USTAVNI SUD

Priština, dana 26. septembra 2022. godine

Ref.br.:RK 2048/22

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI46/22

Podnosilac

Veselin Bešović

Ocena ustavnosti

rešenja Apelacionog suda Kosova Ac. br. 2648/2017 od 17. aprila 2019. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija i

Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Veselin Bešović iz opštine Peć, koga pred Sudom zastupa Gani Kelmendi, advokat iz Peći (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava rešenje [Ac. br. 2648/2017] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 17. aprila 2019. godine u vezi sa rešenjem [C. br. 1803/11] Osnovnog suda u Prištini od 21. marta 2017. godine.

3. Podnosilac zahteva je osporeno rešenje primio 18. juna 2019. godine.

Predmetna stvar

4. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenog rešenja, kojim su podnosiocu zahteva navodno povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 24. [Jednakost pred zakonom], 29 (5) [Pravo na slobodu i sigurnost], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava] i 121. [Imovina] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravni osnov

5. Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

7. Dana 20. aprila 2022. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR. KI46/22], imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Nexhmi Rexhepi (članovi).

8. Dana 21. aprila 2022. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i tražio od istog da popuni obrazac zahteva. Istog dana, Sud je o registraciji zahteva obavestio i Apelacioni sud.

9. Dana 13. maja 2022. godine, podnosilac zahteva je dostavio Sudu obrazac zahteva.

10. Dana 10. juna i 6. jula 2022. godine, Sud je tražio od Osnovnog suda u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud) da obavesti Sud o datumu kada je podnosilac zahteva primio osporeni akt. Osnovni sud nije dostavio Sudu traženi dokument.

11. Dana 20. jula 2022. godine, Sud je obavestio Sudski savet Kosova o registraciji zahteva i takođe tražio da mu se dostavi povratnica koja pokazuje datum kada je podnosilac zahteva primio osporeni akt.

12. Dana jula 2022. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu povratnicu koja pokazuje da je podnosilac zahteva osporeni akt primio 18. juna 2019. godine.

13. Dana 08. septembra 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica

14. Podnosilac zahteva pred Sudom osporava rešenje [Ac. br. 2648/2017] Apelacionog suda od 17. aprila 2019. godine, navodeći da je isto doneto uz povredu njegovih ustavnih prava i sloboda. Osporena odluka se odnosi na tužbu podnosioca zahteva za naknadu štete zbog neopravdanog držanja u pritvoru, koju su redovni sudovi odbili zbog nedolaska na sudsko ročište uprkos urednom pozivu. Pre sprovođenja sudskih postupaka, Sudski savet Kosova je odobrio određeni novčani iznos za naknadu štete zbog neopravdanog držanja u pritvoru, sa čijom visinom se podnosilac zahteva nije složio.

Navodi podnosioca zahteva

15. Podnosilac zahteva navodi da je rešenje [Ac. br. 2648/2017] Apelacionog suda od 17. aprila 2019. godine, a koje se odnosi na gore navedenu tužbu za naknadu štete zbog neopravdanog držanja u pritvoru, doneto uz povredu njegovih ustavnih prava i sloboda, konkretno članova 3. [Jednakost pred zakonom], 24. [Jednakost pred zakonom], 29 (5) [Pravo na slobodu i sigurnost], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava] i 121. [Imovina] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) EKLJP. Podnosilac zahteva je kao glavni navod pred Ustavnim sudom pokrenuo pitanje naknade štete zbog neopravdanog držanja u pritvoru, tvrdeći da je Apelacioni sud arbitrarno odbio njegov predlog za vraćanje u pređašnje stanje, čime je povredio njegova prava zagarantovana Ustavom i EKLJP. Shodno tome, podnosilac zahteva traži od Suda da odluči: (i) da je zahtev prihvatljiv za meritorno odlučivanje; (ii) da poništi osporeno rešenje Apelacionog suda; i (iii) da obaveže Sudski savet Kosova da omogući podnosiocu zahteva da podigne iznos odobren 22. aprila 2008. godine.

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika

Zakon

Član 49.

(Rokovi)

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog”.

Poslovnik

Pravilo 39.

(Kriterijum o prihvatljivosti)

“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

[…]

1. c) ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i

[…]”.

Ocena prihvatljivosti zahteva

16. Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom. U tom smislu, prema stavu člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, Sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele Sudu na zakonit način. Takođe, prema stavu 7. istog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje Ustav prekršena od strane javnih organa, ali tek nakon što su iscrpeli sva pravna sredstava određena zakonom.

17. Sud se dalje poziva i na uslove prihvatljivosti koji su dalje precizirani u Zakonu. S tim u vezi, prema stavu člana 47. (Individualni zahtevi), svaka osoba ima pravo da zatraži od Suda pravnu zaštitu ukoliko smatra da je njena individualna prava i slobode zagarantovana Ustavom prekršio neki javni organ. Prema stavu 2. istog člana, osoba može da podnese pomenuti zahtev tek nakon što su iscrpljena sva zakonom određena pravna sredstva.

18. Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud naglašava da je podnosilac zahteva ovlašćena strana koja osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [ br. 2648/2017] Apelacionog suda od 17. aprila 2019. godine, nakon što je iscrpeo sva zakonom određena pravna sredstva.

19. Međutim, Sud, takođe, naglašava da se prema članu 49 (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od četiri (4) meseca. Rok počinje da teče od dana kada je podnosilac zahteva primio sudsku odluku. Ovaj zahtev je utvrđen i tačkom (c) stava (1) pravila 39 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika, kojom je utvrđeno da se zahtev podnosi u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

20. U ovom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava rešenje [Ac. br. 2648/2017] Apelacionog suda od 17. aprila 2019. godine. Povratnica koju je Osnovni sud dostavio Sudu potvrđuje da je podnosilac zahteva osporeni akt primio 19. juna 2019. godine. Podnosilac je podneo svoj zahtev Sudu 9. aprila 2022. godine, odnosno posle više od dve (2) godine od dana prijema osporenog akta. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca zahteva podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca koji je određen Zakonom i Poslovnikom, pa je stoga neprihvatljiv za razmatranje.

21. Kada podnosilac predstavke ima pravo da mu primerak pravosnažne odluke domaćih sudskih organa bude dostavljen automatski, svrsi i nameni člana 49. Zakona najbolje će poslužiti ako se rok od četiri meseca računa tako da on teče od dana kada je dostavljen primerak te odluke (vidi, između ostalog, predmet ESLJP-a Worm protiv Austrije, br. 83/1996/702/894, presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav 33).

22. Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i pravilu 39 (1) (c) Poslovnika, ta da promoviše pravnu sigurnost, tako što će osigurati da predmeti koji pokreću ustavna pitanja budu rešeni u razumnom roku i da ranije odluke ne budu kontinuirano predmet osporavanja (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI48/21, podnosilac Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i KI45/21, podnosilac Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi, takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09, 45886/07 i 32431/08, presuda od 17. septembra 2014. godine, stav 258).

23. U zaključku, iz napred izloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku koji je utvrđen članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika, i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 27. i 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika, dana 08. septembra 2022. godine, jednoglasno

ODLUČUJE

1. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

1. DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

1. Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac                                                    Predsednica Ustavnog suda

Radomir Laban                                                              Gresa Caka-Nimani