USTAVNI SUD

KI168/23,​​ Podnosilac:​​ E.M,​​ Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog Suda [Pml. br.466/2023] od 8. septembra 2023. godine, ​​ u vezi sa rešenjem Apelacionog suda [PN1.DKR. br.666/2023] od 26. juna 2023. godine, i rešenjem Apelacionog suda [PN1.DKR. br.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine

KI168/23,​​ Rešenje o neprihvatljivosti,​​ od​​ 4. septembra​​ 2024. godine,​​ objavljeno​​ 18. oktobar 2024. godine

Ključne reči:​​ individualan zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje,​​ očigledno​​ neosnovan, pritvor

Sud podseća da je srž ovog predmeta se odnosi prvobitno na zahtev OTĐ-a za određivanje pritvora protiv podnosioca zahteva, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 227. stav 4. stav 4.8 u vezi sa stavom 2 KZRK iz razloga koji su naveden u članu 163. stav 1. i 2. ZKPRK-a.​​ Zahtev OTĐ-a za određivanje pritvora u trajanju od jednog (1) meseca usvojio je Osnovni sud iz razloga što su ispunjeni uslovi iz člana 184. stav 1. podstav 1.1. i 1.2. tačka 1.2.1. ZKPRK-a, dodajući da postoji osnovana sumnja da je podnosilac počinio krivična dela za koja sumnja OTĐ.​​ Rešenje Osnovnog suda o određivanju pritvora odobrio je Apelacioni sud, dok je Vrhovni sud odbio kao bezpredmetan zahtev za zaštitu zakonitosti.​​ Nakon toga je OTĐ ​​ podneo zahtev Osnovnom sudu za produženje mere pritvora za još dva meseca za podnosioca zahteva. Osnovni sud je usvojio zahtev OTĐ-a i produžio je pritvor za još dva meseca za podnosioca zahteva, obrazlažući da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za produženje pritvora predviđeni članom 188. (Produženje pritvora) u vezi sa članom 184 stav .1 podstav 1.1 i 1.2, tačka 1.2.1, 1.2.2 i 1.2.3 ZKPRK. Nakon žalbe podnosioca zahteva pred Apelacionim sudom, koji se protivio prvostepenoj odluci po svim tačkama, ovaj je žalbu u celini odbio, gde je potvrdio odluku prvog stepena.​​ 

U tom pravcu, Sud podseća da podnosilac zahteva na izričit način pred Sudom osporava odluke redovih sudova kojima je izrečena i produžena mera pritvora, odnosno rešenje Apelacionog suda [PN1.DKR. br.666/2023] od 26. juna 2023. godine, i rešenje Apelacionog suda [ PN1. DKR. br.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine, tvrdeći da su mu povređena njegova ustavna prava koja su zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

U svetlu ovoga, Sud primećuje da se suština žalbe podnosioca zahteva odnosi na njegovu tvrdnju da je u ovom konkretnom slučaju Apelacioni sud, kako u postupku koji je sproveden za određivanje pritvora, tako i u postupku za produženje istog, nije odlučio o žalbi podnosioca zahteva u zakonskom roku od 72 sata, (definisano prema stavu 3 člana 186 (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a, a što je, prema navodima podnosioca zahteva, rezultiralo kršenjem proceduralnih garancija koje su definisane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.​​ Iako podnosilac zahteva tvrdi povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud primećuje da njegovi zahtevi u vezi sa produženjem pritvora spadaju u delokrug člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava i člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) EKLJP-a, te da će Sud ispitati navedeni zahtev podnosioca zahteva u kontekstu njegovog prava na slobodu i bezbednost, zajemčenog članom 29. Ustava u odnosu na član 5. EKLJP-a. U svetlu ovoga, Sud naglašava da je ESLJP široko tumačio prava i standarde koji se moraju garantovati u slučaju lišenja slobode, kroz svoju sudsku praksu, u skladu sa kojom je Sud na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan je da tumači osnovna prava i slobode garantovane Ustavom.

