USTAVNI SUD

KI124/20, Podnosilac zahteva: Muhamed Ali Ceyşülmedine,  Ocena ustavnosti presude UZVP. ARJ. br. 139/2019 Vrhovnog suda od 18. novembra 2019. godine

KI124/20, rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno 21. januara 2021. godine, objavljeno dana  5. februara 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, “nepotkrepljeni i neobrazloženi“ navodi, neprihvatljiv zahtev.

Okolnosti ovog slučaja se odnose na zahtev podnosioca Kancelariji za civilno stanje u opštini Prizren za izdavanje umrlice njegove pokojne majke. Podnosilac zahteva nezadovoljan prezimenom naznačenim u ovoj potvrdi, Kancelariji za civilno stanje u opštini Prizren je podneo zahtev za ispravku njenog prezimena u matičnoj knjizi rođenih, matičnoj knjizi venčanih i matičnoj knjizi umrlih. Kancelarija za civilno stanje i Komisija za razmatranje žalbi pri Agenciji za civilno stanje odbili su žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu. Nakon toga, podnosilac zahteva se obratio redovnim sudovima, koji su takođe odbili njegov zahtev, kao neosnovan. Prvi, odnosno Osnovni sud je odbacio, zato što nije platio sudsku taksu; drugi, odnosno Apelacioni sud, je odbio, zato što je bio van roka; dok je Vrhovni sud potvrdio rešenje Apelacionog suda u vezi sa neblagovorenom žalbom. Podnosilac zahteva, kao što je gore pojašnjeno, osporava ove zaključke pred Sudom, navodeći povredu članova 3. [Jednakost pred zakonom], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava. U prilog navodima o povredi ovih ustavnih članova, podnosilac zahteva ističe da (i) Apelacioni sud nije uzeo u obzir njegovo obrazloženje da je žalba podneta van roka Apelacionom sudu kao rezultat njegove bolesti; i (ii) da je prezime njegove pokojne majke falsifikovano, tražeći od Suda “ispravku“ relevantnog „prezimena“.

Sud je, nakon ocene navoda podnosioca zahteva, primenjujući i standarde sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda, ocenio da su navodi podnosioca zahteva “nepotkrepljeni i neobrazloženi“ navodi. To, zato što je podnosilac zahteva samo pomenuo povredu članova Ustava, ali nije pružio nikakvo obrazloženje i nije potkrepio svoje navode u vezi sa načinom na koji je osporena presuda Vrhovnog suda, uključujući i odluke nižestepenih sudova, mogla rezultirati povredom njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovana članovima 3, 24, 31 i 54. Ustava. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.