USTAVNI SUD

KI35/22, podnosilac: Xheladin Beka, Ocena ustavnosti Rešenja Vrhovnog suda Kosova PML br. 386/2021 od  15. novembra 2021. godine

KI35/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 13. oktobra 2022. godine, objavljeno 15. novembar 2022. godine

Ključne reči: individualan zahtev, neiscrpljenost pravnih sredstava

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa time da je podnosilac zahteva putem presude Osnovnog suda u Prizrenu, Odeljenje za teška krivična dela, od 26. septembra 2016. godine, proglasio podnosioca zahteva krivim zbog toga što je počinio krivično delo “krijumčarenje migranata” u saizvršilaštvu, navedeno u stavu  1 člana 176 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika Republike Kosovo i istog je kaznio sa 1000 EUR novčane kazne i kaznom zatvora u trajanju od dve (2) godine, računajući i vreme koje je provedeno u pritvoru i kućnom pritvoru od 13. jula 2015. godine do 4. februara 2016. godine.

Kao rezultat, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu, a ovaj poslednji je presudom od 31. januara 2017. godine odbio njegovu žalbu kao neosnovanu, potvrđujući presudu Osnovnog suda. Dana 13. oktobra 2021. godine, odnosno više od tri (3) godine nakon donošenja presude Apelacionog suda, podnosilac u Vrhovnom sudu je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Osnovnog suda. U svom zahtevu za zaštitu zakonitosti, podnosilac je tvrdio da tokom ročišta o glavnoj reviziji u Osnovnom sudu nije prihvaćen njegov zahtev za prevod na turski jezik, kao i da oštećeni nisu bili pozvani na preispitivanje, tako da da bi on imao priliku da im postavlja pitanja. Sud je 15. novembra 2021. godine odbio zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca kao neblagovremen.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporavao samo Presudu Osnovnog suda od 16. septembra 2016. godine, navodeći povredu članova 30 [Pravo optuženog] i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Sud podseća da je Vrhovni sud odbio zahtev podnosioca zahteva za zaštitu zakonitosti kao neblagovremen, zato što je isti ovaj zahtev podneo pred Vrhovnim sudom tri godine nakon isteka zakonom predviđenog roka od tri meseca, i takođe Sud podseća da se ni Vrhovni ni Apelacioni sud nisu upustili u procenu gore navedenih tvrdnji podnosioca zahteva. Sledstveno, Sud je smatrao da nije bio u mogućnosti da razmotri tvrdnje podnosioca zahteva zbog toga što je zahtev za zaštitu zakonitosti bio podnet van zakonskog roka. Na kraju, Sud na osnovu svoje sudske prakse zaključio da zahtev podnosioca zahteva ne ispunjava kriterijume o prihvatljivosti pred Sudom, zato što podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva u vezi sa navodnim povredama koje su pokrenute u njegovom zahtevu pred Sudom.