USTAVNI SUD

KI167/20 i KI170/20, podnosioci zahteva: Tasim Zhuniqi i Nasip Zhuniqi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo Pml. br. 344/2019 od 2. juna 2020. godine

KI167/20 i KI170/20, rešenje o neprihvatljivosti od 21. jula 2021. godine, obavljeno 17. avgusta 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, prekvalifikacija krivičnog dela, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev, neisrpljenje pravnih sredstava 

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv podnosilaca zahteva 27. marta 2017. godine Osnovno tužilaštvo u Đakovici podiglo optužnicu [PP/I. br. n38/2016] pod osnovanom sumnjom da su: (i) 26. marta 2016. godine u saizvršilaštvu izvršili krivično delo „ubistvo“ iz člana 178 u vezi sa članom 31. Krivičnog zakonika Republike Kosovo br. 04/L-082 (u daljem tekstu: KZRK) lišavajući života preminulog N.K., (ii) izvršili krivično delo „neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja“ iz člana 374 stav 1. KZRK-a; i da je (iii) podnosilac zahteva u slučaju KI170/20 takođe izvršio krivična dela „izazivanje opšte opasnosti“ iz člana 365 stav 3 u vezi sa stavom 1. KZRK-a. Dana 3. maja 2017. godine, Osnovno tužilaštvo je podnelo Osnovnom sudu preinačenu optužnicu na osnovu obaveznog uputstva Kancelarije Glavnog državnog tužioca [NA. br. 140/2017] od 19. aprila 2017. godine, kojim je traženo prekvalifikacija krivičnog dela „ubistvo” u saizvršilaštvu u krivično delo „teško ubistvo” u saizvršilaštvu iz člana 179 stav 1 podstavovi 1.4 i 1.5 u vezi sa članom 31. KZRK-a. Pitanje prekvalifikacije krivičnog dela je pokrenuto kako u postupku odbacivanja optužnice, tako i u postupku za glavni pretres. U glavnom pretresu, Osnovni sud i Apelacioni sud su utvrdili da je ova tvrdnja razmotrena u drugom postupku razmatranja, odnosno postupku odbacivanja optužnice preko rešenja PKR. br. 36/2017 od 5. juna 2017. godine Osnovnog suda i rešenja PN. br. 520/2017 od 6. jula 2017. godine Apelacionog suda. Međutim, Vrhovni sud je svojom osporenom presudom razmotrio i razradio isti navod iznet u zahtevima za zaštitu zakonitosti i shodno tome doneo zaključak o osnovanosti njihovog navoda za prekvalifikaciju krivičnog dela, naglašavajući da „preinačenje optužnice sa prekvalifikacijom krivičnog dela sa ubistva u saizvršilaštvu na teško ubistvo u saizvršilaštvu nije učinjeno protivzakonito i da nijedna zakonska odredba ne zabranjuje tužiocu da promeni optužbu pre početnog pretresa”.

Podnosioci zahteva pred Sudom: (i) osporavaju pitanje prekvalifikacije krivičnog dela; dok je podnosilac zahteva u slučaju KI167/20 takođe naveo i (ii) nedostatak nepristrasnosti od strane redovnih sudova; (iii) i da redovni sudovi nisu uzeli u obzir primedbe date u presudi PAKR. br. 256/2018, od 29. juna 2018. godine Apelacionog suda. Podnosioci zahteva gore navedene navode iznose u smislu povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], člana 102 i člana 109. Ustava. 

Na početku, što se tiče navodnih povreda članova 102. i 109. Ustava, Sud je ukazao na svoj opšti stav da članovi Ustava koji direktno ne definišu osnovna prava i slobode nemaju nezavisno dejstvo. Njihovo dejstvo se odnosi samo na „uživanje prava i sloboda“ zagarantovanih odredbama Poglavlja II [Prava i osnovne slobode] i III [Prava zajednica i njihovih pripadnika] Ustava. S tim u vezi, Sud je istakao da se, u suštini, navodi podnosilaca zahteva prema članovima 102. [Opšta načela sudskog sistema] i 109. [Državno tužilaštvo] Ustava odnose na navodnu povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Prvo, što se tiče prekvalifikacije krivičnog dela, Sud je smatrao da su zahtevi podnosilaca neprihvatljivi. U tom smislu, Sud je primetio da je podnosiocima zahteva omogućeno vođenje dva krivična postupka, odnosno postupak odbacivanja optužnice i postupak glavnog pretresa po principu kontradiktornosti; da im je data mogućnost da iznesu argumente i dokaze koje smatraju relevantnim za njihov slučaj u različitim fazama postupka; da im je data mogućnost da efikasno osporavaju argumente i dokaze koje je iznela suprotna strana; i da su svi argumenti, sagledani objektivno, koji su bili relevantni za rešenje njegovog slučaja, propisno saslušani i razmotreni od strane sudova; da su detaljno navedeni činjenični i pravni razlozi za osporene odluke; te da je, prema okolnostima slučaja, postupak, sagledan u celini, bio pravičan. Shodno tome, Sud je utvrdio da je ovaj navod očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je navedeno u članu 47. Zakona i stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.

Drugo, što se tiče navoda podnosioca zahteva u slučaju KI167/20 u vezi sa nedostatkom nepristrasnosti redovnih sudova, Sud je utvrdio da ovaj navod podnosilac zahteva nije izneo pred redovnim sudovima, pa ga je shodno tome proglasio neprihvatljivim zbog bitnog neiscrpljivanja pravnih sredstava u skladu sa stavovima 1 i 7 člana 113. Ustava, stavom 2 člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39 Poslovnika o radu.

Na kraju, što se tiče navoda podnosioca zahteva u slučaju KI167/20 da se nisu uzele u obzir primedbe date u presudi PAKR. br. 256/2018 od 29. juna 2018. godine Apelacionog suda od strane redovnih sudova tokom glavnog pretresa, Sud je utvrdio da je ovaj navod očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u članu 47. Zakona i stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.