Na osnovu gore navedenog objašnjenja glavnih načela sudske prakse ESLJP-a, Sud će razmotriti da li je podnosilac zahteva u dovoljnoj meri dokazao i potkrepio navode o povredi procesnih garancija utvrđenih u Ustavu i EKLJP u pogledu zakonitosti produženja njegovog pritvora, odnosno u vezi sa donošenjem odluka od strane Apelacionog suda u propisanom vremenskom roku od 72 sata.

Na osnovu spisa predmeta, Sud primećuje da je podnosilac predstavke podneo žalbu protiv Rešenja Osnovnog suda [PPr. br.2023:133768] od 15. juna 2023. godine Apelacionom sudu dana 16. juna 2023. godine. Nakon toga je Apelaciono tužilaštvo dana 23. juna 2023. godine dopisom [PAR/I. br.774/2023] predložilo Apelacionom sudu da se žalba podnosioca zahteva odbije kao neosnovana, a da se osporeno rešenje potvrdi. Apelacioni sud je odlučio o žalbi podnosioca zahteva na Rešenje [PN1.DKR.nr.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine, nakon što je primio dopis Apelacionog tužilaštva, kako je to i predviđeno u stavu 3. člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK

Takođe, i u vezi sa postupkom za produžetak mere pritvora, Sud primećuje da je podnosilac zahteva žalbu na rešenje Osnovnog suda [Ppr.Kr. br.2023:133768] od 12. jula 2023. godine, kojim je podnosiocu zahteva određena mera pritvora, podneo dana 13. jula 2023. godine. Nakon toga je Apelaciono tužilaštvo u dopisu [PAR/I. br.983/2023] od 9. avgusta 2023. godine predložio Apelacionom sudu da se žalba podnosioca odbije kao neosnovana, a da se ​​ ožalbeno rešenje potvrdi.​​ Čak i u drugom slučaju, Apelacioni sud je odlučio o žalbi podnosioca zahteva na Rešenje [PN1.DKR.nr.839/2023] od 10. avgusta 2023. godine, nakon što je primio dopis Apelacionog tužilaštva, kako je to i predviđeno u stavu 3. člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK. Na osnovu onoga što je navedeno iznad, Sud nalazi da je Apelacioni sud doneo odluku u propisanom roku od 72 časa, koji je propisan u stavu 3. člana 186. (Sadržaj rešenja o određivanju pritvora i žalba protiv rešenja) ZKPRK-a. Stoga, na osnovu navedenog iznad, Sud zaključuje da je ovaj navod očigledno neosnovan zbog očiglednog/jasnog odsustva povrede, kako je to i propisano u pravilu 34 Poslovnika o Radu.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca da mu je Vrhovni sud povredio prava koja su zagarantovana članovima 31. i 32. Ustava zbog kašnjenja u odlučivanju o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Sud primećuje da je Zakonik o krivičnom postupku Republike Kosova ne definiše nikakav konkretan rok u kome Vrhovni sud mora da odluči u vezi sa zahtevom za zaštitu zakonitosti. Ovim nalazom, Sud zaključuje da je tvrdnja podnosioca zahteva neosnovana u nedostatku jasnog pravnog osnova za potkrepljenje tvrdnje o povredi ustavnih prava koja su u pitanju.

Sud primećuje da je navod podnosioca zahteva u vezi sa povredom člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i člana 32 [ Pravo na pravno sredstvo] povezan sa njegovim navodom koji se tiče povrede člana 29 [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa osporenim odlukama, o kojima je Sud ocenio da ispunjavaju kriterijume koji su propisani za pravo na slobodu i sigurnost.

Sledstveno tome, navodi podnosioca zahteva su proglašeni očigledno neosnovani zbog očiglednog nedostatka povrede i kao takve ​​ treba ih proglasiti neprihvatljivim u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika o Radu

U vezi sa zahtevom za neotkrivanje identiteta, Sud je primetio da se u ovom slučaju podnosilac zahteva tereti za krivično delo silovanja i da je oštećena​​ strana​​ u predmetu bila maloletna, te je pri tome Sud smatrao da je u takvom slučaju gde je reč o​​ krivičnom​​ delu silovanja, publicitet može, čak i indirektno, uticati na identitet, ime i porodične odnose maloletne žrtve. Stoga je Sud usvojio zahtev podnosioca za neotkrivanje njegovog identiteta i identiteta stranaka u postupku javno.