USTAVNI SUD

KI148/23, Podnositeljka zahteva: Kumrije Ajeti, Ocena ustavnosti rešenja AC-I-21-0858-A0001 od 27. aprila 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda  

KI148/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. januara 2024. godine, objavljeno dana 29. februara 2024.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, ročište, sudska taksa, neprihvatljiv zahtev    

Iz spisa predmeta proizilazi da suština ovog slučaja odnosi se na činjenicu da je podnositeljka zahteva radila u Društvenom preduzeću Duvanska industrija u Gnjilanu, nazvanom nakon privatizacije kao DP „IDGJ Tobaco“.  Podnositeljki zahteva, poslodavac nije isplaćivao lične dohotke za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine.  Nakon prestanka radnog odnosa, podnositeljka zahteva je obaveštena da će „iznosi-lični dohoci“, koje duguje poslodavac prema ugovoru o radu, ostati u nadležnosti poslodavca.  Zahtev podnositeljke će se razmatrati u skladu sa postupcima likvidacije i ista biće kontaktirana kada ti postupci budu pokrenuti.  Nakon pokretanja postupka likvidacije DP „IDGJ Tobaco“, KPA je putem sredstava informisanja pozvala podnositeljku zahteva da se u vezi sa bilo kojim zahtevom obrati ovoj instituciji za ostvarivanje svojih prava.  U međuvremenu, podnositeljka zahteva je podnela dokumentaciju za ostvarivanje svojih prava u vezi sa neisplaćenim ličnim dohocima za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine. Organ za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju (u daljem tekstu: Organ za likvidaciju KAP-a) je odbio, kao nevažeći, zahtev podnositeljke za nadoknadu neisplaćenih ličnih dohodaka za period od avgusta 2003. do maja 2004. godine.  Organ za likvidaciju KAP-a je utvrdio da je zahtev podnositeljke zastareo na osnovu zakonodavstva na snazi. Zastupnik podnositeljke zahteva je uložio žalbu PKVS-u, naglasivši da je odluka Organa za likvidaciju KAP-a neosnovana i nezakonita, jer – prema zakonu na snazi – zahtevi za nadoknadu neisplaćenih ličnih dohodaka protiv DP-a u postupku likvidacije moraju biti upućeni Organu za likvidaciju KAP-a, a ne nekom drugom sudu, pa stoga, zahtev za naknadu ne može biti zastareo. PKVS je poslao opomenu zastupniku podnositeljke zahteva za uplatu sudske takse. PKVS je istakao da se iz spisa predmeta utvrđuje da je zastupnik podnositeljke zahteva 14. juna 2021. godine primio ovu opomenu, ali isti nije platio sudsku taksu i nije tražio da bude oslobođen od ovog plaćanja. Zastupnik podnositeljke zahteva je uložio žalbu Žalbenom veću PKVS-a, kojom je osporio ožalbeno rešenje zbog svih žalbenih razloga. U žalbi je navedeno da nije tačan zaključak PKVS-a da je zastupnik podnositeljke zahteva primio opomenu 14. juna 2021. godine, jer isti nije primio nikakvu opomenu u vezi sa uplatom sudske takse na ime podnositeljke zahteva.  Žalbeno veće PKVS-a je odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke i potvrdio prvostepeno rešenje PKVS-a. Žalbeno veće PKVS-a je utvrdio da je zastupnik podnositeljke zahteva 14. juna 2021. godine primio ovu opomenu, ali isti nije platio sudsku taksu i nije tražio da bude oslobođen od ovog plaćanja.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnositeljka zahteva je navela povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog toga što PKVS nije održala ročište kako bi se zastupniku i njoj pružala prilika da argumentuje u vezi sa opomenom za uplatu sudske takse.

Prilikom ocene navoda podnositeljke zahteva, Sud je utvrdio da postupci sprovedeni u PKVS i u Žalbenom veću PKVS-a: (i) pokreću samo pravna pitanja ograničene prirode kao što je opomena za uplatu sudske takse; (ii) ne pokreću nijedno pitanje posebne složenosti koje bi učinilo održavanje ročišta neophodnim; kao i da (iii) dostupni podnesci i materijali su omogućili PKVS-u da donese odluke u slučaju podnositeljke zahteva.

Sledstveno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi podnositeljke zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima, predstavljaju “nepotkrepljene ili neobrazložene navode” koji se moraju odbiti kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je precizirano u pravilu 34. (2) Poslovnika.