dana kada je dostavljena kopija te odluke (vidi, među drugima, slučaj ESLJP-a Ëorm protiv Austrije, br. 83/1996/702/894, presuda od 29. avgusta 1997. stav 33).
Sud podseća da je cilj zakonskog roka od četiri (4) meseci, prema članu 49. Zakona i prema pravilu 39. (1) (c) Poslovnika o radu promovisanje pravne sigurnosti, obezbeđujući da slučajevi koji se tiču ustavnih pitanja rešavaju u razumnom roku i da prethodne odluke nisu stalno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalih, slučajeve Suda KI48/21, sa podnosiocem zahteva Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti, od 30. juna 2021. godine, stav 44; i KI45/21, sa podnosiocem zahteva Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti, od 20. maja 2021. godine 35; vidi takođe, između ostalih, slučaj ESLJP-a Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09,45886/07 i 32431/08, od 7. septembra 2014. godine, stav 258).
Kao zaključak, iz gore navedenih razloga, Sud konstatuje da zahtev nije dostavljen u određenom zakonskom roku, predviđenim članom 49. Zakona i pravilu 39. (1) (c) Poslovnika o radu i shodno tome, Sud ne može da razmotri meritum slučaja, odnosno, da su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca zahteva.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 49. Zakona i u skladu sa pravilima 39. (1) (c), dana 7. marta 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi Gresa Caka-Nimani
Sadri Rexhepi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti