USTAVNI SUD

KI168/23, Podnosilac: E.M, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog Suda [Pml. br.466/2023] od 8. septembra 2023. godine,  u vezi sa rešenjem Apelacionog suda [PN1.DKR. br.666/2023] od 26. juna 2023. godine, i rešenjem Apelacionog suda [PN1.DKR. br.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine

KI168/23, Rešenje o neprihvatljivosti, od 4. septembra 2024. godine, objavljeno 18. oktobar 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, očigledno neosnovan, pritvor

Sud podseća da je srž ovog predmeta se odnosi prvobitno na zahtev OTĐ-a za određivanje pritvora protiv podnosioca zahteva, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 227. stav 4. stav 4.8 u vezi sa stavom 2 KZRK iz razloga koji su naveden u članu 163. stav 1. i 2. ZKPRK-a. Zahtev OTĐ-a za određivanje pritvora u trajanju od jednog (1) meseca usvojio je Osnovni sud iz razloga što su ispunjeni uslovi iz člana 184. stav 1. podstav 1.1. i 1.2. tačka 1.2.1. ZKPRK-a, dodajući da postoji osnovana sumnja da je podnosilac počinio krivična dela za koja sumnja OTĐ. Rešenje Osnovnog suda o određivanju pritvora odobrio je Apelacioni sud, dok je Vrhovni sud odbio kao bezpredmetan zahtev za zaštitu zakonitosti. Nakon toga je OTĐ  podneo zahtev Osnovnom sudu za produženje mere pritvora za još dva meseca za podnosioca zahteva. Osnovni sud je usvojio zahtev OTĐ-a i produžio je pritvor za još dva meseca za podnosioca zahteva, obrazlažući da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za produženje pritvora predviđeni članom 188. (Produženje pritvora) u vezi sa članom 184 stav .1 podstav 1.1 i 1.2, tačka 1.2.1, 1.2.2 i 1.2.3 ZKPRK. Nakon žalbe podnosioca zahteva pred Apelacionim sudom, koji se protivio prvostepenoj odluci po svim tačkama, ovaj je žalbu u celini odbio, gde je potvrdio odluku prvog stepena.

U tom pravcu, Sud podseća da podnosilac zahteva na izričit način pred Sudom osporava odluke redovih sudova kojima je izrečena i produžena mera pritvora, odnosno rešenje Apelacionog suda [PN1.DKR. br.666/2023] od 26. juna 2023. godine, i rešenje Apelacionog suda [ PN1. DKR. br.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine, tvrdeći da su mu povređena njegova ustavna prava koja su zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

U svetlu ovoga, Sud primećuje da se suština žalbe podnosioca zahteva odnosi na njegovu tvrdnju da je u ovom konkretnom slučaju Apelacioni sud, kako u postupku koji je sproveden za određivanje pritvora, tako i u postupku za produženje istog, nije odlučio o žalbi podnosioca zahteva u zakonskom roku od 72 sata, (definisano prema stavu 3 člana 186 (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a, a što je, prema navodima podnosioca zahteva, rezultiralo kršenjem proceduralnih garancija koje su definisane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a. Iako podnosilac zahteva tvrdi povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud primećuje da njegovi zahtevi u vezi sa produženjem pritvora spadaju u delokrug člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava i člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) EKLJP-a, te da će Sud ispitati navedeni zahtev podnosioca zahteva u kontekstu njegovog prava na slobodu i bezbednost, zajemčenog članom 29. Ustava u odnosu na član 5. EKLJP-a. U svetlu ovoga, Sud naglašava da je ESLJP široko tumačio prava i standarde koji se moraju garantovati u slučaju lišenja slobode, kroz svoju sudsku praksu, u skladu sa kojom je Sud na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan je da tumači osnovna prava i slobode garantovane Ustavom.

Na osnovu gore navedenog objašnjenja glavnih načela sudske prakse ESLJP-a, Sud će razmotriti da li je podnosilac zahteva u dovoljnoj meri dokazao i potkrepio navode o povredi procesnih garancija utvrđenih u Ustavu i EKLJP u pogledu zakonitosti produženja njegovog pritvora, odnosno u vezi sa donošenjem odluka od strane Apelacionog suda u propisanom vremenskom roku od 72 sata.

Na osnovu spisa predmeta, Sud primećuje da je podnosilac predstavke podneo žalbu protiv Rešenja Osnovnog suda [PPr. br.2023:133768] od 15. juna 2023. godine Apelacionom sudu dana 16. juna 2023. godine. Nakon toga je Apelaciono tužilaštvo dana 23. juna 2023. godine dopisom [PAR/I. br.774/2023] predložilo Apelacionom sudu da se žalba podnosioca zahteva odbije kao neosnovana, a da se osporeno rešenje potvrdi. Apelacioni sud je odlučio o žalbi podnosioca zahteva na Rešenje [PN1.DKR.nr.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine, nakon što je primio dopis Apelacionog tužilaštva, kako je to i predviđeno u stavu 3. člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK

Takođe, i u vezi sa postupkom za produžetak mere pritvora, Sud primećuje da je podnosilac zahteva žalbu na rešenje Osnovnog suda [Ppr.Kr. br.2023:133768] od 12. jula 2023. godine, kojim je podnosiocu zahteva određena mera pritvora, podneo dana 13. jula 2023. godine. Nakon toga je Apelaciono tužilaštvo u dopisu [PAR/I. br.983/2023] od 9. avgusta 2023. godine predložio Apelacionom sudu da se žalba podnosioca odbije kao neosnovana, a da se  ožalbeno rešenje potvrdi. Čak i u drugom slučaju, Apelacioni sud je odlučio o žalbi podnosioca zahteva na Rešenje [PN1.DKR.nr.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine, nakon što je primio dopis Apelacionog tužilaštva, kako je to i predviđeno u stavu 3. člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK. Na osnovu onoga što je navedeno iznad, Sud nalazi da je Apelacioni sud doneo odluku u propisanom roku od 72 časa, koji je propisan u stavu 3. člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a. Stoga, na osnovu navedenog iznad, Sud zaključuje da je ovaj navod očigledno neosnovan zbog očiglednog/jasnog odsustva povrede, kako je to i propisano u pravilu 34 Poslovnika o Radu.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca da mu je Vrhovni sud povredio prava koja su zagarantovana članovima 31. i 32. Ustava zbog kašnjenja u odlučivanju o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Sud primećuje da je Zakonik o krivičnom postupku Republike Kosova ne definiše nikakav konkretan rok u kome Vrhovni sud mora da odluči u vezi sa zahtevom za zaštitu zakonitosti. Ovim nalazom, Sud zaključuje da je tvrdnja podnosioca zahteva neosnovana u nedostatku jasnog pravnog osnova za potkrepljenje tvrdnje o povredi ustavnih prava koja su u pitanju.

Sud primećuje da je navod podnosioca zahteva u vezi sa povredom člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i člana 32 [ Pravo na pravno sredstvo] povezan sa njegovim navodom koji se tiče povrede člana 29 [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa osporenim odlukama, o kojima je Sud ocenio da ispunjavaju kriterijume koji su propisani za pravo na slobodu i sigurnost.

Sledstveno tome, navodi podnosioca zahteva su proglašeni očigledno neosnovani zbog očiglednog nedostatka povrede i kao takve  treba ih proglasiti neprihvatljivim u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika o Radu

U vezi sa zahtevom za neotkrivanje identiteta, Sud je primetio da se u ovom slučaju podnosilac zahteva tereti za krivično delo silovanja i da je oštećena strana u predmetu bila maloletna, te je pri tome Sud smatrao da je u takvom slučaju gde je reč o krivičnom delu silovanja, publicitet može, čak i indirektno, uticati na identitet, ime i porodične odnose maloletne žrtve. Stoga je Sud usvojio zahtev podnosioca za neotkrivanje njegovog identiteta i identiteta stranaka u postupku javno.